Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.12.2011.

Kž1 6051/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 6051/10
Dana 15.03.2011. godine
B E O G R A D


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Slobodana Rašića, predsednika veća, Nikole Mićunovića i Aleksandre Zlatić, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Marine Barbir, kao zapisničara, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 3 u vezi stava 1 KZ i krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344 stav 1 KZ, odlučujući o žalbama branilaca okrivljenog AA, advokata AB i advokata AB1, izjavljenim protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.21034/10 od 04.08.2010. godine, nakon održane sednice veća dana 03.03.2011. godine, u smislu člana 375 ZKP, u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca i okrivljenog, AA i prisustvu branilaca okrivljenog AA, advokata AB i AB1, dana 15.03.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

Povodom žalbi branilaca okrivljenog AA, advokata AB1 i advokata AB, a po službenoj dužnosti, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, PREINAČAVA SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.21034/10 od 04.08.2010. godine u odnosu na krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344 stav 1 KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, pa Apelacioni sud u Beogradu, okrivljenog AA, sa ličnim podacima kao u spisima predmeta, na osnovu članova 4, 42, 45, 54 i 344 stav 1 KZ OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci u koju kaznu će mu se, na osnovu odredbe člana 63 KZ, uračunati vreme koje je proveo u pritvoru od 21.5.2010. godine do 04.8.2010. godine, dok se žalbe branilaca okrivljenog u odnosu na ovo krivično delo, odbijaju kao neosnovane.


UVAŽAVANjEM ŽALBI branilaca okrivljenog AA, advokata AB1 i advokata AB UKIDA prvostepena presuda u odnosu na krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 3 u vezi stava 1 KZ i u tom delu spisi predmeta VRAĆAJU prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.21034/10 od 04.08.2010. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 3 u vezi stava 1 KZ i krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344 stav 1 KZ, pa mu je sud za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 3 u vezi stava 1 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, a za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344 stav 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, te ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca, u koju kaznu će mu se uračunati vreme koje je proveo u pritvoru, počev od 21.05.2010. pa do 04.08.2010. godine. Okrivljeni je oslobođen dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka i paušala i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

-branilac okrivljenog, advokat AB, zbog bitne povede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni, predlažući da Apelacioni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje ili istu preinači i okrivljenog oslobodi krivice, uz zahtev da zajedno sa okrivljenim bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda;

-branilac okrivljenog, advokat AB1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje ili istu preinači u smislu žalbenih predloga i okrivljenog oslobodi krivice, te je molio da zajedno sa okrivljenim bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda.

Podneskom Ktž.br.4330/10 od 05.10.2010. godine, Apelacioni javni tužilac u Beogradu predložio je da Apelacioni sud odbije kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog i prvostepenu presudu potvrdi.

Razmatrajući spise predmeta i pobijanu presudu, a po oceni navoda iznetih u žalbi branilaca okrivljenog, te mišljenja nadležnog tužioca, Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održane sednice veća, dana 03.03.2011. godine, u smislu člana 375 ZKP, u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca i prisustvu branilaca okrivljenog AA, advokata AB i AB1 dana 15.03.2011. godine, našao:

žalbe branilaca okrivljenog su osnovane u delu u kom se odnose na krivično delo iz člana 138 stav 3 u vezi stava 1 KZ, dok su u odnosu na krivično delo iz člana 344 stav 1 KZ neosnovane.

Osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje da je prilikom donošenja prvostepene presude učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, odnosno da za svoj zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 3 u vezi stava 1 KZ, prvostepeni sud nije dao jasne razloge o odlučnim činjenicama, međutim, kako drugi deo pobijane presude, deo koji se odnosi na krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344 stav 1 KZ nije zahvaćen ovom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, niti drugom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka ili krivičnog zakona na koje žalbeni sud pazi po službenoj dužnosti u smislu člana 380 ZKP, te budući da je činjenično odvojiv, to se ukinuti deo presude može izdvojiti bez štete za pravilno presuđenje u odnosu na krivično delo iz člana 344 stav 1 KZ, pa su žalbe branilaca okrivljenih u tom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda potvrđena.

U odnosu na krivično delo iz člana 344 stav 1 KZ, optužnicom Prvog OJT okrivljenom je stavljeno na teret da je dana 16.12.2009. godine, u vremenu od 21-22,45 časova, u Beogradu, u ulici Humskoj br. 1, u toku trajanja međunarodne fudbalske utakmice __, koji je direktno prenošen na RTV „B-92“ sa improvizovane bine, poznate u navijačkom žargonu kao „šipka“, uzvikivao reči oštećenoj OO koje glase „__ policijska emisija, lagaće vas tog četvrtka OO kurvetina, OO – le, ni sa kim ne jebe se, niko neće da je jebe, zato pljuje Grobare“ i „Ej, OO, OO, OO, puši nam kurac OO, puši nam ti bez prestanka“. Da se u radnjama okrivljenog stiču bitna obeležja krivičnog dela iz člana 344 stav 1 KZ, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu iskaza okrivljenog koji u osnovi nije sporio da je na fudbalskoj utakmici pevao pesmu „B-92 policijska emisija“, kao i da se ne seća da se tada pevala i pesma „Ej, OO, OO, OO“, ali ostavljajući to kao moguće, pa je prihvativši takvu njegovu odbranu našao da je ista saglasna sa ostalim izvedenim dokazima.

Branilac okrivljenog, advokat AB, pobijajući prvostepenu presudu u ovom delu, navodi da je izreka prvostepene presude protivrečna razlozima presude jer je sud naveo da je okrivljeni AA grubim vređanjem značajnije ugrozio spokojstvo građana koji su pratili direktan prenos utakmice, na taj način što je uzvikivao reči, odnosno pevao „__ policijska emisija“ i „Ej, OO, OO, OO“, dok iz razloga presude proističe da je okrivljeni AA kategorično negirao da je uopšte pevao pesmu „Ej, OO, OO“, te čak nije bio u stanju da se izjasni da li je ta pesma uopšte pevana. Međutim, prema obrazloženju pobijane presude, na stranici 15. proizilazi da je sud mišljenja da okrivljeni ne spori da je na fudbalskoj utakmici pevao pesmu „B-92 policijska emisija“, kao i da se ne seća da se tada pevala pesma „Ej, OO, OO“, ali ostavljajući to kao moguće, pa je takvu njegovu odbranu sud prihvatio, našavši da je ista saglasna i ostalim izvedenim dokazima na glavnom pretresu, što predstavlja protivrečnost, po nalaženju branioca okrivljenog. Po nalaženju ovog suda, obrazloženje prvostepene presude je u ovom delu jasno i neprotivrečno izreci presude, s obzirom da je okrivljeni sam izjavio da je pevao pesmu „_“, te, u pogledu pesme „Ej, OO, OO“ naveo: „Ne sećam se da se ta pesma pevala“, pa je sud njegovu odbranu prihvatio, s obzirom da je saglasna odnosno nije protivrečna ostalim izvedenim dokazima – iskazu svedoka SS, koji je izričito naveo da je video da je okrivljeni pevao obe pesme.

Dalje, branilac okrivljenog, advokat AB navodi da se bitna povreda sastoji u tome što postoji protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini dokaza i samih tih dokaza, jer je sud na strani 12 presude naveo da je uvidom u snimak, označen kao „istočna tribina“, utvrdio da je okrivljeni AA pevao pesmu koja počinje sa „Ej, OO, OO“, što je netačno, jer se uvidom u navedeni snimak to nikako ne može utvrditi. Apelacioni sud nalazi da je navedeni snimak izveden kao dokaz na glavnom pretresu dana 04.08.2010. godine, tako što je sud doneo rešenje da se izvrši uvid u video snimak, zabeležen od strane UKP Odeljenje za javni red i mir, sa utakmice od 16.12.2009. godine, pa je konstatovao da stranke nemaju primedbi na izvođenje dokaza. Međutim, sud na zapisniku o glavnom pretresu nije naveo šta je konstatovao uvidom u navedeni snimak, te samim tim nije dao mogućnost odbrani da na pretresu iznese stav o činjenicama koje je utvrdio na osnovu snimka. Apelacioni sud nalazi da su dovoljni za utvrđivanje odlučnih činjenica iskaz okrivljenog i svedoka SS, jer je okrivljeni sam naveo da je pevao pesmu „__“, što je u skladu sa iskazom svedoka SS, koji je naveo da ga je video da je pevao tu pesmu, dok nije mogao da se izjasni da li se pevala druga pesma „Ej, OO, OO“, pri čemu nije decidirano negirao da je ista pevana, odnosno da je on istu mogao da peva, a za koju pesmu je svedok SS rekao takođe da je video da je peva okrivljeni, dok ostali saslušani svedoci, kako navijači, tako i pripadnici MUP-a, nisu izneli drugačiju tvrdnju, odnosno niko od njih nije naveo da okrivljeni nije pevao ovu pesmu, već da nisu videli okrivljenog u vreme kad su pevane ove pesme, pa je to sasvim dovoljno za formiranje stava prvostepenog suda da je dokazano da je okrivljeni pevao, odnosno, kako stoji u izreci, uzvikivao reči navedenih pesama.

Branilac okrivljenog, advokat AB1, činjenično ne spori da je okrivljeni izvršio radnje koje su mu stavljene na teret u ovom delu presude, međutim, smatra da sud nije izveo nijedan dokaz da je usled pevanja spornih pesama nastupila naročita ugroženost spokojstva građana, odnosno spori pravnu kvalifikaciju tih radnji, posebno apostrofirajući da se zakon u konkretnom slučaju selektivno primenio, te da je okrivljeni praktično „žrtveno jagnje“ osuđeno za verbalni delikt, jer se njegovo ponašanje ne razlikuje od ponašanja svih ostalih navijača. Isti stav u žalbi iznosi i branilac okrivljenog, advokat AB, osporavajući mogućnost da pevanje vulgarnih pesama na utakmicama bude kvalifikovano kao nasilničko ponašanje, smatrajući, kao i branilac, advokat AB1, da je u konkretnom slučaju okrivljeni drakonski kažnjen zbog davno napuštenog i prevaziđenog instituta verbalnog delikta.

Po nalaženju Apelacionog suda, za postojanje krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz člana 344 stav 1 KZ dovoljno je da učinilac jednom od pet alternativno propisanih radnji izazove, takođe alternativno, propisane posledice – ugrožavanje spokojstva građana ili teže remećenje javnog reda i mira. U konkretnom slučaju, okrivljenom je stavljeno na teret da je grubim vređanjem drugog značajnije ugrozio spokojstvo građana, pa se Apelacioni sud ovom prilikom neće bliže upuštati u navode žalbi branilaca okrivljenog, kojima ukazuju da prema izvedenim dokazima – posebno izveštaju MUP-a, proizilazi da nije došlo do narušavanja javnog reda i mira, s obzirom da je u pitanju alternativna posledica, koja, u konkretnom slučaju , nije ni konstatovana. Dakle, radnja izvršenja krivičnog dela je grubo vređanje drugog, u konkretnom slučaju oštećene. Reči pesama, za koje je, kako je prethodno navedeno, utvrđeno da je pevao okrivljeni i po nalaženju ovog suda predstavljaju grubo vređanje ličnosti oštećene u profesionalnom i privatnom smislu, s obzirom da se u jednoj od pesama - „__, policijska emisija“ implicira da se u jednoj od najznačajnijih emisija istraživačkog novinarstva u poslednje vreme iznose neistine, a zatim, da je motiv autorke navedene emisije, ovde oštećene, za kreiranje takve emisije lična frustracija, pri čemu se omalovažava njena ličnost, da bi se u pesmi „Ej, OO, OO“ poznatom frazom izrazio nipodaštavajući stav prema oštećenoj kao ženi i kao novinaru, vulgarnim izrazima, čije izražavanje u javnosti, s obzirom na mesto i vreme odigravanja utakmice, karakter utakmice (međunarodna utakmica) činjenicu da je istu prenosio kanal koji pokriva teritoriju čitave države, nesumnjivo predstavlja grubo vređanje celokupne ličnosti okrivljene, a s druge strane, izaziva zabranjenu posledicu – značajno ugrožavanje spokojstva velikog broja građana, prebacujući težište sa terena, odnosno igre zbog koje se utakmica i prati na tribine, vređajući moral, dostojanstvo i mir gledalaca koji prate prenos, a s druge strane, u svetlu sličnih događaja u periodu koji je prethodio navedenoj utakmici, dovodi do strepnje i nelagodnosti gledalaca prouzrokovanih očekivanjem incidenta.

Stoga je bez uticaja na drugačije odlučivanje stav branilaca okrivljenog da okrivljeni ne može biti odgovoran za radnje koje su preduzimala druga lica, te da je, kako to navodi advokat AB1, „žrtveno jagnje“, s obzirom da je pravac krivičnog gonjenja u nadležnosti Tužilaštva, a ne suda, a u konkretnom slučaju okrivljeni ne odgovara ni po kakvoj komandnoj odgovornosti, već odgovara u granicama svog umišljaja, za radnje koje je sam preduzeo, dok se, po nalaženju ovog suda, ponašanja sankcionisana krivičnim zakonodavstvom ne mogu abolirati poznatom tezom odbrana u ovom i drugim krivičnim postupcima koja parafrazirano zvuči „zašto ja da odgovaram kad to i drugi rade“, s obzirom da je upravo svrha kažnjavanja u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija uticaj na druge da više ne vrše krivična dela, odnosno sprečavanje i izražavanje društvene osude za krivično delo jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona te, u krajnjem slučaju, nijednim pozitivnim krivičnopravnim propisom nije zabranjeno da se krivično gonjenje preduzme protiv jednog lica, pa makar to bilo, kako se kaže, „za primer“. S tim u vezi, Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim navode žalbe branioca okrivljenog, advokata AB, kojima ističe svoj stav da navijanje na sportskom terenu po svojoj suštini i dosadašnjim iskustvima obiluje vređanjem, počevši od fudbalskog sudije do drugih pojedinaca ili čak i grupa, kako se to dešavalo u prethodnom periodu i kao takvo ne može predstavljati krivično delo nasilničko ponašanje.

Upravo zbog neuspeha ostalih društvenih mehanizama u zemlji, u cilju sprečavanja ponašanja navijača kojima se značajno vređa moral i narušava javni red i mir, ugrožava spokojstvo građana, a koja ponašanja, u krajnjoj liniji, kao što je opšte poznato, dovode do stvaranja negativne slike o čitavoj državi i narodu u svetu, neophodno je da pravosuđe reaguje i, u cilju zaštite opšte prihvaćenih vrednosti, suzbije takva ponašanja. Apelacioni sud takođe smatra i da nije bilo potrebno posebno izvoditi dokaze na okolnost broja ugroženih i intenziteta nespokojstva, kako to navodi branilac okrivljenog, advokat AB1, s obzirom da, pretpostavljajući da pod pojmom građanina, u smislu prihvaćenih standarda, podrazumevamo iole razumnog čoveka, smatrajući takvima i članove ovog veća, imajući u vidu prethodno utvrđene okolnosti koje se tiču karaktera utakmice i vremena televizijskog prenosa i samim tim, veliki broj građana koji su istu pratili, broj građana koji se osetio ugroženim je nesumnjivo nemali, a intenzitet nespokojstva, u svakom slučaju, značajniji.

Razmatrajući pobijanu presudu u delu odluke o kazni koja je utvrđena okrivljenom zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 344 stav 1 KZ-a, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 54 KZ u odnosu na okrivljenog, te je od olakšavajućih okolnosti cenio da se radi o relativno mladom čoveku i činjenicu da se korektno držao pred sudom, a od otežavajućih činjenicu da je ranije osuđivan zbog izvršenja istovrsnog krivičnog dela, odnosno zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi iz člana 20 stav 1 Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, te da je prekršajno kažnjen zbog prekršaja po Zakonu o javnom redu i miru, pa je po nalaženju ovog suda prvostepeni sud pravilno za krivično delo iz člana 344 stav 1 KZ okrivljenom utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, pri čemu branioci okrivljenog u izjavljenim žalbama nisu naveli neku činjenicu ili okolnost koja bi bila od uticaja na drugačije odlučivanje o kazni u ovom delu, već su samo naveli da smatraju da je navedena kazna drakonska, što po nalaženju ovog suda nije, s obzirom da je zaprećena kazna za predmetno krivično delo kazna zatvora u trajanju do tri godine, a okrivljeni je u odnosu na ovo krivično delo specijalni povratnik, te je u odsustvu žalbe javnog tužioca i Apelacioni sud prihvatio ovu pojedinačno utvrđenu kaznu i u tom smislu, po službenoj dužnosti, preinačio prvostepenu presudu, odlučujući kao u stavu prvom izreke.

Kao što je prethodno navedeno, činjenični opis krivičnih dela koja se okrivljenom stavljaju na teret u konkretnom postupku potpuno su odvojivi i deo pobijane presude u odnosu na krivično delo iz člana 138 stav 3 u vezi stava 1 KZ moguće je odvojiti bez štete za pravilno presuđenje u pogledu drugog krivičnog dela, pa Apelacioni sud nalazi da je, za razliku od činjeničnog stanja koje je pravilno i potpuno utvrđeno u odnosu na krivično delo iz člana 344 stav 1 KZ, u kom delu je prvostepeni sud jasno i potpuno izneo koje činjenice i iz kojih razloga uzima kao dokazane, odnosno nedokazane, te pravilno primenio krivični zakon, prvostepeni sud propustio da u odnosu na krivično delo iz člana 138 stav 3 u vezi stava 1 KZ da jasne i ubedljive razloge zbog kojih smatra da je okrivljeni izvršio krivično delo na način, u vreme i na mestu kao mu se to optužnicom stavlja na teret.

Naime, odredbom člana 138 stav 3 u vezi stava 1 KZ, propisano je da će se kaznom zatvora od jedne do osam godina kazniti onaj ko ugrozi sigurnost, između ostalog, lica koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, u vezi sa poslovima koje obavlja, pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, prema kojoj inkriminaciji proizilazi da bitno obeležje krivičnog dela predstavlja pretnja da će se napasti na život ili telo lica, koja pretnja mora biti ozbiljna i stvarna. Međutim, kao što se osnovano ukazuje žalbama branilaca okrivljenih, prvostepeni sud nije na nesumnjiv način utvrdio da je okrivljeni preduzeo radnje koje su mu stavljene na teret.

Dakle, za postojanje ovog krivičnog dela neophodno je da radnje koje preduzima učinilac, oštećeni subjektivno shvata kao pretnju na život i telo. Oštećena OO prilikom svog ispitivanja navela je da su joj u periodu pre utakmice stizale poruke koje su upućivale navijačke grupe „_“, „_“ i „_“ , da su uz te poruke od strane navijača grupe „Alkatraz“, na svakoj utakmici koja se u tom periodu igrala, skandirane razne gadosti, pa da je kritičnom prilikom na fudbalski stadion „Partizana“ doneta plastična lutka, za koju je shvatila da predstavlja nju samu, jer dok su skandirali njeno ime pevali razne pesme, između ostalih i pesmu „Otrovna si kao zmija, proći ćeš kao Ćuruvija, kurvo OO“, navijači su lutku šutirali u glavu, udarali i bacali, pa kada se uzme u obzir navedena pesma, a imajući u vidu da je Ćuruvija bio novinar koji je ubijen tako što je u njega ispaljeno sedamnaest hitaca, sve ovo smatra ozbiljnom pretnjom i pozivom na njeno ubistvo, a ne uvredom. Kako iz stanja u spisima proizilazi da okrivljeni nije pevao pesmu „Otrovna si kao zmija, proći ćeš kao Ćuruvija“, te da je predmetnu lutku „nabijao“ na metalnu šipku, kako se to navodi u optužnici, bez bližeg objašnjenja kako je, na koji način to činio, to je izostala ocena suda o tome koje je to radnje okrivljenog oštećena doživela kao pretnju da će napasti na njen život ili telo, čime je došlo do ugrožavanja njene sigurnosti, pa, s obzirom na navedeno, presuda u tom delu morala biti ukinuta.

Prilikom ponovnog suđenja, prvostepeni sud će, postupajući po primedbama iz ove presude, ponovo izvesti predložene dokaze, te ponovo ispitati oštećenu na napred iznete okolnosti, nakon čega će biti u mogućnosti da donese zaključak o činjeničnom stanju relevantnom za odlučivanje, a naime, koje je konkretno radnje preduzeo sam okrivljeni i da li se u navedenim radnjama stiču obeležja krivičnog dela iz člana 138 stav 3 u vezi stava 1 KZ ili eventualno nekog drugog krivičnog dela, a nakon čega će biti u mogućnosti da donese zakonitu i pravilnu odluku, za koju će dati jasne i ubedljive razloge.

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud je na osnovu člana 388 ZKP u vezi člana 389 stav 3 i 1 ZKP odlučio kao u izreci.

Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Barbir s.r. Slobodan Rašić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)