Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.02.2011.

Kž1 619/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 619/11
Dana 22.02.2011. godine
B E O G R A D



U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: mr Sretka Jankovića, predsednika veća, Branke Pejović i dr Miodraga Majića, članova veća, sa sudijskim saradnikom Vukašinom Sarajlićem, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedavanja izdržavanja iz člana 195 stav 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi okrivljenog AA, izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br. 21874/2010 od 29.11.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 22.02.2011. godine, doneo je


P R E S U D U


ODBIJA SE kao neosnovana žalba okrivljenog AA, pa se presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br. 21874/2010 od 29.11.2010. godine, POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e


Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br. 21874/2010 od 29.11.2010. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedavanja izdržavanja iz člana 195 stav 1 Krivičnog zakonika, pa mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u periodu od tri godine ne učini novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da izmiri sve dospele obaveze u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude i da uredno daje izdržanje, te da će mu sud, ukoliko ne ispuni navedenu obavezu, opozvati uslovnu osudu i utvrđenu kaznu zatvora izvršiti. Okrivljeni je obavezan i da na ime sudskog paušala plati sudu iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio okrivljeni AA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da drugostepeni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da istu preinači i odbije optužni predlog

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je podneskom Ktž.br. 613/2011 od 16.02.2011. godine, predložio da drugostepeni sud odbije kao neosnovanu žalbu okrivljenog i pobijanu presudu potvrdi.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog izjašnjenja javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, datog u navedenom podnesku, našao:

Žalba je neosnovana.

Pobijanom presudom, kao i postupkom koji je prethodio donošenju iste, nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti je njome povređen krivični zakon na štetu okrivljenog, a na koje povrede Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, povodom žalbe u smislu člana 380 ZKP-a, pazi po službenoj dužnosti.

Bitne povrede odredaba krivičnog postupka se u žalbi okrivljenog navode kao osnov pobijanja prvostepene presude, ali iz sadržine navedene žalbe proizlazi daje ista izjavljena samo zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i s tim u vezi zbog povrede krivičnog zakona.

Apelacioni sud u Beogradu nalazi da se neosnovano žalbom okrivljenog prvostepena presuda pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, navodima da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da okrivljeni u navedenom periodu nije davao izdržavanje za svoje maloletno dete, s obzirom da je isti u februaru mesecu 2009. godine uplatio na ime izdržavanja svog deteta iznos od 13.965,00 dinara. Žalbom okrivljenog se takođe neosnovano ističe da prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude nije potpuno utvrdio činjenično stanje, imajući u vidu da prema navodima žalbe nije uzeo u obzir činjenice da okrivljeni slabo zarađuje u poslednje dve godine, da je veoma dugo bez posla, jer posla za njegovu struku ima malo, te da duguje za stanarinu i da jedva sastavlja kraj sa krajem. Ovo s toga što je prvostepeni sud na osnovu svih izvedenih dokaza došao do nesumnjivog zaključka da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je optužnim predlogom javnog tužioca stavljeno na teret, imajući u vidu da isti, kako je i sam naveo, ni u jednom trenutku nije tražio izmenu odluke suda u pogledu visine izdržavanja na koje je obavezan, u kom postupku bi parnični sud eventualno izmenio svoju odluku i okrivljenog obavezao da na ime izdržavanja svog maloletnog deteta uplaćuje iznos koji odgovara njegovim trenutnim materijalnim mogućnostima. Iz navedene činjenice, prvostepeni sud je pravilno izveo zaključak da je odbrana okrivljenog nelogična i očigledno usmerena na izbegavanje krivice u delu u kome je naveo da iz opravdanih razloga nije davao izdržavanje. Ovo i zbog toga jer je prvostepeni sud takođe pravilno utvrdio da je okrivljeni radno sposobno lice i da je i prema sopstvenoj izjavi i prema iskazu zakonskog zastupnika oštećenog – OO, čiji iskaz i ovaj sud u potpunosti prihvata, isti dobro zarađivao dok je trajala njihova bračna zajednica, iz čega proizlazi da je i sada u mogućnosti da ispuni navedene obaveze vezane za izdržavanje svog deteta, pogotovo imajući u vidu da okrivljeni i prema oceni ovoga suda poseduje veštine za kojima na tržištu postoji tražnja. Činjenica da je okrivljeni u februaru mesecu 2009. godine na ime izdržavanja svog maloletnog deteta, zakonskom zastupniku istog uplatio iznos od 13.965,00 dinara nije od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda, imajući u vidu da se preostala obaveza koju okrivljeni po navedenom zakonskom osnovu u navedenom periodu nije izmirio odnosi ukupno na 24 meseca.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je nasuprot navodima u izjavljenoj žalbi pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 195 stav 1 Krivičnog zakonika, zbog čega se žalbom okrivljenog prvostepena presuda neosnovano pobija i zbog povrede krivičnog zakona.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, a povodom žalbe okrivljenog u smislu odredbe člana 383 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je žalba neosnovana.

Ovo s toga što je sankcija koja je izrečena okrivljenom zbog izvršenja predmetnog krivičnog dela, a koja je bliže opisana u izreci pobijane presude, i prema oceni ovoga suda u svemu u skladu sa težinom učinjenog krivičnog dela i stepenom krivice okrivljenog kao učinioca, imajući u vidu da je prvostepeni sud u pobijanoj presudi pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 54 KZ na strani okrivljenog. Pri tome, prvostepeni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio da se radi o neosuđivanom licu, kao i da isti tokom postupka nije sporio činjenične navode optužbe, te da otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog nije bilo, pa je tako utvrđenim okolnostima dao adekvatan značaj.

Sledstveno tome, predlog iz žalbe okrivljenog koji ista sadrži u smislu odredbe člana 383 ZKP-a ocenjuje se kao neosnovan, jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 54 KZ na strani okrivljenog i istima dao adekvatan značaj, kako je to napred navedeno, a u ovoj žalbi se ne ističe ni jedna okolnost koju prvostepeni sud nije cenio prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom, a koja bi bila od uticaja na istu.

Po nalaženju ovoga suda, može se očekivati da će se sa ovako izrečenom krivičnom sankcijom u potpunosti ostvariti svrha izricanja krivičnih sankcija propisana odredbom člana 4 KZ i svrha uslovne osude iz člana 64 KZ, kao i da je ista je u svemu u skladu sa težinom učinjenog krivičnog dela i stepenom krivice okrivljenog kao učinioca.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 388 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci presude.


ZAPISNIČAR PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Vukašin Sarajlić, s.r. mr Sretko Janković, s.r.


Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)