Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.02.2012.

Kž1 6471/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 6471/11
Dana 09.02.2012. godine
B E O G R A D

 


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: mr Sretka Jankovića, predsednika veća, Branke Pejović i dr Miodraga Majića, članova veća, sa sudijskim saradnikom Vukašinom Sarajlićem, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 388 stav 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbama javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branilaca okrivljenog AA, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu K.br. 3780/10 od 06.09.2011. godine, u javnoj sednici veća održanoj u odsustvu uredno obaveštenog javnog tužioca Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, a u prisustvu okrivljenog AA i njegovog branioca advokata AB, dana 09.02.2012. godine, doneo je


P R E S U D U


ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branilaca okrivljenog AA, pa se presuda Višeg suda u Beogradu K.br. 3780/10 od 06.09.2011. godine, POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 388 stav 1 Krivičnog zakonika, pa je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru počev od 24.06.2010. godine pa do upućivanja okrivljenog u ustanovu za izdržavanje kazne i izrečena mu je mera bezbednosti proterivanja stranca sa teritorije Republike Srbije sa trajanjem od deset godina, s tim da se vreme trajanja proterivanja računa od dana pravnosnažnosti ove presude i da se vreme provedeno u zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Okrivljeni je oslobođen dužnosti da plati troškove krivičnog postupka i sudskog paušala, za koje je određeno da padaju na teret budžetskih sredstava, dok je oštećena BB radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućena na parnicu.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

- javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da drugostepeni sud preinači pobijanu presudu i okrivljenom izrekne kaznu zatvora u dužem trajanju,

- branilac okrivljenog AA, advokat AB1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da drugostepeni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno postupanje i odlučivanje, i

- branilac okrivljenog AA, advokat AB, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da drugostepeni sud ukine pobijanu presudu ili istu preinači u smislu žalbenih navoda.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je podneskom Ktž.br. 6027/11 od 04.01.2012. godine, predložio da drugostepeni sud uvaži žalbu javnog tužioca, a da žalbu branioca okrivljenog, advokata AB, odbije kao neosnovanu.

Apelacioni sud u Beogradu je održao javnu sednicu veća na kojoj je razmotrio spise zajedno sa pobijanom presudom i žalbama pa je po oceni žalbenih navoda i predloga kao i pismenog izjašnjenja nadležnog javnog tužioca datog u navedenom podnesku, našao:

Žalbe su neosnovane.

Pobijanom presudom kao i postupkom koji je prethodio donošenju iste nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka niti je njome povređen krivični zakon na štetu okrivljenog, na koje povrede Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni, povodom žalbi u smislu člana 380 ZKP, pazi po službenoj dužnosti.

Apelacioni sud u Beogradu je uvidom u spise najpre utvrdio da se optužnim aktom javnog tužioca okrivljenom stavlja na teret da je najpre primorao oštećenu da zajedno sa njim dođe iz Republike Hrvatske u Republiku Srbiju gde ju je potom primoravao da u periodu od 17.01.2010. godine do 23.06.2010. godine prosi po zgradama na teritoriji Beograda, pa se neosnovano žalbom branioca okrivljenog, advokata AB, prvostepena presuda pobija zbog povrede krivičnog zakona navodima da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni domaćeg krivičnog zakonodavstva jer su radnje izvršenja koje se okrivljenom stavljaju na teret preduzete na teritoriji Republike Hrvatske.

Uvidom u spise je dalje utvrđeno da se prvostepena presuda žalbama branilaca okrivljenog neosnovano pobija i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP navodima da je izreka pobijane presude nerazumljiva u delu u kome se okrivljenom stavlja na teret da je oštećenu primorao da na svoje ime iznajmi motorno vozio marke „Citroen C4“, kao i da je prvostepeni sud dao nejasne razloge zbog kojih smatra da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo imajući u vidu da je oštećena prema mišljenju branioca okrivljenog imala nebrojene prilike da ranije napusti okrivljenog. Naime, prvostepeni sud je iz iskaza oštećene BB, koji ovaj sud u potpunosti prihvata, utvrdio da je okrivljeni iznajmio navedeno vozilo na ime oštećene iako ista nije bila sa tim saglasna, ali da ga se bojala i da nije smela da mu se suprostavi, zbog čega je pristala da okrivljeni na njeno ime iznajmi vozilo i da istim dođu u Republiku Srbiju. Iz iskaza oštećene je takođe utvrđeno da joj je okrivljeni pretio da će joj pobiti porodicu ako pokuša da pobegne od njega, kao i da ga se plašila i da nije imala gde da ode s obzirom da joj je okrivljeni uzeo sva dokumenta odmah po ulasku u Republiku Srbiju, iz kojih razloga oštećena nije ranije pobegla od okrivljenog.

Žalbom branioca okrivljenog, advokata AB1 prvostepena presuda se pobija i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, navodima da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da je okrivljeni oduzeo lične isprave oštećenoj, s obzirom na mišljenje branioca okrivljenog da nema ničeg čudnog u tome da se pasoši jedne porodice drže na istom mestu, te da oduzimanje pasoša inače ima za cilj preventivu bekstva lica koja imaju jezičku barijeru, što kod oštećene nije bio slučaj. Međutim, pravilna je ocena prvostepenog suda da je okrivljeni zadržao lične isprave oštećene upravo u cilju njenog držanja i vršenja pritiska na nju da prosjači, imajući u vidu da je oštećena strani državljanin i da nije mogla da napusti Republiku Srbiju bez ličnih dokumenata, a bez obzira na činjenicu što ista razume i govori srpski jezik. U prilog navedenom govori i to da je iz iskaza oštećene takođe utvrđeno da je okrivljeni, pored zadržavanja ličnih isprava oštećene, preduzimao i druge alternativno propisane radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela tako što je silom, pretnjom i zloupotrebom odnosa zavisnosti i teških prilika oštećene istu držao u cilju prosjačenja. Naime, iz iskaza oštećene proizlazi da je okrivljeni dva meseca nakon ulaska u Republiku Srbiju počeo da je prisiljava da prosi kako bi imali od čega da žive jer su bili u teškoj materijalnoj situaciji, tako što joj je pretio i tukao je svakodnevno po celom telu upotrebljavajući u tu svrhu pored ostalog i bakarnu žicu, aluminijumsku cev i kabal za struju, odnosno tako što ju je dovodio ispred zgrade gde je trebalo da prosi i čekao je preko puta ulaza u zgradu radi preuzimanja novca, pa se izjavljenim žalbama neosnovano ističe kako nesporno postojanje nasilja okrivljenog prema oštećenoj nije u uzročnoj vezi sa držanjem oštećene u cilju prosjačenja.

Prvostepeni sud je takođe pravilno postupio kada je između ostalog prihvatio iskaze svedoka SS i SS1 date pred policijom u skladu sa odredbom člana 504đ ZKP, imajući u vidu da je navedeni iskaz svedoka SS u potpunosti u skladu sa iskazima oštećene i svedoka SS2, SS3, SS4 i SS5, a iz kog iskaza proizlazi da je navedeni svedok čula kako okrivljeni tuče oštećenu, viče na nju, kao da ih je izbacila iz kuće jer više nije mogla da trpi fizičko i psihičko maltretiranje oštećene od strane okrivljenog, dok je iz navedenog iskaza SS1 utvrđeno da isti nije imao saznanja u vezi zajedničkog života okrivljenog i oštećene. U tom smislu, prvostepeni sud je takođe pravilno postupio kada nije prihvatio izmenjeni iskaz svedoka SS dat u istrazi i na glavnom pretresu, kao i izmenjeni iskaz svedoka SS1 dat na glavnom pretresu, imajući u vidu da su njihovi navedeni iskazi, i prema oceni ovoga suda, neuverljivi, nelogični i očigledno dati u nameri izbegavanja ili umanjenja krivice okrivljenog, pogotovo imajući u vidu da ovi svedoci nisu dali jasne i logične razloge za izmenu svojih ranije datih iskaza, pa se žalbama branilaca okrivljenog neosnovano ističe suprotno.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna obeležja krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 388 stav 1 Krivičnog zakonika, pa se prvostepena presuda žalbama branilaca okrivljenog neosnovano pobija i zbog povrede krivičnog zakona.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, a povodom žalbi javnog tužioca i branioca okrivljenog, advokata AB i povodom žalbe branioca okrivljenog advokata AB1 u smislu odredbe člana 383 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da su izjavljene žalbe neosnovane.

Ovo stoga što je kazna zatvora na koju je okrivljeni osuđen zbog izvršenja predmetnog krivičnog dela, a koja je bliže opisana u izreci pobijane presude, i prema oceni ovoga suda u svemu u skladu sa težinom izvršenog krivičnog dela i stepenom krivice okrivljenog kao učinioca, imajući u vidu da je prvostepeni sud u pobijanoj presudi pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 54 Krivičnog zakonika na strani okrivljenog. Pri tome, prvostepeni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog uzeo u obzir da je isti otac jednog maloletnog deteta, dok mu je od otežavajućih okolnosti uzeo u obzir njegovu raniju višestruku osuđivanost zbog izvršenja različitih krivičnih dela koja u svom biću sadrže i elemente nasilja i ugrožavanja integriteta drugog lica kao i krivično delo zbog čijeg izvršenja je u ovom postupku oglašen krivim, pri čemu je naročito imao u vidu da je okrivljeni čak četiri puta bio osuđivan u periodu od 1998. godine do 2009. godine, što ukazuje na sklonost okrivljenog ka vršenju krivičnih dela i pojačanu društvenu opasnost okrivljenog kao izvršioca krivičnih dela sa elementom nasilja kao i drugih krivičnih dela, pa je tako utvrđenim okolnostima dao adekvatan značaj.

Sledstveno tome, predlog iz žalbe javnog tužioca za izricanjem strožije krivične sankcije okrivljenom, kao i predlozi iz žalbi branilaca okrivljenog za izricanjem blaže krivične sankcije okrivljenom, ocenjuju se kao neosnovani, jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 54 Krivičnog zakonika na strani okrivljenog i istima dao adekvatan značaj, kako je to napred navedeno, dok se u izjavljenim žalbama ne ističe ni jedna okolnost koju prvostepeni sud nije cenio prilikom izricanja kazne okrivljenom, a koja bi bila od značaja za istu.

Prema nalaženju ovoga suda, može se očekivati da će sa ovako izrečenom krivičnom sankcijom u potpunosti ostvariti svrha izricanja krivičnih sankcija propisana odredbom člana 4 Krivičnog zakonika i svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42 Krivičnog zakonika, kao i da je ista u svemu u skladu sa težinom učinjenog krivičnog dela i stepenom krivice okrivljenog kao učinioca.

Apelacioni sud u Beogradu je imao u vidu i ostale navode iz žalbi branilaca okrivljenog ali je našao da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 388 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar       Predsednik veća-sudija
Vukašin Sarajlić, s.r.       mr Sretko Janković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)