Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.03.2010.

Kž2 1078/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 1078/2010
Dana 30.03.2010 godine
B E O G R A D


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, i sudija Dragoljuba Đorđevića i Bojane Paunović, članova veća, uz učešće sudijskog pomoćnika Gorana Mladenovića, zapisničara, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA i dr zbog krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog Zakonika, odlučujući o žalbi javnog tužioca Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Kt.br.1004/2008 od 29.12.2009.godine, izjavljenoj protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu K.br.1205/09-Kv.br.1551/09 od 25.11.2009.godine, u sednici veća održanoj dana 30.03.2010.godine, doneo je,


R E Š E Nj E


UVAŽAVA SE žalba javnog tužioca Prvog opštiskog javnog tužilaštva u Beogradu Kt.br.1004/2008 od 29.12.2009.godine, pa se UKIDA rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu K.br.1205/09 – Kv.br.1551/09 od 25.11.2009.godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje – Prvom osnovnom sudu u Beogradu.


O b r a z l o ž e nj e


Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu K.br.1205/09-Kv.br.1551/09 od 25.11.2009.godine odbačena je optužnica javnog tužioca Prvog OJT-a u Beogradu Kt.br.1004/08 od 07.07.2009.godine, podneta protiv okrivljenih AA i BB, zbog krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Protiv ovog rešenja blagovremeno je izjavio žalbu javni tužilac Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog povrede Krivičnog zakonika, sa predlogom da se pobijano rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili preinači tako što će predmet zajedno sa optužnim aktom javnog tužioca Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Kt.br.1004/08 od 07.07.2009.godine vratiti postupajućem sudiji u rad.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu se u svom pismenom podnesku Ktr-I-680/2010 od 24.03.2010.godine, izjasnio povodom podnete žalbe sa predlogom da se ista uvaži kao osnovana.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pobijano rešenje i žalbu, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga iz žalbe, te stava javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu u pismenom podnesku, našao:

- Žalba je osnovana.

Pravilno se u žalbi ističe da je pobijano rešenje zasnovano na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, a da je kao posledica toga došlo i do pogrešne primene propisa krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca.

Naime, prilikom donošenja pobijanog rešenja, prvostepeni sud je zaključio da je optužnica podneta od strane lica koji je neovlašćeni tužilac. Ovo stoga što je odredbom člana 212. stav 4. KZ nakon izmene Krivičnog zakonika koje su stupile na pravnu snagu dana 11.09.2009.godine, predviđeno da će se za delo uništenja ili oštećenja tuđe stvari iz člana 212. stav 1. do stava 3. KZ, ako je oštećena stvar u privatnoj imovini gonjenje preuzeti po privatnoj tužbi. Po stavu prvostepenog suda u konkretnom slučaju okrivljenima je stavljeno na teret da su uništili tuđe stvari i to na štetu "oo" D.O.O. vlasništvo oštećenog OO, kao i stvari vlasništvo oštećenog OO1, koje stvari se nalaze u privatnoj imovini, te veće smatra da u konkretnom slučaju javni tužilac nije ovlašćen da zastupa optužbu protiv okrivljenih za konkretno krivično delo i da je jedini ovlašćeni tužilac, s obzirom da se navedene stvari nalaze u privatnoj imovini privatnih tužilaca, shodno članu 212. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku. Iz navedenih razloga krivično veće iz člana 24. stav 6. prvostepenog suda doneo je odluku na osnovu člana 273. stav 1 KZ u vezi sa članom 274. stav 2. ZKP i člana 212.KZ.

Po nalaženju Apelacionog suda, ovako dati razlozi su zasnovani na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju s obzirom da je „oo“ D.O.O., privredno društvo koje je steklo svojstvo pravnog lica upisom u registar u kojem se vodi registracija privrednih subjekata, u skladu sa članom 8. Zakona o privrednim društvima. Član 13. Zakona o privrednim društvima u stavu 1,2,6 i 11, propisuje između ostalog da su članovi privrednog društva dužni da ulože svoje ugovorene uloge u imovinu društva u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom, ugovorom ili drugim aktom društva, da na osnovu uloga iz prethodnog stava članovi društva stiču udeo u društvu, a kada je predmet uloga svojina svi uneti ulozi u imovinu privrednog društva su svojina društva i ne mogu biti korišćeni od članova kao njihova lična imovina, te da imovinu u društvu u smislu citiranog zakona čini pravo svojine i druga prava koje društvo ima na ulozima ili je steklo poslovanjem.

Odredbom člana 104 stav 1, 2 i 3 Zakona o privrednim društvima, propisuju da Društvo sa ograničenom odgovornošću jeste privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih ili fizičkih lica, u svojstvu člana društva, radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim imenom, da društvo sa ograničenom odgovornošću odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom a da član društva sa ograničenom odgovornošću ne odgovara za obaveze društva, osim do iznosa neunetog uloga u imovinu društva.

Član 18. stav 2. Zakona o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“ br.46/2006, 111/09) propisuje da pravno lice, odnosno preduzetnik vrši popis imovine i obaveza i usklađuje stanje po knjigama sa stanjem po popisu na kraju poslovne godine.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, Apelacioni sud ističe da imovina privrednog društva ne predstavlja privatnu imovinu već predstavlja imovinu preduzeća odnosno privrednog društva, i ista je različita od imovine vlasnika preduzeća ili člana privrednog društva i ne predstavlja ličnu imovinu članova društva, te u konkretnom slučaju nema mestu primeni člana 212. stav 4. KZ. S tim u vezi, prvostepeni sud je pogrešno primenio propise krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, s obzirom da je u konkretnom slučaju ovlašćeni tužilac javni tužilac, a ne privatni tužilac.

Kako je delo koje se okrivljenima stavlja na teret prema navodima optužnice izvršeno dana 30.08.2007.godine a da je „oo“ D.O.O. iz Beograda dana 15.12.2006.godine izvršila popis robe, saglasno članu 18. Zakona o računovodstvu i reviziji, na kom spisku se nalaze stvari iz optužnice, to je i odluka prvostepenog suda zasnovana na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i kao takva suprotna je zakonu.

Međutim, Apelacioni sud dalje ističe da su prema navodima optužnice ali i iskaza svedoka oštećenog OO1, pojedine stvari iz optužnice vlasništvo fizičkog lica OO1 i da kao takve predstavljaju privatnu imovinu a ne imovinu privrednog društva „oo“ D.O.O. iz Beograda, te da je neophodno pre donošenja prvostepene odluke tačno utvrditi koje stvari sa spiska iz optužnice su vlasništvo OO1, a koje „oo“ D.O.O., što je od uticaja na pravilno određivanje ovlašćenog tužioca u konkretnom slučaju.

Kako je na napred navedeni način prvostepeni sud postupio suprotno zakonu, to je Apelacioni sud u Beogradu uvažio žalbu javnog tužioca Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, ukinuo pobijano rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Prilikom ponovnog odlučivanja prvostepeni sud će potpuno i detaljno utvrditi činjenično stanje i prethodno utvrditi koje stvari predstavljaju imovinu privrednog društva „oo“ D.O.O., a koje stvari predstavljaju imovinu fizičkog lica OO1, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku za koju će dati jasne i ubedljive razloge.

Sa iznetih razloga, na osnovu odredbi člana 401. stav 3. ZKP, Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Goran Mladenović Veroljub Cvetković
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)