Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.06.2011.

Kž2 1310/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 1310/11
Dana 16.06.2011. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Sonje Manojlović, predsednika veća, Nade Hadži-Perić i Dragana Ćesarovića, članova veća, sa zapisničarem Zoricom Avramović, višim sudijskim pomoćnikom, u krivičnom predmetu okrivljenih AA, VV, VV i GG, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 st. 4 u vezi st. 3 i st. 1 KZ u vezi čl. 33 KZ, rešavajući po žalbama branioca okrivljenog AA i VV, te punomoćnika trećih lica VV1, DD i VV2, advokata AB, VJT-a iz Beograda, branioca okrivljenog BB i punomoćnika trećeg lica BB1, advokata AB1 i AB2, branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećeg lica AA1, advokata BA i branioca okrivljenog AA, advokata VA, izjavljenim na rešenje Višeg suda u Beogradu POI.br.1/11 od 18.03.2011. godine, o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, u sednici veća održanoj dana 16. juna 2011. godine, doneo je


R E Š E Nj E

Uvažavanjem žalbi javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog AA i VV, te punomoćnika trećih lica VV1, DD i VV2, adv. AB, branioca okrivljenog BB i punomoćnika trećeg lica BB1, advokata AB1 i AB2, branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećeg lica AA1, advokata BA, branioca okrivljenog AA, advokata VA, UKIDA SE rešenje Višeg suda u Beogradu POI.br.1/11 od 18.03.2011. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.


O b r a z l o ž e nj e

Ožalbenim rešenjem Viši sud u Beogradu je delimično usvojio zahtev Višeg javnog tužilaštva u Beogradu OIK.br.3/10 od 31.01.2011. godine za privremeno oduzimanje imovine, pa se imovina za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnih dela izvršenih od strane okrivljenih AA, BB, VV i GG, protiv kojih se pred Višim sudom u Beogradu vodi krivični postupak po optužnici VTJ-a u Beogradu Kt.br.256/08 od 15.06.2010. godine, sa bližim opisom kao u optužnom aktu, i to u odnosu na okrivljenog AA, BB i VV, zbog dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 st. 4 u vezi st. 3 i 1 u vezi čl. 33 KZ u odnosu na okrivljene AA i BB, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 st. 4 u vezi st. 3 i 1 u vezi čl. 33 KZ i okrivljenih AA i GG, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pokušaju iz čl. 359 st. 4 u vezi st. 3 i 1 KZ i imovina potom preneta na treća lica se privremeno oduzima i to:

  Pod tačkom 1 rešenja od okrivljenog AA je oduzeta porodična stambena zgrada đđ7, koje su postojeće na kat. parceli br. _ i sve upisane u list nepokretnosti br. _ KO _ i putničko vozilo marke _, registarskih oznaka _, godina proizvodnja_., sa brojem šasije i motora koji su označeni u izreci ovog rešenja.

  Pod tačkom 2 izreke rešenja od AA1 kao trećeg lica je oduzet stan aa, kao i porodično-stambeni objekat u izgradnji maksimalne bruto površine 591 m2 na istoj katastarskoj parceli.

Tačkom 3 izreke ožalbenog rešenja od okrivljenog BB je privremeno oduzet stan bb i stan bb1.

Tačkom 4 izreke rešenja od BB1 – trećeg lica je privremeno oduzet stan vv, stan vv1 i putničko motorno vozilo vv2, godina proizvodnje 2002., sa odgovarajućim brojem šasije i brojem motora.

Pod tačkom 5 izreke ožalbenog rešenja od okrivljenog VV je privremeno oduzet sef br. gg, dok je tačkom 6 izreke od VV1 – trećeg lica, privremeno oduzet stan gg1, koji je stekla ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti overen u Prvom opštinskom sudu u Beogradu Ov.br._ od 28.12.2001. godine, a tačkom 7 je od DD – trećeg lica, oduzet sef gg2 i tačkom 8 od VV2 kao trećeg lica oduzet je privremeno stan gg3 i sef gg4 na istoj adresi.

U izreci rešenja je rečeno da će privremeno oduzimanje imovine trajati do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine i da upravljanje privremeno oduzetom imovinom se poverava Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.

Izrekom ožalbenog rešenja je odbijen zahtev VJT-a u Beogradu OIK.br.3/10 od 31.01.2011. godine za privremeno oduzimanje imovine i to po tački 9, da se od okrivljenog AA oduzme stan dd, i putničko vozilo marke dd1, godina proizvodnje 2000., sa odgovarajućim brojem šasije i motora, potom pod tačkom 10 da se od AA1 kao trećeg lica, oduzme stan – apartman dd2, pod tačkom 11 da se BB1 – trećem licu, oduzme stan dd3, putničko vozilo dd4, godina proizvodnje 2007., odgovarajućeg broja šasije i broja motora kao i garaža dd5. Odbijen je zahtev i pod tačkom 12 da se od okrivljenog VV oduzme privremeno novac u iznosu od _ USD, sa partije oročenog depozita br. _ i novac u iznosu od _ USD sa partije deviznog oročenog depozita br. _ a na deviznim računima otvorenim kod “Komercijalne banke” AD Beograd, potom pod tačkom 13 da se od VV1 kao trećeg lica oduzme zemljište ukupne površine 11 ari, 99 m2, na kat. parceli gg5, čiji je korisnik sa obimom udela 2/3 kao i objekta – kuće za odmor, izgrađene bez građevinske dozvole na istoj kat. parceli, te pod tačkom 14 da se DD – trećem licu, privremeno oduzme preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu "AA", čiji je osnivač sa 100% udela, pod tačkom 15 da se VV2 – trećem licu, oduzme zemljište ukupne površine 11 ari, 99 m2, na gg6, čiji je korisnik sa obimom udela 1/3, kao i objekat – kuća za odmor izgrađene bez građevinske dozvole na istoj kat. parceli.

Nadalje, izrekom ožalbenog rešenja zahtev Višeg javnog tužilaštva u Beogradu OIK.br.3/10 od 31.01.2011. godine, za privremeno oduzimanje imovine u celosti se odbija prema pod tačkom 16 – VV2, za privremeno oduzimanje preduzeća za proizvodnju, promet i usluge "AA1", čiji je osnivač sa obimom osnivačkog udela sa 50%, pod tačkom 17 da se okrivljenom GG privremeno oduzme porodična stambena zgrada đđ, stan đđ1, pravo korišćenja zemljišta površine đđ2 i porodične stambene zgrade izgrađene bez odobrenja za gradnju, sve na kat. đ3, zemljište na koje ima pravo korišćenja đđ4, novac u iznosu od __ evra, sa deviznog tekućeg računa kod “Uni kredit banke” AD Beograd i privredni subjekt đđ5, čiji je vlasnik sa obimom osnivačkog udela 80% i pod tačkom 18 da se od GG1 privremeno oduzme porodična stambena zgrada đđ, porodična stambena zgrada đđ6 i novac u iznosu od __ evra sa deviznog računa kod “Raiffeisen banke” AD u Beogradu.

Na ovo rešenje žalbe su izjavili:

-advokat AB, u svojstvu branioca okrivljenog AA, okrivljenog VV i u svojstvu punomoćnika trećih lica VV1, DD i VV2, kojom rešenje pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da se isto ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da se zahtev tužioca za privremeno oduzimanje imovine odbije u celosti. Branilac je zahtevao da u smislu odredbe čl. 375 ZKP bude obavešten o sednici veća pred drugostepenim sudom;

-zamenik Višeg javnog tužioca iz Beograda, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se ožalbeno rešenje ukine u delu od tačke 9 do tačke 18 i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da se u ovom delu preinači, usvoji zahtev tužilaštva i od okrivljenog AA, okrivljenog VV i okrivljenog GG, te trećih lica AA1, BB1, VV1, DD, VV2 i GG1 oduzme imovina označena u zahtevu ovog tužilaštva;

-advokati AB1 i AB2, kao branioci okrivljenog BB i punomoćnici BB1, zbog bitne povrede postupka po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, te bitne povrede odredaba ZKP-a, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se pobijano rešenje preinači, odbije predlog VJT-a u Beogradu za privremeno oduzimanje imovine svih ovih lica ili da se isto ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-branilac okrivljenog AA i punomoćnik trećeg lica AA1, advokat BA, po osnovu bitnih povreda odredaba postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede materijalnih propisa, pobijajući deo rešenja kojim se usvaja zahtev VJT-a o privremenom oduzimanju imovine od ovih lica, sa predlogom da se održi sednica drugostepenog veća Apelacionog suda, na koju pozvati okrivljenog AA i treće lice AA1 i branioca, odnosno punomoćnika advokata BA i potom da se rešenje preinači i odbije zahtev tužioca za privremeno oduzimanje imovine, ukoliko drugostepeni sud smatra da izvedeni dokazi pružaju osnov za takav zaključak ili da ožalbeno rešenje ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak;

-branilac okrivljenog AA, advokat VA, takođe u odnosu na deo rešenja kojim je usvojen zahtev VJT-a za privremeno oduzimanje imovine okrivljenog AA, zbog bitne povrede odredaba postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede materijalnih propisa, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu uvaži ovu žalbu, prvostepeno rešenje preinači i odbije zahtev tužioca za privremeno oduzimanje imovine ili da isto ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, sa predlogom da, shodno odredbama ZKP-a, bude pozvan na sednicu drugostepenog veća.

Punomoćnici okrivljenog GG i trećeg lica GG1 advokat GA i DA su na žalbu VJT-a uložili odgovor, kojim pobijaju navode ove žalbe, sa predlogom da se žalba odbije i rešenje prvostepenog suda potvrdi.

Odgovor na žalbu tužioca uložio je i branilac okrivljenog AA i punomoćnik AA1, advokat BA, kojim pobija žalbene navode tužioca, sa predlogom da se prvostepeno rešenje preinači i odbije zahtev tužioca u celosti ili da se rešenje u potpunosti ukine.

Apelacioni javni tužilac iz Beograda je u svom pismenom podnesku Ktr.br.1100/2011 od 19.04.2011. godine, predložio da se uvaži žalba Višeg javnog tužilaštva u Beogradu izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu POI.br.1/11 od 18.03.2011. godine, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja kao osnovana i navedeno rešenje ukine u delu rešenja od tačke 9 do tačke 18 u odnosu na okrivljenog AA, treće lice AA1, BB1, okrivljenog VV, treće lice VV1, DD, VV2 i okrivljenog GG i treće lice GG1 i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da u ovom delu preinači navedeno rešenje i usvoji zahtev tužilaštva da se od pobrojanih lica oduzme imovina označena u zahtevu ovog tužilaštva, a da se žalbe branilaca okrivljenih AA, BB, VV kao i žalbe punomoćnika trećih lica AA1, advokata BA, VV1, DD, VV2 kao trećih lica, advokata AB i punomoćnika trećeg lica BB1, advokata AB1, odbiju kao neosnovane.

Apelacioni sud je održao sednicu veća za koju shodno odredbi čl. 402 st. 1 ZKP nije obavestio branioce, koji su zahtevali da budu obavešteni o sednici veća, jer je raspravljao po žalbama podnetim na rešenje a ne na presudu, pa je razmotrio uložene žalbe sa celokupnim spisima predmeta i ožalbenim rešenjem, koje je ispitao u smislu žalbenih navoda, navoda iznetim u pismenim odgovorima na žalbu, te pismenom podnesku Apelacionog javnog tužioca iz Beograda i u smislu odredbe čl. 401 st. 5 ZKP-a, te po oceni navoda i predloga u izjavljenim žalbama i odgovorima na žalbu i predloga Apelacionog javnog tužioca iz citiranog podneska, našao:

Žalbe su osnovane.

Pre svega, po nalaženju Apelacionog suda ožalbeno rešenje ne sadrži sve ono što je potrebno u smislu odredbe čl. 25 st. 2 Zakona o oduzimanju imovine, kojim je propisano da rešenje o privremenom oduzimanju imovine sadrži podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, podatke o imovini koja se oduzima, okolnosti iz kojih proizilazi osnovana sumnja da imovina proističe iz krivičnog dela, razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine i vreme na koje se imovina oduzima.

Dakle, iako je u pitanju privremeno oduzimanje imovine za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela, prvostepeno rešenje mora da sadrži kratak opis krivičnog dela koje se okrivljenima stavlja na teret (a ne samo zakonski naziv krivičnog dela), a pored podataka o imovini i okolnosti iz kojih proizlazi osnovana sumnja da imovina koja je predmet oduzimanja proističe iz krivičnog dela, prvostepeni sud je u obavezi da u svom rešenju navede i razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine, a što sve pobijano rešenje ne sadrži, što čini bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 1 tačka 11 ZKP, kako se to osnovano ističe podnetim žalbama zbog čega je isto moralo biti ukinuto.

Naime, odredbom čl. 15 st. 2 Zakona o oduzimanju imovine je propisano da se u finansijskoj istrazi prikupljaju dokazi o imovini, zakonitim prihodima i troškovima života okrivljenih, dokazi o imovini koji je nasledio pravni sledbenik, odnosno dokazi o imovini i naknadi za koju je imovina preneta na treće lice.

Shodno odredbi čl. 17 st. 2 istog zakona, finansijskom istragom rukovodi javni tužilac, koji u skladu sa ovlašćenjima iz stava 1 člana 20 ovog zakona može narediti bankarskoj ili drugoj finansijskoj organizaciji da jedinici koja sprovodi istragu dostavi podatke o stanju poslovnih i ličnih računa i sefova vlasnika.

Iako se u konkretnom slučaju radi o privremenom oduzimanju imovine, u postupku finansijske istrage je bilo neophodno potrebno pribaviti sve dokaze u smislu čl. 15 st. 2 zakona, kako u pogledu nepokretne, tako i u pogledu pokretne imovine, čije je privremeno oduzimanje tužilac predložio, pa i u pogledu sefova iz tačke 5, 7 i 8 i bankovnih računa ali i u pogledu svih zakonitih primanja okrivljenih i trećih lica i o tome u obrazloženju dati jasne razloge.

Izrekom ožalbenog rešenja prvostepeni sud od okrivljenog AA privremeno oduzima porodičnu stambenu zgradu đđ7 i putničko vozilo marke __ i u obrazloženju rešenja navodi da je iz izveštaja Uprave za sprečavanje pranja novca i izveštaja Jedinice za finansijske istrage – Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, te proverom u Republičkom geodetskom zavodu RS i Sekretarijatu za finansije javnih prihoda Grada Beograda utvrdio da je okrivljeni AA, kako navodi na stranici 10 obrazloženja, a potom to utvrđuje i iz pojedinih materijalnih dokaza, vlasnik imovine i to nepokretne, koja je pribavljena u toku 1971, 2000, 2002, 2003 i 2008. godine, da je vlasnik štedne knjižice Investicione banke Titograd i Privredne banke Sarajevo sa saldom u stranoj valuti, čije kretanje daje na strani 13 obrazloženja, a potom na strani 21 obrazloženja navodi da je na osnovu izvedenih dokaza, utvrđeno da je okr. AA u vremenskom periodu od 1994 do 2005 godine ostvario neto zaradu u ukupnom iznosu od _ dinara, a da je porodičnu stambenu zgradu đđ7 stekao po osnovu ugovora o kupoprodaji Ov.br.14016/00 od 22.09.2000. godine, gde je isplaćena kupoprodajna cena od 16.000.000,00 dinara, i da je za putničko vozilo _ koje je stekao 24.10.2003. godine isplatio kupoprodajnu cenu 27.543 evra, da je formalno pravno vlasnik stambene zgrade dd, kojom je raspolagao po osnovu ugovora o kupoprodaji. Nadalje, sud navodi kojih je nepokretnosti AA1, kao treće lice vlasnik i da je ona u periodu 1994-2008 godina, ostvarila neto zaradu u ukupnom iznosu 8.326.013,30 dinara, da bi na strani 22 stav 4 obrazloženja pobijanog rešenja zaključio da, imajući u vidu odredbu člana 3 tačka 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela i utvrđeno činjenično stanje, postoji očigledna nesrazmera između imovine okrivljenog AA i njegovih zakonito stečenih prihoda, do kog sud dolazi stavljanjem u korelaciju zarada okrivljenog i vrednosti predmetne imovine, navodeći da je u pitanju imovina čija ukupna vrednost iznosi 16.332.000,00 dinara, koja višestruko prevazilazi njegova primanja po osnovu radnog odnosa u tom periodu, a to je sud utvrdio iz Uverenja Republičkog fonda za PIO, navodeći da nije prihvatio tvrdnje i dokaze odbrane okr. AA kojima se ovakav zaključak prvostepenog suda osporava, a samim tim i navodi iz zahteva za privremeno oduzimanje imovine koji je podneo nadležni javni tužilac, a da pri tom za ovakvo svoje zaključivanje ne daje jasne i obrazložene razloge, a što sve obrazloženje ožalbenog rešenja čini nerazumljivim, što takođe predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, koje vodi obaveznom ukidanju istog.

Takođe su nejasni i paušalni razlozi koji se odnose na činjenicu da su branioci priložili dokaze o deviznoj štednji, ali da po stavu suda i te činjenice ne dokazuju tvrdnje branilaca u potrebnoj meri da se iz kretanja deponovanih sredstava može izvesti zaključak samo o troškovima života okrivljenog, koji se pokazuju kao znatni, ali ne i zaključak da su ova sredstva iskorišćena za sticanje imovine, koja je predmet podnetog zahteva, jer po nalaženju ovoga suda kretanje sredstava nije ocenio i doveo u vezu sa materijalnim dokazima, odnosno ugovorima kojima je ta imovina sticana, a koji su precizno navedeni u obrazloženju rešenja, kako u pogledu datuma sticanja, tako i u pogledu iznosa kupoprodaje, a istovremeno, po nalaženju ovoga suda, u odnosu na ove odlučne činjenice, činjenično stanje je ostalo i nepotpuno utvrđeno, posebno kada se ima u vidu da su neki iznosi označeni u dinarima, a neki u stranoj valuti.

U vezi sa navedenim, neprihvatljivi su i protivurečni razlozi iz obrazloženja (str. 25 pasus 3) da neprilaganje od strane okrivljenog i branilaca dokaza o bankovnim računima u inostranstvu koji bi obzirom na njihovu visinu imali uticaja na odlučivanje u ovoj stvari, stvara osnovanu sumnju da je reč o finansijskim sredstvima pribavljenim na nezakonit način, jer shodno pomenutoj odredbi čl.17 Zakona o oduzimanju imovine, tužilac ima ovlašćenja i u tom pravcu.

U kontekstu navedenog, neprihvatljivi su i protivurečni razlozi iz obrazloženja u odnosu na ostale okrivljene i treća lica, kako se to osnovano žalbama branilaca ukazuje, gde sud kao zakonite prihode utvrđuje samo prihode pribavljene od Fonda za penzijsko osiguranje RS, navodi koju imovinu prema izveštaju finansijske istrage okrivljeni i treća lica poseduju, ne dajući razloge zbog kojih ne prihvata predlog za pribavljanje podataka i u pogledu drugih zakonitih prihoda, uz za sada preuranjen zaključak da se radi o očiglednoj nesrazmeri između imovine i zakonitih prihoda. Ovo tim pre što su okrivljeni dostavili pojedine pismene dokaze koji se odnose na način i osnov sticanja imovine, čak i u znatno ranijem vremenskom periodu u odnosu na vreme podnošenja predmetnog zahteva, kako se to osnovano ističe podnetim žalbama, a koje prvostepeni sud takođe nije u potpunosti ocenio i za svoj zaključak dao jasne i neprotivrečne razloge.

Posebno je nejasna i za ovaj sud u potpunosti neprihvatljiva konstatacija prvostepenog suda da se isti nije mogao upustiti u utvrđivanje tačne visine zakonito stečenih prihoda okrivljenog BB, koje je on stekao kao korisnik starosne penzije od 2002. godine pa nadalje, ali ipak zaključuje da ti prihodi nisu u punoj meri mogli doprineti sticanju imovine, pri čemu i ovde prvostepeni sud praveći komparaciju prihoda i imovine polazi od raznih pretpostavki (npr. Str. 38 obrazloženja) i prihode prikazuje čas u dinarima, čas u stranoj valuti, a što vodi dalje zaključku da su ipak u nekoj meri (ako ne punoj) ovi prihodi doprineli sticanju imovine, pa ostaje nejasno zbog čega je to za prvostepeni sud bez značaja.

  Iz izreke rešenja proizilazi da je sud odlučio i o privremenom oduzimanju sefova u tačkama 5, 7 i 8 izreke, a u odnosu na ovaj deo izreke ožalbenog rešenja prvostepeni sud, po stavu ovoga suda, daje u potpunosti nerazumljive razloge. Naime, sud oduzima od okrivljenog VV, DD i VV1 sefove, dajući potom u obrazloženju rešenja razloge na strani 53 u tom pravcu da iz sadržine optužbe i rezultata sprovedenog istražnog postupka proizilazi osnovana sumnja da su okrivljeni AA, BB i VV u vremenskom periodu od 04.01.2001. do 15.03.2002. godine protivpravno prisvojili 5.127.104,24 evra, te da te okolnosti u korelaciji sa nepoznatom sadržinom sefa br. 799 kod “Komercijalne banke” stvaraju osnovanu sumnju da u istom eventualno mogu biti deponovana i novčana sredstva pribavljena izvršenjem krivičnog dela iz kojeg razloga je predsednik veća odlučio da se isti blokira. Isti su razlozi i za druga dva sefa, čime je izreka protivrečna razlozima datim u obrazloženju i odluka o oduzimanju u ovom delu je zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, kako se to osnovano žalbama branioca AB ističe, jer sud u postupku nije utvrdio koja je sadržina sefova, odnosno da li okrivljeni VV ili treća lica u njima ima imovinu i koju, a oduzima sef koji je vlasništvo banke, kako to iz izreke samog rešenja i proizilazi.

Takođe se osnovano i u žalbi tužioca ističe da se sud sam upuštao u analizu vrednosti kvadrata stanova, bez da u tom pravcu izvrši proveru i zvanično pribavi podatke u pogledu odluke da BB1 oduzme deo imovine.

Stoji činjenica da je u skladu sa odredbama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, teret dokazivanja zakonito stečene imovine na okrivljenom, međutim, neprihvatljiva je odluka prvostepenog suda da ne uzima u obzir dokaze o sticanju imovine koji su dostavljeni na stranom jeziku (jer postoji pretpostavka da je to učinjeno zbog kratkih rokova), ali je prvostepeni sud imao mogućnosti da naloži okrivljenima da u primerenom roku izvrše prevod tih dokaza na srpski jezik, a potom odluči o prihvatljivosti istih.

Dakle, kako je ožalbeno rešenje doneto uz apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, a što je dovelo i do nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, rešenje je, primenom odredbi čl. 26 st. 3 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela i čl. 401 st. 3 ZKP, ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Imajući u vidu da imovina koja je obuhvaćena predlogom nadležnog tužioca, predstavlja jedinstvenu imovinu okrivljenih, a ceneći pri tom i razloge navedene u žalbi javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, sud je ožalbeno rešenje ukinuo u celosti, jer bi svako drugačije odlučivanje bilo od štetnog uticaja na pravilno i zakonito presuđenje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će pre svega otkloniti povrede na koje mu je ovim rešenjem ukazano, vodeći računa i o ostalim žalbenim navodima, tj. utvrdiće sve odlučne činjenice kako u odnosu na imovinu okrivljenog, tako i u odnosu na visinu zakonito stečenih prihoda, u meri u kojoj je to neophodno da bi mogao doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u postupku privremenog oduzimanja imovine, u smislu člana 21 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela.
 
Zapisničar      PREDSEDNIK VEĆA - SUDIJA Zorica Avramović, s.r.      Sonja Manojlović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)