Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.05.2012.

Kž2 1870/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 1870/12
Dana, 24.05.2012.godine
B E O G R A D

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija mr Sretka Jankovića, predsednika veća, Branke Pejović i dr Miodraga Majića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Aleksandra Bagaša, kao zapisničara, u postupku privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA, adv. AB, izjavljenoj protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu Poi.br. 2/12 od 26.03.2012. godine, dana 24. maja 2012. godine, doneo je


R E Š E Nj E

Uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog AA, adv. AB, UKIDA SE rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu Poi.br. 2/12 od 26.03.2012. godine i spisi predmeta se vraćaju prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

  Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu Poi. 2/12 od 26.03.2012. godine usvojen je zahtev Drugog OJT-a za privremeno oduzimanje imovine, pa je od okrivljenog – vlasnika AA oduzeta imovina koja je nabrojana u izreci pobijanog rešenja.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA, adv. AB iz svih zakonom predviđenih razloga, sa predlogom da se pobijano rešenje ukine ili spisi predmeta vrate prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da se pobijano rešenje preinači i odbije zahtev za privremeno oduzimanje imovine.

Apelacioni javni tužilac u Beogradu dostavio je podnesak Ktr. I br. 1633/12 od 22.05.2012. godine u kome je predložio da se žalba branioca branioca okrivljenog odbije kao neosnovana.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je imajući u vidu navode izjavljene žalbe, ceneći pri tom i stav Apelacionog javnog tužioca u Beogradu iznet u citiranom pismenom podnesku, našao:

Žalba je osnovana.

Osnovano se izjavljenim žalbom ukazuje da je prvostepeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a koja se ogleda u tome da je izreka pobijanog rešenja nerazumljiva, te da u obrazloženju pobijanog rešenja u pogledu odlučnih činjenica prvostepeni sud nije dao jasne razloge, zbog čega je i uvažavanjem izjavljene žalbe pobijano rešenje ukinuto.

Naime, u izreci pobijanog rešenja prvostepeni sud navodi da usvaja zahtev Drugog OJT-a za privremeno oduzimanje imovine, pa od okrivljenog vlasnika AA oduzima imovinu za koju dalje navodi da je vlasništvo preduzeća "AA". Postupajući na ovakav način prvostepeni sud je izreku pobijanog rešenja učinio nerazumljivom jer u prvom stavu izreke navodi da imovinu oduzima od vlasnika AA, dok u drugom stavu izreke navodi da oduzima imovinu od preduzeća „AA“, zbog čega ostaje nejasno od koga se praktično predmetna imovina oduzima. Naime, ukoliko je imovina vlasništvo preduzeća „AA“ a kako to proizilazi iz spisa predmeta prvostepeni sud je bio ovlašćen da imovinu oduzme i od trećeg lica s obzirom da to dozvoljava Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Dalje osnovano se izjavljenom žalbom ukazuje da je prvostepeno rešenje zasnovano i na nepotpuno i pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju koje se ogleda u tome da prvostepeni sud donosi rešenje o usvajanju zahteva za privremeno oduzimanje imovine i privremeno oduzima imovinu za koju nije u potpunosti utvrdio u čijem je vlasništvu. Pri činjenici da odbrana tokom ovog postupka a i u žalbi ističe da su određene nekretnine koje su privremeno oduzete ovim rešenjem ranije prodate, te da su u vlasništvu drugih lica, ostaje nejasno kako prvostepeni sud bez provere navoda odbrana privremeno oduzima imovinu, pa i onu za koju je branilac okrivljenog dostavio ugovore o kompenzaciji i regulisanju međusobnih odnosa iz kojih proizilazi da faktički vlasnik određenih nekretnina na koje se odnosi pobijano rešenje o privremeno oduzimanju imovine nisu vlasništvo preduzeća „AA“.

Takođe je nejasan zaključak prvostepenog suda iz pobijanog rešenja ako se ima u vidu da se protiv okrivljenog vodi postupak zbog krivičnog dela poreske utaje iz člana 229 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, pri čemu se okrivljenom stavlja na teret da nije uplatio porez upravo od prodatih stanova, a prvostepeni sud pobijanim rešenjem usvaja zahtev i privremeno oduzima imovinu – nekretnine stanove i zemljište i garažna mesta, a da prethodno nije utvrdio da li su navedene nekretnine prodate i koje i vlasnik tih nekretnina odnosno da li je celokupna imovina na koju se odnosi pobijano rešenje vlasništvo pravnog lica - preduzeća „AA“ čiji je vlasnik okrivljeni AA.

Prilikom ponovnog odlučivanja prvostepeni sud će imati u vidu primedbe na koje mu je ovim rešenjem ukazano, te će nakon što otkloniti bitnu povredu odredaba krivičnog postupka i potpuno utvrdi činjenično stanje na način što će utvrditi ko su i faktični vlasnici nekretnina na koje se odnosi zahtev tužioca za oduzimanje imovine, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku za koju će dati jasne i neprotivrečne razloge koji će biti u svemu prihvatljivi i za ovaj sud.

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci, na osnovu odredbe člana 401 stav 3 ZKP-a.
  

ZAPISNIČAR     PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Aleksandar Bagaš      mr Sretko Janković

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)