Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.02.2013.

Kž2 412/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 412/13
Dana 13.02.2013. godine
B E O G R A D, ul. Nemanjina br.9

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU u veću sastavljenom od sudija: Slavke Mihajlović, predsednika veća, Gordane Petković i Olivere Anđelković, članova veća, uz učešće sudijskog pomoćnika Jelene Miljković Gligorijević, kao zapisničara, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi okrivljene AA, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Ki.br.1970/10 – Poi.br.6/10 – Kv.br.3415/12 od 12.10.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 13. februara 2013. godine, doneo je


R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba okrivljene AA, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Ki.br.1970/10 – Poi.br.6/10 – Kv.br.3415/12 od 12.10.2012. godine.


O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Ki.br.1970/10 – Poi.br.6/10 – Kv.br.3415/12 od 12.10.2012. godine, odbačen je zahtev okrivljene AA za ponavljanje postupka za privremeno oduzimanje imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, koje je okončan rešenjem Višeg suda u Beogradu Ki.br.1970/10, Poi.br.6/10, Kv.br.400/12 od 28.02.2012. godine, pravnosnažno 28.02.2012. godine.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavila okrivljena AA zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu, ožalbeno rešenje preinači, dozvoli ponavljanje postupka ili da isto ukine i zahtev za ponavljanje postupka uputi na ponovno odlučivanje.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je podneskom Ktr-I-br.413/13 od 01.02.2013.godine, predložio da Apelacini sud u Beogradu odbije žalbu okrivljene AA izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Ki.br.1970/10 – Poi.br.6/10 – Kv.br.3415/12 od 12.10.2012.godine kao neosnovanu.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbom, ispitao pobijano rešenje po službenoj dužnosti u smislu člana 401 stav 5 ZKP, pa je nakon ocene navoda i predloga iz žalbe, kao i predloga javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, našao:

- žalba je neosnovana.

Po nalaženju ovog suda, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je odbacio zahtev okrivljene AA za ponavljanje postupka za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela koji je okončan rešenjem Višeg suda u Beogradu Ki.br.1970/10 – Poi.br.6/10 – Kv.br.400/12 od 28.02.2012. godine, pravnosnažno 28.02.2012. godine i za takvu svoju odluku dao valjane razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu Ki.br.1970/10 – Poi.br.6/10 od 09.01.2012.godine odbijen zahtev za proširenje privremenog oduzimanja imovine Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Oik.br.8/09 od 20.08.2010. godine koji se odnosi na privremeno oduzimanje novca u iznosu od 7.135,17 evra sa deviznog računa broj _ u “NLB” banci a.d. Beograd od AA. Dalje, iz spisa proizilazi i to da je odlučujući o žalbi Višeg javnog tužilaštva u Beogradu izjavljenoj na gore navedeno rešenje krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu donelo rešenje kojim je u stavu prvom usvojilo žalbu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu te je preinačilo rešenje istražnog sudije Višeg suda u Beogradu i odlučilo da od okrivljene AA se privremeno oduzima imovine i to novac u iznosu od 7.135,17 evra koji je deponovan na deviznom računu okrivljene broj _ u “NLB” banci a.d. Beograd, pri čemu je odlučeno da će se odluka iz stava jedan izreke rešenja izvršiti po odredbama ZKP, te da se upravljanje privremeno oduzetom imovinom poverava Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom u sastavu Ministarstva pravde Republike Srbije, kao i da privremeno oduzimanje imovine iz stava jedan navedenog rešenja traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine ili do drugačije odluke suda. Okrivljena AA podnela je prvostepenom sudu zahtev za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnim rešenjem o privremenom oduzimanju imovine navodeći da su se nakon donošenja rešenja Višeg suda u Beogradu stekli uslovi za ponavljanje postupka obzirom da je rešenjem RGZ Služba za katastar nepokretnosti Beograd broj 2952-02-4579/2012 od 15.06.2012.godine u list nepokretnosti broj _ izvršen upis prava svojine u korist GG iz Beograda, sa delom poseda 1/1 na stranu označenom sa B2 i na parking mesto označenom sa B4, a što je bilo predmet ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 30.09.2008.godine, te da je uknjižba predmetnih nepokretnosti trajala blizu četiri godine nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji, a obaveza isplate deponovanog iznosa prodavcu je nastala tek nakon 15.06.2012.godine, kao dana dostavljanja dokaza o uknjižbi o čemu je kao dokaz dostavila overenu fotokopiju rešenja RGZ SKN Beograd 2, pri čemu je navela da je u skladu sa odredbama člana 2 navedenog ugovora, a po dostavljenom rešenju o uknjižbi od strane BB dana 28.06.2012.godine VV u ime GG isplatio iznos BB od 10.300 evra, a okrivljena AA je u ime GG isplatila BB iznos od 6.950 evra, o čemu je kao dokaz dostavila potvrdu koja je potpisana od strane navedenih lica od 28.06.2012. godine, kao i da je u skladu sa navedenim odredbama ugovora BB, kao prodavac potpisala kod Prvog osnovnog suda u Beogradu dana 29.06.2012. godine i overila pod Ov-I-br.120022/12 potvrdu o isplati ukupno overene kupoprodajne cene po istom ugovoru, o čemu je kao dokaz priložila navedenu potvrdu.

Odredbom člana 27 stav 2 Zakona o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela predviđeno je da u slučaju smrti vlasnika ili ako se pojave okolnosti koje dovode u pitanje opravdanost privremenog oduzimanja imovine sud može preispitati i donetu odluku dok je odredbom člana 409 stav 1 ZKP, propisano da će sud rešenjem zahtev odbaciti, ako na osnovu samog zahteva iz spisa ranijeg postupka utvrdi da je zahtev podnelo neovlašćeno lice ili da nema zakonskih uslova za ponavljanje postupka ili da su činjenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva već bili izneseni u ranijem zahtevu za ponavljanje postupka koji je odbijen pravnosnažnim rešenjem suda ili da činjenice i dokazi očigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje postupka ili da podnosilac zahteva nije postupio po članu 409 stav 2 navedenog zakonika. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da dokazi i činjenice koje je okrivljena dostavila prvostepenom sudu ne predstavljaju okolnosti koje dovode u pitanje opravdanost privremenog oduzimanja imovine, jer ne dovode u sumnju zaključak suda koji je iznet u pravnosnažnom rešenju o privremenom oduzimanju imovine da je novac u iznosu od 7.135,17 evra koji je deponovan na deviznom računu okrivljene broj _ u “NLB” banci a.d. Beograd vlasništvo okrivljene AA, kao i da postoji osnovana sumnja da označeni novac proističe iz krivičnog dela zbog čega se protiv imenovane okrivljene vodi postupak pred Višim sudom u Beogradu, zbog čega je veće donelo odluku da odbaci zahtev okrivljene AA za ponavljanje postupka za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.

Obzirom na navedeno, žalba okrivljene je ocenjena kao neosnovana. Predmetnom žalbom se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, a ne ističe se nijedna činjenica koja bi mogla dovesti do drugačije odluke suda u konkretnom slučaju. Zbog toga je žalba okrivljene ocenjena kao neosnovana.

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je na osnovu člana 401 stav 3 ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.


Zapisničar        Predsednik veća-sudija
Jelena Miljković Gligorijević     Slavka Mihajlović

OMJ/JMG

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)