Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.04.2011.

Kž2 Po1 96/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 96/2011
Dana 20.04.2011. godine
B E O G R A D


  APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, Mirjane Popović i Aleksandre Zlatić, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zločinačkog udruživanja iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o žalbi Tužioca za organizovani kriminal, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Poi.-Po1 6/11 – K.Po1 121/10 od 05.04.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 20. aprila 2011. godine, doneo je


R E Š E Nj E

  ODBIJA SE kao neosnovana žalba Tužioca za organizovani kriminal, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Poi.-Po1 6/11 – K.Po1 121/10 od 05.04.2011. godine.


O b r a z l o ž e nj e

  Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Poi.-Po1 6/11 – K.Po1 121/10 od 05.04.2011. godine, odbijen je kao neosnovan zahtev Tužioca za organizovani kriminal OIK.12/10 od 30.08.2010. godine, da se od vlasnika AAS, bivše supruge okrivljenog AA, protiv koga se vodi postupak pred tim sudom K.Po1 121/10 zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ i produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ u vezi sa članom 33 i 61 Krivičnog zakonika, privremeno oduzme imovina, i to poslovni prostor u Beogradu aa sa pripadajućim podrumom, stan aa1, stan aa2 i stan aa3.

  Protiv ovog rešenja, žalbu je izjavio Tužilac za organizovani kriminal, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijano rešenje i predmet uputi prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

  Tužilac za organizovani kriminal u podnesku Ktž.114/11 od 15.04.2011. godine, predložio je da se žalba Tužioca za organizovani kriminal usvoji i pobijano rešenje ukine, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

  Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je u sednici veća, nakon razmatranja spisa predmeta i pobijanog rešenja, po oceni žalbenih navoda, imajući u vidu i predlog Tužioca za organizovani kriminal iz napred navedenog podneska, našao:

  Žalba je neosnovana.

  Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je odbio kao neosnovan zahtev Tužioca za organizovani kriminal da se od vlasnika AAS, bivše supruge okrivljenog AA, privremeno oduzme imovina koju sačinjavaju poslovni prostor – lokal u Beogradu aa sa podrumom, stan aa1, te stanovi aa2 i aa3, oba na katastarskim parcelama _, KO _.

  Prema stanju u spisima, protiv okrivljenog AA podignuta je optužnica zbog postojanja osnovane sumnje da je u periodu od januara meseca 2005. godine do 13.novembra 2007. godine postao član organizovane kriminalne grupe, u okviru koje su pripadnici ove grupe zloupotrebom svojih službenih položaja, pribavili imovinsku korist u ukupnom iznosu od 374.261.355,00 dinara.

  Iz spisa predmeta utvrđuje se da je AAS, bivša supruga okrivljenog AA, osporila navode Tužioca za organizovani kriminal da se imovina čiji je ona vlasnik, proistekla iz navedenog krivičnog dela, navodeći da su podaci o prihodima koje je Tužilac izneo u toku postupka, koje su u spornom periodu ostvarivali ona i okrivljeni AA, nepotpuni, te da su nepokretnosti koje su inače njeno vlasništvo kupljene novcem dobijenim od prodaje nepokretnosti na Kosovu koje su posedovali ona i njen suprug, i to stana koji je okrivljenom AA poklonio njegov otac AAO, a koji je prodat 2001. godine za iznos od 199.000 maraka, stan koji su ona i okrivljeni AA dobili od preduzeća „_“, koji je takođe prodat 2001. godine za iznos od 438.000 DM, te stana njene majke, MM, koji je prodat 2002. godine za 69.000 DM, od čega je AAS dala novac u iznosu od 2.070.000,00 dinara, pri čemu je istakla da je ona imala i prihode u vidu poklona od oca MM1, i to 2002. godine u iznosu od 11.000 DM, koji je bio namenjen za kupovinu lokala u ulici vv u Beogradu, pri čemu je istakla i da vrednost prodatih nepokretnosti prevazilazi vrednost obuhvaćene imovine.

  Obzirom na iskaz AAS, Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje je ocenio vrednost nepokretnosti navedenih u zahtevu za privremeno oduzimanje imovine, kao i visinu zakonitih prihoda vlasnika imovine AAS i njenog bivšeg supruga – okrivljenog AA, te pravilno ocenio da su nepokretnosti – stan aa2 i aa3, kao i stan aa1 stečene zakonitim prihodima vlasnika i njenog bivšeg supruga, a da u odnosu na nepokretnost u vidu lokala aa, i pored toga što AAS nije dokazala da je ovaj lokal stečen zakonitim sredstvima, nije ispunjen nijedan od zakonom propisanih uslova iz člana 21 i 25 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, odnosno postojanje okolnosti koje ukazuju da bi kasnije oduzimanje imovine bilo otežano ili onemogućeno raspolaganjem vlasnika, a što je osnovni uslov za primenu odredaba Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

  Imajući u vidu sve izvedene dokaze na ročištu zakazanom po zahtevu Tužioca za organizovani kriminal za privremeno oduzimanje imovine - ugovor o imovinskim pravima i obavezama koji je zaključen 18.09.2001. godine između Stambene zadruge „Pobeda“ i člana zadruge AAS, iz kog je utvrđeno da je AAS od zadruge kupila jednosoban stan površine aa1, za iznos od 2.955.960,oo dinara, odnosno u protivvrednosti od 48.815,675 eura u to vreme, ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen dana 25.04.2001. godine između SS kao prodavca – investitora i AAS kao kupca – suinvestitora, iz kog je utvrđeno da je AAS kupila lokal u izgradnji aa sa pripadajućim podrumom za iznos od 1.500.000,00 dinara, protivvrednosti 24.771,48 eura u to vreme, ugovor o imovinskim pravima i obavezama zaključen dana 26.02.2002. godine između Stambene zadruge „Pobeda“ člana zadruge AA, iz kog je utvrđeno da je okrivljeni AA kupio dvosoban stan površine aa2 za iznos od 2.069.430,00 dinara, uz obavezu AA kao člana zadruge da sopstvenim sredstvima isfinansira 40% ugovorene nepokretnosti, a da zadruga učestvuje u iznosu od 60%, Ugovor o imovinskim pravima i obavezama koji je zaključen dana 26.02.2002. godine između Stambene zadruge „Pobeda“ i člana zadruge, okrivljenog AA, iz kog je utvrđeno da je AA kupio trosoban stan aa3, za iznos od 3.092.100,oo dinara, u protivvrednosti 50.481,95 eura u to vreme, uz obavezu člana zadruge da sopstvenim sredstvima isfinansira 40% ugovorene nepokretnosti, dok je učešće zadruge utvrđeno u iznosu od 60%, te ugovor o deobi zajedničke i bračne tekovine koji je zaključen 19.07.2004. godine, iz kog proizlazi da su AAS i okrivljeni AA izvršili deobu imovine stečene u braku, a na osnovu kog ugovora je AAS postala jedini vlasnik jednosobnog stana aa1, dvosobnog stana aa2 i trosobnog stana aa3, u Beogradu, u ulici _, te lokala aa sa pripadajućim podrumom, to je u potpunosti pravilan zaključak prvostepenog suda da je iz svih priloženih dokaza utvrđeno da su okrivljeni AA i njegova bivša supruga AAS postali vlasnici imovine koja je obuhvaćena zahtevom za privremeno oduzimanje imovine tokom 2001. i 2002. godine, nakon čega je AAS, sporazumom iz 2004. godine, pripala sva imovina navedena u zahtevu čije se privremeno oduzimanje traži, te da su tvrdnje AAS – da su navedeni stanovi kupljeni od prodaje nepokretnosti na Kosovu, potvrđeni priloženim pismenim dokazima. Stoga je pravilno zaključio da su osporeni navodi Tužioca za organizovani kriminal da postoji osnovana sumnja da se u konkretnom slučaju radi o imovini proistekloj iz krivičnih dela.

  Prilikom donošenja odluke, prvostepeni sud je pravilno cenio i činjenicu da je okrivljeni AA polovinu novca dobijenog na ime prodaje stana na Kosovu, koji mu je otac poklonio, dao svom bratu AA1, a što je potvrdila i AAS, a na pravilnost zaključka prvostepenog suda da je sva navedena imovina stečena putem zakonitih prihoda ukazuje i overena izjava majke AAS, MM, u kojoj navodi da je AAS tokom 2000. godine dala novac u iznosu od 2.070.000,00 dinara, koju izjavu je prvostepeni sud pravilno ocenio istinitom, obzirom da postoji ugovor iz kog je utvrđeno da je majka AAS prodala svoj stan, te imajući u vidu činjenicu da je AAS jedinica, kao i vreme prodaje nepokretnosti na Kosovu i vreme kupovine stana aa1.

  Obzirom da je prvostepeni sud na ročištu izveo sve potrebne dokaze u vezi sa poreklom imovine vlasnika AAS, to je ovaj sud ocenio neosnovanim žalbene navode Tužioca za organizovani kriminal kojima se ukazuje da je pobijano rešenje zasnovano na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju.

  Naime, kada se ima u vidu vrednost prodatih stanova na Kosovu, činjenica da je AAS od svoje majke dobila novac, koji potiče takođe od prodaje stana u Prištini, te vrednost kupljenih stanova u Beogradu, prvostepeni sud je pravilno zaključio da vrednost stanova aa2, aa3 i aa1 nije u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima okrivljenog AA i njegove bivše supruge AAS, te je pravilno zaključio da je zahtev Tužioca u ovom delu neosnovan.

  Prvostepeni sud je, pri tome, pravilno cenio i činjenicu da je imovina stečena u toku trajanja bračne zajednice koja je zasnovana u toku 1989. godine i koja je trajala do 2005. godine, te da su okrivljeni AA i njegova supruga AAS, osim prihoda koje su ostvarivali na ime prodaje nepokretnosti i poklona, imali i druge prihode iz radnih odnosa, obzirom da iz radnje knjižice AAS proizlazi da je radni odnos zasnovala 1990. godine, dok je iz drugih dokaza u spisima proizlazi da je okrivljeni bio zaposlen u DP Industriji _ „_“, a što sve ukazuje da ne postoji nesrazmera između prodatih nepokretnosti na Kosovu i kupljenih nepokretnosti u Beogradu.

  Neosnovani su žalbeni navodi Tužioca za organizovani kriminal u delu u kojem se ističe da prvostepeni sud prilikom donošenja pobijanog rešenja nije u dovoljnoj meri cenio činjenicu da je cena kvadrata kupljenih stanova u Beogradu daleko veća u odnosu na cenu kvadrata prodatih nepokretnosti na Kosovu, te da u dovoljnoj meri nisu cenjeni ni drugi zakoniti prihodi okrivljenog AA i njegove bivše supruge AAS. Prvostepeni sud je, suprotno žalbenim navodima, prilikom donošenja odluke imao u vidu, kako je to i navedeno na strani 11 i 12 pobijanog rešenja, vrednost nepokretnosti prodatih na Kosovu i vrednost nepokretnosti u Beogradu kupljenih od tog novca, te je pravilno zaključio da u ovoj fazi postupka nije moguće utvrđivati vrednost nepokretnosti na taj način što bi se uzela kao utvrđena činjenica da je vrednost nepokretnosti u ulici aa23 daleko veća od vrednosti nepokretnosti na Kosovu, obzirom na okolnost da su na Kosovu neko vreme nepokretnosti prodavane po vrednostima mnogo višim od tržišnih. Stoga su žalbeni navodi i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

   U odnosu na lokal aa, prvostepeni sud je pravilno zaključio da, i pored toga što vlasnik AAS i okrivljeni AA nisu pružili dokaze da je ova imovina stečena zakonitim prihodima i da stoga postoji očigledna nesrazmera između vrednosti ove nepokretnosti i njihovih zakonitih prihoda, u konkretnom slučaju nema zakonom propisanih uslova da se ova imovina, za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela, privremeno oduzme od vlasnika, obzirom da Tužilac za organizovani kriminal nije učinio verovatnim da bi kasnije oduzimanje ove imovine bilo otežano ili onemogućeno, a što je neophodan uslov za oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela propisan odredbom člana 21 Zakona o oduzimanju imovine.

   Kako je navedenom zakonskom odredbom propisano da Tužilac može podneti zahtev za privremeno oduzimanje imovine samo ukoliko postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine bilo otežano ili onemogućeno, pri čemu je u obavezi da navede razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine, imajući u vidu da iz navoda zamenika Tužioca za organizovani kriminal, iznetim na ročištu za privremeno oduzimanje imovine, ne proizlazi da ima indicija da će AAS raspolagati ovom imovinom, te da je na Tužiocu obaveza da ukaže na okolnosti koje ukazuju na tu opasnost, što očigledno Tužilac nije učinio na zakazanom ročištu, to je po oceni ovoga suda prvostepeni sud pravilno zaključio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi iz člana 21 i 25 Zakona o oduzimanju imovine.

  Pri tome, činjenica da u odnosu na ove nepokretnosti ne postoji nikakva zabrana da vlasnik raspolaže slobodno svojom imovinom i da postoji verovatnoća da AAS može otuđiti ovaj lokal, i po oceni ovoga suda, ne predstavlja razlog koji opravdava potrebu za privremenim oduzimanjem imovine, a kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud. Stoga su žalbeni navodi Tužioca za organizovani kriminal i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

  Kako je prvostepeni sud za svoju odluku izneo u potpunosti jasne i logične razloge, koje i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to je žalba Tužioca za organizovani kriminal morala biti odbijena kao neosnovana.

  Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 401 stav 3 ZKP, doneta je odluka kao u izreci.


Zapisničar      PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Snežana Medenica, s.r.     Zoran Savić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

SM/MI
 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)