Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.09.2010.

Kžm1 26/10


REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kžm1 26/2010
Dana 20. septembra 2010. godine
BEOGRAD, ul. Nemanjina br.9



APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću za maloletnike sastavljenom od sudija: Slavke Mihajlović, predsednika veća, Snežane Savić i Gordane Petković, članova veća, sa sudijskim pomoćnikom Žakom Pavlovićem, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu sada punoletnog AA, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi branioca – advokata AB, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Zaječaru Km.br.12/10 od 18.03.2010. godine, u odsustvu uredno obaveštenog javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, dana 20. septembar 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E


Povodom žalbe branioca maloletnog, sada punoletnog AA – advokata AB, a po službenoj dužnosti, PREINAČAVA SE rešenje Višeg suda u Zaječaru Km.br.12/10 od 18.03.2010. godine, tako što Apelacioni sud u Beogradu, prema sada punoletnom AA, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenim rešenjem utvrđeno da je isto izvršio, na osnovu odredbe člana 78 stav 2 Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, u vezi sa članom 354 tačka 3 Zakonika o krivičnom postupku OBUSTAVLjA POSTUPAK, dok se žalba branioca odbija kao neosnovana.


O b r a z l o ž e nj e


Rešenjem Višeg suda u Zaječaru Km.br.12/10 od 18.03.2010. godine prema maloletnom, sada punoletnom AA je zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ izrečena vaspitna mera pojačan nadzor od strane roditelja i istovremeno određeno da izrečena mera traje najmanje šest meseci a najviše dve godine, o čijem prestanku će sud naknadno odlučiti, dok su oštećeni OO i OO1 upućeni na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Istim rešenjem je odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.


Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio branilac sada punoletnog AA, advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, veće za maloletnike usvoji žalbene navode i preinači prvostepenu odluku, ili da pobijano rešenje ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je u dopisu Ktžm.br.3815/2010 od 08.09.2010. godine, predložio da se odbije kao neosnovana žalba branioca maloletnog sada punoletnog AA, izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Apelacioni sud u Beogradu održao je sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, ispitao pobijano rešenje u smislu člana 380 ZKP, pa je po oceni navoda i predloga iznetih u žalbi branioca, imajući u vidu i predlog javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva, našao:

Prvostepeno rešenje ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, na koje Apelacioni sud kao drugostepeni pazi po službenoj dužnosti, shodno članu 380 stav 1 tačka 1 ZKP, niti bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje se branilac maloletnika sada punoletnog poziva u svojoj žalbi, pritom ne navodeći u čemu se bitne povrede sastoje već se prvostepeno rešenje u suštini pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Tako se u žalbi branioca ističe da tokom prvostepenog postupka nijednim dokazom nije utvrđeno da je maloletni, sada punoletni AA izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, to jest nijednim dokazom nije na nesumnjiv način dokazano da je maloletni sada punoletni AA oduzeo predmetne pokretne stvari oštećenih iz njihove kuće u Boljevcu, pa samim tim nije dokazano da je izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ. Dalje je u žalbi, navedeno da bi se u konkretnom slučaju moglo raditi o postojanju dela malog značaja odnosno dela sitne krađe iz člana 210 KZ ili dela oduzimanje tuđe stvari iz člana 211 stav 1 KZ, jer je vrednost oduzetih pokretnih stvari – dva dukata 3.000,00 dinara što je tokom postupka dokazano jer je to maloletni sada punoletni AA priznao iako sud nije utvrdio ni činjenicu da li su oštećeni, osim dva dukata, uopšte posedovali ostale pokretne stvari koje čine predmet imovinskopravnog zahteva. Stoga branilac smatra da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, posebno kada se ima u vidu činjenica da su predmetni dukati pronađeni i vraćeni oštećenima. Žalbom branioca se takođe osporava značaj iskaza saslušanih svedoka i pritom navodi da je sud istima dao preveliki značaj obzirom da se radi o svedocima koji su živeli u istoj kući sa maloletnim sada punoletnim Mišelom a pritom sud nije sagledao mogućnost njihovog učešća i doprinosa u predmetnom krivičnom delu. Navodi se i to da je kritičnom prilikom maloletni sada punoletni Mišel bio u pravnoj zabludi jer prilikom prodaje predmetnih dukata nije bio dužan niti je mogao znati da je njegovo delo zabranjeno jer je on samo prilikom prodaje pokazao svoju ličnu kartu u cilju da bi pomogao drugarici koja mu je dukate dala i zamolila da ih proda u zlatari pritom navodeći da su dukati njene majke, zato branilac smatra da kod maloletnog, sada punoletnog AA nema umišljaja u odnosu na predmetno krivično delo. U vezi sa ostalim stvarima, zlatnim lancom i krstom se u žalbi ističe da je te predmete maloletni sada punoletni Mišel dobio od svojih roditelja te da isti ne pripadaju oštećenima.

Ovakvi žalbeni navodi se, po nalaženju Apelacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani. Ovo stoga, što je prema stanju u spisima nesumnjivo dokazano da je maloletni, sada punoletni AA u periodu od 13.11. do 23.12.2008. godine izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ, bliže opisano u stavu dva dispozitiva obrazloženja pobijanog rešenja. Da je maloletni sada punoletni AA izvršio predmetno krivično delo potvrđuju iskazi oštećenih OO i OO1 kao i iskazi svedoka SS (video da je maloletni AA prodao dva dukata za koje mu je rekao da ih je ukrao od oštećenog i da mu je SS1 pokazao krst na lancu za koji je rekao da je isti dobio od AA), svedoka SS2 (video kod maloletnog AA dve lisičje kože odnosno dve narukvice, dva lančića i jedan krst), svedoka SS3 (koji je kod maloletnog AA video dva krzna od lisice), svedoka SS1 (koji je kod maloletnog AA video lančiće i krst što mu je nudio na prodaju), te svedoka SS4 koja je radila u zlatari u trenutku kada joj je maloletni AA prodao dva zlatnika. Prvostepeni sud je takođe pravilno (na osnovu nalaza i mišljenja veštaka VV) utvrdio i vrednost oduzetih stvari. Kako je, na osnovu napred pomenutih dokaza činjenično stanje u svemu pravilno i potpuno utvrđeno, to je žalba branioca ocenjena kao neosnovana. Osim navedenog, pravilno je prvostepeni sud utvrdio i da je kritičnom prilikom maloletni sada punoletni AA postupao sa umišljajem i da je znao da je njegovo delo zabranjeno, obzirom na njegov psihičko-fizički status koji je uredan i intelektualne potencijale koji su u granicama proseka (proizlazi iz izveštaja Centra za socijalni rad ''Bor''). Stoga je žalba branioca i u tom pogledu ocenjena kao neosnovana.

Obzirom da je prvostepeni sud u svojoj odluci izneo jasne i logične razloge zbog čega prihvata iskaze saslušanih svedoka a zbog čega ne prihvata odbranu maloletnog sada punoletnog AA, a koji iskazi su jasni, objektivni i potvrđeni pisanim dokazima (u spisima predmeta) to je pravilan zaključak prvostepenog suda da je maloletni sada punoletni AA izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204 stav 1 KZ koje mu je predlogom za izricanje krivične sankcije stavljeno na teret, te su neosnovani žalbeni navodi branioca da se u konkretnom slučaju, eventualno može raditi o nekom drugom krivičnom delu kao što je sitna krađa ili utaja.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama sada punoletnog AA stiču svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela teška krađa iz člana 204 stav 1 KZ.

Iz navedenih razloga, žalba branioca sada punoletnog AA je u celini ocenjena kao neosnovana.

Ispitujući prvostepeno rešenje u pogledu izrečene vaspitne mere, shodno odredbi člana 383 ZKP, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud maloletnom, sada punoletnom AA izrekao vaspitnu meru pojačanog nadzora od strane roditelja (član 15 ZM).

Međutim, kako je odredbom člana 40 stav 2 ZM propisano da se punoletnom licu koje je krivično delo učinilo kao maloletnik, a u vreme suđenja nije navršilo 21 godinu, može izreći odgovarajuća vaspitna mera (posebne obaveze, mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili mera upućivanja u vaspitno-popravni dom), a iz razloga predviđenih članom 28 ZM i kazna maloletničkog zatvora, pa imajući u vidu da je AA u međuvremenu postao punoletan, te činjenicu da je žalba izjavljena samo u njegovu korist i da se odluka ne sme izmeniti na njegovu štetu, to je Apelacioni sud našao da ne postoji zakonska mogućnost zadržavanja izrečene vaspitne mere pojačan nadzor od strane roditelja, niti izricanje bilo koje druge vaspitne mere odnosno maloletničkog zatvora. Stoga je ovaj sud po službenoj dužnosti preinačio prvostepeno rešenje i prema maloletnom, sada punoletnom AA obustavio postupak na osnovu odredaba člana 78 ZM u vezi člana 354 tačka 3 ZKP.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 391 stav 1 ZKP i člana 43 stav 1 i 2 ZM, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Žak Pavlović Slavka Mihajlović

OMJ/SM

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)