Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.12.2011.

Kžm1 86/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kžm1 86/11
Dana 22.12.2011.godine
B E O G R A D



APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću za maloletnike sastavljenom od sudija Slavke Mihajlović, predsednika veća, Snežane Savić i Gordane Petković, članova veća, sa sudijskim pomoćnikom Jelenom Miljković-Gligorijević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu prema maloletnom sada punoletnom AA i dr., zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344 stav 2 u vezi stava 1 u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Valjevu, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Km.br.32/11 od 14.10.2011.godine, u sednici veća održanoj dana 22.12.2011.godine, doneo je


R E Š E Nj E


ODBIJA SE kao neosnovana žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Valjevu, a rešenje Višeg suda u Valjevu Km.br. 32/11 od 14.10.2011.godine, POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e


Rešenjem Višeg suda u Valjevu Km.br.32/11 od 14.10.2011.godine, prema maloletnim sada punoletnim: AA, AA1, AA2 i AA3, kao i prema maloletnim AA4 i AA5, na osnovu odredbi člana 78 stav 2 Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravne zaštite maloletnih lica, a u vezi člana 354 stav 1 tačka 2 ZKP-a, obustavljen je krivični postupak, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344 stav 2 u vezi stava 1 KZ, u vezi člana 33 KZ, a vođen po predlogu javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Valjevu Ktm.br.9/10 od 14.06.2011.godine. Istim rešenjem je odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Istom presudom oštećeni OO, upućen je da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvari u parničnom postupku.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Valjevu, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 367 stav 1 tačka 1 u vezi člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a i povrede Krivičnog zakona iz člana 367 tačka 2 u vezi sa članom 369 tačka 3 ZKP-a, sa predlogom da veće za maloletnike Apelacionog suda u Beogradu uvaži “ovu” žalbu, te da preinači rešenje veća za maloletnike Višeg suda u Valjevu Km.br.32/11 od 14.10.2011.godine, tako što će maloletnima, a sada punoletnima AA, AA1, AA2 i AA3, za učinjeno krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344 stav 2 u vezi stava 1 KZ, izreći jednu od vaspitnih mera predviđenih članom 40 ZM, a maloletnom AA5 i AA4 za isto krivično delo jednu od vaspitnih mera predviđenih članom 11 istog zakona ili da navedeno rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je u svom podnesku Ktž.br.5688/2011 od 07.12.2011.godine, dao predlog da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni uvaži žalbu tužioca Višeg javnog tužilaštva u Valjevu, izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Km.br.32/11 od 14.10.2011.godine, u smislu žalbenog predloga.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta i ispitao pobijano rešenje, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, a imajući u vidu i predlog javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je našao:

-žalba je neosnovana.

Prvostepeno rešenje ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede Krivičnog zakona na koje Apelacioni sud, kao drugostepeni pazi po službenoj dužnosti, u smislu člana 380 stav 1 tačke 1 i 2 ZKP-a.

U žalbi javnog tužioca se ističe da je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, koja se ogleda u tome što u pobijanom rešenju nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, da su nesporne konstatacije iznete u obrazloženju pobijanog rešenja koje se tiču značaja načela ne bis in idem, ali da je prvostepeni sud propustio da ''da valjane'' razloge zbog kojih smatra da se u konkretnom slučaju ima primeniti navedeno načelo u smislu odredaba navedenih pravnih akata.

Prvostepeni sud je svoju bazirao na odgovarajućim razlozima o odlučnim činjenicama i činjeničnim zaključcima, koje je potpuno, logično i adekvatno obrazložio, a Apelacioni sud iste u potpunosti prihvata kao nedvosmislene, jasne i razumljive. Na osnovu zakonito sprovedenog krivičnog postupka, potpuno ispravne analize i ocene izvedenih dokaza, prvostepeni sud je pravilno izveo zaključak, a u skladu sa članom 354 stav 1 tačka 2 ZKP i člana 78 stav 2 ZM, kada je obustavio krivični postupak protiv maloletnih sada punoletnih AA, AA1, AA2 i AA3, kao i prema maloletnima AA4 i AA5.

Po nalaženju ovog suda neosnovano se žalbom javnog tužioca prvostepena odluka pobija zbog povrede krivičnog zakona. U žalbi javnog tužioca se ističe da shodno članu 6 ZKP načelo ne bis in idem se kao krivično-procesni princip definiše, određujući da niko ne može da bude gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen ili optužba pravnosnažno odbijena, a da je u konkretnom slučaju odluku povodom istog događaja doneo prekršajni sud, koji odlučuje o manje društveno opasnim kažnjivim delima, nego što je to slučaj sa krivičnim sudom, te da se pomenuto načelo ne može primeniti upravo iz tog razloga, jer bi primena navedenog načela u ovakvim slučajevima dovela do izbegavanja krivične odgovornosti za učinjena krivična dela u velikom broju slučajeva.

Naime, pravilno je prvostepeni sud imajući u vidu član 4 Protokola br.7 Evropske konvencije o ljudskim pravima, doneo pobijanu odluku da se prema navedenim maloletnim licima na osnovu člana 78 stav 2 ZM, a u vezi člana 354 stav 1 tačka 2 ZKP-a, obustavi krivični postupak. Evropska konvencija o ljudskim pravima doneta je 04.11.1950.godine, dok je Protokol br.7 donet 22.11.1984.godine. Navedenu Konvenciju i Protokol naša država je uz izvesne rezerve ratifikovala. Rezerve se ne odnose na Protokol br.7 Evropske konvencije o ljudskim pravima, tako da je Konvencija u delu gde nema rezervi, kao i pomenuti Protokol shodno članu 16 stav 2 Ustava Republike Srbije, sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuje, tako da navedeni član Ustava Republike Srbije upućuje da domaći sudovi imaju obavezu da poštuju Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kao i praksu Evropskog suda za ljudska prava. Član 4 Protokola br.7 Evropske konvencije o ljudskim pravima propisuje da se niko ne može ponovo osuditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo, zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države, pri čemu se navedenim članom sprečava dvostruko ugrožavanje od strane različitih organa iste države, tako da dolazi do povrede prava, ako se događaj ili pravna priroda prestupa mogu poistovetiti, a licu je od strane dva različita suda ili kaznena organa za isti događaj već suđeno. Pojam Krivično-evropska konvencija o ljudskim pravima i praksi Evropskog suda za ljudska prava je dosta širi u odnosu na isti pojam u našem pozitivnom pravu, tako da pomenuti pojam po Konvenciji suštinski odgovara pojmu “krivično delo” u nacionalnom pravu, ali obuhvata i pojedine privredne prestupe i pojedine prekršaje, među kojima su prekršaji sa elementima nasilja. Navedeno je u skladu sa članom 34 stav 4 Ustava Republike Srbije, kojim je proširena zabrana ponovnog gonjenja i kažnjavanja za isto krivično delo i na postupke za neko drugo kažnjivo delo, a što je slučaj u ovoj krivično-pravnoj stvari. Dalje iz spisa proizilazi da je protiv maloletnih lica VJT Valjevo podnelo predlog za primenu vaspitne mere, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344 stav 2 u vezi stava 1 KZ, u vezi člana 33 KZ, za isti događaj vođen je i pravnosnažno okončan postupak pred prekršajnim sudom u Valjevu u predmetu Prm.br.8-1239/10, a zbog prekršaja sa elementom nasilja. Imajući u vidu napred navedeno, te praksu Evropskog suda za ljudska prava, pravilno je prvostepeni sud našao da u konkretnom slučaju ima mesta primeni člana 4 Protokola br.7 Evropske konvencije o ljudskim pravima, obzirom da se prekršaj sa elementima nasilja, a za koji prekršaj je povodom istog događaja i okončan pomenuti prekršajni postupak, može podvesti pod pojam “krivično“ iz navedenog člana Protokola br.7 Konvencije, da bi u konkretnom slučaju donošenje drugačije odluke predstavljalo povredu jednog od osnovnih ljudskih prava zaštićenih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, a koje pravilo predstavlja jednu od osnovnih načela domaćeg krivičnog procesnog prava i zagarantovano je kao jedno od ljudskih prava u Ustavu Republike Srbije.

Ispitujući pobijano rešenje u pogledu odluke kojom je obustavljen krivični postupak primenom člana 78 stav 2 ZM i člana 354 stav 1 tačka 2 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio i cenio sve okolnosti koje su od značaja za donošenje predmetne odluke, za koju su dati jasni, nedvosmisleni i adekvatno obrazloženi razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Apelacioni sud u Beogradu je imao u vidu i ostale navode iznete u žalbi javnog tužioca, ali ih nije posebno analizirao i obrazlagao, budući da nisu od uticaja da odluka u ovoj krivično-pravnoj stvari bude drugačija.

Zbog svega izloženog, na osnovu člana 388 ZKP-a, u vezi članova 4 i 43 stav 1 i 2 ZM, Apelacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.

ZAPISNIČAR PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Jelena Miljković Gligorijević Slavka Mihajlović

A.J./JMG

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)