Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.07.2011.

Kž1 Po1 10/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 10/11
Dana 08.07.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

  APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, Aleksandre Zlatić, Mirjane Popović, Duška Milenkovića i Sonje Manojlović, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Marine Barbir, kao zapisničara, u krivičnom postupku protiv okrivljenih AA i dr., zbog krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 111b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS i dr., odlučujući o žalbama branioca okrivljenog AA, advokata AB, branioca okrivljenog BB, advokata BA, okrivljenog VV i njegovog branioca, advokata VA, branioca okrivljenih GG i DD, advokata GA, okrivljenog GG i branioca okrivljenog ĐĐ, advokata ĐA izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po1 br. 148/10 od 29.06.2010. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 375 ZKP u dane 07. i 08.07.2011. godine, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal, Mandić Svetozara, okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata AB, branioca okrivljenog ĐĐ, advokata ĐA, okrivljenog BB i njegovog branioca, advokata BA, okrivljenih GGi DD, kao i njihovog branioca, advokata GA koga je po zameničkom punomoćju zastupao advokat VA, te okrivljenog VV i njegovog branioca, advokata VA, doneo je


P R E S U D U

  Uvažavanjem žalbi okrivljenog VV i njegovog branioca, advokata VA, PREINAČAVA SE presuda Višeg suda u Beogradu – Posebnog odeljenja K.Po1 br. 148/10 od 29.06.2010. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljenog VV, i to tako što Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom VV, na osnovu članova 5, 33, 38 i 41 OKZ za krivično delo trgovine ljudima iz člana 111b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, pa zadržavajući kao pravilno utvrđene kazne zatvora za krivično delo falsifikovanja isprave u produženom trajanju iz člana 233 stav 3 u vezi stava 1 KZ RS u trajanju 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci i za krivično delo nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ u trajanju od 6 (šest) meseci, na osnovu člana 48 OKZ, okrivljenog VV osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci, u koju će mu se, na osnovu odredbe člana 50 OKZ, uračunati vreme provedeno u pritvoru od 06.12.2005. godine do 09.03.2007. godine, dok se u preostalom delu žalbe okrivljenog VV i njegovog branioca advokata GA, te u celosti žalbe branioca okrivljenog AA, advokata AB, branioca okrivljenog BB, advokata BA, branioca okrivljenih GG i DD, advokata GA, okrivljenog GG, te branioca okrivljenog ĐĐ, advokata ĐA odbijaju kao neosnovane i u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđuje.

O b r a z l o ž e nj e

  Presudom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po1 br. 148/10 od 29.06.2010. godine okrivljeni AA, DD, BB, ĐĐ, VV i GG oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 111 b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS („Službeni glasnik RS“ broj 39 od 11.04.2003. godine), dok je okrivljeni VV oglašen krivim i zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 233 stav 3 u vezi stava 1 KZ RS u produženom trajanju („Službeni glasnik RS“ broj 39 od 11.04.2003. godine) i krivičnog dela nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ („Službeni glasnik RS“ 85/05, 88/05, 107/05). Okrivljeni AA je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 11.11.2005. godine do 09.03.2007. godine; okrivljeni DD je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 11.11.2005. do 09.03.2007. godine; okrivljeni BB je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 11.11.2005. do 09.03.2007. godine; okrivljeni ĐĐ je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 13.11.2005. do 09.03.2007. godine i od 19.07.2008. do 29.06.2010. godine, a okrivljeni GG na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci u koju kaznu će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 22.08.2008. do 29.06.2010. godine, te vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru u _ od 18.03.2006. godine do 20.04.2006. godine i od 08.04.2008. do 22.08.2008. godine. Okrivljenom VV su utvrđene pojedinačne kazne zatvora i to za krivično delo trgovine ljudima iz člana 111b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS kazna zatvora u trajanju od 4 godine, za krivično delo falsifikovanja isprave iz člana 233 stav 3 u vezi stava 1 KZ RS u produženom trajanju kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, a za krivično delo nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 06.12.2005. do 09.03.2007. godine. Okrivljeni su obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka, čija će visina biti određena naknadno, te na plaćanje paušala sudu u iznosu od po 60.000 dinara, u roku od 15 dana od pravosnažnosti presude. Okrivljeni BB je obavezan da na ime koristi pribavljene krivičnim delom plati dinarski iznos u protivvrednosti od 500 evra na dan isplate, na žiro-račun budžeta Republike Srbije. Od okrivljenog GG oduzete su važeće putne isprave – pasoši SRJ na ime GD i GG kao predmeti izvršenja krivičnog dela, a od okrivljenog VV obrasci viza, vozačkih dozvola, fotografije, klišei, pečati, UV lampa, pisaće mašine marke „Olimpija“, pasoši, klišei za pečate koji su od okrivljenog oduzeti po potvrdi o oduzetim predmetima MUP-a Republike Srbije od 06.12.2005. godine, te pištolj marke „_“ model A, kalibra 6,35 mm, fabričkog broja __, kao predmeti izvršenja krivičnog dela. Stavom trećim izreke prvostepene presude okrivljeni GG je, na osnovu člana 355 tačka 2 ZKP, oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo trgovine ljudima u pokušaju iz člana 111b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS u vezi člana 30 KZ, dok je stavom četvrtim izreke prvostepene presude prema okrivljenima DD, BB, ĐĐ, GG i VV, na osnovu člana 354 tačka 3 ZKP-a, odbijena optužba da su preduzeli radnje kojima bi izvršili krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 227 stav 2 u vezi stava 1 KZ RS.

  Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

  -branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, predlažući da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu i okrivljenog AA oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu se optužnicom stavlja na teret na osnovu člana 355 tačka 2 ZKP ili preinači prvostepenu presudu tako što će mu izreći kaznu zatvora u znatno kraćem trajanju, te je tražio da zajedno sa okrivljenim bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda;

  -branilac okrivljenog BB, advokat BA zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, predlažući da Apelacioni sud ukine pobijanu presudu i sam reši krivičnopravnu stvar ili preinači pobijanu presudu i okrivljenog BB oslobodi krivične odgovornosti za izvršenje krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 111b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS, te je tražio da Apelacioni sud zakaže javnu sednicu na kojoj će pozvati njega i njegovog branjenika;

  -okrivljeni VV, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, te povrede krivičnog zakona predlažući da Apelacioni sud uvaži njegovu žalbu, kao i da ga obavesti o sednici veća, kako bi istoj prisustvovao;

  -branilac okrivljenog VV, advokat VA, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da drugostepeni sud preinači pobijanu presudu tako što će okrivljenog VV osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo trgovine ljudima iz člana 111b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS i izreći mu blažu kaznu, te je tražio da bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda;

  -okrivljeni GG, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i svih drugih zakonskih razloga sa predlogom da Apelacioni sud pobijanu presudu ukine i vrati na ponovno razmatranje ili istu preinači u oslobađajuću;

  -branilac okrivljenih DD i GG, advokat GA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja sa predlogom da Apelacioni sud pobijanu presudu ukine, održi glavni pretres u smislu odredbe člana 377 ZKP i nakon održanog pretresa donese presudu kojom se okrivljeni DD i GG oslobađaju od optužbe na osnovu odredbe člana 355 ZKP, te je predložio da zajedno sa okrivljenima bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda;

  -branilac okrivljenog ĐĐ, advokat ĐA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, predlažući da Apelacioni sud u Beogradu otvori pretres ili pobijanu presudu preinači u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i okrivljenom izrekne blažu krivičnu sankciju, te je molio da bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda.

  Podneskom Ktž.br. 98/11 od 07.4.2011. godine Tužilac za organizovani kriminal predložio je da Apelacioni sud odbije izjavljene žalbe kao neosnovane i pobijanu presudu potvrdi.

  U ovoj krivičnopravnoj stvari, Okružni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, doneo je dana 09.3.2007. godine presudu K.P. 4/06 koja je, uvažavanjem žalbi okrivljenog BB, okrivljenog VV i njegovog branioca te branilaca okrivljenih AA, DD i ĐĐ, ukinuta rešenjem Vrhovnog suda Srbije, Posebnog odeljenja, Kž1 o.k. 3/08 od 25.11.2008. godine a spisi predmeta vraćeni na ponovno suđenje.

  Razmatrajući spise predmeta i pobijanu presudu, a po oceni navoda iznetih u izjavljenim žalbama, kao i mišljenja nadležnog tužioca, Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje je, u sednici veća održanoj u dane 07. i 08.07.2011. godine u smislu člana 375 ZKP, u prisustvu okrivljenog AA i njegovog branioca advokata AB, branioca okrivljenog ĐĐ, advokata ĐA, okrivljenog BB i njegovog branioca advokata BA, okrivljenih GG i DD, kao i njihovog branioca, advokata GA koga je po zameničkom punomoćju zastupao advokat VA te okrivljenog VV i njegovog branioca, advokata VA, kao i zamenika Tužioca za organizovani kriminal Mandić Svetozara našao:

  žalbe okrivljenog VV i njegovog branioca advokata VA su osnovane u delu u kome se odnose na odluku o krivičnoj sankciji, dok su u preostalom delu, kao i u celosti ostale izjavljene žalbe, neosnovane.


BITNE POVREDE ODREDABA KRIVIČNOG POSTUPKA

Bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 10 ZKP

ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog Zakonika ne može zasnivati

  Telefonski razgovori

  Branilac okrivljenog ĐĐ, advokat ĐA u izjavljenoj žalbi navodi da, kao što je ukazao u toku prvostepenog postupka, nadzor i snimanje telefonskih razgovora nije vršeno u skladu sa zakonom jer nisu postojale naredbe za nadzor i snimanje razgovora u vreme kada su isti vršeni. Međutim, suprotno ovim navodima, naredba istražnog sudije za snimanje telefonskih razgovora i video nadzor kao i optičko snimanje okrivljenog ĐĐ, kasnije proširivana, doneta je na zahtev Specijalnog tužilaštva OJT u Beogradu, pod Kri.Pov.P 124/04 od 02.12.2004. godine.

  Drugi razlog zbog kojih branilac okrivljenog ĐĐ osporava transkripte prisluškivanih razgovora odnosno njihovu podobnost da budu dokaz u konkretnom krivičnom postupku je to što smatra da su isti nejasni i nerazgovetni, da ih okrivljeni često nije mogao prepoznati, te da su izvučeni iz konteksta. Ali, okrivljeni ĐĐ, nakon slušanja telefonskih razgovora, nije osporio njihovu sadržinu pa su i ovi žalbeni navodi njegovog branioca ocenjeni neosnovanim.

  Kako su naredbe istražnog sudije date zbog postojanje osnovane sumnje da su prisluškivana lica izvršila krivično delo trgovine ljudima zbog čega su bili ispunjeni svi uslovi za primenu odredaba za krivična dela organizovanog kriminala propisani odredbom člana 504lj tada važećeg ZKP-a, to su telefonski razgovori, audio i video zapisi, kao i transkripti navedenih razgovora, u svemu podobni da kao dokaz služe u konkretnom krivičnom postupku.

  Šema telefonskih razgovora

  Branilac okrivljenog VV, advokat VA, iako na strani 9. žalbe pod tačkom 2. ukazuje da je sud počinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 2 ZKP odbivši njegov predlog da se iz spisa izdvoji šematski prikaz telefonskih razgovora zapravo, a što proizilazi iz sadržine žakbe, ukazuje da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 10 ZKP, navodeći da šematski prikaz telefonskih razgovora nije nastao po naredbi istražnog sudije, već da predstavlja deo krivične prijave. Po nalaženju Apelacionog suda, podaci u šemi telefonskih razgovora su zapravo podaci koji su pribavljeni pomenutom merom slušanja i snimanja telefonskih razgovora i šema telefonskih razgovora predstavlja samo grafički prikaz koji je koristio sud u cilju lakše i efikasnije percepcije telefonskih komunikacija između okrivljenih a koja sama po sebi i nije dokaz, već je istu mogao sačiniti bilo ko uključujući i postupajućeg sudiju, pa je bez uticaja da li je ista predata uz krivičnu prijavu, jer na osnovu same šeme i nije utvrđena neka činjenica ili okolnost relevantna za odlučivanje.

  Iskaz okrivljenog ĐĐ u pretkrivičnom i prethodnom postupku

  Navodeći da su izjave okrivljenog ĐĐ date u pretkrivičnom i prethodnom postupku iznuđene obećanjem da će biti pušten na slobodu, njegov branilac, advokat ĐA smatra da iste izjave ne mogu biti dokaz u konkretnom krivičnom postupku, jer da bi jedan iskaz odnosno priznanje dato tom prilikom moglo poslužiti kao dokaz, moralo je biti dato pod normalnim okolnostima, iskreno, bez izmena na glavnom pretresu i u skladu sa drugim utvrđenim činjenicama. Suprotno stavu branioca okrivljenog ĐĐ, prilikom davanja iskaza u policiji i u istrazi nisu postojali formalni nedostaci koji bi te izjave činili nepodobnim da kao dokaz služe u konkretnom krivičnom postupku. Obe izjave je okrivljeni ĐĐ potpisao. Davanju istih je prisustvovao branilac, advokat IA sa kojim je okrivljeni obavio poverljiv razgovor pre saaslušanja, pa se navodi advokata ĐA ne mogu prihvatiti, posebno ne iz razloga što okrivljeni pri takvoj odbrani nije ostao do kraja krivičnog postupka, već je istu izmenio na glavnom pretresu u cilju izbegavanja krivične odgovornosti kako svoje tako i saokrivljenih, o čemu je prvostepeni sud dao jasno i detaljno obrazloženje na stranicama 65 i 66 obrazloženja prvostepene presude.

  Iskaz svedoka SS

  Branilac okrivljenih DD i GG, advokat GA smatra da bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 10 ZKP predstavlja činjenica da svedok SS, na glavnom pretresu dana 25.06.2009. godine, pre davanja iskaza nije upozorena da nije dužna da svedoči shodno odredbama člana 98 i 99 ZKP. Odredbama člana 98 ZKP-a propisano je da su oslobođeni dužnosti svedočenja bračni drug okrivljenog i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj zajednici, srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, kao i srodnici po tazbini drugog stepena zaključno, te usvojenik i usvojilac okrivljenog, kao i da je sud koji vodi postupak dužan da navedena lica pre ispitivanja ili čim sazna za njihov odnos prema okrivljenom upozori da ne moraju svedočiti. Kako je svedok SS srodnik po krvi u pravoj liniji svedoka-oštećene GD, to u konkretnom slučaju i nije bilo mesta primeni odredbi člana 98 stav 1 i 2 ZKP-a,posebno imajući u vidu da je prvostepeni sud detaljno obrazložio zbog čega nije prihvatio tezu odbrane da su okrivljeni DD i oštećena GD u vanbračnoj zajednici, pa su ovi navodi branioca okrivljenih DD i GG neosnovani.

Prepoznavanje izvršeno od strane SS1

  Iako se ne poziva eksplicitno na ovaj zakonski osnov pobijanja prvostepene presude, branilac okrivljenog AA, advokat AB u izjavljenoj žalbi ukazuje da prepoznavanje izvršeno od strane svedoka-oštećene SS1 nije upotrebljivo kao dokazno sredstvo iz čega se može zaključiti da smatra da je korišćenjem istog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 10 ZKP. Na ovu povredu ukazuje i advokat ĐA, branilac okrivljenog ĐĐ. Prvostepeni sud je na strani 48. detaljno opisao pod kojim uslovima je izvršeno prepoznavanje u posebnoj prostoriji zgrade Okružnog suda u Beogradu, naglašavajući da je tadašnje sudeće veće, misleći na veće koje je postupalo na ranijem glavnom pretresu, odlučilo da delimično sasluša oštećenu SS1, samo u cilju vršenja prepoznavanja. Međutim, u pobijanoj presudi sud se jasno distancirao od ovog dokaza prvenstveno nabrajajući na stranicama 19, 20, 21 i 22 dokaze koje je izveo u konkretnom krivičnom postupku, a među kojima se ne navodi zapisnik o prepoznavanju izvršen od strane SS1, a zatim, na stranici 49, u stavu 5 jasno naveo da je činjenice vezane za boravak oštećene SS1 u stanu DD kao i činjenice vezane za njen prethodni boravak u Šapcu, kupoprodaju SS1 izvršenu između okrivljenog BB i okrivljenog AA, te pripreme za njen odlazak u Italiju i bavljenje prostitucijom pod nadzorom i za račun AA i ĐĐ, utvrdio analizom iskaza saslušanih svedoka, odbrane okrivljenih ĐĐ i GG, te analizom preslušanih razgovora, iz čega jasno proizilazi da navedeno prepoznavanje i nije korišćeno kao dokaz u konkretnom krivičnom postupku.

Bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP

Ako je izreka presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi ili razlozima presude ili ako presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama ili su razlozi potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivrečni ili ako u odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika

Ako je izreka presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi ili razlozima presude

  Branilac okrivljenog VV, advokat VA, smatra da je izreka presude nerazumljiva jer u odnosu na okrivljenog VV nije individualno navedena krivica kao subjektivno obeležje bića krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 111b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS. Međutim, prema izreci pobijane presude, na strani 4, proizilazi da je okrivljeni VV, zajedno sa okrivljenima AA, ĐĐ, DD, BB i GG, sa umišljajem, svestan da su njihove radnje zabranjene, obavljao dogovorene aktivnosti u okviru plana grupe i to pod a) alineja 1: „ u istoj nameri okrivljeni VV u periodu od 07.10.2005. do 15.10.2005. godine u dogovoru sa okrivljenim AA, a u cilju prebacivanja oštećene (GD) iz Srbije u Italiju, nabavio dve važeće putne isprave sa boravišnim vizama Austrije koje je falsifikovao tako što umesto slika vlasnika stavio fotografije oštećene GD i okrivljenog GG, nakon čega je u putne isprave utisnuo izlazne pečate naše zemlje i uvozne pečate Mađarske“, a pod b) u izreci prvostepene presude pod tačkom 1. obrazloženo je postupanje ostalih okrivljenih - „čekajući da okrivljeni VV po dogovoru obezbedi falsifikovanu putnu ispravu sa kojom bi oštećenu SS1 prebacili u Italiju“ pri čemu se, suprotno stavu branioca okrivljenog VV, opisuje očekivana radnja okrivljenog koju suštinski nije ni preduzeo, ali, s obzirom na postojanje radnje opisane pod 1a, to postoje svi subjektivni i objektivni elementi za kvalifikovanje radnji okrivljenog VV po članu 111b stav 2 u vezi stava 1 KZ.

Ovaj branilac smatra i da nerazumljivost izreke prvostepene presude predstavlja i to što se u izreci presude navodi da je okrivljeni AA „formirao kriminalnu grupu sa ciljem da radi sticanja finansijske koristi na duže vreme u međunarodnim razmerama i po unapred određenim ulogama vrši krivično delo trgovine ljudima iz člana 111b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS“ i takav svoj stav obrazložio na strani 55 prvostepene presude navodeći da je nedvosmisleno utvrđeno da je okrivljeni AA formirao kriminalnu organizaciju čiji su pripadnici bili okrivljeni ĐĐ, VV, DD a naknadno im se priključuje i BB, iako je u izreci prvostepene presude, u stavu četiri, prema okrivljenima DD, BB, ĐĐ, GG i VV odbijena optužba da su postali pripadnici organizovane kriminalne grupe koju je formirao okrivljeni AA. Suprotno ovakvom stavu branioca okrivljenog VV, budući da je prema okrivljenima DD, BB, ĐĐ i VV odbijena optužba usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, odnosno zbog okolnosti koje isključuju mogućnost krivičnog gonjenja, to je prvostepeni sud bio slobodan da utvrđuje činjenice od značaja za odlučivanje, sagledavajući njihovu krivičnu odgovornost, odnosno konstatujući protivpravnost njihovih radnji, bez obzira što su za formalno utvrđivanje njihove krivice odnosno krivične odgovornosti postojale procesne smetnje.

Ako presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama ili su razlozi potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivrečni

  Kriminalna organizacija

  Branilac okrivljenog AA, advokat AB i branilac okrivljenog ĐĐ, advokat ĐA smatraju da prvostepeni sud nije dao razloge u pogledu odlučne činjenice – postojanja organizovane kriminalne grupe. Naime, u izreci prvostepene presude, u stavu I navodi se da je okrivljeni AA formirao kriminalnu grupu a u stavu IV prema okrivljenima DD, BB, ĐĐ, GG i VV, na osnovu člana 354 tačka 3 ZKP, odbijena je optužba da su postali pripadnici organizovane kriminalne grupe, čime bi izvršili krivično delo zločinačkog udruživanja iz člana 227 stav 2 u vezi stav 1 KZ RS dok u obrazloženju, na strani 56, prvostepeni sud, ocenjujući radnje okrivljenog AA, nalazi da su radnje krivičnog dela iz člana 227 stav 1 KZ RS u konkretnom slučaju konzumirane radnjama izvršenja krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 111b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS, nalazeći da je ovakav prividni sticaj situacija koja je povoljnija po okrivljenog, imajući u vidu činjenicu da je njemu stavljeno na teret i krivično delo izvršeno u grupi kao kvalifikovani oblik krivičnog dela a i posebno krivično delo zločinačkog udruživanja. Iako se dakle, u presudi pominju četiri različita pojma: organizovana kriminalna grupa, kriminalna grupa, grupa i kriminalna organizacija, činjenica je da krivična dela koja su okrivljenima optužnicom stavljena na teret – krivično delo zločinačko udruživanje i krivično delo trgovine ljudima razlikuju pojmove – grupa (227 KZ RS) i kriminalna organizacija (111b stav 2 KZ RS). Budući da su okrivljeni oglašeni krivim za izvršenje krivičnog dela iz člana 111 b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS, Apelacioni sud, odlučujući o žalbama branilaca okrivljenih u ovom delu i po službenoj dužnosti, ispitujući razumljivost izreke presude, nalazi da je izreka prvostepene presude razumljiva, te da nije u suprotnosti sa datim obrazloženjem a da o odlučnoj činjenici-postojanju kriminalne organizacije prvostepeni sud daje jasne i ubedljive razloge. Ovo stoga što pojam kriminalne organizacije nije zakonom određen pojam, budući da ni OKZ u članu 113 niti KZ RS u članu 46, a ni Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima iz Varšave doneta 2005. godine a ratifikovana maja 2009. godine u članu 4 (u kojim odredbama se inače objašnjava značenje pojmova i izraza u zakonu/Konvenciji) ne precizira šta se podrazumeva pod izrazom „kriminalna organizacija“. Zato je tumačenje ovog pojma stvar suda, koji u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima tumačenja, pod organizacijom podrazumeva grupu ljudi sa zajedničkim ciljem koja je krajnji rezultat organizovanja; u kojoj funkcija organizovanja počinje onog momenta kada se uspostave ciljevi, a organizovanje uključuje ukupno ponašanje svih učesnika i predstavlja svesnu pripremu za akciju koja treba da usledi. U krajnjoj liniji kriminalna organizacija odnosno kriminalna grupa, treba da zadovoljava uslove propisane odredbom člana 2 Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala sa dopunskim protokolima koja je postala deo domaćeg zakonodavstva 2001. godine i prema kojoj odredbi „grupa za organizovani kriminal“ označava grupu od tri ili više lica, koja postoji u izvesnom vremenskom periodu i koja deluje sporazumno u cilju činjenja jednog ili više teških zločina ili krivičnih dela utvrđenih u skladu sa ovom konvencijom, radi zadobijanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi, budući da krivično delo trgovine ljudima, u skladu sa Protokolom za sprečavanje, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, posebno ženama i decom, predstavlja krivično delo utvrđeno u skladu sa Konvencijom. Kako je u izreci presude jasno navedeno da je okrivljeni AA u datom periodu formirao kriminalnu grupu sa ciljem da radi sticanja finansijske koristi, na duže vreme u međunarodnim razmerama i po unapred određenim ulogama vrši krivično delo trgovine ljudima pa su on i ostali okrivljeni obavljali dogovorene aktivnosti u okviru plana grupe, to se u izreci presude navode kvantitativni i kvalitativni elementi kriminalne organizacije, kao bitnog obeležja krivičnog dela iz člana 111b stav 2 KZ RS. S obzirom na ponašanje učesnika konkretne grupe-organizacije i cilj njihovog organizovanja, koje činjenice je prvostepeni sud na nesumnjiv način utvrdio, to jasno proizilazi da je u pitanju kriminalna organizacija formirana sa ciljem sticanja materijalne dobiti koja ima svoju izgrađenu strukturu, hijerarhiju, gde članovi postupaju po određenim ulogama, odnosno obavljaju svoj deo aktivnosti u cilju realizacije plana organizacije, čije postupanje je planirano na duže vreme, u neodređenim vremenskim okvirima, te u međunarodnim razmerama. Takođe, suprotno stavovima advokata AB i advokata ĐA za postojanje ovog oblika krivičnog dela nije neophodno da je organizacija i stekla, odnosno ostvarila protivpravnu dobit, jer protivpravna dobit je cilj, odnosno pobuda za izvršenje predmetnog krivičnog dela, a ne i njeno bitno obeležje.

Zabluda kod oštećene GD

Branilac okrivljenih GG i DDa, advokat GA, okrivljeni GG i advokat ĐA za okrivljenog ĐĐ, pozivajući se na rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž1 o.k. 3/08 od 25.11.2008. godine, smatraju da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio odlučnu činjenicu - postojanje zablude kod oštećene GD dajući nejasne i protivrečne razloge. Oni smatraju da je Vrhovni sud Srbije u pomenutom rešenju, zauzeo stav da je „ključni dokaz“ u konkretnom krivičnom postupku iskaz GD pa, ocenjujući njen iskaz u kom je inače negirala da je bila u zabludi, izvode zaključak da okrivljeni DD, postupajući u dogovoru sa okrivljenim AA nije vrbovao oštećenu GD i zloupotrebom poverenja i njenih teških materijalnih prilika je doveo u zabludu u pogledu svrhe putovanja u Italiju i boravka u Italiji. Suprotno ovim navodima, stav Vrhovnog suda Srbije iz rešenja Kž1 o.k. 3/08 od 25.11.2008. godine je bio da je u prvom postupku u ovoj krivičnopravnoj stvari činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, jer tokom postupka nije saslušana GD, koji iskaz je trebalo ceniti pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima na okolnost postojanja zablude kod oštećene kao bitnog elementa krivičnog dela trgovine ljudima. U konkretnom krivičnom postupku, prvostepeni sud je upravo to i učinio, te na osnovu iskaza oštećene GD, koji je cenio pojedinačno i u vezi sa izvršenim veštačenjem, iskazom veštaka, iskazima okrivljenih, te saslušanih svedoka, navedeni iskaz iscrpno i detaljno obrazložio na stranama 38-40 pobijane presude, našavši da se isti ne može prihvatiti kao istinit. U skladu sa navedenim, ceneći i telefonske razgovore, prvostepeni sud zaključuje, na stranama 59-62 da je okrivljeni DD postupajući u dogovoru sa okrivljenim AA, vrbovao oštećenu GD i zloupotrebom poverenja i njenih teških materijalnih prilika doveo je u zabludu da će joj obezbediti zaposlenje u Italiji, na taj način navodeći je da otputuje sa njegovim bratom u Italiju a sa stvarnom namerom da ona tamo bude iskorišćena za bavljenje prostitucijom. Dakle, prvostepeni sud je o ovoj činjenici dao razloge, a činjenično stanje na osnovu koga je izveo takav zaključak biće ispitivano u odgovarajućem delu obrazloženja ove presude.

Umišljaj okrivljenog VV

Okrivljeni VV i njegov branilac, advokat VA, smatraju da prvostepeni sud nije dao razloge zbog čega smatra da je umišljaj okrivljenog VV bio usmeren na izvršenje krivičnog dela iz člana 111b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS. Po nalaženju Apelacionog suda, ovi žalbeni navodi se tiču ocene dokaza izvedenih u toku prvostepenog postupka i utvrđenog činjeničnog stanja i kao takvi će biti razmatrani u narednom delu obrazloženja ove presude.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 2 ZKP

-ako sud u toku glavnog pretresa nije primenio ili je nepravilno primenio neku odredbu ZKP ili je na glavnom pretresu povredio pravo odbrane a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na zakonito i pravilno donošenje presude-

Branilac okrivljenih DD i GG, advokat GA, navodi da nikada nije dobio naredbu suda za dopunsko komisijsko veštačenje oštećene SS1, međutim, kako u istoj rečenici navodi da je dobio pomenuti nalazi mišljenje to ne predstavlja povredu prava odbrane. Predlog ovog branioca da sud sasluša i drugog člana komisije veštaka, dr EE prvostepeni sud je odbio, po nalaženju ovog suda ispravno, s obzirom da bi izvođenje ovog dokaza vodilo bespotrebnom odugovlačenju postupka, budući da je dr EE bila član komisije zajedno sa dr EE1 koja je dodatno ispitana, pa bi bilo suvišno da su se oba veštaka izjašnjavala o istim okolnostima više puta, budući da su zajednički stav saglasno iznele upravo u datom veštačenju, a veštak dr EE je i saslušana tokom postupka. To što je po nalaženju ovog branioca, dr EE1 svoje mišljenje dala pristrasno, ne utiče na drugačije odlučivanje budući da je predlog ovog branioca za njeno izuzeće zbog navodne pristrasnosti, između ostalog, dva puta odbačen jer nije sadržao nikakvo obrazloženje o tome koje su to okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost veštaka.

Okolnost da prvostepeni sud kao dokaz nije izveo potvrdu o postojanju vanbračne zajednice između okrivljenog GG i oštećene GD koja je privatna isprava u kojoj svedok SS2 i SS3 navode da je oštećena GD vanbračna supruga okrivljenog GG, nije od uticaja na odlučivanje budući da takva potvrda nije dokaz o nekoj činjenici, konkretno postojanju vanbračne zajednice, a na okolnosti iz potvrde, uostalom, bila je saslušana neposredno svedok SS2.

Branilac okrivljenog BB, advokat BA smatra da nije bilo mesta odbijanju predloga da se sasluša oštećena SS1 budući da je u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu bila saslušana u svojstvu svedoka a prilikom tog saslušanja nije imala nikakve smetnje niti je vršeno njeno neuropsihijatrijsko veštačenje. Međutim, prvostepeni sud je, po nalaženju ovog suda, dao dovoljne i ubedljive razloge zbog kojih smatra da oštećenu SS1 ne treba saslušati u svojstvu svedoka-oštećene (strana 23, 47-49. i 65 obrazloženja), a sa kojim stavom je saglasan i ovaj sud, posebno imajući u vidu da se veštačenje naređuje u svakom konkretnom krivičnom postupku, što je i učinjeno, a da se rezultati veštačenja iz drugog postupka i ne mogu koristiti van tog postupka.

Prvostepeni sud je pregledao video zapis akcije „Prelaz“ od 09.11.2005 i 05.12.2005. godine te pročitao bez saglasnosti stranaka, a po njihovom saslušanju, iskaz svedoka SS4 u smislu člana 337 stav 2 ZKP., ali našao da ovi dokazi nisu od bitnog uticaja na odlučivanje o krivičnoj odgovornosti okrivljenog VV. Odbrana okrivljenog VV upravo smatra da je ovakvim postupanjem, te odbijanjem predloga da se saslušaju svedoci akcije „Prelaz“ sud povredio pravo odbrane okrivljenog VV, jer je bio dužan da ceni i ove dokaze, bez obzira da li se njima potvrđuju navodi optužbe ili odbrane. Međutim, prvostepeni sud je, kako je navedeno, izveo navedene dokaze, ali kako svedok SS4 nije imala neposrednih pa čak ni posrednih saznanja o radnjama koje su okrivljenom VV stavljene na teret, te kako na osnovu samog video zapisa akcije „Prelaz“ sud nije utvrdio nijednu bitnu činjenicu koja se tiče krivične odgovornosti okrivljenog VV, to je pravilno odbijen predlog branioca okrivljenog da se saslušaju svedoci akcije.

Branilac okrivljenog VV smatra i da je sud nepravilno primenio procesni zakon propuštajući da citira razgovore pod šifrom „Riki 1“ a iste je obrazlagao i na osnovu njih utvrdio činjenice relevantne za odlučivanje o krivičnoj odgovornosti okrivljenog VV. Odredbom člana 352 stav 1 ZKP, propisano je da sud presudu zasniva na dokazima izvedenim na glavnom pretresu a stavom 2 istog člana propisano je da je sud dužan da savesno oceni svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim izvedenim dokazima. Sam branilac okrivljenog VV navodi da je sud obrazložio odnosno ocenio razgovore pod šifrom „Riki 1“ koji su kao dokaz izvedeni na glavnom pretresu, pa okolnost da čitava sadržina predmetnih razgovora odnosno transkripata nije citirana, ne predstavlja povredu odredaba krivičnog postupka, budući da sud interpretira sadržinu tih razgovora (vreme, subjekte, temu) i isti dokaz ceni u smislu odredbe člana 352 stav 2 ZKP, te na osnovu takve ocene izvodi zaključak da navedeni transkripti potvrđuju činjenicu da je okrivljeni VV potpuno upoznat sa time gde idu GD i GG i šta će GD tamo raditi.

POGREŠNO I NEPOTPUNO UTVRĐENO ČINjENIČNO STANjE

Kao što je prethodno navedeno, prvostepeni sud je tokom postupka utvrdio da je okrivljeni AA u periodu od septembra 2005. godine do 06. decembra 2005. godine, sa umišljajem i svestan da je njegovo delo zabranjeno u Srbiji, Mađarskoj i Italiji formirao kriminalnu grupu, odnosno takvu organizaciju sa ciljem da radi sticanja finansijske koristi na duže vreme u međunarodnim razmerama i po unapred određenim ulogama vrši krivično delo trgovine ljudima iz čl. 111b st. 2 u vezi st. 1 KZ RS, pa su on i okrivljeni VV, DD, BB i GG, sa umišljajem, svesni da su njihove radnje zabranjene, obavljali dogovorene aktivnosti u okviru plana ovako formirane grupe. Ovakav zaključak prvostepeni sud je izveo na osnovu transkripata preslušanih telefonskih razgovora, te iskaza okrivljenog ĐĐ datog u istrazi (a koji je izmenio na glavnom pretresu, negirajući krivično-pravne radnje koje su stavljene na teret njemu i ostalim okrivljenima, a ne dajući uverljivo obrazloženje zbog čega menja odbranu). U pogledu sadržine snimanih razgovora, okrivljeni AA nije hteo da se izjasni. Prvostepeni sud je, povezujući sadržinu razgovora sa odbranama okrivljenih i ostalim izvedenim dokazima, pravilno utvrdio da su razgovori autentični, pa ih je tako i analizirao u sklopu izvedenih dokaza i izveo zaključak da je okrivljeni AA taj koji je povezao svoje kumove GG i DD sa okrivljenim ĐĐ, koga od ranije poznaje, te organizovao odlazak GD sa GG u Italiju radi njenog bavljenja prostitucijom i to baš na određenom mestu i u saradnji sa izvesnim SS5, koji ga je iz Italije obaveštavao o realiziciji plana GD bavljenja prostitucijom i pribavljanja i slanja novca. O ovoj odlučnoj činjenici prvostepeni sud je dao jasne i iscrpne razloge na stranicama 41 - 43 obrazloženja prvostepene presude.

Branilac okrivljenog AA, advokat AB, činjenično stanje u ovom delu presude suštinski pobija sa stanovišta nepostojanja kriminalne organizacije, a koji navodi su od strane Apelacionog suda suštinski cenjeni prilikom ispitivanja prvostepene presude u vezi sa bitnim povredama odredaba krivičnog postupka. Branilac okrivljenog AA smatra da prilikom pretresa stana okrivljenog AA nije pronađeno ništa što bi ga kompromitovalo ili dovelo u vezu sa krivičnim delima koja mu se pripisuju, niti je ijedna od oštećenih, čak ni prema činjeničnom opisu optužnice, bila u kontaktu sa okrivljenim AA. Za krivičnu odgovornost okrivljenog AA, onako kako mu je to optužnicom stavljeno na teret, nije neophodno da je bio u neposrednom kontaktu niti sa jednom od oštećenih, dok su, suprotno navodima branioca okrivljenog, od okrivljenog AA, po potvrdi od 11.11.2005. godine oduzeti mobilni telefoni i telefonske kartice, sa kojih su vođeni snimani razgovori.

Radnja krivičnog dela trgovine ljudima iz člana opisana u stavu I izreke presude pod a)

Da je početkom oktobra 2005. godine okrivljeni DD, postupajući po dogovoru sa okrivljenim AA vrbovao oštećenu GD i zloupotrebom poverenja i njenih teških materijalnih prilika doveo je u zabludu da će joj obezbediti zaposlenje u Italiji, na taj način je navodeći da pristane da sa njegovim bratom GG otputuje u Italiju, a sa stvarnom namerom da ona tamo bude iskorišćena za bavljenje prostitucijom, odnosno da je u toj nameri okrivljeni VV u periodu od 07.10.2005. godine do 15.10.2005. godine u dogovoru sa okrivljenim AA, a u cilju prebacivanja oštećene GD iz Srbije u Italiju, nabavio dve važeće putne isprave sa boravišnim vizama Austrije koje je falsifikovao, tako što je umesto slika vlasnika stavio fotografije oštećene GD i okrivljenog GG, nakon čega je u putne isprave utisnuo izlazne pečate naše zemlje i ulazne pečate Mađarske, te da su dana 15.10.2005. godine okrivljeni DD i GG organizovali prevoz oštećene GD i GG iz Beograda do Kelebije, automobilom kojim je upravljala SS6 a u Kelebiji ih je, po nalogu okrivljenog ĐĐ, sačekao SS7 koji je od njih uzeo preinačene pasoše i držeći ih kod sebe prešao u Mađarsku, nakon čega su i oštećena GD i okrivljeni GG sa svojim pasošima izašli iz Srbije i ušli u Mađarsku, gde je ih je sačekao SS7, uzeo njihove važeće pasoše i predao im preinačene pasoše, te okrivljenog GG i oštećenu GD smestio u kuću okrivljenog ĐĐ, koji ih je u toj kući držao nekoliko dana, te u drugoj polovini oktobra 2005. godine organizovao prebacivanje oštećene GD preko Austrije do Italije, a okrivljeni GG putovao sa njom do mesta Venecija Mestre u Italiji, gde je po nalogu AA od nje oduzeo putnu ispravu i uz pomoć NN lica organizovao njeno bavljenje prostitucijom, dok je novac ostvaren na taj način od nje uzimao i zadržavao u nameri da ga deli sa ostalim članovima grupe, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu transkripata preslušanih telefonskih razgovora, iskaza okrivljenog ĐĐ datog u istrazi, dela iskaza okrivljenog VV, iskaza svedoka SS, SS8, SS6, SS9, SS10, SS11, SS12 i SS13. Da je okrivljeni DD zloupotrebom poverenja i korišćenjem teških materijalih prilika oštećene GD istu doveo u zabludu da će u Italiji raditi a sa stvarnom namerom da ona tamo bude iskorišćena za bavljenje prostitucijom, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu iskaza svedoka , majke oštećene GD, te svedoka SS8 koji su potvrdili da su pred put u Italiju oštećena GD sa majkom došla kod GG i DD u stan, te je GG pričao da on i GD idu u Italiju, gde je ona trebala da radi kao sobarica, kafe kuvarica ili da peče palačinke, kojom prilikom je bio prisutan i DD. Da je upravo DD bio taj koji je vrbovao oštećenu GD, iako je formalno sve radnje vezane za boravak oštećene u Italiji preduzimao okrivljeni GG, kao onaj koji je predstavljen kao GD dečko, prvostepeni sud je utvrdio iz sadržine telefonskog razgovora vođenog između AA i „ZZ“ dana 14.10.2005. godine u kom DD „ZZ“ kaže: „Ma to je od mog kuma devojka. Starijeg kuma, bre brate. Razumeš? To je njegova riba, bre brate. Ne od ovog malog, nego mlađi dolazi. Ovaj ne može, ovaj u vojsci je razumeš“. Kako okrivljeni AA i GG i DD priznaju da su kumovi a nesporno je da je u vreme kritičnih događaja okrivljeni DD bio aktivno vojno lice, to je jasno da okrivljeni AA misli na okrivljenog DD.

Branilac okrivljenog DD advokat GA u izjavljenoj žalbi ponavlja navode odbrane braće GG i DD date u toku postupka, a naime, da je oštećena GD devojka GG, da su ona i GG otišli u Italiju kako bi radili, te da nikakvog prostituisanja oštećene nije bilo, niti je na bilo koji način ona dovedena u zabludu. Sama oštećena GD u svom iskazu nije sporila činjenicu da je otišla u Italiju sa okrivljenim GG, međutim, kao i on, negirala je činjenicu da je tamo radila kao prostitutka. Sud nije poverovao u ovakve iskaze okrivljenog GG i oštećene GD, zaključujući da je činjenica zajedničkog života i vanbračne zajednice isticana upravo zbog toga da bi se otklonila sumnja da je GD u stvari iskorišćavana kao prostitutka. Prvenstveno, iz sadržine napred citiranog telefonskog razgovora proizilazi da ona nije GG devojka odnosno nečija devojka. Niko od prijatelja DD i GG – saslušanih svedoka, nije znao da GG i GD žive u vanbračnoj zajednici, pa čak ni komšinica, svedok SS14, koja je živela u zgradi u ulici aa gde su DD i GG imali iznajmljeni stan, koja kaže da je samo njih dvojicu viđala u stanu. Iz telefonskih razgovora GG i DD, te okrivljenog GG i AA jasno je da je oštećena GD ta koja radi na ulici u Italiji kao prostitutka, da novac daje Bojanu, a da on taj novac dalje prosleđuje svom bratu DD koji ga deli sa ostalim članovima grupe. U tom smislu važan je i iskaz svedoka SS8 koji je telefonom komunicirao sa okrivljenim GG, te naveo da je iz tih razgovora shvatio da GD u Italiji radi kao prostitutka, bez obzira što je kasnije izmenio iskaz, a koju izmenu iskaza sud nije prihvatio s obzirom da svedok za takvu izmenu nije dao uverljive razloge. Na stranicama 35 do 40 obrazloženja pobijane presude prvostepeni sud iscrpno obrazlaže iskaz svedoka – oštećene GD gde ga je detaljno analizirao i to ne samo sadržinu iskaza, već i formu odnosno konstatovao probleme koje je uočio u neposrednoj komunikaciji sa oštećenom, a sve u sklopu i sa nalazima komisije sudskih veštaka neuropsihijatra i psihologa koje je u potpunosti prihvatio. Na osnovu ovakve analize prvostepeni sud nije prihvatio njen iskaz, nalazeći da je suprotan brojnim dokazima u spisima, pa čak i iskazu njene majke, te je stoga očigledno neistinit, jer je potenciran osećajem straha izazvanog pritiskom koji je vršen na nju da kaže ono što je interes odbrane okrivljenih, a o čemu su u obrazloženju dati detaljni i iscrpni razlozi.

Okrivljeni GG i branilac okrivljenog GG i DD, adv. GA te branilac okrivljenog ĐĐ, advokat ĐA, u izjavljenim žalbama vrše sopstvenu ocenu iskaza oštećene GD, smatrajući da prvostepeni sud na napred opisani način nije mogao da oceni iskaz oštećene kao neistinit, imajući u vidu dokaze koje je odbrana priložila, a koji, po njihovom nalaženju, sa iskazom oštećene čine logičnu celinu. Prvenstveno se ističe činjenica da sud nije prihvatio potvrdu o postojanju vanbračne zajednice između GG i GD kao dokaz, a koji navodi su prethodno ocenjeni neosnovanim te da je sud tendenciozno okarakterisao iskaz svedoka SS2 kao neistinit, a posebno da je, izvodeći neodrživu logičnu konstrukciju, bez ikakvih dokaza, zaključio da su okrivljeni uticali na oštećenu GD i njenu majku, kako bi iskaze dale na onaj način kako bi osnažile odbranu okrivljenih. Okrivljeni GG u svrhu potkrepljivanja ovih navoda, dostavlja i kopije priznanica za novac koji je oštećena GD uplaćivala za vreme njegovog boravka u pritvoru, navodeći da sud nije mogao da zaključi da je bilo ko mogao da izvrši uplatu i potpiše bilo koje ime uplatioca budući da, kako to navodi branilac okrivljenog, radi ulaska u prostorije Okružnog zatvora, mora se legitimisati, što znači da je činjenica ko je uplaćivao navedene iznose mogla da se utvrdi prostim uvidom u knjigu poseta Okružnom zatvoru. Za ocenu iskaza svedoka SS2 kao neistinitog, prvostepeni sud je dao iscrpne razloge na stranici 60-61 obrazloženja pobijane presude, a koje razloge u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. Svoj zaključak da je na oštećenu GD i njenu majku uticano kako bi dale iskaze koji bi potvrdili odbrane okrivljenih, prvostepeni sud je detaljno obrazložio. Po nalaženju ovog suda, sama činjenica da je oštećena GD na prethodnom glavnom pretresu bila nedostupna sudu, te da se nakon ukidanja prve presude u ovom predmetu na „volšeban“ način obrela u Srbiji, pri čemu ni sama nije mogla da objasni na koji tačno način i pod kojim okolnostima, govori u prilog pravilnosti zaključka prvostepenog suda da je čitava odbrana okrivljenih, izgrađena na postavci da je oštećena GD devojka, čak i vanbračna supruga okrivljenog GG, sračunata u cilju izbegavanja krivične odgovornosti. Upravo preterano „insistiranje“ odbrana okrivljenih na iskazu oštećene GD dovelo je do prevelikog pritiska na oštećenu koji je rezultirao okolnošću da je verbalno negiranje oštećene da je u Italiji radila kao prostitutka, vrbovana i dovedena u zabludu od strane okrivljenog DD, kontradiktorno njenom celokupnom držanju na glavnom pretresu – pauzama u odgovaranju na pitanja, ponavljanjem fraza: „da ne pobrkam“, „bolje je da kažem da se ne sećam nego da pobrkam nešto, daleko od toga“ i davanjem uopštenih odgovora na sasvim konkretna pitanja koja se tiču npr. toga gde je u Veneciji živela, šta je radila, šta je radio GG, koliko su tamo bili, koga su viđali i slično, a što je logično i ispravno navelo prvostepeni sud da zaključi da je njen iskaz neistinit. Apelacioni sud nalazi da je okolnost da li je zaista oštećena GD bila ta koja je uplaćivala novac okrivljenom GG u pritvoru, bez uticaja na drugačije odlučivanje, jer sve i da se prihvati da je ona lično odlazila u prostorije Okružnog zatvora u posetu i pritom uplaćivala novac na ime troškova okrivljenog GG za kantinu i slično, to ne dovodi u sumnju pravilnost zaključka prvostepenog suda da su sve ove radnje preduzimane kao deo upotpunjavanja strategije odbrane braće GG i DD.

Da je okrivljeni VV, postupajući u istoj nameri u periodu od 07.10.2005. do 15.10.2005. godine, u dogovoru sa okrivljenim AA, a u cilju prebacivanja oštećene GD iz Srbije u Italiju nabavio dve važeće putne isprave sa boravišnim vizama Austrije koje je falsifikovao tako što je umesto slika vlasnika stavio fotografije oštećene GD i okrivljenog GG nakon čega je u putne isprave utisnuo izlazne pečate naše zemlje i ulazne pečate Mađarske, prvostepeni sud je prvenstveno utvrdio na osnovu iskaza samog VV koji nije sporio da je preduzeo navedene radnje, međutim, kao što je prethodno navedeno osporavao je da je imao saznanja u kom cilju okrivljeni AA pribavlja navedene isprave. Okrivljeni VV je, kako to zaključuje prvostepeni sud, izrađivao pasoše i ostale papire, prilagođavajući pasoše ličnim osobinama lica koje je trebalo prevesti u inostranstvo, te bio upoznat sa planom prebacivanja GG i GD u Italiju. Pri tom, neosnovani su navodi okrivljenog VV i njegovog branioca da nije imao nikakvih saznanja o postojanju bilo kakve kriminalne organizacije, niti u koju svrhu oštećena GD odlazi u Italiju. Ovo stoga što iz iskaza samog VV, koji je detaljno opisao postupak falsifikovanja isprave kojima se, kako sam kaže, bavi iz “zanata”, proizilazi da je za uslugu falsifikovanja pasoša naplaćivao cenu od 700 - 900 evra, a kritičnom prilikom, za dva pasoša je od okrivljenog AA naplatio ukupno 200 evra što znači da mu je „činio“ cenu očekujući ili deo dobiti ili još „posla“. Ova okolnost, u međusobnoj povezanosti sa sadržinom razgovora snimljenih pod šifrom “Riki 1” ukazuje da je VV upoznat sa svim aktivnostima ove kriminalne organizacije, da je svestan svoje uloge u konkretnoj organizaciji odnosno grupi, svestan da učestvuje u protivpravnim radnjama koje za cilj imaju sticanje finansijske koristi i da svojom radnjom bitno doprinosi izvršenju predmetnog krivičnog dela. Pritom, okolnost da je unapred plaćen za uslugu koju je izvršio ne znači, kako to smatraju on i njegov branilac, da nije delovao kao član kriminalne organizacije, već upravo da je po unapred dodeljenoj ulozi obavljao radnje u cilju ostvarivanja plana kriminalne organizacije, sve sa namerom sticanja finansijske koristi, pri čemu je nevažno da li mu je ista predujmljena ili je isplaćena naknadno i da li je učestvovao u podeli novca koji je pribavljen prostituisanjem oštećene GD.

Činjenično stanje u delu izreke prvostepene presude pod a, alineja dva, o načinu prebacivanja okrivljenih DD i oštećene GD iz Srbije u Mađarsku, a nakon toga u Italiju, suštinski nije osporavano u izjavljenim žalbama. Jedino branilac okrivljenog ĐĐ, advokat ĐA u pogledu ovog dela optužnice smatra da sud proizvoljno utvrđuje odlučne činjenice odnosno da je okrivljeni ĐĐ bio taj koji je oštećenu GD i okrivljenog GG držao u kući u Mađarskoj nekoliko dana, a zatim organizovao njihovo prebacivanje, jer iako ĐĐ nije sporio da je okrivljenog GG i oštećenu GD smestio u kuću, bez utemeljenja su navodi prvostepenog suda da je SS7, postupajući po nalogu ĐĐ od njih uzeo preinačene pasoše, odnosno da ih je ĐĐ držao u kući i organizovao prebacivanje oštećene GD u Italiju. Po nalaženju ovog suda, kako su GD i okrivljeni GG sa svojim važećim putnim ispravama prešli granicu, te da je jedino drugo lice koje je bilo prisutno na granici, a koje je prešlo u Mađarsku, bio upravo SS7, to je očigledno on bio taj koji je nakon prelaska granice važeće pasoše uzeo od GD i GG, i kasnije ih vratio u Srbiju, budući da su naknadno ti pasoši oduzeti od DD koji nakon što su GG i GD prešli granicu, kako proizilazi iz stanja u spisima predmeta, nikakvog neposrednog fizičkog kontakta nije imao ni sa svojim bratom, niti sa GD. Upravo je svedok SS7 rekao da se na molbu okrivljenog ĐĐ našao sa GD, GG i DD i SS6, odveo GD i GG do pansiona u blizini mađarske granice i tu ih smestio, postupajući u svemu po ĐĐ uputstvima. Sam ĐĐ u svom iskazu kaže da je on bio taj koji je GD i GG smestio u Mađarsku, a zatim ih posle nekog vremena ispratio za Veneciju, pa se izneti navodi branioca okrivljenog ĐĐ ocenjuju neosnovanim.


Radnja krivičnog dela trgovine ljudima iz člana opisana u stavu I izreke presude pod b)

Da su u periodu od 05.11.2005. do 11.11.2005. godine, u okviru iste kriminalne organizacije dovođenjem u zabludu i zloupotrebom teških imovinskih i zdravstvenih prilika oštećene SS1 okrivljeni oštećenu vrbovali, prevozili, predali, prodali, sakrivali i držali u cilju sticanja imovinske koristi, a radi prostitucije oštećene na teritoriji Italije, na taj način što je po prethodnom dogovoru 05.11.2005. godine okrivljeni AA telefonom stupio u kontakt sa ĐĐ i zatražio da ovaj pronađe žensku osobu koju bi prebacili na teritoriju Italije radi bavljenja prostitucijom, nakon čega ga je okrivljeni ĐĐ uputio na okrivljenog BB, koji je vrbovao oštećenu SS1, koristeći njene teške materijalne i zdravstvene prilike i obećao joj posao u Italiji i odlazak kod njene sestre, koja tamo živi, te obavestio okrivljenog AA da je prilikom preuzimanja oštećene predao novac u iznosu od 600 evra u vezi s čim je okrivljeni AA kontaktirao okrivljenog GG, pa su se dogovorili o preuzimanju oštećene, te su se dana 07.11.2005. godine oko 15,30 časova okrivljeni AA i okrivljeni BB sastali u Bogatiću gde se u tom trenutku nalazila oštećena SS1 i gde je okrivljeni AA predao okrivljenom BB deo dogovorenog iznosa za prodaju oštećene u iznosu od 500 evra, te je okrivljeni AA preuzeo oštećenu i automobilom je prebacio do Beograda, gde su je on i okrivljeni DD držali u stanu DD u aa do 11.11.2005. godine, čekajući da okrivljeni VV, po dogovoru, obezbedi falsifikovanu putnu ispravu sa kojom bi oštećenu prebacili u Italiju u čemu su akcijom policije sprečeni, sud je utvrdio na osnovu iskaza okrivljenog ĐĐ iz istrage, transkripata telefonskih razgovora, iskaza svedoka SS15, SS16, SS17 i SS18 te pismene dokumentacije u spisima predmeta.

U odnosu na ovaj deo optužnice prvostepeni sud nije izveo dokaz saslušanjem oštećene SS1, budući da na osnovu iskaza kliničkog psihologa EE2, podataka Centra za socijalni rad iz __, psihijatrijskog i psihološkog veštačenja oštećene SS1 i dopunskog komisijskog veštačenja oštećene, te saslušanja u svojstvu svedoka socijalnog radnika iz Centra za socijalni rad SO __ i EE3, proizilazi da je oštećena SS1 osoba kod koje je prisutna privremena duševna poremećenost; da usled organskog oštećenja mozga ima poremećaj psihičkih funkcija pažnje, shvatanja, pamćenja, učenja, a time i reprodukcije, te rezonovanja, planiranja i realizacije ciljeva, a zbog niskih intelektualnih sposobnosti kao i poremećaja volje u određenim reakcijama podložna je manipulaciji i zloupotrebi pa i zlostavljanju, usled čega određene provokativne okolnosti, po mišljenju komisije veštaka, mogu dovesti do stanja straha visokog intenziteta i potpuno je inhibitovati da u okviru svojih, inače sniženih mogućnosti bude produktivna, te u svojstvu svedoka da pouzdan iskaz, zbog čega je prvostepeni sud odlučio da oštećenu ne saslušava u svojstvu svedoka, jer se njen iskaz ne može uzeti kao validan. Branilac okrivljenog BB, advokat BA, kao što je prethodno istaknuto, smatra da je prvostepeni sud imao mogućnost da sasluša oštećenu SS1 posebno što je ona u predmetu Trećeg opštinskog suda davala iskaz i po njegovom mišljenju potpuno je sposobna da da iskaz. Međutim, po nalaženju ovog suda, pravilno je prvostepeni sud odučio da ne sasluša oštećenu, s jedne strane, u cilju zaštite ličnosti same oštećene a, s druge strane, s obzirom na njeno celokupno psihičko stanje zbog kog njen iskaz ni u kom slučaju ne bi mogao biti validan i za sud prihvatljiv.

Okolnost da je oštećena SS1 neposredno pre kritičnog događaja bila kod svedoka SS15 i SS16, sud je utvrdio na osnovu saglasnih iskaza svedoka SS17, SS15, SS16, te SS18 koji je bio prisutan kada je SS17 doveo SS1 kod SS15 i SS16, kako bi kod njih radila u kafani. Iz iskaza svedoka SS16 utvrđeno je da je oštećena SS1 njima rekla da želi da ide u Italiju jer joj tamo živi sestra, koja je udata, što je saglasno iskazu svedoka EE3 socijalnog radnika, kojoj je poznato od ranije da je jedna sestra SS1 udata u Italiji. Vrbovanje, prevoženje, predavanje, prodavanje, sakrivanje i držanje oštećene SS1 u cilju sticanja imovinske koristi a radi prostitucije oštećene na teritoriji Italije, prema stanju u spisima predmeta počinje kada je lice koje je ostavilo vizit kartu sa imenom NNaa, u odsustvu svedoka SS15, došao i odveo oštećenu SS1 iz njihove kuće. U ovom delu sud je prihvatio iskaze svedoka SS15 i SS16 da, u vreme kada su bili odsutni, navedeno lice je došlo i odvelo SS1 ostavljajući vizit kartu na kojoj je bilo ime _. Ova činjenica se vremenski i prostorno uklapa sa sadržinom preslušanih telefonskih razgovora snimljenih pod šifrom “Milan 6”.

Naime, prvostepeni sud je detaljnom analizom razgovora vođenih u periodu od 04.11. do 08.11.2005. godine utvrdio činjenice iz kojih proizilazi krivična odgovornost okrivljenih AA, ĐĐ, BB, VV i DD.


Iz iskaza okrivljenog ĐĐ datog u istrazi koji je prvostepeni sud prihvatio, proizilazi da mu se okrivljeni AA obratio tražeći devojku koja bi mogla da ide da se bavi prostituisanjem, pa je ĐĐ AA uputio na BB. Svi razgovori obavljeni 04.11.2005. godine između BB i ĐĐ, ĐĐ i AA, ĐĐ i BB, BB i AA, jasno ukazuju da je u pitanju svojevrsna kupoprodaja uz pomoć posrednika, gde je prodavac BB, posrednik ĐĐ a kupac AA, a "predmet" kupoprodaje oštećena SS1. ŽŽ i AA kontaktiraju, pa ĐĐ obaveštava AA da je zvao nekog da vidi, pominjući BB i objašnjavajući AA da će zajedno sa tim BB otići “da vidi to”, nakon pola sata ĐĐ i BB razgovaraju pri čemu BB kaže ĐĐ “meni je to u Šapcu” (SS1 je bila u _, 20km od _). Nakon toga razgovaraju BB i AA, gde BB obaveštava AA o ceni ("šest glavica"), te opisuje "predmet" razgovora navodeći da ima 22 godine i da joj je koeficijent inteligencije u minusu. Nakon toga, 07.11.2005. godine BB razgovara sa NNaa, kod koga se očigledno nalazi to što treba BB pa NNaa između ostalog kaže “dođi do kafića, pa ćeš ti da ideš brate da je uzmeš i da mu predaš”, što se uklapa u iskaz svedoka SS16 i SS15 da je NNaa taj koji je odveo SS1, pri čemu je ona očigledno do primopredaje BB bila kod njega. U razgovoru od 07.11.2005. godine, AA i VV razgovaraju na ovu temu, jer AA traži pasoš, na šta VV odgovara da ima ženski pasoš, ali da ima dve ćerke u pasošu, da bi u sledećem razgovoru AA rekao da taj pasoš ne može, jer je “ova ekstra glupa, ne zna kako se ona zove, nije išla u školu, nije pismena”, a dalje objašnjava da ima 22 godine, "da je lepa p...., ali ekstra glupa, inteligencija minus dvesta". Iz ovoga jasno proizilazi da je VV potpuno upoznat sa planom AA i aktivno učestvuje u radnjama kriminalne organizacije, budući da u suprotnom ne bi bilo potrebe da njemu AA objašnjava fizički izgled i bliže podatke devojke. Da se radi upravo o SS1 potvrđuje se iz sledećeg razgovora između ĐĐ i AA, u kome AA objašnjava ĐĐ da je rođena sestra devojke udata za karabinjera u Trstu. Istog dana, 07.11.2005. godine AA zove DD i objašnjava mu da je strahovao dok je vozio odande jer joj je nivo inteligencije minus sto, šta će da kaže ako ga zaustavi policija, pri čemu DD odgovara na dalja pitanja da se ona trenutno tušira, što jasno ukazuje da se devojka nalazi upravo u njegovom stanu gde je, uostalom, i nađena prilikom akcije policije.

Branilac okrivljenog BB, advokat BA osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja pozivajući se na okolnost da krivična odgovornost okrivljenog BB nije mogla biti utvrđena na osnovu transkripata telefonskih razgovora budući da razgovori koje je navodno ovaj okrivljeni vodio, nemaju nikakve veze sa telefonima odnosno brojevima telefona koji su od okrivljenog oduzeti po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima. S tim u vezi, apostrofira obrazloženje prvostepenog suda za razgovore od 01.11.2005. godine (BB – ĐĐ) i od 07.11.2005. godine (BB-_) a gde se navodi „da je BB koristio telefon 064/422-5275 za razgovore sa „_“ a istog dana sa broja telefona 063/784-8383 poziva ĐĐ u koji razgovor se uključuje i AA“. Međutim, suprotno ovim navodima, kada se navedena konstatacija prvostepenog suda vrati u kontekst iz kog ju je branilac okrivljenog BB istrgao, dolazi se do logičnog zaključka da je BB taj koji, kao „prodavac“, sedeći sa AA, kao „kupcem“ poziva posrednika ĐĐ sa AA telefona, a nakon toga, sedeći sa ĐĐ, sa njegovog telefona poziva AA-_, a svi razgovori se inače odvijaju dana 07.11.2005. godine (nijedan dana 01.11.2005. godine). Kada se u vezu sa ovom činjenicom dovede i iskaz okrivljenog ĐĐ dat u istrazi, to jasno proizilazi da je okrivljeni BB taj koji je vrbovao oštećenu SS1, koristeći njene teške materijalne i zdravstvene prilike i obećao joj posao u Italiji i odlazak kod njene sestre, koja tamo živi, te obavestio okrivljenog AA da je prilikom preuzimanja oštećene predao novac u iznosu od 600 evra, u vezi s čim je okrivljeni AA kontaktirao okrivljenog DD, pa su se dogovorili o preuzimanju oštećene, te su se dana 07.11.2005. godine oko 15,30 časova okrivljeni AA i okrivljeni BB sastali u Bogatiću, gde se u tom trenutku nalazila oštećena SS1 i gde je okrivljeni AA predao okrivljenom BB deo dogovorenog iznosa za prodaju oštećene u iznosu od 500 evra. Na pravilnost ovako utvrđenog činjeničnog stanja nije od uticaja okolnost da je okrivljeni ĐĐ na glavnom pretresu izjavio da okrivljeni BB nije lice na koje je mislio kada je davao iskaz u istrazi, jer je prethodno utvrđeno da je izmenjeni iskaz ĐĐ sa glavnog pretresa neprihvatljiv, posebno u ovom delu, jer je čitavo njegovo objašnjenje u pogledu ovog događaja bilo da je zaista od AA čuo da je „kupio“ devojku od BB ali je mislio „da se _ šali“. U istrazi je ĐĐ decidirano izjavio da je jednom prilikom AA od njega tražio da mu nabavi više devojaka koje bi se u Italiji bavile prostitucijom a da ga je on uputio da pozove BB te je detaljno opisao dalji tok te „saradnje“ koji je u svemu u skladu sa transkriptima telefonskih razgovora. Okolnost da u telefonskom imeniku u telefonu okrivljenog ĐĐ nije pronađen BB broj ne govori u prilog stavu odbrane da okrivljeni BB nije lice o kome je okrivljeni ĐĐ pričao u istrazi jer je za ovakvu organizaciju i njen cilj delovanja karakteristično da se koristi više mobilnih aparata i veći broj kartica, pa, s obzirom na vremensku distancu, izvesno je da se brojevi oduzetih kartica sa brojevima telefona okrivljenog BB i telefonski imenik okrivljenog ĐĐ, u vreme fiksiranja ovih dokaza i ne mogu poklapati. Dalje, suprotno stavu branioca okrivljenog ĐĐ, nije „naučno-fantastična konstrukcija“ činjeničnog stanja da lice koje odvodi SS1 iz kuće ss15 ostavlja vizit kartu sa imenom „ii“. Ovo je utvrđeno na osnovu iskaza svedoka SS16 i SS15 koji su osnaženi sadržinom telefonskih razgovora snimanih pod šifrom „Milan 6“, a branilac okrivljenog u žalbi i ne ukazuje zbog čega ovi dokazi nisu prihvatljivi. Naposletku, sud je detaljno obrazložio na stranicama 64 i 65 obrazloženja pobijane presude zbog čega nije izveo dokaz saslušanjem oštećene SS1. Osim ovog obrazloženja, Apelacioni sud nalazi da je potpuno neprihvatljivo, s obzirom na dokaze koji nedvosmisleno potvrđuju navode optužnice o krivičnoj odgovornosti okrivljenih, insistirati na izvođenju dokaza ispitivanjem oštećene što bi, s obzirom na njeno celokupno psiho-fizičko stanje, dovelo do njene dalje viktimizacije.

Suprotno navodima žalbi okrivljenog VV i njegovog branioca, advokata VA, upravo razgovor sa AA od 07.11.2005. godine koji je citiran na strani 53 stavu 4 obrazloženja pobijane presude ukazuje da nije tačna odbrana VV da je njegovo delovanje bilo ograničeno samo na pravljenje falsifikata, bez upuštanja u koju svrhu ih pravi, odnosno da nije postupao kao član kriminalne organizacije, jer sadržina ovog razgovor prevazilazi količinu informacija neophodnih za izradu pasoša budući da okrivljeni AA okrivljenog VV detaljno obaveštava i o ličnim karakteristikama devojke koji nemaju veze sa podacima u pasošu, a sa druge strane, sam izostanak daljih objašnjenja od strane AA, nedvosmisleno ukazuje da je okrivljenom VV potpuno jasno čime će se devojka baviti u inostranstvu i zajedno sa ostalim izvedenim dokazima potvrđuje pravilan zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni VV postupao u svojstvu člana kriminalne organizacije a ne pomagača.

Branilac okrivljenog AA, advokat AB, u odnosu na ovaj deo izreke uopšteno navodi da nema dokaza da je okrivljeni AA preduzeo inkriminisane radnje, ističući da to ne bi moglo biti učinjeno, s obzirom da je SS1 bolesna i nesposobna.

U izjavljenoj žalbi, branilac okrivljenog ĐĐ, advokat ĐA slično ističe da je nejasno da na osnovu kojih dokaza je utvrđeno da su okrivljeni planirali odlazak SS1 u Italiju i njeno bavljenje prostitucijom pod nadzorom i za račun AA i ĐĐ, te je nejasno i kako je i da li je uopšte SS1 mogla biti dovedena u zabludu s obzirom na njeno psiho-fizičko stanje.

Da su okrivljeni AA i ĐĐ izvršili krivično delo trgovine ljudima iz člana 111b stav 2 KZ RS, prvostepeni sud je, pravilno, kako je napred izneto, utvrdio na osnovu izvedenih dokaza: transkripata preslušanih telefonskih razgovora, iskaza okrivljenog ĐĐ datog u istražnom postupku i iskaza saslušanih svedoka i za ove navode žalbi njihovih branilaca nema razloga da budu posebno obrazlagani, budući da se njima suštinski i ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost odluke prvostepenog suda u ovom delu već se paušalno iznosi tvrdnja da krivična odgovornost okrivljenih nije dokazana. Navodi žalbi ovih branilaca koji se tiču oštećene SS1 su, u najmanju ruku, nejasni. Da li je teza odbrana, s obzirom na iznete navode, da lice čiji je psiho-fizički status „deficitaran“, nije u mogućnosti da se bavi prostitucijom ili takvo lice nije moguće dovesti u zabludu? Opštepoznata je činjenica da za bavljenje prostitucijom nije neophodno imati osobine, obrazovanje i posebne sposobnosti koje se inače zahtevaju za neko drugo zanimanje. S druge strane, upravo s obzirom na sve aspekte ličnosti oštećene SS1, njeno dovođenje u zabludu je lakše nego dovođenje u zabludu osobe sa prosečnim intelektualnim sposobnostima, osobe koja potiče iz potpune porodice, sa određenim stepenom obrazovanja i sl. Dovoljno je bilo, kako je to ispravno utvrdio prvostepeni sud, pomenuti mogućnost da će otići kod sestre u Italiju pa da se kod oštećene stvori zabluda u pogledu suštine njenog „angažovanja“.


Krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 233 stav 3 u vezi stava 1 KZ RS u produženom trajanju opisano u stavu II izreke presude pod 1.

Da je okrivljeni VV izvršio krivično delo bliže opisano u stavu drugom izreke presude pod tačkom 1 time što je u periodu od 2004. do 06.12.2005.godine u Beogradu sa umišljajem i svestan da su njegove radnje zabranjene nabavio radi upotrebe lažne i preinačene javne isprave i to tri slovenačke putne isprave koje su preinačene tako što su na dve zamenjene strane sa fotografijom i podacima vlasnika a na trećoj obrazac falsifikovan, bugarsku putnu ispravu koja je preinačena tako što je na drugoj strani izvršeno brisanje postojećih fotografija kolor i plavo-bele boje a zatim odštampane nove; belgijsku vozačku dozvolu koji je obrazac falsifikovan, dve vozačke dozvole SRJ kojima je obrazac falsifikovan i jednu slovenačku vozačku dozvolu koji je obrazac falsifikovan, sud je utvrdio na osnovu pismenog dokaza-potvrde o oduzetim predmetima od VV od 06.12.2005.godine i praktično na osnovu iskaza samog okrivljenog koji nije sporio da su navedena dokumenta falsifikovana, te nalaza sudskog veštaka na osnovu kog je na nesumnjiv način utvrđeno da su upravo ova dokumenta falsifikovana pa kako je okrivljeni VV za to znao i kao takve ih nabavio to je bez uticaja deo njegove odbrane u kojoj je naveo da mu je dokumenta uglavnom ostavio njegov drug koji se bavio falsifikovanjem a koji je kasnije preminuo. S obzirom na deo iskaza okrivljenog VV u kome je detaljno objasnio proceduru falsifikovanja pasoša i drugih isprava a imajući u vidu i navode žalbe okrivljenog i njegovog branioca u kojima se potvrđuje da se okrivljeni bavi falsifikovanjem, to Apelacioni sud nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233 stav 3 u vezi stav 1 KZ RS u produženom trajanju („Sl.glasnik RS“ br. 39 od 11.04.2003.godine). Stoga Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim navode žalbe branioca okrivljenog VV da je u ovom delu činjenično stanje ostalo neutvrđeno jer sud svoju odluku zasniva samo na nalazu veštaka MUP-a a nije dalje utvrđivao da li je taj falsifikate uradio okrivljeni VV ili ih je već ranije falsifikovane od strane drugih lica držao u svom stanu. Prvostepeni sud je jasno na strani 68 u stavu drugom naveo da sama činjenica da je okrivljeni VV bio u posedu tih dokumenata a da je znao da su ista falsifikovana, zajedno sa delom njegovog iskaza da je takva dokumenta ponekad upotrebljavao, čini nebitnom okolnost da li je sam radio te falsifikate ili je samo držao već ranije falsifikovane isprave. Namera da se takva dokumenta upotrebe kao prava zapravo proizilazi iz celokupne odbrane okrivljenog VV koji praktično navodi da se falsifikovanjem bavi u vidu zanimanja iako za konkretna dokumenta daje neuverljivo obrazloženje - da se nekad dešava da kada za neke ljude uradi vize, a nemaju dovoljno novca, ostavljaju mu dokumenta kao garanciju da će isplatiti dug, pa im kada se pojave s novcem vrati dokumenta ili, ako se ne pojave, baca ih, što je potpuno suprotno utvrđenom činjeničnom stanju u preostalom delu, a posebno činjenici da su od okrivljenog oduzeti brojni predmeti namenjeni i upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela, po potvrdi od 06.12.2005.godine.


Krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ opisano u stavu II izreke presude pod 2.


Iz potvrde o privremeno oduzetim predmetima od 06.12.2005. godine proizilazi da je od okrivljenog VV oduzet i jedan pištolj marke „_“ kalibra 6,35mm i fabričkog broja _, što okrivljeni i nije sporio, navodeći da mu je pištolj u zalogu ostavio jedan dečko zbog duga od 300 evra a pištolj je odneo kući i zbog bezbednosti odvojio šaržer. Iz navedenog jasno proizilazi da je okrivljeni držao vatreno oružje za koje ne poseduje dozvolu pa bez obzira na motive tog držanja, u njegovim radnjama se stiču sva bitna obeležja krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ („Sl.glasnik RS“ br.85/05...107/05). Okrivljeni i njegov branilac u ovom delu nisu osporavali pobijanu presudu.

 

POVREDA KRIVIČNOG ZAKONA

Okrivljeni GG i VV, branilac okrivljenog AA, advokat AB, branilac okrivljenih GG i DD, advokat GA te branilac okrivljenog ĐĐ, advokat ĐA pobijajući prvostepenu presudu zbog povrede krivičnog zakona zapravo ukazuju da je prvostepeni sud, po njihovom nalaženju, na nepravilno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio krivični zakon, oglašavajući okrivljene krivim zbog izvršenja predmetnih krivičnih dela umesto da ih, usled nedostatka dokaza, oslobodi od optužbe. Kako je Apelacioni sud našao da je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno, te da je na takvo činjenično stanje prvostepeni sud primenio adekvatne odredbe materijalnog zakona, to su žalbe okrivljenih i njihovih branilaca i u ovom delu ocenjene neosnovanim.

Jedino branilac okrivljenog VV, advokat VA, pozivanjem na ovaj zakonski osnov pobijanja prvostepene presude smatra da je prvostepeni sud postupio suprotno odredbi člana 5 stav 2 KZ pošto radnje okrivljenih nije kvalifikovao kao krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudima iz člana 350 KZ jer usled izmena krivičnog zakona više ne postoji krivično delo trgovina ljudima iz člana 111b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS. Suprotno ovom stavu branioca okrivljenog VV, krivično delo trgovina ljudima i dalje egzistira kao takvo u krivičnom zakonodavstvu u odredbama člana 388 KZ, koji u smislu odredbe člana 5 stav 2 KZ, nije povoljniji po okrivljene, budući da je za isto krivično delo u osnovnom tekstu Krivičnog zakonika bila zaprećena kazna zatvora u trajanju od najmanje pet godina a nakon izmena iz 2009. godine, u trajanju od najmanje deset godina, pa Krivični zakonik nikako nije povoljniji po okrivljene.

 

ODLUKA O KRIVIČNIM SANKCIJAMA

Odmeravajući kaznu okrivljenom AA, u smislu člana 41 OKZ, za krivično delo trgovina ljudima iz člana 111b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS, sud je kao olakšavajuću okolnost cenio činjenicu da je okrivljeni otac četvoro maloletne dece a kao otežavajuću okolnost njegovu raniju osuđivanost te posebno ceneći njegovu ulogu u kriminalnoj organizaciji, okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina u koju će mu se uračunati i vreme provedeno u pritvoru. Branilac okrivljenog AB, suprotno obrazloženju prvostepenog suda, u izjavljenoj žalbi navodi da je prvostepeni sud „kao naročito otežavajuću okolnost“ cenio ulogu okrivljenog u grupi, što nije tačno. Branilac okrivljenog dalje u žalbi ističe da je okrivljeni AA porodičan čovek, otac četvoro dece, da je zaposlen u privatnoj autolimarskoj radionici, te da živi sa četvoro dece u domaćinstvu u kom živi njegova bolesna majka, koju takođe izdržava, te smatra da je kazna prestroga i neprilagođena ličnim svojstvima okrivljenog. Sud je lične i porodične prilike na koje se poziva branilac okrivljenog u izjavljenoj žalbi upravo i cenio kao olakšavajuću okolnost a činjenica da okrivljeni izdržava članove svoje porodice je redovna okolnost koja u konkretnom slučaju nije od uticaja na odlučivanju o kazni, u smislu odredbe člana 41 stav 3 OKZ, budući da u konkretnom slučaju okrivljenom nije izrečena novčana kazna, dok kazna zatvora u trajanju od pet godina, po nalaženju Apelacionog suda, nije prestroga, imajući u vidu stepen krivične odgovornosti okrivljenog i jačinu povrede zaštićenog dobra.

Od olakšavajućih okolnosti u odnosu na okrivljenog DD, u smislu odredbe člana 41 OKZ, prvostepeni sud je cenio činjenicu da nije osuđivan zbog istovrsnog krivičnog dela a da se njegova ranija osuđivanost zbog krivičnog dela iz oblasti javnog saobraćaja ne može smatrati otežavajućom okolnošću. Imajući u vidu njegovu aktivnu ulogu u obe radnje izvršenja krivičnog dela trgovine ljudima, prvostepeni sud je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru. Branilac okrivljenog DD, advokat GA u odnosu na odluku o krivičnoj sankciji nije izjavio žalbu pa je Apelacioni sud ovu odluku razmatrao u smislu odredbe člana 383 ZKP povodom žalbe branioca okrivljenog, te našao da je kazna zatvora na koju je okrivljeni osuđen u svemu srazmerna stepenu krivične odgovornosti okrivljenog i jačini povrede zaštićenog dobra.

U odnosu na okrivljenog BB, prvostepeni sud je kao otežavajuću okolnost cenio njegovu raniju višestruku osuđivanost a kao olakšavajuću okolnost njegove lične i porodične prilike-činjenicu da je otac troje maloletne dece a posebno cenio da je učestvovao u izvršenju samo jedne radnje krivičnog dela iz člana 111-b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS te okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine koja je u svemu srazmerna kako stepenu njegove krivične odgovornosti i jačini povrede zaštićenog dobra tako i njegovom ranijem životu i ličnim prilikama. Branilac okrivljenog BB, advokat BA, iako u uvodu žalbe navodi da presudu pobija zbog odluke o krivičnoj sankciji, žalbenim navodima ne ukazuje na neku činjenicu ili okolnost koju prvostepeni sud nije cenio ili nije adekvatno cenio te je njegova žalba i u ovom delu ocenjena neosnovanom.

Kao olakšavajuću okolnost u odnosu na okrivljenog ĐĐ, sud je cenio njegovu porodičnu situaciju, a posebno teško zdravstveno stanje deteta, te njegovo priznanje koje je dao u istrazi a kojim je doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja, međutim, s obzirom na otežavajuće okolnosti odnosno činjenicu njegove ranije osuđivanosti, te imajući u vidu njegovu ulogu u izvršenju obe radnje krivičnog dela - visok stepen saradnje sa organizatorom kao i njegovo aktivno učešće, našao da je adekvatna kazna okrivljenom kazna zatvora u trajanju od pet godina, te da je ista srazmerna kako njegovoj ličnosti tako i stepenu njegove krivične odgovornosti. Advokat ĐA, branilac okrivljenog ĐĐ, smatra da se svrha kažnjavanja u potpunosti može postići blažom krivičnom sankcijom, posebno imajući u vidu tešku porodičnu situaciju okrivljenog, jer se njegova ćerka posle povreda zadobijenih u saobraćajnom udesu, duge kome i nekoliko operacija nalazi u teškom fizičkom i psihičkom stanju, a kako je izuzetno vezana za oca, u cilju poboljšanja njenog stanja, neophodno joj je prisustvo oba roditelja. Prvostepeni sud je zdravstveno stanje ćerke okrivljenog upravo i cenio kao olakšavajuću okolnost, ali u prisustvu navedenih otežavajućih okolnosti - ranije višestruke osuđivanosti te s obzirom na jačinu povrede zaštićenog dobra i stepen njegove krivične odogovornosti izrečena kazna je u svemu srazmerna i pravilno odmerena, a drugu vrstu krivične sankcije za predmetno krivično delo i nije moguće izreći, te je žalba branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjena kao neosnovana.

Odluku o kazni u odnosu na okrivljenog GG, sud je razmatrao povodom njegove žalbe i, u smislu člana 383 ZKP, povodom žalbe njegovog branioca. Na strani okrivljenog GG prvostepeni sud je, kao olakšavajuće okolnosti cenio njegovu raniju neosuđivanost te činjenicu da je relativno mlad čovek pa, imajući u vidu da je tokom postupka utvrđeno da nije učestvovao u obe radnje krivičnog dela, budući da je u odnosu na radnju krivičnog dela u kojoj se kao oštećena pojavljuje SS1 oslobođen od optužbe, našao da je adekvatna kazna okrivljenom kazna zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, u koju će mu se uračunati i vreme provedeno u pritvoru. Okrivljeni je na javnoj sednici održanoj pred Apelacionim sudom i u izjavljenoj žalbi istakao da smatra da mu je nepravilno uračunat ekstradicioni pritvor, međutim, prema stanju u spisima predmeta, proizilazi da je pravilno je prvostepeni sud u izrečenu kaznu zatvora okrivljenom uračunao vreme provedeno u pritvoru od 22.08.2008 do 29.06.2010.godine ovde, kao i vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru u periodu od 18.03.2006 do 20.04.2006.godine i od 08.04.2008. pa do 22.08.2008.godine, što sve proizilazi iz dokumentacije o ekstradiciji.

Naposletku, razmatrajući pobijanu presude u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljenog VV, povodom žalbe njegovog branioca i, u smislu člana 383 ZKP, povodom žalbe samog okrivljenog, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno kao otežavajuću okolnost cenio njegovu raniju osuđivanost između ostalog i za istovrsna krivična dela – falsifikovanje isprava, a kao olakšavajuću okolnost cenio priznanje izvršenja krivičnih dela falsifikovanje isprave i nedozvoljenog držanje oružja i eksplozivnih materija, te suštinsko priznanje radnji koje je preduzeo u odnosu na krivično delo trgovine ljudima, iako je osporavao samo učešće u grupi, pa mu je za krivično delo trgovina ljudima iz člana 111b stav 2 u vezi stav 1 KZ RS utvrdio kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 233 stav 3 u vezi stava 1 KZ RS u produženom trajanju, kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci a za krivično delo nedozvoljeno držanja oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ, kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, te ga, na osnovu odredbe člana 48 OKZ, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci u koju će mu, se na osnovu člana 50 OKZ, uračunati vreme provedeno u pritvoru. Uvažavajući žalbe okrivljenog VV i njegovog branioca u ovom delu, Apelacioni sud nalazi da prvostepeni sud, a kako se to osnovano ukazuje činjeničnim navodima izjavljenih žalbi, u konkretnom slučaju nije cenio stepen krivične odgovornosti okrivljenog VV u odnosu na radnju izvršenja krivičnog dela trgovine ljudima opisanu u stavu prvom izreke pod b, budući da je njegova aktivna radnja, kako je napred navedeno, ovde izostala. Stoga je, po nalaženju ovog suda, u odnosu na okrivljenog VV, za krivično delo iz člana 111-b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS, imajući u vidu napred utvrđene okolnosti, adekvatna kazna, kazna zatvora u trajanju od tri godine, pa ga je Apelacioni sud, zadržavajući kao pravilno utvrđene kazne zatvora za krivično delo falsifikovanje isprave i krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, na osnovu člana 48 OKZ, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci, u koju će mu se, po članu 50 OKZ, uračunati vreme provedeno u pritvoru, te je u tom delu preinačio prvostepenu presudu,

Imajući u vidu napred navedeno Apelacioni sud u Beogradu - Posebno odeljenje, na osnovu člana 391 stav 1 ZKP, u vezi člana 388 ZKP, odlučio je kao u izreci ove presude.

Zapisničar       Predsednik veća-sudija
Marina Barbir      Zoran Savić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)