Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.09.2009.

Kž1 Po1 11/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 11/2010
Dana 24.09.2010. godine
B E O G R A D


U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudije Slobodana Rašića, predsednika veća i sudija Veroljuba Cvetkovića, Savke Gogić, Nadežde Mijatović i Dragoljuba Đorđevića, članova veća, uz učešće sudijskog pomoćnika Gorana Mladenovića, zapisničara, u krivičnom predmetu okr. AA i dr., zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o žalbama: Tužioca za organizovani kriminal KT.S.br.3/06 od 25.02.2010. godine, zajedničkoj žalbi okrivljenih BB i VV od 26.02.2010. godine, okrivljenog GG od 10.03.2010. godine i njegovog branioca advokata GB od 03.03.2010. godine, branioca okrivljenih AA i DD, advokata DB od 01.03.2010. godine, zajedničkoj žalbi branilaca okrivljenog ĐĐ, advokata ĐB i ĐB1 od 03.03.2010. godine, branioca okrivljenog EE, advokata EB od 10.03.2010. godine, branioca okrivljenog ŽŽ, advokata ŽB od 02.03.2010. godine, branioca okrivljenog ZZ, advokata ZB od 02.03.2010. godine, branioca okrivljenog II, advokata IB od 11.02.2010. godine, branioca okrivljenog JJ, advokata JB od 02.03.2010. godine, branioca okrivljenog KK, advokata KB od 23.02.2010.godine, branioca okrivljenog LL, advokata LB od 12.02.2010. godine i branioca okrivljenog LjLj, advokata LjB od 03.03.2010. godine, izjavljenim protiv presude Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K.P.br.25/08 od 10.12.2009. godine, nakon sednice veća održane u smislu člana 375 ZKP, dana 22. i 23.09.2010. godine, u prisustvu okrivljenih DD, ĐĐ, BB, VV, ZZ, II, GG, KK i LjLj i branilaca okrivljenih AA i DD, advokata DB, okrivljenog ŽŽ, advokata ŽB, okrivljenog ZZ, advokata ZB, okrivljenog II, advokata IB, okrivljenog GG, advokata GB, okrivljenih JJ i MM advokata JB, koji je i branilac okrivljenog KK, po zameničkom punomoćju advokata KB, okrivljenog LL, advokata LB i branioca okrivljenog LjLj, advokata LjB, a u odsustvu uredno obaveštenih Tužioca za organizovani kriminal, okrivljenih AA, EE, ŽŽ, JJ, LL i MM i branilaca okrivljenih ĐĐ, advokata ĐB i ĐB1, okrivljenog BB, advokata BA, okrivljenog VV, advokata BA i branioca okrivljenog EE, advokata EB, doneo je dana 24.09.2010. godine,


P R E S U D U

I

ODBIJAJU SE, kao neosnovane, žalbe, Tužioca za organizovani kriminal u odnosu na okrivljenog AA i branioca ovog okrivljenog, advokata DB, za krivična dela za koja je okrivljeni AA oglašen krivim i osuđen, a što je označeno u izreci pod I presude Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K.P.br.25/08 od 10.12.2009. godine, kao i žalba Tužioca za organizovani kriminal u odnosu na okrivljenog MM, za krivična dela za koja je prvostepenom presudom oslobođen od optužbe a što je označeno u izreci pod II navedene presude i u tom delu prvostepena presuda se, POTVRĐUJE.

II

UVAŽAVANjEM žalbe branioca okrivljenog ZZ, advokata ZB, a povodom žalbi Tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljenog DD, advokata DB, branilaca okrivljenog ĐĐ, advokata ĐB i ĐB1, okrivljenih BB i VV, branioca okrivljenog EE, advokata EB, branioca okrivljenog ŽŽ, advokata ŽB, branioca okrivljenog II, advokata IB, okrivljenog GG i njegovog branioca advokata GB, branioca okrivljenog JJ, advokata JB, branioca okrivljenog KK, advokata KB, branioca okrivljenog LL, advokata LB i branioca okrivljenog LjLj, advokata LjB, i po službenoj dužnosti, PREINAČAVA SE presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K.P.br.25/08 od 10.12.2009. godine:


1. U pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što Apelacioni sud u Beogradu za krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, primenom napred navedenog zakonskog propisa i članova 4, 42, 45 i 54 KZ i člana 63 KZ,

O S U Đ U J E

i to:

okr. DD na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 10 (deset) meeseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 26.06.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut,

okr. ĐĐ na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 1 (jednog) meseca, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 08.03.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut,

okr. BB na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 26.06.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut,

okr. VV na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 26.06.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut,

okr. EE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 26.06.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut,

okr. ŽŽ na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 26.06.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut,

okr. ZZ na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 26.06.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut,

okr. II na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 20.03.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut,

okr. GG na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine,

okr. JJ na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 04.04.2006. godine, kada mu je pritvor ukinut,

okr. KK na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 08.03.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut,

okr. LL na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 5 (pet) meseci, u koju mu se uračunava vreme zadržavanja po rešenju o zadržavanju od dana 30.01.2006. godine, u trajanju od 48 sati, i

okr. LjLj na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme zadržavanja po rešenju o zadržavanju, od dana 30.01.2006. godine, u trajanju od 48 sati.


2. Tako što Apelacioni sud prema okrivljenima:

DD (JMBG __), ĐĐ (JMBG __), BB (JMBG __), VV (JMBG __), EE (JMBG __), ŽŽ (JMBG __), ZZ (JMBG __), II (JMBG __), GG (JMBG __), JJ (JMBG __), KK (JMBG __), LL (JMBG __) i LjLj (JMBG __), sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude,

Na osnovu odredbe člana 354 tačka 3 ZKP,


ODBIJA OPTUŽBU

što su:

U vremenskom periodu od maja 2005. godine do 30. januara 2006. godine u Beogradu i aa, okrivljeni AA organizovao kriminalnu grupu čija se delatnost zasniva na primeni određenih pravila interne kontrole i discipline članova sa unapred određenim zadatkom i ulogom svakog člana, sa ciljem da radi sticanja dobiti u dužem vremenskom periodu, vrši krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora preko 5 godina, koristeći privredne strukture za obavljanje nezakonite delatnosti i polaganje novca u legalne finansijske tokove, tako što je postigao dogovor sa okrivljenim DD da za ugovorenu naknadu u štampariji grafičke radnje “aa1” u aa, za koju ima ovlašćenje za zastupanje i raspolaganje, zajedno sa okrivljenim ĐĐ organizuje neovlašćenu izradu lažnih pojedinačnih karata za jednu vožnju radi upotrebe kao pravih, koje izdaje i prodaje u okviru svoje redovne delatnosti oštećenog “Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd” iz Beograda, pa radi upotrebe kao pravih tako napravljenih lažnih karti postigao dogovor sa okrivljenim BB da po ugovorenoj ceni preuzima takve lažne karte i sa drugim pripadnicima organizovane kriminalne grupe organizuje prodaju lažnih karata kao pravih u Beogradu, a pored okrivljenog DD, ĐĐ i BB, pripadnici ove kriminalne grupe koji su tako napravljene lažne karte prodavali kao prave, preko trgovinskih radnji koje vrše prodaju putnicima u gradskom prevozu na teritoriji grada Beograda, postali su u toku druge polovine 2005. godine i okrivljeni VV, EE, ŽŽ, ZZ, II, GG, JJ, KK, LL, MM, i drugi NN pripadnici čiji identitet još uvek nije utvrđen,

- pa su tako:

okr. AA, organizovao kriminalnu grupu u cilju vršenja krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od 5 godina i teža, a okrivljeni DD, ĐĐ, BB, VV, EE, ŽŽ, ZZ, II, GG, JJ, KK, LL, LjLj i drugi NN pripadnici kriminalne grupe čiji identitet još nije utvrđen, postali pripadnici te kriminalne grupe,

-čime bi izvršili krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika,

Troškovi krivičnog postupka okrivljenih u odnosu na krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

U ostalom delu žalbe gore označenih okrivljenih i branilaca, te žalba Tužioca za organizovani kriminal, ODBIJAJU, kao neosnovane i u nepreinačenom delu prvostepena presuda POTVRĐUJE.



O b r a z l o ž e nj e

Presudom Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K.P.br.25/08 od 10.12.2009. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnih dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ, falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ i nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ, a okrivljeni DD, ĐĐ, BB, VV, EE, ŽŽ, ZZ, II, GG, JJ, KK, LL i LjLj, zbog izvršenja po jednog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ i falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ, pa je sud okrivljenima prethodno utvrdio pojedinačne kazne zatvora i to: AA za krivično delo iz člana 346 stav 1 KZ, kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, za krivično delo iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ, kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, a za krivično delo iz člana 348 stav 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, DD za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, a za krivično delo iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 10 meseci, ĐĐ za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, a za krivično delo iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora od 1 godine i 1 meseca, BB za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, a za krivično delo iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, VV za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, a za krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 kaznu zatvora od 2 godine i 6 meseci, EE za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, a za krivično delo iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, ŽŽ za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, a za krivično delo iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, ZZ za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, a za krivično delo iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, II za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, a za krivično delo iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, DD za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, a za krivično delo iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, JJ za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, a za krivično delo iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 10 meseci, KK za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, za krivično delo iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 10 meseci, LL za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, a za krivično delo iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 5 meseci i okrivljenom LjLj za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, a za krivično delo iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, pa su osuđeni i to:

okr. AA na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 16.11.2006. godine, kada mu je pritvor ukinut, okr. DD na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 26.06.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut, okr. ĐĐ na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 08.03.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut, okr. BB na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 8 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 26.06.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut, okr. VV na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 8 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 26.06.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut, okr. EE na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 26.06.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut, okr. ŽŽ na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 26.06.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut, okr. ZZ na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 26.06.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut, okr. II na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 20.03.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut, okr. DD na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca, okr. JJ na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 04.04.2006. godine, kada mu je pritvor ukinut, okr. KK na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 08.03.2007. godine, kada mu je pritvor ukinut, okr. LL na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, u koju mu je uračunato vreme zadržavanja po rešenju o zadržavanju od 30.01.2006. godine, u trajanju od 48 sati, i okr. LjLj na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci, u koju mu je uračunato vreme zadržavanja po rešenju o zadržavanju od 30.01.2006. godine, u trajanju od 48 sati.

Na osnovu članova od 201 do 206 ZKP, oštećenom “Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd”, dosuđen je imovinsko-pravni zahtev delimično, a za višak je upućen na parnični postupak, pa su okrivljeni AA, DD, ĐĐ, BB, VV, EE, ŽŽ, ZZ, II, GG, JJ, KK, LL i LjLj, obavezani da na ime imovinsko-pravnog zahteva solidarno plate GSP Beograd iznos od 7.759.219,58 dinara, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Na osnovu članova 78, 79 i 85 Krivičnog zakonika, okrivljenom Goranu Karoviću izrečena je mera bezbednosti zabrane vršenja štamparske delatnosti u trajanju od 5 godina, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno u pritvoru neće uračunati u vreme trajanja ove mere.

Na osnovu članova 87 i 226 stav 4 Krivičnog zakonika, izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta, koji su upotrebljeni ili bili namenjeni za izvršenje krivičnih dela, ili koji su nastali izvršenjem krivičnog dela, i to:
mašina za ofset štampu marke “__”, model __, formata A3, fabričkog broja 5151443, grafički nož za sečenje marke “Polar-mahr” formata A3, jedna knjigovezačka ručna presa sa posebno ugrađenim klišeom za otiskivanje holograma, falsifikovane GSP karte za jednu vožnju koje su po potvrdama o privremeno oduzetim predmetima MUP-a RS, SUP-a Beograd, UKP, Drugo odeljenje dana 30.01.2006. godine oduzete od okrivljenih i to od AA 1 karta, BB 55.200 karata, VV 5.435 karata, ŽŽ 500 karata, ZZ 1.549 karata, JJ 2.414 karata i LL 450 karata, kao i nedovršene lažne karte u količini od 90.540 komada za pojedinačnu vožnju nominalne vrednosti od 25 dinara, te jedan pištolj marke “Češka zbrojevka” kalibra 7,65 mm, fabričkog broja 016495 i jedan pištolj marke “Češka zbrojevka” kalibra 6,35 mm, fabričkog broja 112525 i 110 komada metaka kalibra 7,65 mm i 108 komada metaka istog kalibra.

Na osnovu člana 193, 194 i 196 ZKP, okrivljeni AA, DD, ĐĐ, BB, VV, EE, ŽŽ, ZZ, II, GG, JJ, KK, LL i LjLj obavezani su da solidarno plate troškove krivičnog postupka koliko budu iznosili po troškovniku, o čemu će biti doneto posebno rešenje, a da na ime paušala plate iznos od 20.000,00 dinara svako ponaosob, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude.

U stavu II izreke presude okrivljeni MM na osnovu člana 355 stav 2 ZKP oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ i krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ, te je odlučeno da u odnosu na ovog okrivljenog troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv ove presude žalbe su blagovremeno izjavili:

Tužilac za organizovani kriminal, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, te odluke o krivičnoj sankciji, u odnosu na sve okrivljene izuzev za okrivljenog LL, sa predlogom da Apelacioni sud ukine pobijanu presudu ili delimično ukine u odnosu na oslobađajući deo i u tom delu predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili istu preinači u pogledu odluke o kazni za sve okrivljene izuzev za okrivljenog LL, tako što će okrivljenima utvrditi „strožije pojedinačne kazne za oba krivična dela u okviru zakonskog maksimuma, te im izreći i strožije jedinstvene kazne zatvora“.

Branilac okrivljenih AA i DD – adv. DB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o krivičnoj sankciji i meri bezbednosti, sa predlogom da veće Apelacionog suda zakaže glavni pretres na koji će pozvati okrivljene i njihove branioce, te da nakon održanog glavnog pretresa preinači prvostepenu presudu u smislu žalbenih navoda.

Branioci okrivljenog ĐĐ, advokati ĐB i ĐB1 zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni, sa predlogom da se odbije optužba za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ-a, jer izreka ne sadrži sve elemente krivičnog dela u pitanju, ili da se u vezi krivičnog dela iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ, prvosepena presuda ukine ili ublaži kazna. U žalbi su zahtevali da budu obavešteni o sednici drugostepenog veća.

Zajedničku žalbu okrivljeni BB i VV, u kojoj presudu pobijaju zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu preinači i okrivljenima izrekne blaže kazne i upodobi ih sa vremenom koje su oni proveli u pritvoru, zahtevajući da o datumu održavanja sednice veća budu obavešteni kako ovi okrivljeni, tako i njihov branilac advokat BA.

Branilac okrivljenog EE, advokat EB zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o kazni i imovinsko pravnom zahtevu, sa predlgom da Apelacioni sud pobijanu presudu preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili istu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odluku. U žalbi je zahtevao da on i njegov branjenik budu obavešteni o sednici drugostepenog veća.

Branilac okrivljenog ŽŽ – adv. ŽB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu zakaže i održi pretres na koji će pozvati okrivljenog i njegovog branioca te na održanom pretresu preinačiti pobijanu presudu i okrivljenog ŽŽ osloboditi od optužbe ili istu preinačiti u pogledu odluke o kazni tako što će se okrivljenom ŽŽ utvrditi blaže pojedinačne kazne zatvora za oba krivična dela i izreći blaža jedinstvena kazna zatvora.

Branilac okrivljenog ZZ – adv. ZB zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu i okrivljenog ZZ oslobodi od optužbe, a u krajnjem slučaju u pogledu odluke o kazni i troškovima krivičnog postupka jer je lice bez prihoda. U žalbi je zahtevao da on i njegov branjenik budu obavešteni o sednici veća drugostepenog suda.

Branilac okrivljenog II, advokat IB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o krivičnoj sankciji, imovinsko pravnom zahtevu i troškovima krivičnog postpuka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu preinači i njegov branjenik oslobodi od optužbe za predmetna krivična dela. U žalbi je zahtevao da on i njegov branjenik budu obavešteni o sednici drugostepenog veća.

Okrivljeni GG, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o kazni, imovinsko pravnom zahtevu i troškovima postupka, sa predlogom da Apelacioni sud pobijanu presudu preinači, tako što će ga osloboditi od optužbe ili istu ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno suđenje, zahtevajući da bude obavešten o sednici drugostepenog veća.

Branilac okrivljenog GG, advokat GB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o kazni i odluke o imovinsko pravnom zahtevu, sa predlogom da se pobijana presuda ukine i predmet uputi prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U žalbi je zahtevao da on i njegov branjenik budu obavešteni o sednici drugostepenog veća.

Branilac okrivljenog JJ – adv. JB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud ukine pobijanu presudu i vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili istu preinači tako što će okrivljenog „usled nedostatka dokaza“ osloboditi krivične odgovornosti za dela koja su mu stavljena na teret, zahtevajući da o javnoj sednici budu obavešteni kako okrivljeni tako i njegov branilac.

Branilac okrivljenog KK – adv. KB, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se pobijana presuda preinači, te njen branjenik bude oslobođen krivice za krivična dela za koja je prvostepenom presudom oglašen krivim. U žalbi je zahtevala da ona i njen branjenik budu obavešteni o sednici drugostepenog veća.

Branilac okrivljenog LL – adv. LB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni. U žalbi je zahtevao da bude obavešten o sednici drugostepenog veća.

Branilac okrivljenog LjLj – adv. LjB zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu preinači i njegovog branjenika oslobodi od optužbe u smislu člana 355 stav 2 Zakonika o krivičnom postupku, zahtevajući da on i njegov branjenik budu obavešteni o sednici drugostepenog veća.

Tužilac za organizovani kriminal je u podnesku KTŽ.br.117/10 od 13.05.2010. godine, predložio da se žalba Tužilaštva za organizovani kriminal usvoji i presuda Okružnog suda u Beogradu – Posebnog odeljenja K.P.br.25/08 od 10.12.2009. godine ukine u celosti, ili delimično ukine u odnosu na oslobađajući deo, ili preinači u pogledu odluke o kazni za sve okrivljene, osim za okrivljenog LL, tako što će se okrivljenima utvrditi pojedinačne strožije kazne zatvora za oba krivična dela, u visini zakonskog maksimuma i izreći strožije jedinstvene kazne zatvora, ističući da su navodi iz žalbi okrivljenih i njihovih branilaca neosnovani, iz kojih razloga je i predložio da se njihove žalbe odbiju kao neosnovane.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je održao sednicu veća u smislu člana 375 ZKP u prisustvu: okrivljenih DD, ĐĐ, BB, VV, ZZ, II, GG, KK i LjLj i branilaca okrivljenih advokata DB, ŽB, ZB, IB GB, JB, LB i LjB, a u odsustvu uredno obaveštenih Tužioca za organizovani kriminal, okrivljenih AA, EE, ŽŽ, JJ, LL i MM i branilaca okrivljenih ĐĐ, advokata ĐB i ĐB1, okrivljenih BB i VV, advokata BA i branioca okrivljenog EE, advokata EB, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pobijanu presudu (koju je ispitao u smislu člana 380 ZKP-a) i žalbe, pa je po oceni navoda i predloga iz izjavljenih žalbi, kao i predloga Tužioca za organizovani kriminaldatog u napred navedenom podnesku i usmenih reči datih u sednici veća, našao:

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 380 ZKP, Apelacioni sud nije našao da su prvostepenom presudom učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje u smislu člana 380 stav 1 tačka 1 ZKP, pazi po službenoj dužnosti, ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje se Tužilac za organizovani kriminal, okrivljeni i njihovi branioci u žalbama pozivaju.

Član 368 stav 1 tačka 6 ZKP.

Neosnovani su žalbeni navodi branioca okrivljenog LjLj, adv. LjB, kojima se osporava stvarna nadležnost Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu za postupanje u ovom predmetu. Ovo stoga što je nadležnost Okružnog suda u Beogradu – Posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala, zasnovana na osnovu optužnice Specijalnog tužioca OJT u Beogradu, KT.S.br.3/06 od 10.07.2006. godine, a kojom su činjenično opisane radnje izvršenja krivičnog dela sa elementima organizovanog kriminala, pa su bili ispunjeni uslovi propisani Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala iz člana 6 i 2, te uslovi iz člana 504-a stav 3 i 4 Zakonika o krivičnom postupku. Naime, u momentu podizanja optužnice postojala je osnovana sumnja, a što je u optužnici i navedeno da je okrivljeni AA u periodu od maja do oktobra meseca 2005. godine u Beogradu i aa organizovao kriminalnu grupu čija se delatnost zasnivala na primeni određenih pravila interne kontrole i discipline članova sa unapred određenim zadatkom i ulogom svakog člana, sa ciljem da radi sticanja dobiti u dužem vremenskom periodu vrši krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 KZ, za koje je propisana kazna zatvora preko 5 godina, koristeći privredne strukture za obavljanje nezakonite delatnosti i polaganje novca u legalne finansijske tokove, dok su ostali okrivljeni postali pripadnici kriminalne grupe koji su prihvatili aktivnosti kriminalne grupe kao svoje i izvršavali određene aktivnosti koje su se u konkretnim situacijama pred njih postavljale i kojima su bitno doprineli u ostvarivanju plana delovanja i pribavljanju imovinske koristi.

Postojanje ili nepostojanje uslova iz člana 3 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, je činjenično i pravno pitanje koje se utvrđuje u krivičnom postupku, dok se stvarna nadležnost suda određuje zavisno od činjeničnog opisa optužnice, a prema podignutoj optužnici Specijalnog tužioca OJT u Beogradu, okrivljenima se stavljaju na teret krivična dela sa elementom organizovanog kriminala, čime je i uspostavljena stvarna, ali i mesna nadležnost Okružnog suda u Beogradu – Posebnog odeljenja. Ukoliko se imaju u vidu i odredbe člana 12 stav 1 Zakona o organizaciji državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, da je za postupanje u predmetima krivičnog dela iz člana 2 Zakona nadležan Okružni sud u Beogradu, kao prvostepeni za teritoriju Republike Srbije i odredba člana 13 stav 1 istog Zakona, da se u Okružnom sudu u Beogradu obrazuje Posebno odeljenje za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2 Zakona, onda je jasno da je stvarno i mesno nadležan upravo Okružni sud u Beogradu i to njegovo Posebno odeljenje.

Član 368 stav 1 tačka 7 i 8 ZKP.

Neosnovani su navodi iz žalbe okrivljenog GG da je prvostepeni sud povredio odredbe krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 7 i 8 ZKP. Okrivljeni GG u svojoj žalbi ne obrazlaže zašto smatra da postoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 7 odnosno da nije potpuno rešen predmet optužbe (pri čemu ovaj sud u smislu člana 380 stav 1 tačka 1 ZKP-a, u konkretnom slučaju nalazi da je prvostepeni sud svojom presudom potpuno rešio predmet optužbe), već se u navedenoj žalbi obrazlaže da je povređen objektivni identitet optužbe iz tačke 8 stava 1 člana 368 ZKP. Apelacioni sud u tom smislu ukazuje da između optužbe i presude mora postojati identitet (podudarnost) tj. da sud sudi onome o čemu tužilac tuži. Optužba određuje krivičnu stvar u dva pravca. Pod A, činjeničnom osnovicom optužbe određuje se ličnost kojoj treba da se sudi (subjektivni identitet) i događaj o kome treba da se sudi (objektivni identitet) i pod B, pravnom osnovicom optužbe daje se pravna ocena dela koje se stavlja na teret okrivljenom. Između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu činjenične osnovice: subjektivni identitet (istovetnost optuženog) i objektivni identitet (istovetnost dela). Ukoliko se na glavnom pretresu pravno relevantne činjenice menjaju, tužilac mora ići za tim promenama i u tom smislu menjati svoju optužnicu, a što je i tužilac učinio na glavnom pretresu dana 20.06.2007. godine. Prvostepeni sud je svojom odlukom samo precizirao radnje izvršenja kako okrivljenog GG, ali i ostalih okrivljenih, i time usaglasio činjenični opis u izreci presude sa utvrđenim činjeničnim stanjem tokom postupka, i to tako što je preciznije opredelio ulogu okrivljenog GG, ali i ostalih okrivljenih, ostajući pri tome u okvirima zakonskih obeležja krivičnih dela koja su im stavljena na teret. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je u odnosu na okrivljenog GG, ali i u odnosu na ostale okrivljene ostao u okviru opisa radnje iz optužnog akta, dakle krećući se u okvirima optužnice, precizirajući radnje svakog od okrivljenih kao i njihove uloge na osnovu svih izvedenih dokaza u toku postupka, što po oceni ovog suda ne predstavlja prekoračenje optužbe. Sud je krivična dela koja su u optužnici opisana uopšteno u presudi opisao sa više pojedinosti, ili nešto drugačije nego što je to učinio tužilac u optužnici, dajući bliži opis, izostavljajući pojedine nedokazane činjenice navedene u optužnici, a opis krivičnih dela u presudi ostao je u granicama činjeničnog osnova optužnice, to jest u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva. Osim toga, prvostepeni sud je pojedina preciziranja izvršio i u korist kako ovog okrivljenog, ali i ostalih okrivljenih, navodeći konkretno za okrivljenog GG da je krivično delo iz člana 226 KZ izvršio u vremenskom periodu od kraja 2005. godine do 30.01.2006. godine, iako mu se optužnicom stavlja na teret od sredine avgusta meseca 2005. godine do 30.01.2006. godine.

Član 368 stav 1 tačka 10 ZKP.

Žalbama branilaca okrivljenog ĐĐ, advokata ĐB i ĐB1, okrivljenih BB i VV, branioca okrivljenog ŽŽ adv. ŽB, branioca okrivljenog ZZ adv. ZB i branioca okrivljenog LjLj adv. LjB, ukazuje se da u konkretnom slučaju nisu mogle biti primenjene odredbe člana 504 ranije važećeg ZKP, sledstveno tome, ni mera slušanja i snimanja telefonskih razgovora iz člana 504 ZKP, pa taj dokaz nije pribavljen u skladu sa zakonom i u konkretnom slučaju se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP-a ne može zasnivati. Dalje se u žalbama branilaca okrivljenog ĐĐ, ističe da je prvostepeni sud na strani 23 obrazloženja utvrdio da su pročitane službene beleške od 30. i 31.01.2006. godine, ali da isti ne obrazlaže šta se iz tih dokaza utvrđuje ili ne, niti se daje sadržina tih dokaza, te su iste morale biti izdvojene u smislu člana 178 ZKP, i na njima se ne može zasnivati sudska odluka, odnosno u zajedničkoj žalbi okrivljenih BB i VV, da je sud pročitao iskaze svedoka koji nisu mogli biti pozvani da budu svedoci u ovom krivičnom postupku iz razloga što su to lica koja se pojavljuju u svojstvu okrivljenih pred redovnim Opštinskim sudom povodom istog krivičnog dela, a radi se o svedocima ss, ss1, ss2l ss3, ss4 i ss5 i drugima.
Nasuprot iznetim žalbenim navodima, po oceni Apelacionog suda, naredbe istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, Kri.Pov.P.br.311/05 od 30.12.2005. godine, Kri.Pov.P.br.1/06 od 06.01.2006. godine, pod nazivom “Ziki” za okrivljenog LjLj, Kri.Pov.P.br.22/06 od 19.01.2006. godine pod nazivom “kk” i “kk1” za okrivljenog KK, Kri.Pov.P.br.1/06 od 06.01.2006. godine pod nazivom “zz” i “zz1” za okrivljenog Z, Kri.Pov.P.br.17/06 od 17.01.2006. godine pod nazivom “bb” i “bb1” za okrivljenog BB, Kri.Pov.P.br.305/05 od 26.12.2005. godine pod nazivom “ll” za okrivljenog LL, Kri.Pov.P.br.23/06 od 23.01.2006. godine pod nazivom “gg” i “gg1” za okrivljenog GG, Kri.Pov.P.br.23/06 od 23.01.2006. godine pod nazivom “vv” za okrivljenog VV, Kri.Pov.P.br.40/06 od 24.01.2006. godine pod nazivom “aa” za okrivljenog AA, Kri.Pov.P.br.46/06 od 25.01.2006. godine pod nazivom “žž” za okrivljenog ŽŽ, Kri.Pov.P.br.40/06 od 24.01.2006. godine pod nazivom “đđ” za okrivljenog ĐĐ, Kri.Pov.P.br.49/06 od 27.01.2006. godine pod nazivom “dd” za okrivljenog DD i Kri.Pov.P.br.46/06 od 25.01.2006. godine pod nazivom “ee” za okrivljenog EE, donete su u skladu sa članom 232 ZKP i 504-lj ZKP, na predlog ovlašćenog tužioca, prema osumnjičenima pre nego što je krivični postupak pokrenut, a u naredbama se navode podaci o licima čiji se razgovori stavljaju pod nadzor i snimaju, osnovi sumnje koji stoje protiv tih lica, određen je način sprovođenja, zatim obim i trajanje mera. Svi snimljeni telefonski razgovori i transkripti ovih razgovora okrivljenih, koji se nalaze u spisima predmeta, obavljeni su nakon donošenja ovih naredbi, a pre podnošenja zahteva za sprovođenje istrage od strane ovlašćenog tužioca.

Član 504-lj Zakonika o krivičnom postupku propisuje da istražni sudija na zahtev javnog tužioca može prema licu za koje postoje osnovi sumnje da samo ili zajedno sa drugim licima priprema krivično delo organizovanog kriminala, pored mere iz člana 232 i 234 ovog Zakonika, da odobri primenu mera: pružanje simulovanih pravnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova i angažovanja i prikrivenih islednika, ako se krivično delo organizovanog kriminala na drugi način ne bi moglo otkriti, dokazati ili sprečiti, ili bi to bilo povezano sa znatnim teškoćama. U stavu 2 isti član propisuje da pismeno obrazložena naredba istražnog sudije kojom se određuje mera iz stava 1 ovog člana sadrži i podatke o licu prema kome se mera sprovodi, opis krivičnog dela, način, obim, mesto i trajanje mere.

Imajući u vidu napred navedene zakonske odredbe, predmetna mera nadzora i snimanja telefonskih razgovora može se primeniti za bilo koje krivično delo organizovanog kriminala, ako su ispunjeni uslovi iz člana 504-a ZKP, a posebno iz stava 3 i 4 istog člana. U konkretnom slučaju u vreme donošenja naredbe za nadzor i snimanje telefonskih razgovora postojali su osnovi sumnje da okrivljeni vrše krivična dela pod uslovima propisanim članom 504-a ZKP. Prema tome, snimljeni telefonski razgovori kao dokaz pribavljeni su na zakonit način, a time su i okrivljeni kojima su reprodukovani ti razgovori i predočeni transkripti takođe saslušani na zakonit način iz kojih razloga su žalbeni navodi napred navedenih branilaca i okrivljenih neosnovani.

Prvostepeni sud je u dokaznom postupku pročitao i službene beleške i obaveštenja primljena od građana MUP-a Republike Srbije, UKP – Prvog odeljenja od 30. i 31.01.2006. godine, i to od njnj1 – njnj9, s obzirom da su iste date pred državnim tužiocem u predkrivičnom postupku u smislu člana 504-j ZKP-a, i kao takve mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, s tim što se po zakonskim odredbama odluka ne može zasnivati samo na njima, a kako se u konkretnom slučaju prvostepena sudska odluka ne zasniva na navedenim službenim beleškama o obaveštenjima primljenim od građana, već na ostalim dokazima izvedenim tokom postupka, to nije bilo potrebe za njihovim izdvajanjem u smislu člana 178 ZKP, i neosnovani su navodi iz žalbe branilaca okrivljenog ĐĐ da se na njima ne može zasnivati sudska odluka, pri čemu se prvostepena presuda i ne zasniva na pomenutim službenim beleškama.

Neosnovani su i napred pomenuti navodi iz zajedničke žalbe okrivljenih BB i VV, s obzirom da okrivljeni ne može biti svedok u postupku u kome se javlja kao okrivljeni, jer se te dve procesne funkcije isključuju, i u svojstvu okrivljenog lice nije dužno da daje istinit iskaz, dok bi u svojstvu svedoka bio dužan da iskaz daje istinito i to bi dovelo u pitanje njegovo pravo na odbranu. Okrivljeni ne može biti svedok ni u postupku ostalih saokrivljenih koji u istom postupku odgovaraju sa njim kao saizvršioci ili saučesnici u istom delu. Međutim, lica koja okrivljeni navode u svojoj žalbi, nemaju procesno svojstvo okrivljenog u ovom krivičnom postupku, pri čemu uz žalbu nisu priloženi dokazi da se protiv tih lica vodi bilo kakav postupak, povodom istog krivičnog dela, i isti u ovom krivičnom postupku jedino i mogu biti saslušani u procesnom svojstvu svedoka, pri čemu su poučeni da imaju prava iz člana 100 ZKP-a, odnosno da nisu dužni da odgovaraju na pojedina pitanja ako je verovatno da bi time izložili sebe ili lica iz člana 98 stav 1 Zakonika teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju.

368 stav 1 tačka 11 ZKP-a.

Neosnovani su žalbeni navodi okrivljenih BB, VV i GG, te žalbeni navodi branilaca okrivljenih AA, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, GG, JJ, KK (iz sadržine žalbe), LL i LjLj u delu u kojem se ističe da je izreka prvostepene presude nerazmljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude, da prvostepena presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, da su razlozi o odlučnim činjenicama nejasni i u znatnoj meri protivrečni sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku, te dokazima sadržanim u spisima predmeta. I u žalbi Tužioca za organizovani kriminal ukazuje se na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i ističe se da prvostepena presuda ne sadrži dovoljne razloge o odlučnim činjenicama koje se odnose na oslobađajući deo presude, odnosno okrivljenog MM za krivična dela koja su mu stavljena na teret, te da je i osuđujući deo presude donet uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz tačke 11 stava 1 člana 368 ZKP-a, budući da su razlozi u pogledu odlučne činjenice a vezano za broj i vrednost lažnih karata protivrečni dokazima u spisima predmeta.

Suprotno žalbenim navodima okrivljenih, branioca okrivljenih i Tužioca za organizovani kriminal, prvostepena presuda je po oceni ovog suda, u izreci i razlozima jasna i razumljiva, sadrži razloge o odlučnim činjenicama, koji su saglasni sadržini izvedenih dokaza, a u obrazloženju pobijane presude izneti su jasni i logični razlozi zbog čega su nalazi da se u radnjama okrivljenog AA stiču svi elementi krivičnih dela iz člana 346 stav 1 KZ, 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ i 348 stav 1 KZ, a u radnjama okrivljenih DD, ĐĐ, BB, VV, EE, ŽŽ, ZZ, II, GG, JJ, KK, LL i LjLj svi elementi krivičnog dela iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ, te na osnovu čega sud zaključuje da nema dokaza da je okrivljeni MM izvršio krivična dela iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ i 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ, koja su im optužnicom stavljena na teret.

Stoga se u žalbama neosnovano ističe suprotno, a sasvim je drugo pitanje da li su ove činjenice pravilno utvrđene, što je pitanje činjeničnog stanja, a ne ovog žalbenog osnova. Osim toga, nasuprot žalbenim navodima, u izreci prvostepene presude kao i u obrazloženju jasno i precizno su opisane činjenično-pravne radnje okrivljenih. U izreci prvostepene presude na stranama 4 – 11, precizno su označene krivično pravne radnje okrivljenih koji su prvostepenom presudom oglašeni krivim zbog krivičnih dela iz člana 346 stav 1 KZ, 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ i 348 stav 1 KZ, dok su i u obrazloženju presude precizno opisane radnje izvršenja svakog od okrivljenog posebno. Prvostepeni sud i u izreci i u obrazloženju jasno opisuje koje su konkretne radnje preduzimali svako od okrivljenih, a cilj istih je bio sticanje imovinske koristi, prodajom falisikovanih pojedinačnih karata za jednu vožnju, koje u okviru svoje redovne delatnosti izdaje i prodaje oštećena GSP Beograd iz Beograda, te kako sticanje imovinske koristi u suštini predstavlja realizaciju plana svih okrivljenih u konkretnom slučaju, to su i sve njihove radnje jasno u prvostepenoj presudi opisane da predstavljaju realizaciju jednog takvog plana.

Vezano za primenu Krivičnog zakona, izreka presude je potpuno razumljiva i u skladu sa datim razlozima na stranama 79, 110 i 115 prvostepene presude, iz kojih se jasno vidi da je prvostepeni sud primenio Krivični zakonik koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine, koji je važio u vreme izvršenja krivičinih dela, jer su okrivljeni navedena krivična dela vršili sve do 30. januara 2006. godine.

Pobijanom presudom, niti postupkom koji joj je prethodio nije učinjena ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 2 ZKP-a, odnosno pravo na odbranu okrivljenih nije povređeno, kako se to neosnovano navodi žalbom branioca okrivljenog EE.

Izreka prvostepene presude je razumljiva, jasna i sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama koje se odnose na imovinsko pravni zahtev oštećenog GSP Beograd, a u obrazloženju presude su iznete činjenice koje je sud utvrdio i dokaze na osnovu kojih je utvrdio odlučne činjenice kada se radi o ovom pravnom pitanju i za svoje stavove i ocene prvostepeni sud je dao iscrpne, određene, jasne i valjane razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. Prvostepeni sud je na stranama 110, 111 i 112 prvostepene presude dao iscrpne, jasne i uverljive razloge kako i na koji način je utvdio da su okrivljeni i u kom periodu pričinili štetu GSP Beograd i u kom iznosu, a koje razloge u svemu prihvata i ovaj sud, pa se suprotnim žalbenim navodima ovakav zaključak prvostepenog suda ne dovodi u sumnju.

Prvostepeni sud je izvršio analizu i ocenu izvedenih dokaza u vezi sa odbranama okrivljenih, jasno utvrdio da su okrivljeni preduzimali inkriminisane radnje u periodu od sredine avgusta meseca 2005. godine, do 30.01.2006. godine, kada se radi o okrivljenima AA, DD, ĐĐ, BB i VV, EE, ŽŽ, ZZ, II i LL odnosno od kraja 2005. godine do 30.01.2006. godine, kada se radi o okrivljenima JJ, GG, KK i LjLj, precizirajući radnje izvršenja pojedinih okrivljenih na pojedine datume, koji su se iz izvedenih dokaza mogli pojedinačno i precizno utvrditi i na jasan način utvrdivši primenom principa „in dubio pro reo“ kako ukupan broj karata koji je štampan u štampariji „aa1“ u aa, označavajući njihovu nominalnu vrednost i to 62.000 komada u vrednosti od 20,00 dinara i 350.000 komada karata u nominalnoj vrednosti od 25,00 dinara, broj oduzetih karata, broj karata koji su sprečeni da dovrše u štampi, te broj karata koje su pojedinačno preuzimali i dalje distribuirali, te se iz obrazloženja žalbi kada se radi o broju karata, oceni dokaza i odbrani okrivljenih, te u pogledu vremena izvršenja krivičnih dela koja su okrivljenima stavljena na teret, u suštini svode na pobijanje i utvrđivanje odlučnih činjenica, što spada u žalbeni osnov kojim se pobija činjenično stanje utvrđeno u prvostepenoj presudi, a ne o povredi krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP.

****

Po oceni ovog suda, kada se radi o krivičnim delima iz člana 346 stav 1 KZ i 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ, neosnovani su žalbeni navodi Tužioca za organizovani kriminal, okrivljenih, te branilaca okrivljenih, kojima osporavaju prvostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, jer je prvostepeni sud pravilno i svestrano ceneći izvedene dokaze i odbrane okrivljenih, pouzdano utvrdio sve one činjenice koje su odlučne za donošenje zakonite odluke u ovoj krivično-pravnoj stvari i navedeno obrazloženje u prvostepenoj presudi u svemu prihvata ovaj sud.

Osim toga, u izjavljenim žalbama se i ne ukazuje na postojanje neke činjenice, okolnosti ili pak dokaza koji nisu bili cenjeni od strane prvostepenog suda, a koji bi doveli u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, već se iznosi sopstvena ocena izvedenih dokaza i odbrana okrivljenih, što je sve prvostepeni sud imao u vidu i po nalaženju ovog suda pravilno ocenio i za svoje zaključke dao jasne, logične i u svemu prihvatljive razloge.

Naime, okrivljeni AA je u svojoj odbrani objasnio da je on lično osmislio, a potom i ostvario plan koji je podrazumevao izradu i štampanje falsifikovanih karata „GSP Beograd“ da bi se one upotrebile kao prave na teritoriji grada Beograda, a u cilju sticanja protivpravne imovinske koristi. Takođe je detaljno objasnio i na koji način je organizovao grupu ljudi čiji je zajednički cilj bio da vrše krivično delo falsifikovanja znakova za vrednost tako što je grupa obavljala dva složena funkcionalna zadataka i to prvi koji se bavio organizacijom izrade i štampanjem falsifikovanih karata i drugi koji se bavio prometom, odnosno distribucijom i upotrebom falsifikovanih karata kao pravih na teritoriji grada Beograda, a radi sticanja protivpravne imovinske koristi. Ulogu i zadatak koji se tiče organizovanja izrade lažnih karata, okrivljeni AA ponudio je okrivljenom DD, koji je raspolagao privrednim postrojenjem – štamparijom „aa1“ sa sedištem u aa, kao i potrebnim znanjem u štamparskim poslovima, da organizuje izradu i štampanje falsifikovanih karata „GSP Beograd“ kao i da ih potom prebacuje dalje u Beograd okrivljenom AA. Okrivljeni DD je prihvatio i isti o tome detaljno govori u svojoj odbrani, navodeći vreme kada se saglasio sa ponuđenim planom, opisujući detaljno organizaciono-tehnički aspekt izdrade falsifikovanih karata i način njihovog prebacivanja u Beograd, koji je u svojoj odbrani i dodao da mu je okrivljeni AA vremenom tražio veće količine falsifikovanih karata, tako da je angažovao prilikom izrade tih karata i okrivljenog ĐĐ. Nakon što je DD uključio okrivljenog ĐĐ, isti je prihvatio navedeni plan okrivljenog AA. Na osnovu odbrane okrivljenih, kao i ostalih izvedenih dokaza, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni ĐĐ imao potpuno saznanje da se izrađuju falsifikovane karte „GSP“ u štampariji „aa1“ u aa, te da je lično učestvovao u njihovom štampanju i izradi, a pored toga, okrivljeni DD mu je i predložio da falsifikovane karte prebacuje iz aa u Beograd i da ih predaje okrivljenom AA, što je on i prihvatio i to činio u više navrata, sve do 30. januara 2006. godine, a za koje radnje je dobijao 5.000,oo po turi. Navedenu ulogu, okrivljeni ĐĐ je obavljao u kontinuitetu, čineći to u više navrata, sve u zavisnosti od potrebe grupe ka novim kartama, čime se praktično ostvario i kriminalni plan okrivljenog AA i nedvosmisleno ukazuje na nameru okrivljenog ĐĐ da se time bavi na trajan način. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da činjenica da okrivljeni DD putuje putničkim vozilom za Beograd, a da okrivljeni ĐĐ prenosi pojedinu turu falsifikovanih karata autobusom, ubedljivo svedoči o postojanju kriminalnog plana, po kome okrivljeni ĐĐ postupa. Okrivljeni AA je ulogu koja se tiče pakovanja i prometa, odnosno dalje distribucije upotrebe falsifikovanih karata „GSP Beograd“ kao pravih na teritoriji grada Beograd ponudio okrivljenom BB, na šta je on takođe pristao i u pakovanje i dalju distribuciju ovih karata uključio okrivljenog VV. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni AA prvo saopštio plan, a potom i postigao dogovor sa BB da on preuzima izrađene falsifikovane karte „GSP Beograd“, vrši njihovo pakovanje i organizuje dalju predaju i prodaju tih karata i pritom ostvaruje određenu razliku u ceni pojedinačne karte. Okrivljeni BB je prihvatio kriminalni plan, te je sa tim ciljem angažovao i okrivljenog VV, te je zajedno sa njim kontinuirano preduzimao izrađene falsifikovane karte od okrivljenog AA i organizovali su preko okrivljenih EE i ŽŽ, ZZ i II, kao sledećih u lancu, dalju predaju i prodaju falsifikovanih karata kao pravih u Beogradu, tokom druge polovine 2005. godine, sve do 30.01.2006. godine, kada su u radnji izvršenja krivičnog dela spečeni od strane pripadnika MUP-a RS. Okrivljeni BB i VV su prihvatili kao svoj plan okrivljenog AA i prethodno ga realizovali, angažujući u tom cilju ostale okrivljene. Pravilno prvostepeni sud nalazi da su okrivljeni BB i VV imali i zadatak da karte spakuju na odgovarajući način, a o načinu na koji su pakovane karte svedoči i NjNj, koji je naveo da ga je okrivljeni VV pitao da li hoće da mu pomogne da složi karte, na šta je on pristao, te mu je okrivljeni VV objasnio da se karte slažu po serijskom broju, stavljajući ih jednu na drugu, tako da iste nisu bile lepljene, već su bile spojene gumicom u buntovima od po pedeset komada.

Pravilno je prvostepeni sud na osnovu odbrana okrivljenih i izvedenih dokaza, utvrdio da su i okrivljeni ZZ i II prihvatili da od okrivljenog BB preuzimaju falsifikovane karte „GSP Beograd“, organizuju dalju predaju i prodaju karata i pritom ostvare određenu razliku u ceni pojedinačne karte, pa su nadalje kontinuirano preuzimali falsifikovane karte od okrivljenog BB i organizovali dalje preko okrivljenih LL, JJ, vlasnika STR, kao i preko drugih NN lica, kao sledećih u lancu, dalju predaju i prodaju falsifikovanih karata kao pravih u Beogradu, tokom druge polovine 2005. godine, do 30.01.2006. godine, kada su u radnji izvršenja krivičnog dela sprečeni od strane pripadnika MUP-a Republike Srbije. Pravilno je takođe prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni JJ prihvatio da od okrivljenog ZZ i II preuzima falsifikovane karte „GSP Beograd“, a organizuje dalju predaju i prodaju karata i pritom ostvaruje određenu razliku u ceni pojedinačne karte, pa je isti nadalje i vršio dalju predaju i prodaju lažnih karata kao pravih u periodu do 30.01.2006. godine, kada je sprečen da preda drugom radi upotrebe 2.414 komada falsifikovanih pojedinačnih karti za jednu vožnju u nominalnoj vrednosti od 25,oo dinara, koje su mu tada oduzete od ovlašćenih službenih lica MUP-a RS.

Pravilno je prvostepeni sud našao da, iako pojedini okrivljeni nisu u neposrednom kontaktu sa organizatorom grupe i istog ne poznaju, za ostvarivanje njihovih zadataka i uloga za tim i nema potrebe, jer su u kontaktu sa okrivljenima koji su prethodili u tom lancu u odnosu na njih, te da su imali potpunu svest o organizaciji grupe, pri čemu su bili u kontaktu sa okrivljenima koji su bili viši u tom lancu, a što pojedini okrivljeni to i ne poriču, svesni da pojedini okrivljeni koji su „iznad njih“ prethode u lancu distribucije karata i novca, tako da ih ti prethodnici dovode u funkcionalnu vezu sa vrhom grupe i njenim organizatorom, koji je na takav način u stanju da ostvari kontrolu nad grupom i realizuje kriminalni plan koji je osmislio.

Pravilno je prvostepeni sud na osnovu odbrana okrivljenih i izvedenih dokaza utvrdio da je okrivljeni LL prihvatio da od okrivljenog ZZ i II preuzima falsifikovane karte „GSP Beograd“, organizuje dalju predaju i prodaju karata i pritom ostvari određenu razliku u ceni pojedinačne karte, pa je nadalje kontinuirano preuzimao falsifikovane karte i predavao ih dalje okrivljenima LjLj, STR „__“, STR „__“ i STR „__“.

Pravilno je prvostepeni sud na osnovu odbrana okrivljenih i izvedenih dokaza utvrdio da je okrivljeni LjLj prihvatio da od okrivljenog LL, preduzima izrađene lažne karte i organizuje dalju prodaju tih karata NN licima. Tvrdnju iz odbrane okrivljenog LjLj da se radi samo o regularnim kartama koje je nabavljao za keš, demantuje upravo sadržina telefonskih razgovora, koje je vodio sa LL dana 30.12.2005. godine u 10.54.05 i 12.01.2006. godine u 12.52.24. U prvom razgovoru okrivljeni LjLj pita LL da li ima „onih karata“ pa mu kaže da će doći da uzme pet stotina komada, a u drugom razgovoru ga pita da li je uzeo karte, te mu LL odgovara da jeste i onda mu on navodi da je hologram dobar i u boji, a LjLj mu tom prilikom naručuje hiljadu komada falsifikovanih karata.

Pravilno je prvostepeni sud iz drugog navedenog telefonskog razgovora između okrivljenih LL i LjLj u kome ocenjuju kvalitet izrađenog holograma, koji postoji na hartiji radi njene zaštite od falsifikovanja, nedvosmisleno ukazuje da su ova dva okrivljena imali saznanje o pravnoj prirodi karata koje nabavljaju i da su one izrađeni falsifikati. Pravilno prvostepeni sud nalazi da karte o kojima se govori prelaze preko svih karika u lancu grupe od njihovog štampanja u štampariji DD, a potom prebacivanjem iz aa od strane ĐĐ do AA u Beograd, pa preko BB do ZZ i II, koji su ih dalje predali LL, a on opet LjLj. Imajući u vidu da je napred navedeni lanac kretanja falsifikovanih karata jasno i nedvosmisleno utvrđen, da gotovo na kraju samog lanca okrivljeni LL i LjLj primećuju poboljšanje izrade holograma, koji je sada kvalitetniji i u boji, pravilno prvostepeni sud ceni kao neuverljivu i nerealnu tezu koju su većina okrivljenih izneli u svojim odbranama, osim AA i DD, da su smatrali da su karte „GSP“ u redu i da se radi o regularnim kompenzacionim poslovima.

Takođe je pravilno prvostepeni sud cenio kao značajan telefonski razgovor koji je vodio okrivljeni LjLj i nepoznati sagovornik dana 30.01.2006. godine u 11.35.05. U navedenom razgovoru okrivljeni LjLj traži uputstvo od sagovornika u slučaju da ga policija pita za karte, pritom objašnjava da nema divljih karata kod sebe, da ih ima u torbi, ali da će torbu ostaviti na određenom mestu. U daljem toku razgovora sagovornik oštro kritikuje okrivljenog LjLj zato što su neoprezni i vode beleške, pa mu daje uputstva šta će pričati pred organima MUP-a ukoliko budu upitani o kartama, kao i o ostvarenoj zaradi. Ovaj razgovor, po pravilnom nalaženju prvostepenog suda, nedvosmisleno ukazuje o postojanju organizovane grupe lica koji su među sobom u poslovnom značaju različito rangirani i gde se uočava hijerarhijska struktura kriminalne grupe. Osim toga, okrivljeni LjLj je izbegao da saopšti identitet ovog sagovornika, te da da objašnjenje šta je bilo sa torbom u kojoj su se nalazile „divlje“ karte.

Pravilno je prvostepeni sud na osnovu odbrana okrivljenih i ostalih izvedenih dokaza utvrdio da je okrivljeni EE prihvatio da od okrivljenog VV kontinuirano preuzima falsifikovane karte „GSP Beograd“, da organizuje dalju predaju i prodaju karata i pritom ostvari određenu razliku u ceni pojedinačne karte, pa je tako preuzimao falsifikovane karte „GSP Beograd“ i predavao ih dalje okrivljenima GG i drugim NN licima na teritoriji grada Beograda.

Kada se radi o telefonskim razgovorima, pravilno je prvostepeni sud našao, a što je i okrivljeni ZZ u svojoj odbrani na glavnom pretresu potvrdio da „petica“ u telefonskom razgovorima koje on vodi ima značenje pet hiljada karata „GSP“, a brojka „deset“ deset hiljada karata „GSP“-a. U telefonskim razgovorima koje je vodio okrivljeni EE, na temu karata „GSP Beograd“ karakteristično je da se ovaj razgovor vodio u šifrovanom obliku. Pravilno prvostepeni sud nalazi da su okrivljeni koji su u ovakvoj vrsti međusobne komunikacije ostvarili značajan stepen povezanosti i organizovanosti među sobom, a sve sa ciljem da efikasno sprovedu kriminalni plan grupe, odnosno kontinuirano i trajno vrše krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost na teritoriji grada Beograda.

Pravilno prvostepeni sud nalazi da ne treba prihvatiti odbranu GG, s obzirom da je ista u suprotnosti sa odbranama okrivljenog EE, koji je u svojoj odbrani tvrdio da je okrivljenom GG u više navrata davao karte po ceni od 13,50 dinara, ali je u suprotnosti sa odbranom okrivljenog KK koji je tvrdio da mu je GG, kada je došao kod njega u menjačnicu, rekao da ima karte po ceni od 16,oo dinara, nakon čega mu je rekao da su karte poskupele sa 16,oo na 18,oo dinara po komadu. Pravilno prvostepeni sud nalazi da se okrivljeni EE i KK ne poznaju lično, ali da obojica poznaju okrivljenog GG, te da nemaju razloga da ga terete i da lažno optužuju GG, te nije prihvatio odbranu GG kao istinitu, da je samo prenosio zapakovane pakete, ne znajući šta se u njima nalazi jer je ovakva odbrana okrivljenog u suprotnosti sa drugim činjenicama koje je sud pravilno utvrdio. Pravilno prvostepeni sud utvrđuje da GG ima saznanje o svim detaljima, kao i da ima aktivnu ulogu u distribuciji karata i formiranju pojedinačne cene karte, te da on tom prilikom ostvaruje zaradu koja je ravna razlici između cene za pojedinačnu kartu koju je dobio od EE u visini od 13,50 dinara i cene od 16,oo i 18,oo dinara, za koliko ih prosleđuje okrivljenom KK. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio na osnovu odbrane okrivljenih i izvedenih dokaza da je i KK prihvatio da od okrivljenog GG kontinuirano preuzima falsifikovane karte „GSP Beograd“, organizuje dalju predaju i prodaju karata i pritom ostvaruje određenu razliku u ceni pojedinačne karte. Osim toga, iz sadržine telefonskih razgovora, kao i na osnovu iskaza svedoka OO, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je predmet razgovora upravo predaja falsifikovanih karata „GSP“ i novca.

Pravilno prvostepeni sud na osnovu odbrane okrivljenih i izvedenih dokaza utvrđuje da je ŽŽ prihvatio da od okrivljenog VV kontinuirano preuzima falsifikovane karte, organizuje dalju predaju i prodaju tih karata i pritom ostvario određenu razliku u ceni pojedinačne karte, te je dalje preuzimao izrađene falsifikovane karte i prodavao NN licima i okrivljenom GG.

Pravilno prvostepeni sud procenjuje da je važan materijalni dokaz koji nedvosmisleno dovodi u međusobnu vezu okrivljene, upravo pronađene falsifikovane karte koje su oduzete od njih lično, a potom veštačene u NBS, čime je utvrđeno da su te karte falsifikati karata „GSP“ bile izrađene u štampariji „aa1“ u aa. Naime, na osnovu veštačenja pp i pp1 utvrđeno je da jedna karta za jednu vožnju za prvu zonu serijskog broja broj 9188425 oduzeta po potvrdi od okrivljenog AA, da 55.200 komada karata „GSP“ koje su oduzete od okrivljenog BB, 5.435 komada karata koje su oduzete od VV, 500 karata koje su oduzete od ŽŽ, 1.537 karata „GSP“-a, koje su oduzete od ZZ, 2.300 karata koje su oduzete od JJ, te 200 karata „GSP“-a koje su oduzete po potvrdi od okrivljenog LL, a za koje je veštačenjem utvrđeno da su falsifikati i da su izrađene u štampariji „aa1“ u aa. Ove utvrđene činjenice dovode u nesumnjivu vezu okrivljene, od kojih su falsifikovane karte oduzete sa štamparijom „aa1“ u aa, gde je vršena njihova protivpravna izrada i štampanje, ali ih i te karte dovode u nesumnjivu vezu sa organizatorom grupe, okrivljenim AA, kome su, kako je to utvrđeno, sve falsifikovane karte iz ove štamparije bile predate u Beogradu, a što dalje nedvosmisleno ukazuje da je postojala organizovana kriminalna grupa koja se bavila distribucijom falsifikovanih karata „GSP“-a na teritoriji grada Beograda.

Pravilno prvostepeni sud nalazi da što se tiče predaje i prodaje falsifikovanih karata, da okrivljeni ne spore tu činjenicu i prihvatajući da su se time bavili, ali da su to radili nemajući svest da su te karte falsifikovane, već da su bili ubeđeni da rade legalan pravni posao kupovine i prodaje karata, koje su do njih došle kompenzacionim poslovima, koje je oštećena „GSP Beograd“ sačinila sa pojedninim pravnim licima, i da su zbog toga one jeftinije, sud nije prihvatio, jer činjenica da su i BB i VV imali kao osnovni zadatak da organizuju dalju distribiciju ovih karata, a pored ostalih zadataka imali su zadatak i da karte koje su dobijali sortiraju po brojevima, zalepe u buntove, nedvosmisleno dokazuje da su oni imali saznanje i potpunu svest o samoj prirodi tih karata i po pravilnom nalaženju prvostepenog suda kroz tezu kompenzacionih poslova, isti pokušavaju da prikriju postojanje tog elementa svesti kod sebe. Osim toga, gotovo na kraju samog lanca distribucije falsifikovanih karata, okrivljeni LL i LjLj primećuju poboljšanje izrade holograma, koji je kvalitetniji i u boji, u svetlu te činjenice sud je cenio ovu neuverljivu i nerealnu tezu koju su većina okrivljenih izneli u svojim odbranama, osim AA i DD da su smatrali da su karte „GSP“-a u redu i da se radi o regularnim kompenzacionim poslovima.

Pri tome, uopšte nije od pravnog značaja činjenica koja se u brojnim žalbama ističe kao argument da se okrivljeni sa većinom drugih okrivljenih lica nisu međusobno poznavali, jer njihova svest o postojanju kriminalne grupe i preduzimanju nespornih radnji, proizlazi kako iz njihovih odbrana u kojima su priznavali da su upoznali nekoliko okrivljenih, a takođe i iz nespornog načina njihovog dogovaranja mobilnim telefonima, te korišćenjem odgovarajućih šifri u tim razgovorima, načina i okolnosti pod kojima su se te karte dalje prodavale i distribuirale, načina i okolnosti pod kojima je vršeno njihovo prevoženje od aa do Beograda, te kretanje karata od jednog okrivljenog do drugog. Treba ukazati da se svi okrivljeni nisu ni morali međusobno poznavati ali su svi imali saznanja, po pravilnom nalaženju prvostepenog suda, da se radi o organizovanoj prodaji falsifikovanih karata, uz novčanu naknadu, tako da su se njihovim pojedinačnim radnjama ostvarivali opšti ciljevi kriminalne grupe, a to je prodaja falsifikovanih karata za pojedinačnu vožnju na teritoriji grada Beograda.

Da se u telefonskim razgovorima okrivljenih baš radilo o falsifikovanim kartama, a ne o nekoj drugoj robi, sasvim se jasno vidi između ostalog i iz transkripata telefonskih razgovora koji su citirani u obrazloženju prvostepene presude. Iz svega toga proizlazi jasno i nesumnjivo da radnja svakog od okrivljenih predstavlja deo celine nezakonitog delovanja ove organizovane grupe u vršenju distribucije, odnosno prodaje falsifikovanih karata na teritoriji grada Beograda, i okrivljeni su upravo i bili međusobno povezani radi ostvarivanja istog cilja, a to je sticanje protivpravne imovinske koristi. Utvrđene činjenice koje se odnose na radnje preduzete od svakog od okrivljenih, upućuju na jasan i nesumnjiv zaključak o njihovoj zajedničkoj aktivnosti, kao i da je metod njihovog delovanja bio ustaljen, da je postojala konspirativnost u kojoj svedoče transkripti telefonskih razgovora i iz kojih se vidi da su okrivljeni vodili računa o tome i pokušavali su da ne otkriju u potpunosti detalje koji se tiču izvršenja krivičnih dela, korišćenjem pojedinih termina, kao što su „petica“, „desetka“, skraćenica i nedovršenih rečenica, a sve u cilju prikrivanja pune sadržine tih razgovora. Razloge o tom subjektivnom odnosu okrivljenih prema radnji izvršenja, prvostepeni sud je davao kroz celinu obrazloženja presude parcijalno, kod utvrđivanja pojedinih odlučnih činjenica i ocene pojedinih dokaza, a ne kako se to u pojedinim žalbama navodi, da prvostepeni sud samo paušalno konstatuje da se radi o direktnom umišljaju kao obliku vinosti okrivljenih, te su stoga neosnovani suprotni žalbeni navodi iz izjavljenih žalbi, kojima se osporava pravilnost utvrđenja suda u pogledu oblika vinosti okrivljenih.

Kada se radi o broju falsifikovanih karata „GSP Beograd“, pravilno prvostepeni sud nalazi da je pripremu i izradu falsifikovanih karata „GSP Beograd“ organizovao, kako je to opisano u izreci prvostepene presude, Goran Karović. Naime, veštaci NBS pp i pp1 (veštačenje br. 883) , su utvrdili da postoje falsifikovane karte „GSP“-a, koje su zbog određenih specifičnosti i načina izrade rađene u nekoj drugoj štampariji, a ne u štampariji „aa1“ u aa. Sud je proveravajući odbranu okrivljenog DD upravo veštačenjem karata na koje je ukazao ovaj okrivljeni, utvrdio činjenice koje su potvrdile navode njegove odbrane da sve karte koje se nalaze u spisima ovog predmeta ne potiču iz njegove štamparije. Pravilno prvostepeni sud postupa kada prihvata deo odbrane okrivljenog DD da je izrađivao falsifikovane karte nakon radnog vremena, te da štamparska mašina u tu svrhu nije korišćena za vreme radnog vremena kada su bili rađeni tekući štamparski poslovi. Odbranu okrivljenog DD, koja se odnosi na način i količinu karata „GSP“ koji je izradio u štampariji, potvrđuju iskazi svedoka njnj10-njnj12, kao i rezultati veštačenja veštaka NBS pp, u činjenici da su sve karte bile izrađene samo na jednoj mašini marke „__” koja je jednobojna, tako da način izrade karata iziskuje pripremu navedene mašine i menjanje prethodne boje, da bi se dobila odgovarajuća nijansa boje svake pojedinačno izrađene karte. Pravilno je prvostepeni sud utvdio da navedena štamparska mašina ne može raditi u režimu non-stop, jer su u tehnološkom smislu neophodni prekidi postupka štampe i ponovna priprema mašine za nastavak, što govori o složenom tehnološkom procesu izrade kartica, za šta je bilo potrebno značajno vreme. Pravilno prvostepeni sud nalazi kada prihvata nalaz i mišljenje veštaka da simulacija holograma na karti, nanošenjem srebrne folije, da je to rađeno na ručnoj presi u međufazi, tj.posle ponovne štampe, za šta je takođe bilo potrebno u fazi izrade lažnih karata obezbediti dodatno vreme. Iz tih razloga pravilno prvostepeni sud nalazi da je ukupan broj karata za koji tužilac smatra da je izrađen u štampariji „aa1“ u aa nerealan i neostvariv, opisan u tehničko-tehnološkim uslovima proizvodnje tih karata. Osim toga, činjenica da su postojale i da su bile u prometu na teritoriji grada Beograda u vremenu za koje okrivljeni iz ovog predmeta odgovaraju, i falsifikovane karte „GSP“ za koje je veštačenjem utvrđeno da nisu izrađene u štampariji „aa1“, te se te karte ne mogu dovesti u vezu sa okrivljenim AA i ostalim okrivljenima, je od, po pravilnom nalaženju prvostepenog suda, od značaja za utvrđivanje ukupnog broja falsifikovanih karata koje su okrivljeni prvo izradili, a potom stavili u promet na teritoriji grada Beograda, jer se kod postojanja ovih činjenica ne mogu okrivljenima iz ovog predmeta staviti na teret sve falsifikovane karte „GSP Beograd“ koje su u tom periodu pronađene kod drugih lica, da se time ne povredi materijalna istina ili pravilo da se u slučaju sumnje određena činjenica mora ceniti u korist okrivljenog. Pravilno prvostepeni sud nalazi da se u konkretnom slučaju ne može prihvatiti način obračuna falsifikovanh karata i utvrđena šteta od strane tužioca. Po ovom pitanju mišljenje suda dele i veštaci ekonomsko-finansijske struke pp2 i pp3, koji su našli da u odnosu na metodologiju i način obračuna o visini imovinsko-pravnog zahteva, na koji se pozivaju saslušani predstavnici oštećenog pravnog lica, na osnovu kojeg je i opredeljen imovinsko-pravni zahtev u visini od 137.069.500,oo dinara, u odnosu na raspoložive podatke okrivljena lica u ovom predmetu su mogla da učestvuju samo delom i u određenom iznosu. Veštaci ekonomsko-finansijske struke pp2 i pp3 u svojoj dopuni nalaza i mišljenja nalaze da bi mogući broj štampanih karata u štampariji „aa1“ bez podataka o oduzetim kartama koje su rađene u drugim štamparijama (treća grupa karata u kovertama broj 320, 321, 323, 325 i 328) - prema podacima NBS – Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca iznosi i to po ceni od 20,oo dinara bio 62.000 komada karata, a oduzeto 12 komada, a po ceni od 25,oo dinara štampano je 350.000 dinara, oduzeto je 65.771 komad, odnosno ukupno je štampano 412.000 komada karata. Sud je na osnovu odbrana okrivljenih te ocenom izvedenih dokaza koji se odnose na činjenicu ukupnog broja i vrednosti izrađenih falsifikovanih karata u štampariji „aa1“ u aa utvrdio najmanji broj karata koje su mogle biti odštampane u periodu iz optužnice količinu od 412.000 komada falsifikovanih karata „GSP“-a, čija je ukupna vrednost 9.990.000,oo dinara, koje su prenete iz aa do Beograda i predate okrivljenom AA radi upotrebe kao pravih na teritoriji grada sve do 30.01.2006. godine, kada su okrivljeni sprečeni od strane pripadnika MUP-a RS da upotrebe kao prave izrađene falsifikovane karte u količini od 65.723 komada i da dovrše izradu i upotrebe kao prave 90.540 komada falsifikovanih karata za pojedinačnu vožnju u nominalnoj vrednosti od 25,oo dinara.

Iz navedenih razloga, irelevantnim se pokazuju navodi iz žalbe Tužioca za organizovani kriminal da je okrivljeni DD sa štampanjem i izradom lažnih pojedinačnih karata počeo u januaru 2005. godine, i da je u tom periodu štampao lažne pojedinačne karte za gradski prevoz plave boje, s obzirom da navedene karte nijednom od okrivljenih u ovom krivičnom predmetu nisu stavljene na teret, a Tužilac u optužnici je naveo da je vreme izvršenja navedenog krivičnog dela i to iz člana 346 stav 1 KZ od maja 2005. godine do 30. januara 2006. godine, a 226 KZ od avgusta meseca 2005. godine, pa do 30.01.2006. godine.

Apelacioni sud u Beogradu u potpunosti prihvata stav prvostepenog suda u pogledu ocene iskaza saslušanih svedoka, i ocene nalaza i mišljenja sudskih veštaka, te ocene odbrana okrivljenih, budući da je prvostepeni sud za takve svoje stavove dao jasne, nedvosmislene i za Apelacioni sud u svemu prihvatljive razloge, te se stoga suprotni žalbeni navodi pokazuju neosnovanim.

Neosnovani su navodi iz žalbi branioca okrivljenih AA i DD, advokata DB, branioca okrivljenog ŽŽ, advokata ŽB, branioca okrivljenog II, advokata IB, branioca okrivljenog JJ, advokata JB, branioca okrivljenog LjLj, advokata LjB, u kojima se navodi da je sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio Krivični zakonik kada je okrivljene oglasio krivim za krivično delo iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ, a propustio je da po članu 5 KZ primeni blaži krivični zakon po učinioce, navodeći da su radnje okrivljenih do 31.12.2005. godine bile inkriminisane odredbama člana 144 stav 2 u vezi stava 1 KZ RS ili članom 169 stav 2 OKZ, koji su blaži po učinioca, s obzirom na propisanu kaznu zatvora, a nesporno je da su inkriminisane radnje značajno duže vršene u 2005. godini nego u 2006. godini, te da je i količina karata koje su stavljene u opticaj u toku 2005. godine znatno veća od količine karata koje su stavljene u opticaj u toku 2006. godine, na koji način je povređen krivični zakon na štetu okrivljenih. Ovo stoga što se u odnosu na sve okrivljene kada se radi o ovom krivičnom delu, a za koje su u prvostepenoj presudi oglašeni krivim, u konkretnom slučaju radi o jedinstvenom krivičnom delu, na koje se primenjuje jedan krivični zakon, te ukoliko je započeta radnja, a što je nesporno, u vreme važenja Krivičnog zakona Republike Srbije ili Osnovnog krivičnog zakonika, a učinilac je nastavio da je kontinuirano vrši u vreme važenja Krivičnog zakonika, onda se ima primeniti Krivični zakonik, s obzirom da je nesporno da su svi okrivljeni preduzimali inkriminisane radnje u kontinuitetu kako u periodu 2005. godine, tako i u periodu do 30.01.2006. godine, kada je već stupio na snagu Krivični zakonik koji se počeo primenjivati od 01.01.2006. godine. U tom smislu je pravilno prvostepeni sud primenio član 5 stav 1 KZ, čije odredbe propisuju da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a kako je krivično delo izvršeno u 2006. godini, to su radnje okrivljenih pravilno kvalifikovane po članu 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ, i u konkretnom slučaju se primena blažeg krivičnog zakona i ne postavlja, bez obzira na radnje koje su vršene pre 01.01.2006. godine i količinu karata stavljenih u opticaj pre navedenog datuma. Iz navedenih razloga prvostepeni sud nije povredio krivični zakon na štetu okrivljenih.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenivši krivični zakon, okrivljene kao u izreci prvostepene presude oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanja znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a u vezi člana 33 KZ-a Iz navedenih razloga neosnovani su i navodi iz žalbe branioca okrivljenog EE, advokata EB da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu nedozvoljene trgovine, a ne o krivičnom delu iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ. Takođe su neosnovani navodi iz žalbe branioca okrivljenog LL, advokata LB da se navedeno krivično delo jedino moglo kvalifikovati kao stav 1 člana 226 KZ, a nikako kao saizvršilaštvo, te da je nakaradno primenjen stav 2 člana 226 KZ, s obzirom da je kvalifikatorna okolnost stava 2 člana 226 KZ teža posledica koja se sastoji u tome što ukupna vrednost znakova iz stava 1 navedenog člana prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, ne saizvršilaštvo, kako to branilac ističe u svojoj žalbi.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno postupio i kada je okrivljenog AA oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 346 stav 1 Krivičnog Zakonika.


Kada se radi o krivičnom delu nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni AA prvostepenom presudom oglašen krivim, žalbom njegovog branioca pobija se prvostepena presuda, tako što se ističe da je sredinom 1991. godine to oružje u stan okrivljenog donela njegova supruga AA1, po nagovoru svoje bake, a oružje je pripadalo njegovom pokojnom tastu, koji je bio __ u __. Nakon što je njegov tast preminuo 1991. godine u maju mesecu to oružje je došlo sa svim ostalim stvarima u Beograd, kod majke njegove supruge, a baka njegove supruge je istoj dala oružje, molila je da to oružje skloni, da ne bi tašta u teškom psihičkom stanju izvršila suicid, i on je to znao, a njegova supruga AA1 je to oružje sklonila negde u kući pri čemu nije znao gde se to oružje tačno nalazi, jer je ono sklonjeno zajedno sa ostalim stvarima, a isto nije video, niti je ikada dotakao. Njegova supruga je jedino imala pristup oružju i ona je jedina znala gde se to oružje nalazi, a to što je okrivljeni potpisao potvrdu je bez ikakvog značaja s obzirom da su uz oružje kritičnom prilikom od okrivljenog oduzeti i novac koji mu pripada i karte GSP, lap-top i ostali predmeti, a iz kojih razloga je okrivljeni potvrdu i potpisao. Samo saznanje o postojanju oružja koje se drži bez ovlašćenja nije dovoljno da bi se izveo zaključak da postoji radnja izvršenja krivičnog dela već je potrebno da kod okrivljenog postoji svest i volja da manifestuje vlast nad tim oružjem, odnosno da isto drži kao svoje. U konkretnom slučaju AA nijednom svojom aktivnom radnjom nije imao manifestovao volju za vlast nad oružjem, jer ga zapravo nikada nije ni video.

Nasuprot ovim žalbenim navodima, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud na osnovu svih izvedenih i u smislu članova 18 i 352 ZKP pravilno ocenjenih dokaza i odbrane okrivljenog, odlučne činjenice dovoljno rasvetlio i činjenično stanje, kako u pogledu objektivnih, tako i u pogledu subjektivnih okolnosti ovog krivičnog dela u svemu pravilno i potpuno utvrdio i za svoje činjenično-pravne zaključke dao dovoljne, jasne i argumentovane razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud, a koje se žalbenim navodima branioca okrivljenog AA, kojima se faktički ponavlja odbrana okrivljenog, koja je bila predmet svestrane ocene prvostepenog suda, ne dovode u sumnju.

Naime, prvostepeni sud je analizom i ocenom izvedenih dokaza, a u vezi sa odbranom okrivljenog, našao da je tokom postupka sa sigurnošću dokazano da je okrivljeni AA izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 Krivičnog zakonika, u vreme, na mestu i na način kako je to bliže opisano u izreci prvostepene presude. Činjenično stanje u tom pogledu utvrđeno je iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS, SUP-a Beograd, UKP – Drugog odeljenja od 30.01.2006. godine, potvrde o privremeno oduzetim predmetima istog organa, od istog datuma, veštačenjem MUP-a RS, SUP-a Beograd, UKP – Odeljenje kriminalističke tehnike I-96/06 od 31.01.2006. godine, a delimično i iz odbrane okrivljenog, na osnovu kojih je prvostepeni sud pravilno utvrdio sledeće činjenice:

da je okrivljeni AA u periodu od 10.12.2003. godine do 30.01.2006. godine u Beogradu, u stanu u ulici __ broj __, neovlašćeno, bez odobrenja nadležnog organa držao vatreno oružje i municiju i to jedan pištolj marke “Češka zbrojevka” kalibra 7,65 mm, fabričkog broja 016495 i jedan pištolj marke “Češka zbrojevka” kalibra 6,35 mm, fabričkog broja 112525 i 110 komada metaka kalibra 7,65 mm, te 108 komada metaka kalibra 6,35 mm.

Pravilno je prvostepeni sud postupio kada nije prihvatio iskaze svedoka AA1, supruge okrivljenog i AA2, tašte okrivljenog, kao ni deo odbrane okrivljenog, da je pravi vlasnik tih pištolja bio AA3, tast okrivljenog, koji je bio vojni ataše u Pragu, te da je nakon njegove smrti to oružje došlo sa svim ostalim stvarima u Beograd, da je isto radi sprečavanja suicida njegove tašte baka njegove supruge predala AA1, da se to oružje skloni, s obzirom da okrivljeni u toku ovog krivičnog postupka, za takve tvrdnje nije pružio nijedan relevantan dokaz, imajući u vidu prirodu posla koji je AA3 obavljao, ne nudeći nikakvo formalno okriće za navedeno oružje i municiju, i o tim tvrdnjama nema nikakvih dokaza, niti bilo kakvih formalnih podataka. Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je našao i da navodi okrivljenog, te ova dva svedoka ne odgovaraju istini, jer predmetno oružje, kao i municija nije bilo predmet ostavinskog postupka iza pok. AA3, a ni predmet procedure brojnih legalizacija oružja koje je sprovodio MUP Republike Srbije, pravilno nalazeći da su iskazi ova dva svedoka usmereni na zaštitu okrivljenog AA, kako bi isti u ovom krivičnom postupku u pogledu predmetnog krivičnog dela umanjio svoju, odnosno izbegao svoju krivicu. Osim toga, okrivljeni je u svojoj odbrani naveo da je bio upoznat sa činjenicom da se u stanu drži oružje, za koje on nije imao odobrenje za njegovo držanje, a bio je u faktičkoj vlasti nad tim oružjem i municijom, jer su se isti nalazili u ormanu koji je bio pod ključem, ali se ključ nalazio u bravi, što je omogućilo neometan pristup oružju i municiji, a time i državinu nad njime. Iz napred navedenih razloga neosnovani su navodi odbrane okrivljenog da sa predmetnim oružjem i municijom nema nikakve veze, da ga nije video i da se isto sticajem okolnosti nalazilo kod njega, da za municiju nije znao, te da je njegova supruga držala to oružje, a on je na sebe prebacio krivicu da ne bi nju doveo u problem, pravilno nalazeći da su ovi navodi usmereni na izbegavanje krivice. Pravilno je prvostepeni sud postupio kada nije prihvatio iskaze svedoka AA1 i AA2, a koje su u svojim iskazima u svemu potvrdile navode odbrane okrivljenog, budući da ni okrivljeni, a ni navedeni svedoci nisu ponudili nijedan dokaz za svoje tvrdnje, niti su osporili sve dokaze kojima je prvostepeni sud poklonio veru, te je ispravan zaključak prvostepenog suda da je iskaz ovih svedoka usmeren da olakša položaj okrivljenog u ovom krivičnom postupku, jer se radi o privilegovanim svedocima.

Prvostepeni sud je izvedene dokaze detaljno, kako pojedinačno, tako i u međusobnoj vezi, zajedno sa odbranom okrivljenih, pravilno ocenio i pri tome dao jasne, potpuno valjane razloge, koje kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni, sa kojih razloga se žalba branioca okrivljenog pokazuje neosnovanom.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenujući Krivični zakonik, okrivljenog AA oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 Krivičnog zakonika.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na odluku o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud prilikom donošenja odluke o izboru vrste i visine krivične sankcije koju će izreći okrivljenom AA, pravilno u smislu odredbi člana 54 KZ, cenio okolnosti koje su od uticaja da krivične sankcije budu pravilno odabrane i njihove visine pravilno odmerene. Od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog, sud je ocenio činjenice da je okrivljeni porodičan čovek, otac jednog punoletnog deteta, da je neosuđivan, njegovo teško zdravstveno stanje, kao i da se tokom krivičnog postupka ponovo zaposlio, dok je od otežavajućih okolnosti cenio činjenice da je ispoljio veliku upornost kontinuiranom izradom i distribucijom lažnih karata. Prvostepeni sud je, imajući u vidu pobrojane olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, po oceni ovog suda pravilno, prethodno okrivljenom za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, a za krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ, kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, a za krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, te je potom okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci, za koju kaznu je u obrazloženju presude dao razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud, imajući u vidu stepen povrede zaštićenih društvenih vrednosti i stepen krivice okrivljenog, te da će se izrečenom jedinstvenom kaznom zatvora na koju je okrivljeni osuđen u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja, predviđena odredbom člana 42 KZ u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija iz člana 4 stav 2 KZ-a, te se suprotni žalbeni navodi, kojima se osporava zakonitost i pravilnost pobijane odluke u pogledu prethodno utvrđenih kazni zatvora i jedinstvene kazne zatvora na koju je okrivljeni osuđen, ocenjuju kao neosnovani i bez uticaja na drugačiju odluku suda.

Ispitujući prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, kada se radi o krivičnom delu falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u odnosu na ostale okrivljene, pravilno utvrdio sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, a koje su u smislu člana 54 Krivičnog zakonika od značaja za odluku o vrsti i visini kazne. Naime, prvostepeni sud je iscrpno i precizno u obrazloženju pobijane presude opisao utvrđene olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, dao njihovu detaljnu ocenu, kako individualno u odnosu na svakog od okrivljenih koji je oglašen krivim, tako i generalno, obzirom na stepen krivice okrivljenih, nastale posledice i okrivljene kao izvršioce tog krivičnog dela, navodeći razloge zbog kojih nalazi da će se efektivnim kaznama zatvora postići svrha kažnjavanja, predviđena odredbom člana 42 KZ u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija iz člana 4 stav 2 KZ-a.

Apelacioni sud je polazeći od toga je prvostepena presuda u odnosu na okrivljene preinačena, s obzirom da je optužba za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ prema njima odbijena, i polazeći od pravilno utvrđenih okolnosti iz člana 54 KZ-a, od strane prvostepenog suda, a koje u svemu prihvata i Apelacioni sud, to je prvostepena presuda uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog ZZ, advokata ZB, a povodom žalbi Tužioca za organizovani kriminal, okrivljenih i njihovih branilaca preinačena u pogledu odluke o kazni, kako je to navedeno u izreci ove presude.

Shodno iznetom, neosnovano se žalbom Specijalnog tužioca pobija prvostepena presuda u odnosu na osuđujući deo zbog odluke o kaznama. S tim u vezi, neosnovano se u žalbi navodi da u pobijanoj presudi prvostepeni sud nije cenio način izvršenja krivičnog dela, njegovu „društvenu“ opasnost, te da se izrečenim kaznama zatvora neće postići ciljevi kako specijalne, tako i generalne prevencije, i da je prvostepeni sud precenio značaj olakšavajućih, a otežavajućim okolnostima nije dao adekvatan značaj. Iz napred pomenutih razloga neosnovane su i žalbe okrivljenih i njihovih branilaca povodom blažeg kažnjavanja.

Žalbama branioca okrivljenog ZZ advokata ZB, branioca okrivljenog II advokata IB i okrivljenog GG, kao osnov pobijanja prvostepene presude navodi se i odluka o troškovima krivičnog postupka, ali kako je prvostepeni sud pravilnom primenom odredbi člana 194 i 196 ZKP okrivljene obavezao da plate troškove krivičnog postupka čiju će visinu taj sud utvrditi posebnim rešenjem (na koje će okrivljeni inače imati pravo žalbe), to su žalbeni navodi iz gore označenih žalbi, neosnovani.

Imajući u vidu dužinu trajanja i složenost ovog krivičnog postupka, kao i imovno stanje svakog od okrivljenih, prvostepeni sud je pravilno, na osnovu člana 193 stav 3 ZKP u vezi sa članom 27 stav 1 Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima obavezao svakog okrivljenog ponaosob da sudu na ime paušala plati iznos od po 20.000,00 dinara.

Pravilno je prvostepeni sud prema okrivljenom DD, na osnovu člana 85 Krivičnog zakonika izrekao meru bezbednosti zabrane vršenja štamparske delatnosti u trajanju od 5 godina. Ovo stoga što je prvostepeni sud pravilno u toku prvostepenog postupka utvrdio da je okrivljeni DD od sredine avgusta 2005. godine pa do 30.01.2006. godine u aa u prostorijama grafičke radnje “aa1”, po dogovoru sa okrivljenim AA organizovao neovlašćenu izradu falsifikovanih pojedinačnih karti za jednu vožnju GSP Beograd, radi njihove upotrebe kao pravih, te je nakon postizanja dogovora nastavio sa upornošću i kontinuirano da štampa falsifikate, u većoj količini, koristeći pri tome veštinu i poznavanje štamparske delatnosti. Pravilno je prvostepeni sud našao da bi obavljanje navedene delatnosti u vremenskom periodu od 5 godina od strane ovog okrivljenog nosilo opasnost od ponovnog vršenja nekog krivičnog dela u vezi sa tom delatnošću imajući u vidu da je sam okrivljeni DD zloupotrebio štamparsku delatnost upravo radi vršenja krivičnog dela, pravilno nalazeći u smislu člana 85 stav 2 da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u trajanje ove mere, te se suprotni žalbeni navodi branioca okrivljenog pokazuju neosnovanim.

Žalbama branioca okrivljenog EE, advokata EB, branioca okrivljenog II, advokata IB, okrivljenog GG i njegovog branioca advokata GB, kao zakonski osnov zbog koga se pobija prvostepena presuda ističe se i odluka o imovinsko-pravnom zahtevu, dok iz sadržine žalbi branioca okrivljenog KK, advokata KB i okrivljenog LjLj, advokata LjB, proizlazi da presudu pobijaju i u delu odluke o imovinsko-pravnom zahtevu. Žalbama se u suštini ističe da okrivljeni nisu mogli da budu obavezani da oštećenom GSP Beograd solidarno isplate naknadu štete, jer je u toku postupka nesumnjivo utvrđeno koliko je ko od okrivljenih prouzrokovao štetu za oštećenog, pa ukoliko je poznata visina štete koju je neko lice prouzrokovalo to lice odgovara samo u tom iznosu i svaki od okrivljenih je morao da bude obavezan da obešteti GSP Beograd samo za obim štete koju je sam prouzrokovao. Pri tome se u žalbi okrivljenog GG ističe i da su u pretposlednjem pasusu koji se odnosi na imovinsko-pravni zahtev, protivrečni i nejasni navodi prvostepenog suda da je od utvrđenog iznosa od 7.759.219,58 dinara oduzeta vrednost 174 karte po 25 dinara, a da se opet utvrđuje iznos od 7.759.219,58 dinara, kao da umanjenje nije ni izvršeno.

Prvostepeni sud je pravilno našao da je oštećeno preduzeće GSP Beograd, u ovom krivičnom postupku istaklo imovinsko-pravni zahtev u iznosu od 137.069.500,00 dinara, a da je iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomske struke, utvrđeno je da je mogući broj štampanih karata u štampariji “aa1” bez podataka o oduzetim kartama koje su rađene u drugim štamparijama (to je treća grupa karata koje su se nalazile u kovertama broj 320, 321, 323, 325 i 328, koje su oduzete takođe u ovom krivičnom postupku) iznosi 412.000 komada karata, od čega je 62.000 komada karata štampano po ceni od 20 dinara, a 350.000 komada po ceni od 25 dinara. Kada se od iznosa od 412.000 komada karata oduzme broj karata koje su oduzete od okrivljenih, a za koje je utvrđeno da su štampane u štampariji “aa1” u aa, te kada se taj iznos pomnoži sa nominalnom vrednošću oduzetih karata, te od tog iznosa oduzme rabat i cena štampanja karata, dolazi se do iznosa od 7.763.569,85 dinara. Imajući u vidu da je prvostepeni sud, u odnosu na sve okrivljene koji su prvostepenom presudom oglašeni krivim, primenom principa “in dubio pro reo”, odnosno u sumnji u korist okrivljenog, pošao od najmanjeg broja ukupno falsifikovanih karata, pri čemu takođe kod svih okrivljenih u izreci prvostepene presude polazi od najmanjeg broja karata koje su svaki od okrivljenih ponaosob preuzimao i dalje predavao, to su neosnovani navodi iz žalbi da je poznata visina štete koju je svaki od okrivljenih pojedinačno prouzrokovao GSP Beograd i da bi isti trebao odgovarati u tom iznosu. Odredbe člana 206 stav 1 i 4 Zakona o obligacionim odnosima propisuju da za štetu koju je više lica prouzrokovalo zajedno, svi učesnici odgovaraju solidarno, odnosno kada je nesumnjivo da je štetu prouzrokovalo neko od dva ili više određenih lica, koja su na neki način međusobno povezana, a ne može se utvrditi koje je od njih štetu prouzrokovalo, ta lica odgovaraju solidarno, to je sud pravilno oštećenom GSP Beograd dosudio imovinsko-pravni zahtev delimično, pravilno nalazeći da je oštećeno pravno lice moglo imati i veću štetu, koja je mogla imati različitih vidova, ali da bi utvrđivanje tih činjenica znatno odugovlačilo krivični postupak. Takođe su bez osnova navodi da kada se radi o imovinsko-pravnom zahtevu nije oduzeta i vrednost od 174 karte nominane vrednosti od 25 dinara koje se odnose na RR prema kome je odbačena optužnica, zbog postojanja okolnosti koje privremeno sprečavaju krivično gonjenje, odnosno da umanjenje za vrednost od 174 karte nije izvršena, s obzirom da je prvostepeni sud na strani 111 u pretposlednjem pasusu obrazloženja presude jasno naveo da je oduzeta vrednost za 174 karte nominalne vrednosti 25 dinara, koje se odnose na RR, te da je sa tim oduzimanjem utvrđen iznos od 7.759.219,58 dinara, to jest da iz jednačine na koju je sud došao do navedenog iznosa jasno proizlazi da je to umanjenje izvršeno, a što se i suštinskim tumačenjem navedenog stava može utvrditi.

****

Apelacioni sud nalazi da je krivično gonjenje prema okrivljenima DD, ĐĐ, BB, VV, EE, ŽŽ, ZZ, II, GG, JJ, KK, LL i LjLj zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, apsolutno zastarelo.

Naime, navedenim okrivljenima je optužnicom Specijalnog tužioca pri OJT u Beogradu KT.S.br.3/06 od 24.07.2006. godine koja je izmenjena na glavnom pretresu dana 20.06.2007. godine, stavljeno na teret da su krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika izvršili u vremenskom periodu od maja 2005. godine do 30. januara 2006. godine.

Odredbom člana 346 stav 1 i 2 Krivičnog zakonika propisano je da ko organizuje grupu ili drugo udruženje koje ima za cilj vršenje krivičnih dela za koja se može izreći kazna zatvora od 3 godine ili teža kazna, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 5 godina odnosno pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava 1 ovog člana kazniće se zatvorom do jedne godine.

Odredbom člana 103 stav 1 tačka 7 Krivičnog zakonika propisano je da ako u ovom Zakoniku nije drugačije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne 2 godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna. Odredbom člana 104 stav 6 Krivičnog zakonika, propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te kako se pomenutim okrivljenima predmetnim optužnim aktom Specijalnog tužioca pri OJT u Beogradu stavlja na teret da su krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ izvršili u periodu od maja 2005. godine do 30. januara 2006. godine, Apelacioni sud u Beogradu je utvrdio da je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u konkretnom slučaju nastupila dana 30. januara 2010. godine, usled čega je uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog ZZ, advokata ZB, u odnosu na ovog okrivljenog a povodom žalbi bliže označenih u izreci ove presude pod II tačka 1, i po službenoj dužnosti u odnosu na ostale okrivljene pobijana presuda preinačena i optužba prema njima za navedeno krivično delo odbijena.

Odluka o troškovima krivičnog postupka doneta je na osnovu člana 197 stav 1 ZKP.

****

Kada se radi o krivičnim delima zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika i falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ, koji su okrivljenom MM stavljena na teret, žalbom Specijalnog tužioca se pobija prvostepena presuda tako što se osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da u pogledu razloga za svoj konačni zaključak prvostepeni sud nije dao dovoljno jasne i uverljive razloge, te je prvostepeni sud i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja povredio krivični zakon u korist okrivljenog. Po stavu Specijalnog tužioca iz izvedenih dokaza nesporno je utvrđeno da okrivljeni MM poznaje okrivljene LjLj, II, ZZ i LL, da je nabavljao i dalje proturao falsifikovane karte za pojedinačnu vožnju, a posebno na osnovu snimljenih telefonskih razgovora koji su vođeni između okrivljenog II i MM, te MM i LjLj, jasno proizlazi da je okrivljeni MM nabavio od okrivljenog II 4.000 lažnih karata za pojedinačnu vožnju nominalne vrednosti od 25 dinara, a nakon toga iste dalje predao okrivljenom Miškovu. Upravo je na osnovu ta dva telefonska razgovora jasno proizlazi da je okrivljeni učestvovao u radnji izvršenja krivičnog dela. Iz same sadržine razgovora okrivljenog MM i II utvrđuje se da se komunikacija uspostavlja bez oslovljavanja imenom, da traje kratko, da se naredba i količina lažnih karata prikriva, što sve ukazuje da je postojala učestalost i bliska međusobna komunikacija ovih okrivljenih, te da je njihova odbrana neosnovana i sračunata na izbegavanje krivične odgovornosti.

Okrivljeni MM je u svojoj odbrani osporio izvršenje krivičnih dela koja su mu stavljena na teret, navodeći da se nikada nije organizovao u nekakvu grupu, da poseduje trafiku i da je prodavao legalne karte, a da lažne karte nikada nije video, kupio ili prodavao. Za trafiku je nabavljao karte iz GSP koje je kupovao u privatnoj firmi, isključivo preko žiro-računa i to tako što je otpremnicu davao knjigovođi koji je pravio kalkulaciju da se obračuna PDV i sve ostalo. Okrivljenog LjLj poznaje zadnjih 6 – 7 godina i u prijateljskim su odnosima i njemu je dao karte koje kupuje u privatnoj firmi “Nons-kompani”, te je navedene karte uzeo dan ranije, a to se odnosi na količinu karata koje se navode u optužnici. Za tih 5.000 karata nema evidenciju zato što je ta firma karte prodavala u diskontu u maloprodaji, a karte je po istoj ceni po kojoj je nabavio dao okrivljenom Miškovu zato što mu je isti prijatelj.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na okrivljenog MM, a kada se radi o utvrđenom činjeničnom stanju, čija se potpunost i pravilnost žalbom Tužioca za organizovani kriminal osporava, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da nema dokaza da je okrivljeni MM u toku druge polovine 2005. godine, postao pripadnik organizovane kriminalne grupe koju je organizovao okrivljeni AA, u cilju prodaje lažnih karata GSP Beograd za jednu vožnju, u Beogradu, te da je u vremenskom periodu od sredine avgusta meseca 2005. godine do 30. januara 2006. godine u Beogradu u nameri da se upotrebe kao prave i predaje drugom na upotrebu, predavao lažne karte tako što je od okrivljenog Bugarskog 24.01.2006. godine kupio 4.000 komada lažnih karata za pojedinačnu vožnju, nominalne vrednosti od 25 dinara, po ceni 14 i 16 dinara za jednu kartu i istog dana postigao dogovor da takve lažne karte preda okrivljenom LjLj u količini od 4.000 komada.

Pravilno je prvostepeni sud iz iskaza svedoka njnj13 utvrdio da sarađuje sa firmom MM od januara 2005. godine, a da isti poseduje firmu “__” i distributer je GSP-a. Navedeni svedok je potvrdio da je MM uzimao od njegove firme GSP karte virmanski, a jednom ili dva puta od njega je kupio 4 do 5 hiljada karata za keš. Navedeni svedok je od GSP uzimao virmanski karte, a drugim licima je prodavao ili virmanski ili preko diskonta. Svedok je potvrdio da je radio sa nekoliko firmi koje su od GSP kompenzovali robu za GSP karte i od tih preduzeća dobijao je jeftinije karte nego što ih je dobijao od GSP-a. Isti ima knjigovođu i u knjigama se vodi evidencija koliko karata je prošlo kroz njegovo preduzeće. Kada prodaje karte kroz diskont, sve karte prelaze preko fiskalne kase, a trenutno u firmi ima samo virmanski način prodaje, te kada je MM uzimao karte za keš i one su evidentirane preko fiskalne kase, jer je posao morao biti evidentiran u papirima. Pravilno je prvostepeni sud iskaz navedenog svedoka prihvatio, s obzirom da je on i po oceni Apelacionog suda u Beogradu jasan i objektivan, a isti potvrđuje odbranu okrivljenog MM koji se i brani da je u okviru svojih redovnih poslovnih aktivnosti nabavljao GSP karte od legalnih predstavnika i distributera ovog pravnog lica. Pravilno je prvostepeni sud navedeno svedočenje doveo i u neposrednu vezu sa sadržinom telefonskih razgovora koji su okrivljeni LjLj i MM obavili dana 24.01.2006. godine, i u kom okrivljeni LjLj traži između ostalog 4 do 5 hiljada karata od MM. I okrivljeni LjLj u svojoj odbrani potvrđuje navode odbrane okrivljenog MM da je od njega nabavljao par puta legalne karte.

Pravilno nalazi prvostepeni sud da se iz sadržine snimljenog telefonskog razgovora od 24.01.2006. godine, a koji je obavljen između okrivljenih II i MM ne može dovesti ni u kakvu vezu sa falsifikovanim kartama, s obzirom da je navedeni razgovor vrlo kratak, u kome okrivljeni MM govori “treba mi jedno četiri”, a II odgovara “aha, važi”, može imati najširu lepezu životnih značenja.

Pomenuti dokazi odbranu okrivljenog čine logičnom, uverljivom i doslednom tokom čitavog trajanja krivičnog postupka. Kod takvog stanja stvari ni žalbenim navodima Tužioca za organizovani kriminal da je prvostepeni sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje, ne dovodi se u sumnju pravilnost zaključivanja prvostepenog suda da nije dokazano da je okrivljeni MM izvršio krivična dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ i falsifikovane znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ. Pri tome je prvostepeni sud izveo dokaze koje je naveo u obrazloženju pobijane presude i iste je detaljno, kako pojedinačno, tako i u međusobnoj vezi zajedno sa odbranom okrivljenog, ali i odbranom ostalih okrivljenih pravilno ocenio i o tome dao jasne, potpune i valjane razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, sa kojih razloga se žalba Tužioca za organizovani kriminal pokazuje neosnovanom.

Osim toga, odredba člana 18 stav 3 ZKP propisuje da kada postoji sumnja u pogledu odlučnih činjenica koja čine obeležja krivičnog dela ili od kojih zavisi primena neke odredbe Krivičnog zakonika, sud će u presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti u korist okrivljenog. Imajući u vidu da okrivljeni ne priznaje izvršenje krivičnih dela, da nijedan drugi saokrivljeni, niti svedok, a ni materijalni dokazi ne dovode u vezu ovog okrivljenog sa falsifikovanim kartama GSP-a Beograd, a da od dokaza postoje samo dva snimljena telefonska razgovora koje je okrivljeni MM obavio sa okrivljenima II i LjLj, te sadržinu tih razgovora za koju se po pravilnom nalaženju prvostepenog suda ne može sa sigurnošću reći da se odnosi na falsifikovane karte GSP-a Beograd iz ovog krivičnog predmeta, to je primenom principa “in dubio pro reo”, Apelacioni sud našao da je na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pravilno utvrdio da nema dokaza da je okrivljeni MM izvršio predmetna krivična dela koja su mu stavljena na teret i da ga treba osloboditi od optužbe.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno našao da nema dokaza da je okrivljeni MM izvršio krivična dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ i falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ i da ga treba osloboditi optužbe, sa kojih razloga se žalba Tužioca za organizovani kriminal pokazuje neosnovanom i u pogledu pogrešne primene krivičnog zakona.

Sa iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 388 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u stavu I izreke presude, na osnovu člana 391 stav 1 ZKP odlučeno je kao u stavu II – 1 izreke presude, dok je na osnovu člana 391 stav 1 ZKP u vezi člana 354 tačka 3 ZKP-a, odlučeno kao u stavu II-2 izreke ove presude.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Goran Mladenović s.r. Slobodan Rašić s.r.


Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)