Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.06.2011.

Kž1 Po1 11/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 11/11
Dana 23.06.2011. godine
B E O G R A D


U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Savića, predsednika veća, Aleksandre Zlatić i Mirjane Popović, Duška Milenkovića i Vučka Mirčića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom-zapisničarem Tanjom Slavković, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela otmica u saizvršilaštvu iz člana 64 stav 4 u vezi stava 1 KZ RS u vezi člana 22 OKZ-a, rešavajući po žalbi Tužioca za organizovani kriminal izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1.297/10 od 14.02.2011.godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 375 ZKP-a dana 23.06.2011.godine, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Milenka Mandića, branioca okrivljenog AA-advokata AB po zameničkom punomoćju za advokata AB1, doneo je


P R E S U D U


ODBIJA SE kao neosnovana žalba Tužioca za organizovani kriminal, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1.297/10 od 14.02.2011.godine, POTVRĐUJE.


O b r a z l o že nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1.297/10 od 14.02.2011.godine, okrivljeni AA je na osnovu odredbe člana 355 tačka 2 ZKP-a oslobođen od optužbe da je kao saizvršilac izvršio krivično delo otmice iz člana 64 stav 4 u vezi stava 1 KZ RS u vezi člana 22 OKZ-a.

Prvostepenom presudom je odlučeno da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžeta Republike Srbije.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio Tužilac za organizovani kriminal, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede Krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje održi pretres potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje i okrivljenog AA oglasi krivim za krivično delo otmice iz člana 64 stav 4 u vezi stava 1 KZ RS u vezi člana 22 OKZ-a te da mu izrekne kaznu po zakonu, oduzme imovinsku korist i obaveže na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Branilac okrivljenog AA-advokat AB1 je sudu dostavio odgovor na žalbu Tužioca za organizovani kriminal sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana i presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1.297/10 od 14.02.2011.godine, potvrdi. U odgovoru na žalbu branilac okrivljenog je stavio zahtev da kao branilac okrivljenog AA u smislu člana 375 ZKP-a bude obavešten o sednici veća kada se o žalbi bude odlučivalo.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je u pismenom izjašnjenju Ktž.br.120/11 od 26.04.2011.godine predložilo da se žalba Tužilaštva za organizovani kriminal izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje K.Po1.br.297/10 od 14.02.2011.godine uvaži te da nakon održanog glavnog pretresa prvostepeni sud okrivljenog AA oglasi krivim zbog krivičnog dela otmice iz člana 64 stav 4 u vezi stava 1 KZ RS u vezi člana 22 OKZ-a, te da mu izrekne kaznu po zakonu, oduzme imovinsku korist i obaveže na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Apelacioni sud u Beogradu Posebno odeljenje, održao je sednicu veća, u smislu člana 375 ZKP-a, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Milenka Mandića, te branioca okrivljenog AA-advokata AB koji se javio po zameničkom punomoćju za advokata AB1, i na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, žalbom i odgovorom na žalbu, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, stava zamenika Tužioca za organizovani kriminal iznetog na sednici veća kao i stava branioca okrivljenog AA-advokata AB, našao:

Žalba Tužilaštva za organizovani kriminal je neosnovana.

Prvostepena presuda, ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede Krivičnog zakona, na koje Apelacioni sud u Beogradu Posebno odeljenje, povodom žalbe pazi po službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 380 stav 1 tačka 1 i 2 ZKP-a.

Žalbom Tužilaštva za organizovani kriminal pobija se prvostepena presuda po osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 1 tačka 11 ZKP-a i ističe da je izreka ožalbene presude protivrečna datim razlozima o odlučnim činjenicama, pri čemu u obrazloženju presude nisu dati dovoljni niti jasni razlozi o odlučnoj činjenici posebno iskazu svedoka oštećenog BB, a postoji i znatna protivrečnost između razloga u obrazloženju presude i sadržine zapisnika, zbog čega se za sada ne može prihvatiti činjenični i pravni zaključak prvostepenog suda da nije dokazano da je radnjama koje su mu stavljene na teret okrivljeni AA ostvario sva zakonska obeležja krivičnog dela otmice, za koje je prvostepenom presudom oslobođen od optužbe. Takođe se u žalbi ističe da su dati razlozi prvostepenog suda o odlučnim činjenicama o postupanju okrivljenog AA suprotni sadržini izvedenih dokaza u toku postupka a posebno utvrđenim odlučnim činjenicama u pravnosnažnoj presudi Okružnog suda u Beogradu K.P.8/03 od 12.07.2004. godine, koja je pročitana i izvedena kao dokaz, pri čemu prvostepeni sud nije dao razloge u pogledu odlučnih činjenica, koje je utvrdio suprotno od istovetnih odlučnih činjenica koje su pravnosnažno utvrđene u prethodnom krivičnom postupku za osuđene u istom krivično-pravnom događaju.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, iznete žalbene navode Tužioca za organizovani kriminal ocenjuje kao neosnovane i nalazi da je prvostepeni sud o svim činjenicama važnim za presuđenje dao dovoljno jasne, argumentovane razloge koje u pogledu odlučnih činjenica pa i onih koje se odnose na ocenu iskaza svedoka oštećenog BB dao dovoljno jasne i neprotivrečne razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, pri čemu je prvostepeni sud i u pogledu odlučnih činjenica a koje se odnose na postupanje okrivljenog AA, u svemu pravilno i potpuno utvrdio, i zašta je takođe prvostepeni sud u obrazloženju presude a u pogledu ove odlučne činjenice dao razloge koje kao neprotivrečne i jasne prihvata i ovaj sud a koji se žalbenim navodima Tužioca za organizovani kriminal, ne dovode u sumnju i ocenjuju kao neosnovani.

Žalbom Tužilaštva za organizovani kriminal pobija se prvostepena presuda i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da je odbrana okrivljenog AA opovrgnuta izvedenim dokazima na glavnom pretresu, a koji su, kako pojedinačno tako i u svojoj ukupnosti direktno suprotni odbrani okrivljenog. Takođe se u žalbi ističe da je prvostepeni sud bio dužan da oštećenom predoči raniji iskaz, ukaže na odstupanje i zatraži objašnjenje a zatim da pažljivom, brižljivom ocenom tog dela iskaza oštećenog sa glavnog pretresa od 14.02.2011. godine izvede zaključak da je navedeni deo iskaza oštećenog nastao najverovatnije usled uticaja okrivljenih na njega, da promeni iskaz a i da saglasno svim izvedenim dokazima da jasne i neprotivrečne razloge o tom delu iskaza i posebno obrazloži zbog čega isti prihvata kao istinit. Pri tom sud ne daje ocenu ovog dela iskaza oštećenog, koji je u očiglednoj suprotnosti sa njegovom tvrdnjom da u svemu otaje pri ranijim iskazima koje je davao na glavnom pretresu. Shodno tome, sud nije utvrdio zašto oštećeni nije ranije pominjao suđenje u Makedoniji, niti je izvodio dokaze radi utvrđivanja tih činjenica a posebno da li se navedeni krivični postupak vodi, u kojoj fazi je i da li je oštećeni davao iskaz u tom postupku i da li je eventualno promenio svedočenje po nagovoru VV. U žalbi se takođe ukazuje da analizirajući delove iskaza oštećenog i svedoka koji se odnose na identitet otmičara, može se zaključiti da su oni sasvim izvesno prepoznali okrivljene GG, DD i sada pokojnog PP, kao učinioce krivičnog dela koje je predmet postupka. Pravilnom ocenom izvedenih dokaza, te povezivanjem činjenica koje se na osnovu njih mogu utvrditi, dolazi se do zaključka da je oštećeni BB ranije verodostojno iznosio svoja sećanja o kritičnom događaju, osim kazivanja da postoji mogućnost da je okrivljenog AA pogrešno prepoznao , što je izneo tek na zadnjem pretresu od 14.02.2011. godine, pa se shodno napred navedenom ukazuje i predlaže da prvostepeni sud održi pretres, potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje a nakon čega će okrivljenog AA oglasiti krivim za napred navedeno krivično delo a shodno tužiočevom žalbenom predlogu, pri čemu se ukazuje da je zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud u konkretnom slučaju povredio i krivični zakon u korist okrivljenog, kada je zaključio da nema dokaza da je isti izvršio krivično delo za koje je prvostepenom presudom oslobođen od optužbe.

Nasuprot ovim žalbenim navodima, i po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, pravilan je zaključak prvostepenog suda da izvedenim dokazima, a imajući u vidu odbranu okrivljenog AA, te iskaz oštećenog BB, u konkretnom slučaju nije dokazano da je okrivljeni AA izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, sa kojih razloga je prvostepeni sud pravilnom primenom odredbe čl. 355 tačka 2 ZKP-a okrivljenog oslobodio od optužbe za napred navedeno krivično delo.

Naime, prvostepeni sud je pravilnom analizom, ocenom izvedenih dokaza, a imajući u vidu odbranu okrivljenog AA, te iskaz oštećenog BB, pravilno zaključio da u konkretnom slučaju nije dokazano da je okrivljeni AA izvršio krivično delo otmice u saizvršilaštvu iz čl. 64 st. 4 u vezi st. 1 KZ RS u vezi čll. 22 OKZ-a, obzirom da izvedenim dokazima u ovom krivičnom postupku optužba u konkretnom slučaju nije dokazana.

Naime, okrivljeni AA je tokom postupka negirao izvršenje krivičnog dela, navodeći da mu o krivičnom delu ništa nije poznato, kao ni o ostalim saokrivljenima i oštećenom, te da je 2005. godine od prijatelja saznao da je njegova slika objavljena na sajtu, a što se uverio preko interneta, da je angažovao prijatelja advokata koji ga je obavestio da se vodi postupak pred Specijalnim sudom, da je isti u odnosu na njega razdvojen, te je stoga smatrao da je sud verovatno uvideo da on sa krivičnim delom nema nikakve veze, te da se za dalji tok postupka nije interesovao do dana lišenja slobode. U svojoj odbrani je naveo da je jedan od osumnjičenih u svom iskazu pominjao nekog “SS”, bez bližih detalja, navodeći da on sigurno nije to lice.

U iskazu oštećenog, BB, nasuprot ovako doslednoj odbrani okrivljenog, uočava se čitav niz kontradiktornosti i nelogičnosti, kako u ožalbenoj presudi pravilno i ističe prvostepeni sud. Tužilaštvo za organizovani kriminal se u žalbi poziva na činjenice utvrđene pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K.P. 8/03 od 12.07.2004.godine. U toj presudi utvrđene činjenice, a koje prihvata u pobijanoj presudi i Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje, govore da se lice AA prvi put pojavljuje kada oštećenog prebacuju iz kuće SS1 i SS2 u kuću SS3, u Vrnjačkoj banji, gde ga zajedno sa ostalima naizmenično čuva. Prilikom njegove predaje bratu, navodi da je video krupnijeg otmičara kod vozila u kojem je prevezen, a kada se približio vozilu u kojem se nalazio brat, video je sitnijeg otmičara i još jedno lice. Takođe je iz njegovog iskaza utvrđeno da je pri prepoznavanju u Leskovcu prepoznao GG, PP, DD, ali i još jedno lice koje nije među tada prisutnim okrivljenima. Iz zapisnika o prepoznavanju lica od 19.06.2003.godine, vidi se da je oštećeni prepoznao, mada ne sa apsolutnom sigurnošću, i ĐĐ, policajca SUP-a Leskovac, a istom prilikom je EE ukazao takođe na ĐĐ ili ŽŽ, takođe policajca SUP-a Leskovac, kao na drugu osobu prisutnu prilikom predaje oštećenog.

Na zapisniku o glavnom pretresu od 15.03.2010.godine, oštećeni navodi da sad nije siguran, ali misli da je okrivljenog, koji je tada izgledao drugačije, video dva puta, prilikom primopredaje i kada mu je doneo brufen, prvo veče kada je stigao u Srbiju. To je direktno suprotno utvrđenoj činjenici da se lice po imenu AA prvi put pojavljuje kada oštećenog prebacuju iz kuće SS1 i SS2 u kuću SS3, u Vrnjačkoj banji.

Na zapisniku o glavnom pretresu od 19.04.2010.godine oštećeni navodi da je okrivljenog video i jedan put kada nisu uzeli novac, a najbolje prilikom razmene, navodeći da se radi o licu koje je upravljalo vozilom marke „Mercedes“. To je direktno suprotno njegovom iskazu koji je bio osnov donošenja pravnosnažne presude gde je naveo da je tom prilikom sa krupnijim otmičarem bio čovek koji je vozio „Mercedes“ kada je prvi put ušao u njega, a to je trenutak kada su prešli granicu, kada se, prema izreci te presude lice AA, još i ne pojavljuje.

Prilikom svih opisa lica po imenu AA gledajući pri tome okrivljenog, oštećeni je navodio da nije siguran da je to isto lice, potencirajući da liči po fizionomiji, a da ga zapravo prepoznaje po karakterističnim očima, ne navodeći po čemu su iste specifične. Međutim, na glavnom pretresu 14.02.2011.godine, oštećeni navodi da je siguran da je VV osoba koju je opisivao, da ga je prepoznao po liku i očima, „kao karakteristično nešto“ sa očima.

Pravilno je kod ovih činjenica prvostepeni sud zaključio da se na iskazu oštećenog ne može na nesumnjiv način utvrditi da je upravo okrivljeni lice koje se u pravnosnažnoj presudi pominje po imenu AA, tim pre što iz iskaza okrivljenog PP isti je imenovan samo imenom SS, okrivljeni GG je naveo da poznaje nekog AA, ali ne dovodeći ga u vezu sa konkretnim događajima, SS2, je sa DD video jedno njemu nepoznato lice, ali ni GG ni SS2 ne prepoznaju okrivljenog, kako to prvostepeni sud pravilno utvrđuje iz zapisnika o prepoznavanju lica, te je žalbeni navod tužioca, da prvostepeni sud nije postupio po nalogu iz ožalbenog rešenja i saslušao ova lica kao svedoke, neosnovan, jer isti ne vodi potpunijem utvrđivanju činjenica, već nepotrebnom odugovlačenju postupka.

Neosnovani su i žalbeni navodi da je prvostepeni sud trebao da utvrdi u kojoj je fazi i da li se protiv VV vodi postupak u Makedoniji, te da po potrebi i njega sasluša, tim pre što takav predlog nije ni istaknut u toku ovog postupka, iako je teret dokazivanja krivice okrivljenog prvenstveno na Tužiocu, a ovo s toga što na osnovu nedoslednih iskaza oštećenog, u odsustvu materijalnih i bilo kakvih drugih dokaza, prvostepeni sud pravilno primenjuje načelo „in dubio pro reo“ i okrivljenog osnovano oslobađa optužbe nalazeći da nije dokazano da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Sa svega izloženog Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, odlučio je kao u izreci presude, na osnovu odredbe člana 388 ZKP-a.

Zapisničar, PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA,
Tanja Slavković, s.r Zoran Savić, s.r

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)