Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.12.2012.

Kž1 Po1 12/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 12/12
Dana 03.12.2012. godine
B e o g r a d

 

U IME NARODA

  APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Savića, predsednika veća, Mirjane Popović, Duška Milenkovića, Nade Zec i Milimira Lukića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Marine Barbir, kao zapisničara, u krivičnom postupku protiv okr. AA i dr., zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ i dr., odlučujući o žalbama okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata AB, branilaca okrivljenih AA1, AA2 i AA3, advokata AB1, AB2 i AB3, okrivljenog AA4 i njegovog branioca, advokata AB4, okrivljenog AA5 i njegovih branilaca, advokata AB i AB5, branioca okrivljenog AA6, advokata AB6, branioca okrivljenog AA7, advokata AB7, branioca okrivljenog AA8, advokata AB8, branioca okrivljenog AA9, advokata AB9, branioca okrivljenog VV, advokata VB, branioca okrivljenog VV1, advokata VB1, branioca okrivljenih VV2 i VV3, advokata VB2, branioca okrivljenog VV4, advokata VB4, okrivljenog VV5, branioca okrivljene VV6, advokata AB, branioca okrivljenog VV7, advokata VB7, okrivljenog VV8, branioca okrivljenog VV9, advokata VB1, branioca okrivljenog GG, advokata VB7 i Tužioca za organizovani kriminal, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.114/10 od 23.05.2011. godine, nakon održane sednice veća u dane 26.-29. novembra 2012. godine, u prisustvu zamenika Apelacionog javnog tužioca Milenka Mandića, okrivljenih AA1, AA2, AA3 i njihovih branilaca, advokata AB2 i AB3, prisustvu okrivljenog AA4 i njegovih branilaca, advokata AB4 i VB8, prisustvu okrivljenog AA5 i branioca okrivljenih AA5, AA i VV6, advokata AB i po zameničkom punomoćju za ovog advokata - advokata VB5, okrivljenog AA6 i njegovog branioca, advokata AB6, okrivljenog AA7 i njegovog branioca, advokata AB7, ujedno i branioca okrivljenog GG1, okrivljenog AA8 i njegovog branioca, advokata AB8, okrivljenog AA9 i njegovog branioca, advokata AB9, okrivljenog VV i branioca po zameničkom punomoćju za advokata VB, advokata VB3, okrivljenog VV1, okrivljenog VV4 i njegovog branioca, advokata VB4, okrivljene VV6, okrivljenog VV9, a u odsustvu uredno pozvanih okrivljenog AA, VV2 i VV3 i njihovog branioca, advokata VB2, branioca okrivljenih VV1 i VV9, advokata VB1, okrivljenih VV7 i GG i njihovog branioca, advokata VB7, nakon održanog većanja i glasanja u sednici veća dana 03.12.2012. godine, doneo je


P R E S U D U

I

  ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljene VV6, advokata AB, branioca okrivljenih VV2 i VV3, advokata VB2, okrivljenog VV8, branioca okrivljenog GG, advokata VB7 i branioca okrivljenog VV4, advokata VB4 a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.114/10 od 23.05.2011. godine u odnosu na okrivljene VV6, GG2, VV2, VV3, GG1, GG3, VV8, GG4, GG6, GG i VV4 POTVRĐUJE, osim u delu odluke o troškovima postupka.

II

  PREINAČAVA SE presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K.Po1 br.114/10 od 23.05.2011. godine i to:

II/1

  USVAJANjEM ŽALBI okrivljenog AA5 i njegovog branioca, advokata AB, branilaca okrivljenih AA1, AA2 i AA3, advokata AB1, AB2 i AB3, okrivljenog AA4 i njegovog branioca, advokata AB4, branioca okrivljenog AA6, advokata AB6, branioca okrivljenog AA7, advokata AB7, branioca okrivljenog AA9, advokata AB9, branioca okrivljenog VV, advokata VB, branioca okrivljenog VV7, advokata VB7 i povodom ovih izjavljenih žalbi a po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljene AA8, VV1, VV9, GG5, VV5, VV6, VV2, GG2, VV8, GG4, VV3, GG1, GG3 i GG6 tako što Apelacioni sud u Beogradu

  prema okrivljenima AA5, AA1, AA2, AA3, AA4, AA6, AA7, AA9, VV, VV7, AA8, VV1, VV9, GG5, VV5, VV6, VV2, GG2, VV8, GG4, VV3, GG1, GG3 i GG6 na osnovu člana 422 tačka 3 ZKP,

ODBIJA OPTUŽBU
  da su:

   u periodu od neutvrđenog datuma i meseca tokom 2004. godine do 13.09.2007. godine, na teritoriji Republike Srbije, Crne Gore, Rumunije, Makedonije, Hrvatske, Rumunije, Austrije, B i H i Mađarske, sa umišljajem, svesni da je njihovo delo zabranjeno, postali pripadnici organizovane kriminalne grupe koju je organizovao okrivljeni AA, zajedno sa više NN lica, radi vršenja teškog krivičnog dela sa ciljem da radi sticanja dobiti u dužem vremenskom periodu, po napred utvrđenim zadacima i ulogama organizatora i svakog člana grupe i pravilima interne kontrole i discipline članova i spremnost za primenu nasilja i zastrašivanja, uz korišćenje privrednih i poslovnih struktura, planirali i vršili kriminalnu delatnost u međunarodnim razmerama i koristili pranje novca i nezakonito stečene dobiti uz uticaj dela organizacije na postupanje izvršnih organa, vrše krivična dela krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ, za koje krivično delo je Krivičnim zakonikom propisana kazna zatvora u trajanju dužem od tri godine, tako što su u okviru planirane aktivnosti kriminalne grupe, planski i kontinuirano ostvarivali komunikaciju, međusobno planirali i dogovarali nabavku, međunarodni i unutrašnji prevoz i skladištenje pravih i lažnih marki cigareta, poznatih proizvođača, pa su koristeći poslovne strukture i veze preduzeća "SS4" iz Podgorice, koji je višegodišnji uvoznik cigareta za područje Crne Gore vršili uvoz cigareta u Crnu Goru preko preduzeća „_“ i preduzeća „_“, registrovanih u državi Delaver, SAD i preduzeća „_“, čiji je vlasnik okrivljena AA2, registrovanog na Kipru, koja su u formalnom vlasništvu okrivljenih AA1 i AA3 za koja preduzeća je okrivljena AA2 ovlašćena da raspolaže sredstvima po više žiro-računa, organizovali uvoz cigareta preko Luke Bar u Republiku Crnu Goru, njihovu navodnu prodaju i razduživanje preko preduzeća "SS5" iz Prizrena, slobodnih carinskih prodavnica – tzv. „fri šopova“ na području Crne Gore, i na drugi neutvrđeni način, prikrivanje i skladištenje u neregistrovanim magacinima u Podgorici, a potom organizovano prebacivanje preko carinske linije Crne Gore i Srbije, sa izbegavanjem mera carinskog nadzora u Republiku Srbiju radi prodaje i daljeg krijumčarenja na teritoriju Republike Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Austrije, Slovenije i druge države Evropske unije, planski i kontinuirano prenosili cigarete preko carinske linije, izbegavajući mere carinskog nadzora, organizovali rasturanje i prikrivanje takvih cigareta preko organizovane mreže preprodavaca i posrednika, prodavali iste za gotov novac bez evidentiranja tog prometa i bez obračuna i plaćanja javnih dažbina, pa su tako:

  -okrivljeni AA1 i okrivljeni AA3, u okviru plana grupe, na osnovu naloga organizatora – okrivljenog AA, preko preduzeća ugovarali kupovinu cigareta u Crnu Goru, međunarodni transport, rasturanje i prodaju fizičkim licima za gotov novac, pa je okrivljeni AA1 preko preduzeća „_“, registrovanog u državi Delaver, SAD, i preduzeća „_“,sa sedištem u Nikoziji, na Kipru, vršio nabavke cigareta iz Dubaia i Grčke, a okrivljeni AA3 preko preduzeća „_“, sa sedištem u Delaver, SAD, i drugih preduzeća, čiji nisu formalni vlasnici, radi nabavke cigareta zajedno organizovali prenošenje preko carinske linije, bez carinskog nadzora na teritoriji Republike Srbije, Mađarske i Rumunije;

  -okrivljena AA2, vršila administrativne i knjigovodstvene poslove prilikom kupovine, međunarodnog transporta, skladištenja, prodaje i plaćanja neocarinjenih cigareta sa ovlašćenjem raspolaganja novčanim sredstvima preduzeća „_“, „_“ i „_“, vršila plaćanje cigaretlja koje su izbegle carinski nadzor, a radi prikrivanja krijumčarenja cigareta sačinjavala isprave neistinite sadržine o prometu cigareta;

  -okrivljeni AA4, u okviru plana kriminalne grupe, osnovao i organizovao rad neregistrovanih magacinskih prostora za neocarinjene cigarete u Podgorici i Pljevljima, na teritoriji Crne Gore, koje je preuzimao nakon njihove navodne prodaje drugim preduzećima i fiktivnog razduživanja preko slobodnih carinskih prodavnica na teritoriji Crne Gore, uspostavio mrežu kupaca na teritoriji Republike Srbije i organizovano prenošenje preko carinske linije između Crne Gore i Srbije, radi dalje prodaje i daljeg rasturanja neocarinjenih cigareta, prikupljao novac u gotovom od mreže preprodavaca i predavao isti okrivljenom AA;

  -okrivljeni AA5, u okviru plana kriminalne grupe, prenosio usmene naloge organizatora, okrivljenog AA, pripadnicima grupe kojima daje naloge za kriminalno postupanje u organizovanom rasturanju neocarinjenih cigareta, prikuplja i prenosi novac u gotovom, ostvaren prodajom neocarinjenih cigareta na ilegalnom tržištu;

  - okrivljeni VV5, prekoračujući i nevršeći svoja službena ovlašćenja policijskog službenika Ministarstva unutrašnjih poslova RS, pomogao članovima kriminalne grupe da prenose prikrivene cigarete preko carinske linije i izbegnu mere carinskog nadzora, omogućavao prolaz vozila koja su u skrovitim mestima prevozili neocarinjene cigarete, pomogao da transport izbegne kontrolu i otkrivanje od strane policijskih i carinskih službenika;

  - okrivljena VV6, prikrivala i uništavala internu evidenciju o vrsti i količini neocarinjenih cigareta radi prikrivanja delovanja organizovane kriminalne grupe, izvršenih krivičnih dela i učinilaca;

  -okrivljeni AA6, AA8, AA9, AA7, VV, VV2 i VV1 organizovali prenošenje preko carinske linije, izbegavajući mere carinskog nadzora, prodaju i rasturanje neocarinjenih cigareta preko organizovane mreže preprodavaca i posrednika na teritoriju Republike Srbije, Rumunije, Mađarske i Hrvatske;

  -okrivljeni VV7, GG2, VV8, VV9, GG4, VV4, GG5, VV3, GG1, GG3 i GG6, planski i kontinuirano ostvarivali prevoz i prenošenje cigareta preko carinske linije i izbegavanje carinskog nadzora za organizovanu mrežu preprodavaca i posrednika krijumčarenih cigareta na teritoriji Republike Srbije, Rumunije, Mađarske, Hrvatske i Austrije,

  -čime bi izvršili krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ („Službeni glasnik RS“ br.85/05),


II/2

  USVAJANjEM ŽALBI branilaca okrivljene AA2, advokata AB1, AB2 i AB3, okrivljenog AA i po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljene AA1, AA3, AA4, AA5, AA6, AA8, AA9, AA7, VV, VV1, VV9, VV7 i GG5, u pogledu odluke o krivičnim sankcijama i okrivljenog AA u delu odluke o uračunavanju pritvora, tako što Apelacioni sud u Beogradu, zadržavajući kao pravilno utvrđene kazne zatvora i novčane kazne, zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ, za koje su oglašeni krivim, na osnovu odredbi članova 4,42, 45, 48, 50, 54 i 63 KZ,


O S U Đ U J E

  1.okrivljenog AA1 na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. do 16.04.2010. godine i NOVČANU KAZNU u iznosu od 5.000.000,00 (pet miliona) dinara, koju je dužan platiti u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

  2.okrivljenog AA3 na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru, počev od 13.09.2007. godine do 18.12.2009. godine i NOVČANU KAZNU u iznosu od 5.000.000,00 (pet miliona) dinara, koju je dužan platiti u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

  3.okrivljenu AA2 na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, u koju će joj se uračunati vreme provedeno u pritvoru, počev od 13.09.2007. do 28.10.2008. godine i NOVČANU KAZNU u iznosu od 1.000.000,00 (jednog miliona) dinara, koju je dužna platiti u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

  4.okrivljenog AA4 na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci, u koju kaznu će mu se uračunati vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru, počev od 29.10.2010. do 17.01.2011. i od 17.01.2011. do 22.12.2011. godine i NOVČANU KAZNU u iznosu od 5.000.000,00 (pet miliona) dinara, koju je dužan platiti u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

  5.okrivljenog AA5 na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. do 07.05.2009. godine i NOVČANU KAZNU u iznosu od 1.000.000,00 (jednog miliona) dinara, koju je dužan platiti u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

  6.okrivljenog AA6 na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru od 26.05.2010. do 11.06.2010. i vreme provedeno u pritvoru od 11.06.2010. godine, pa do 14.6.2011. godine i NOVČANU KAZNU u iznosu od 4.500.000,00 (četiri i po miliona) dinara, koju je dužan platiti u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

  7.okrivljenog AA8 na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru, počev od 13.09.2007. do 04.11.2009. godine i NOVČANU KAZNU u iznosu od 5.000.000,00 (pet miliona) dinara, koju je dužan platiti u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

  8.okrivljenog AA9 na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 13.09.2007. do 05.11.2009. godine i NOVČANU KAZNU u iznosu od 4.000.000,00 (četiri miliona) dinara, koju je dužan platiti u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

  9.okrivljenog AA7 na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. do 23.12.2008. godine i NOVČANU KAZNU u iznosu od 4.000.000,00 (četiri miliona) dinara, koju je dužan platiti u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

  10.okrivljenog VV na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2007. do 24.05.2007. godine i NOVČANU KAZNU u iznosu od 3.000.000,00 (tri miliona) dinara, koju je dužan platiti u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

  11.okrivljenog VV1 na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2007. do 24.05.2007. godine i NOVČANU KAZNU u iznosu od 100.000,00 (sto hiljada) dinara, koju je dužan platiti u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora;

  12.okrivljenog VV9 na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i NOVČANU KAZNU u iznosu od 100.000,00 (sto hiljada) dinara, koju je dužan platiti u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora;

  13.okrivljenog VV7 na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. do 03.10.2008. godine i NOVČANU KAZNU u iznosu od 300.000,00 (tri stotine hiljada) dinara, koju je dužan platiti u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora;

  14.okrivljenog GG5 na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 31.07.2007. do 18.01.2008. godine i NOVČANU KAZNU u iznosu od 300.000,00 (tri stotine hiljada) dinara, koju je dužan platiti u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora,

  te određuje da će se okrivljenom AA u izrečenu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) godina i 6 (šest) meseci uračunati i vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. do 10.06.2011 godine.


II/3

  USVAJANjEM ŽALBI branioca okrivljenog AA9, advokata AB9, branioca okrivljenih AA1, AA2 i AA3, advokata AB3 i po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljene AA, AA4, AA6, AA7, AA8, AA9, VV, AA5 i VV5, u delu odluke o paušalu, tako što Apelacioni sud u Beogradu okrivljene AA, AA4, AA6, AA7, AA8, AA9, VV, AA5 i VV5, OBAVEZUJE da na ime paušala u korist budžetskih sredstava suda uplate iznose od po 20.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude.

  U preostalom delu žalbe okrivljenog AA, okrivljenog AA5 i njegovog branioca, advokata AB, branilaca okrivljenih AA1, AA2 i AA3, advokata AB1 i AB2, te AB3, okrivljenog AA4 i njegovog branioca, advokata AB4, branioca okrivljenog AA6, advokata AB6, branioca okrivljenog AA7, advokata AB7, branioca okrivljenog AA9, advokata AB9, branioca okrivljenog VV, advokata VB, branioca okrivljenog VV7, advokata VB7 i u celosti žalbe branioca okrivljenog AA5, advokata AB5, branioca okrivljenog AA, advokata AB, branioca okrivljenog AA8, advokata AB8, branioca okrivljenih VV1 i VV9, advokata VB1, okrivljenog VV5, ODBIJAJU se kao neosnovane.


III

  USVAJANjEM žalbi okrivljenog AA5 i branilaca okrivljenih AA1, AA3 i AA2, advokata AB1 i AB2 UKIDA SE rešenje o troškovima krivičnog postupka osim troškova paušala, sadržano u presudi Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K.Po1 br.114/10 od 23.05.2011. godine i u tom delu spisi predmeta VRAĆAJU prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.


O b r a z l o ž e nj e

  Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala, K.Po1 br.114/10 od 23.05.2011. godine, okrivljeni AA, AA1, AA3, AA2, AA4, AA5, AA6, AA8, AA9, AA7, VV, VV1, VV9, VV7 i GG5 oglašeni su krivim i to okrivljeni AA zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ, a okrivljeni AA1, AA3, AA2, AA4, AA5, AA6, AA8, AA9, AA7, VV, VV1, VV9, VV7 i GG5 zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ.

  Pod tačkom 2. izreke pobijane presude, okrivljeni AA, AA1, AA3, AA2, AA4, AA5, AA6, AA8, AA9, AA7, VV, VV1, VV9, VV7 i GG5 oglašeni su krivim da su izvršili krivično delo krijumčarenja iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ.

  Tačkom 3. izreke pobijane presude, okrivljeni VV6 je oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333 stav 2 KZ.

  Okrivljeni VV5 je pod tačkom 4. izreke prvostepene presude oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja.

  Tačkom 5. pobijane presude, okrivljeni VV4 oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230 stav 2 KZ.

  Okrivljeni GG2 je pod tačkom 6. izreke prvostepene presude oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela prikrivanje iz člana 221 stav 1 KZ.

  Okrivljeni VV3 i VV2 su pod tačkom 7. izreke prvostepene presude oglašeni krivim što su kao saizvršioci izvršili krivično delo prikrivanje iz člana 221 stav 1 KZ u vezi člana 33 KZ.


  Pod tačkom 8. izreke okrivljeni GG1 je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela prikrivanja iz člana 221 stav 1 KZ.

  Okrivljeni GG3 je oglašen krivim pod tačkom 9. izreke prvostepene presude da je izvršio krivično delo prikrivanja iz člana 221 stav 1 KZ.

  Pod tačkom 10. izreke prvostepene presude okrivljeni VV8 i okrivljeni GG4 oglašeni su krivim da su kao saizvršioci izvršili krivično delo prikrivanje iz člana 221 stav 1 KZ u vezi člana 33 KZ.

  Pod tačkom 11. izreke prvostepene presude okrivljeni GG6 oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prikrivanja iz člana 221 stav 1 KZ.

  Okrivljeni GG je oglašen krivim pod tačkom 12. izreke prvostepene presude zbog izvršenja krivičnog dela prikrivanja iz člana 221 stav 1 KZ.

  Prvostepeni sud je okrivljenom AA za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine a za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ, kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci i novčanu kaznu u iznosu od 10.000.000,00 dinara, te ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest godina i šest meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. godine, kada je lišen slobode, pa do puštanja na slobodu nakon polaganja jemstva i novčanu kaznu u iznosu od 10.000.000,00 dinara.

  Okrivljenom AA1 je za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od deset meseci, za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ kazna zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci i novčana kazna u iznosu od 5.000.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru, počev od 13.09.2007. do 16.04.2010. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 5.000.000,00 dinara.

  Okrivljenom AA3 je za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od deset meseci a za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ kazna zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci i novčana kazna u iznosu od 5.000.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. do 18.12.2009. godine i novčanu kaznu u iznosu od 5.000.000,00 dinara.

  Okrivljenoj AA2 je za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca a za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ i kazna zatvora u trajanju od dve godine i novčana kazna u iznosu od 1.000.000,00 dinara, te je osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i jednog meseca, u koju će joj se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. do 28.10.2008. godine i novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,00 dinara, koju je dužan platiti u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude.

  Okrivljenom AA4 je za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od deset meseci, za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ kazna zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci i novčana kazna u iznosu od 5.000.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru i to u ekstradicionom pritvoru, počev od 29.10.2010. do 17.01.2011. godine i vreme provedeno u pritvoru od 17.01.2011. godine, pa do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi i na novčanu kaznu u iznosu od 5.000.000,00 dinara.

  Okrivljenom AA5 je za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci, a za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ kazna zatvora u trajanju od tri godine i novčana kazna u iznosu od 1.000.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i četiri meseca, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru, počev od 13.09.2007. do 07.05.2009. godine i novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,00 dinara.

  Okrivljenom AA6 je za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci, a za krivično delo krijumčarenja iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ kazna zatvora u trajanju od četiri godine i novčan kazna u iznosu od 4.500.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru i to u ekstradicionom pritvoru od 26.05.2010. do 11.06.2010. godine i pritvor od 11.06.2010. godine, pa do puštanja na slobodu nakon polaganja jemstva i novčanu kaznu u iznosu od 4.500.000,00 dinara.

  Okrivljenom AA8 je za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci, a za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ kazna zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci i novčana kazna u iznosu od 5.000.000,00 dinara, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. do 04.11.2009. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 5.000.000,00 dinara.

  Okrivljenom AA9 je za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od sedam meseci, a za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ kazna zatvora u trajanju od tri godine i novčana kazna u iznosu od 4.000.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru, počev od 13.09.2007. do 05.11.2009. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 4.000.000,00 dinara.

  Okrivljenom AA7 je za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od sedam meseci, a za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ kazna zatvora u trajanju od tri godine i novčana kazna u iznosu od 4.000.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i četiri meseca, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. do 23.12.2008. godine i novčanu kaznu u iznosu od 4.000.000,00 dinara.

  Okrivljenom VV je za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, a za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ kazna zatvora u trajanju od tri godine i novčana kazna u iznosu od 3.000.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i četiri meseca, u koju će mu se računati vreme provedeno u pritvoru, počev od 15.05.2007. do 24.05.2007. godine i novčanu kaznu u iznosu od 3.000.000,00 dinara.

  Okrivljenom VV1 je za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca, za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ kazna zatvora u trajanju od jedne godine i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2007. do 24.05.2007. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara.

  Okrivljenom VV9 je za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca, za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ kazna zatvora u trajanju od jedne godine i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara.

  Okrivljenom VV7 je za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci, a za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ kazna zatvora u trajanju od jedne godine i novčana kazna u iznosu od 300.000,00 dinara, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. do 03.10.2008. godine i novčanu kaznu u iznosu od 300.000,00 dinara.

  Okrivljenom GG5 je za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci, a za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ kazna zatvora u trajanju od jedne godine i novčana kazna u iznosu od 300.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 31.07.2007. do 18.01.2008. godine i novčanu kaznu u iznosu od 300.000,00 dinara.
  Prvostepeni sud je odredio da su okrivljeni dužni da izrečene novčane kazne plate u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, s tim što je određeno da ukoliko kaznu ne plate u ostavljenom roku, ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, ali ne duže od jedne godine.

  Okrivljena VV6 je zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333 stav 2 KZ osuđena na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, u koju joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru, počev od 13.09.2007. do 13.03.2008. godine.

  Okrivljeni VV5 je zbog izvršenja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. do 12.02.2008. godine.

  Okrivljeni VV4 je zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230 stav 2 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 21.03.2007. do 05.04.2007. godine i novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, izrečena pravosnažnim rešenjem Komisije za carinske prekršaje Carinarnice Zrenjanin br. 10-P-55/07 od 19.07.2007. godine, tako što se svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne ima računati kao jedan dan kazne zatvora.

  Okrivljeni GG2 je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca zbog izvršenja krivičnog dela prikrivanje iz člana 221 stav 1 KZ.

  Okrivljeni VV3 i VV2 su zbog izvršenja krivičnog dela prikrivanje iz člana 221 stav 1 KZ u vezi člana 33 KZ osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po četiri meseca, u koju kaznu će se okrivljenom VV3 uračunati vreme provedeno u pritvoru od 20.05.2007. do 28.05.2008. godine.

  Prema okrivljenom GG1 je zbog izvršenja krivičnog dela prikrivanje iz člana 221 stav 1 KZ izrečena uslovna osuda, kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca sa rokom proveravanja od dve godine, s tim što je određeno da će se, ukoliko dođe do opoziva uslovne osude, okrivljenom u utvrđenu kaznu uračunati i vreme provedeno u pritvoru od 15.04.2007. do 03.05.2007. godine.

  Okrivljeni GG3 je zbog izvršenja krivičnog dela prikrivanje iz člana 221 stav 1 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 15.04.2007. do 03.05.2007. godine.

  Okrivljeni VV8 je zbog izvršenja krivičnog dela prikrivanje u saizvršilaštvu iz člana 221 stav 1 KZ u vezi člana 33 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru, počev od 15.05.2007. do 24.05.2007. godine.

  Okrivljenom GG4 je zbog izvršenja krivičnog dela prikrivanje iz člana 221 stav 1 KZ u saizvršilaštvu u vezi člana 33 KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca sa rokom proveravanja od dve godine.

  Okrivljenom GG6 je zbog izvršenja krivičnog dela prikrivanje iz člana 221 stav 1 KZ izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca sa rokom proveravanja od dve godine, a na istu krivičnu sankciju je osuđen i okrivljeni GG zbog izvršenja krivičnog dela prikrivanje iz člana 221 stav 1 KZ.

  Na osnovu člana 87 KZ, prema okrivljenima AA, AA1, AA3, AA2, AA5, AA9, AA7, VV, VV1, VV9, VV2, VV3, GG1, GG3, GG2, GG6, VV4, GG4 i VV8 izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta, te su od okrivljenih GG1, GG3, GG2, GG6 i VV2 oduzete sve cigarete bliže označene u potvrdama o oduzetim predmetima; od okrivljenog GG1 teretno motorno vozilo marke „_“, od okrivljenog GG3 teretno motorno vozilo marke „Man“ i priključno vozilo marke „:“, od okrivljenog GG2 teretno motorno vozilo marke „_“, od okrivljenog VV3 teretno motorno vozilo tegljač marke „_“, od okrivljenog VV9 teretno motorno vozilo marke „_“ tip „_“, od okrivljenog VV4 teretno motorno vozilo šleper marke „_“ i poluprikolica marke „_“, a od okrivljenih AA, AA1, AA3, AA2, AA5, AA9, AA7, VV1, GG1, GG3, VV7, VV9, VV, GG, GG4 i VV8 svi mobilni telefoni bliže označeni u potvrdama o oduzetim predmetima, kao i oduzete kartice uz te telefone.

  Na osnovu odredbe člana 230 stav 3 KZ, od okrivljenih AA1, AA4, AA6, AA7, VV, VV7, VV4 i GG5 oduzete su sve cigarete, bliže označene u potvrdama o privremeno oduzetim predmetima i po potvrdama o oduzetim predmetima od SS i SS1, kao u spisima predmeta.

  Na osnovu člana 230 stav 4 KZ, od okrivljenog VV7 oduzeto je teretno motorno vozilo marke „Mercedes“, a od okrivljenog GG5 teretno motorno vozilo marke „Skania“.

  Na osnovu odredbi člana 91, 92 stav 1 KZ i člana 513 stav 1 i 2 i 515 ZKP, oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to: od okrivljenog AA novac u iznosu od 5.100 eura i 25 kiparskih funti, od okrivljenog AA6 novac u iznosu od 19.900 eura, od okrivljenog AA4 novac u iznosu od 1.400 eura, od okrivljenog AA3 novac u iznosu od 5.650 eura, od okrivljenog AA5 novac u iznosu od 125.155 eura i od okrivljenog VV novac u iznosu od 920 eura.

  Okrivljeni AA, AA1, AA3, AA2, AA5, AA4, AA6, AA7, AA8, AA9, VV, VV9, VV1, VV7 i GG5 su obavezani da solidarno plate iznos od 933.010.274,43 dinara, a na ime preostalog dela pribavljene imovinske koristi stečene izvršenjem krivičnog dela u korist budžetskih sredstava Republike Srbije, u roku od 60 dana od dana pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

  Okrivljeni su obavezani da u roku od 15 dana po pravosnažnosti presude plate troškove krivičnog postupka, čiju će visinu sud utvrditi posebnim rešenjem, a da u roku od 15 dana po pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja plate na ime paušala i to okrivljeni AA, AA1, AA3 i AA4 iznose od po 100.000,00 dinara, okrivljeni AA6, AA7, AA8, AA9 i VV iznose od po 50.000,00 dinara, okrivljena AA2, AA5 i VV5 iznose od po 30.000,00 dinara, a okrivljeni VV1, VV2, VV4, GG6, VV6, VV7, GG2, VV8, VV9, GG4, GG5, VV3, GG1, GG3, GG iznose od po 20.000,00 dinara.

  Na osnovu odredbe člana 355 tačka 2 ZKP-a, okrivljeni VV2, VV4, GG6, VV5, VV6, GG2, VV8, GG4, VV3, GG1 i GG3 oslobođeni su od optužbe da su izvršili krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ, a okrivljeni GG da je izvršio krivično delo pomaganje učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333 stav 2 KZ, te je određeno da troškovi postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

  Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

  -Tužilac za organizovani kriminal, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili istu preinači u pogledu odluke o kazni za sve optužene, tako što će optuženima utvrditi strožije pojedinačne kazne zatvora za oba krivična dela u okviru zakonskog maksimuma, te im izreći strožije jedinstvene kazne i znatno više novčane kazne, te otkloniti primenu odredaba člana 64 i 65 KZ, kojima su izrečene uslovne osude i izreći efektivne kazne zatvora;

  -branilac okrivljenog AA5, advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, s predlogom da bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda, predlažući da Apelacioni sud preinači pobijanu presudu u odnosu na okrivljenog AA5 i donese odbijajuću presudu za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ, a za krivično delo iz člana 230 stav 2 KZ donese oslobađajuću presudu ili pobijanu presudu ukine i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje ili pobijanu presudu preinači tako što će za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ doneti odbijajuću presudu, a za krivično delo iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ „drastično“ ublažiti kaznu i ukinuti meru bezbednosti oduzimanja predmeta;

  -branilac okrivljenog AA5, advokat AB5, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, predlažući da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu u odnosu na okrivljenog AA5 preinači i okrivljenog oslobodi od krivice ili istu preinači tako što će mu izreći blažu kaznu ili presudu ukine i spise predmeta vrati na ponovno suđenje, te je zatražio da zajedno sa okrivljenim bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda;

  -branilac okrivljene VV6, advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa zahtevom da bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda i žalbenim predlogom da se pobijana presuda preinači tako što će se okrivljenoj VV6 izreći oslobađajuća presuda ili pobijana presuda ukine i spisi predmeta vrate na ponovno suđenje;

  -okrivljeni AA5, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o meri bezbednosti, odluke o oduzimanju imovinske koristi, odluke o troškovima krivičnog postupka, uz predlog da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu preinači tako što će ga osloboditi od optužbe ili mu izrekne uslovnu osudu ili pobijanu presudu ukine i spise predmeta vrati na ponovno suđenje;

  -okrivljeni AA, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o krivičnoj sankciji, odluke o meri bezbednosti, odluke o oduzimanju imovinske koristi, o troškovima postupka i paušalu, uz predlog da Apelacioni sud pobijanu presudu preinači i oslobodi ga od optužbe za oba krivična dela, te da ga oslobodi od obaveza plaćanja imovinske koristi, troškova postupka i paušala, te da izvrši povraćaj predmeta koji su privremeno oduzeti ili da pobijanu presudu ukine i spise predmeta vrati na ponovno suđenje i to sudu redovne nadležnosti, te je tražio da zajedno sa svojim braniocem bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda;

  -branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, s predlogom da Apelacioni sud u odnosu na okrivljenog AA pobijanu presudu preinači tako što će ga osloboditi optužbe ili istu ukine i spise predmeta vrati na ponovno suđenje ili preinači tako što će drastično smanjiti kaznu koju je izrekao prvostepeni sud, te je tražio da bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda;

  -branioci okrivljenog AA1, AA3 i AA2, advokati AB1 i AB2, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o kazni i oduzimanju imovinske koristi, troškovima postupka i imovinsko-pravnom zahtevu, uz predlog da Apelacioni sud u Beogradu nakon održane sednice o kojoj će obavestiti branioce i okrivljene, preinači i prema okrivljenima AA1, AA3 i AA2 za krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ odbije optužbu, a na osnovu člana 355 tačka 2 ZKP okrivljene oslobodi od optužbe da su izvršili krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ, te preinači meru bezbednosti i okrivljenom vrati oduzete predmete, te da preinači odluku o oduzimanju imovinske koristi i izvrši povraćaj iznosa od 5.650 eura AA3, te ih oslobodi obaveze solidarnog snošenja iznosa od 933.010.274,43 dinara, a okrivljene oslobodi dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka i paušala;

  -branilac okrivljenih AA1, AA2 i AA3, advokat AB3, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o krivičnim sankcijama, merama bezbednosti oduzimanja predmeta, oduzimanju imovinske koristi i troškova krivičnog postupka, uz predlog da se pobijana presuda ukine i spisi vrate na ponovno suđenje ili da se presuda u odnosu na okrivljene AA1, AA3, AA2 preinači tako što će isti biti oslobođeni od optužbe, te u skladu s tim preinačiti prvostepena presuda u delu odluke o meri bezbednosti i oduzimanju imovinske koristi, tako što bi se okrivljenom AA3 vratili oduzeti predmeti, a ostali oslobodili obaveze plaćanja imovinsko-pravnog zahteva, paušala i troškova postupka, u svakom slučaju utvrditi da je u odnosu na okrivljene AA1, AA3 i AA2 nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ ili da se pobijana presuda u odnosu na okrivljene preinači tako što će se okrivljenima izreći krivična sankcija u kraćem vremenskom trajanju i sa nižim novčanim iznosima, bez oduzimanja imovinske koristi, a da se takođe oslobode obaveze da solidarno plate imovinsko-pravni zahtev, te da se preinači u delu odluke o meri bezbednosti u pogledu oduzimanja cigareta, te je tražila da zajedno sa okrivljenima bude obaveštena o sednici veća drugostepenog suda;

  -okrivljeni AA4, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o krivičnoj sankciji, meri bezbednosti, oduzimanju imovinske koristi i troškovima postupka, s predlogom da se pobijana presuda ukine i spisi predmeta vrate na ponovno suđenje ili da se ista preinači tako što će ga sud osloboditi od optužbe, preinačiti u pogledu mere bezbednosti, tako što se neće oduzeti cigarete, te imovinska korist u iznosu od 1.400 eura i osloboditi obaveze da solidarno plati iznos od 933.010.274,43 dinara, te osloboditi plaćanja paušala i troškova postupka, a u svakom slučaju se utvrdi da se optužba odbija za krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ, usled zastarelosti krivičnog gonjenja, te je tražio da bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda;

  -branilac okrivljenog AA4, advokat AB4, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, s predlogom da se žalba usvoji, pobijana presuda ukine i spisi predmeta vrate na ponovno suđenje ili da se prvostepena presuda preinači tako što će se okrivljeni AA4 osloboditi od optužbe, te je tražio da bude obavešten zajedno sa okrivljenim o održavanju sednice veća drugostepenog suda;

  -branilac okrivljenog AA6, advokat AB6, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni, s predlogom da se pobijana presuda ukine i spisi predmeta vrate na ponovni postupak i odluku ili da se ista preinači u smislu žalbenih navoda, te je tražio da zajedno sa okrivljenim bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda;

  -branilac okrivljenog AA8, advokat AB8, zbog bitne povrede odredaba ZKP-a, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o kazni, s predlogom da se pobijana presuda preinači i okrivljenom AA8 izrekne blaža kazna ili ista ukine i spisi predmeta vrate na ponovno odlučivanje, te je tražila da zajedno sa okrivljenim bude obaveštena o sednici veća drugostepenog suda;

  -branilac okrivljenog AA7, advokat AB7, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, predlažući da Apelacioni sud u Beogradu u odnosu na krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ u odnosu na okrivljenog AA7 donese presudu kojom se odbija optužba, u odnosu na krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ pobijanu presudu ukine i spise predmeta vrati na ponovno suđenje i to stvarno i mesno nadležnom osnovnom sudu ili u ovom delu u odnosu na okrivljenog AA7 presudu preinači tako što će mu izreći kaznu zatvora u kraćem trajanju i novčanu kaznu u znatno nižem iznosu, a u pogledu oduzimanja imovinske koristi pravilno primeniti zakon i obavezivati okrivljenog na plaćanje nečega što nije ni stekao, te je tražila da zajedno sa okrivljenim bude obaveštena o sednici veća drugostepenog suda;

  -branilac okrivljenog AA9, advokat AB9, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, s predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu ukine i spise predmeta vrati na ponovno suđenje, zahtevajući da zajedno sa okrivljenim bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda;

  -branilac okrivljenog VV, advokat VB, zbog povrede krivičnog zakona, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba ZKP-a, odluke o krivično-pravnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, troškovima postupka i imovinsko-pravnim zahtevima, uz predlog da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu preinači i donese oslobađajuću presudu ili istu ukine i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje ili okrivljenom VV izrekne manju kaznu zatvora i manju novčanu kaznu, te je tražio da zajedno sa okrivljenim bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda;

  -branilac okrivljenog VV1, advokat VB1, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o krivičnoj sankciji, predlažući da Apelacioni sud nakon održane javne sednice o kojoj će biti obavešten on zajedno sa okrivljenim pobijanu presudu preinači izricanjem oslobađajuće presude prema okrivljenom VV1 ili da pobijanu presudu ukine i spise predmeta vrati na novi postupak i odluku;

  -branilac okrivljenih VV2 i VV3, advokat VB2, zbog odluke suda o kaznama i meri bezbednosti, uz predlog da Apelacioni sud preinači pobijanu presudu tako što će okrivljene VV2 i VV3 osuditi na novčane kazne ili im izreći uslovne osude, a u odnosu na okrivljenog VV3 otkloni meru bezbednosti oduzimanja teretnog vozila tegljača marke „Mercedes“, te je tražio da zajedno sa okrivljenima bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda;

  -branilac okrivljenog VV4, advokat VB4, zbog bitne povrede odredaba ZKP-a, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni, s predlogom da se obavesti o sednici veća drugostepenog suda i sa žalbenim predlogom da se pobijana presuda preinači i okrivljenom izrekne kazna zatvora u kraćem vremenskom trajanju ili pobijana presuda ukine i spisi predmeta vrate na ponovno odlučivanje;

  -okrivljeni VV5, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, bitne povrede odredaba krivičnog postupka i odluke o sankciji, s predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu preinači ili je vrati na ponovno odlučivanje ili usvoji predlog da ostatak izrečene kazne zatvora izvrši na način propisan odredbom člana 45 stav 5 KZ;

  -branilac okrivljenog VV7, advokat VB7, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, predlažući da Apelacioni sud u odnosu na krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ na osnovu člana 422 stav 1 tačka 3 ZKP izrekne presudu kojom se optužba odbija zbog apsolutne zastarelosti, a u odnosu na krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ uvaži žalbu branioca okrivljenog i pobijanu presudu ukine i spise predmeta vrati na ponovno suđenje ili je preinači u pogledu pravne ocene dela u odnosu na okrivljenog VV7 i osudi ga za nedozvoljenu trgovinu iz člana 243 KZ ili srazmerno ublaži okrivljenom izrečenu kaznu, te je tražio da zajedno sa okrivljenim bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda. Branilac okrivljenog VV7 je izjavio i dopunu žalbe dana 26.03.2012. godine, ostavši pri žalbenim predlozima i navodima;

  -okrivljeni VV8, ne navodeći poseban zakonski osnov pobijanja prvostepene presude, međutim, iz teksta žalbe se da zaključiti da presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, predlažući da mu se da umerenija kazna;

  -branilac okrivljenog VV9, advokat VB1, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o krivičnoj sankciji, uz predlog da Apelacioni sud, nakon održane javne sednice o kojoj će biti obavešten zajedno sa okrivljenim VV9, pobijanu presudu preinači tako što će okrivljenom VV9 izreći oslobađajuću presudu ili pobijanu presudu ukine i spise predmeta vrati na ponovni postupak i odluku prvostepenom sudu;

  -branilac okrivljenog GG, advokat VB7, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, predlažući da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu preinači tako što će okrivljenog GG osloboditi od optužbe, te je tražio da zajedno sa okrivljenim bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda.

  U odgovoru na žalbu Tužioca za organizovani kriminal, branilac okrivljenih AA1, AA2 i AA3, advokat AB3, predložila je da se izjavljena žalba odbije kao neosnovana, a ostaje pri žalbenom predlogu da se pobijana presuda ukine i spisi predmeta vrate na ponovno suđenje ili da se okrivljeni AA1, AA2 i AA3 oslobode od optužbe.

  U odgovoru na žalbu Tužioca za organizovani kriminal, branilac okrivljenih AA1, AA3 i AA2, advokat AB1, predložio je da je odbrana saglasna s predlogom TOK-a da se pobijana presuda ukine, ali ne iz razloga navedenih u žalbi TOK-a, već u žalbi branilaca okrivljenih.

  AA4 je u svom odgovoru na žalbu Tužioca za organizovani kriminal predložio da se žalba Tužioca za organizovani kriminal odbije kao neosnovana, te je naveo da u celosti ostaje kod svoje žalbe.

  Odgovor na žalbu Tužioca za organizovani kriminal dala je branilac okrivljenog AA7, advokat AB7, te predložila da se žalba TOK-a odbije kao neosnovana, te da se u odnosu na AA7 uvaži žalba odbrane.

  Advokat AB9, za okrivljenog AA9 je dao odgovor na žalbu Tužioca za organizovani kriminal, predlažući da se pobijana presuda ukine i spisi predmeta vrate na ponovno odlučivanje.

  Advokat VB2, kao branilac okrivljenih VV2 i VV3, dao je odgovor na žalbu javnog tužioca, u kom je predložio da se žalba TOK-a u odnosu na okrivljene VV2 i VV3 odbije kao neosnovana.

  Odgovor na žalbu Tužioca za organizovani kriminal dao je i branilac okrivljenog VV4, advokat VB4, predlažući da se žalba javnog tužioca u odnosu na okrivljenog VV4 odbije kao neosnovana.

  Za okrivljenog VV7, odgovor na žalbu Tužioca za organizovani kriminal dao je i advokat VB7, kao njegov branilac, predlažući da se žalba odbrane u odnosu na okrivljenog VV7 uvaži, a žalba TOK-a odbije kao neosnovana.

  Advokat AB7 dala je odgovor na žalbu Tužioca za organizovani kriminal u svojstvu branioca okrivljenog GG1, uz predlog da se izjavljena žalba odbije kao neosnovana i prvostepena presuda u odnosu na okrivljenog GG1 potvrdi ili preinači tako što će se u odnosu na krivično delo zločinačkog udruživanja iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ doneti presuda kojom se optužba odbija ili presuda ukine i spisi predmeta vrate na ponovno suđenje.

  U odgovoru na žalbu Tužioca za organizovani kriminal, branilac okrivljenog GG, advokat VB7, predložio je da se žalba odbije kao neosnovana, a uvaži žalba odbrane za okrivljenog GG i isti oslobodi od optužbe.

  Podneskom Ktž.br.52/12 od 12.06.2012. godine, Apelacioni javni tužilac u Beogradu predložio je da se žalba Tužioca za organizovani kriminal usvoji, pobijana presuda ukine u celosti ili preinači u pogledu pravne ocene dela u odnosu na optužene GG2, VV2, VV3, GG1, GG3, VV8, GG4, GG6 i GG i njihove radnje pravno kvalifikuju kao krivično delo krijumčarenja iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ i u pogledu odluke o kazni za sve optužene, tako što će optuženima utvrditi strožije pojedinačne kazne zatvora za oba krivična dela u okviru zakonskog maksimuma, te im izreći strožije jedinstvene kazne zatvora i znatno više novčane kazne, otkloniti primenu odredbi člana 64 i 65 KZ, kao i izrečene uslovne osude i izreći efektivne kazne zatvora.

  Razmatrajući spise predmeta i pobijanu presudu, a po oceni navoda iznetih u izjavljenim žalbama, odgovorima na žalbu TOK, te mišljenju nadležnog tužioca, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje je, nakon održane sednice veća u dane 26.-29. novembra 2012. godine, u prisustvu zamenika Apelacionog javnog tužioca Milenka Mandića, okrivljenih AA1, AA2, AA3 i njihovih branilaca, advokata AB2 i AB3, prisustvu okrivljenog AA4 i njegovih branilaca, advokata AB4 i VB8, prisustvu okrivljenog AA5 i branioca okrivljenih AA5, AA i VV6, advokata AB i po zameničkom punomoćju za ovog advokata - advokata VB5, okrivljenog AA6 i njegovog branioca, advokata AB6, okrivljenog AA7 i njegovog branioca, advokata AB7, ujedno i branioca okrivljenog GG1, okrivljenog AA8 i njegovog branioca, advokata AB8, okrivljenog AA9 i njegovog branioca, advokata AB9, okrivljenog VV i branioca po zameničkom punomoćju za advokata VB, advokata VB3, okrivljenog VV1, okrivljenog VV4 i njegovog branioca, advokata VB4, okrivljene VV6, okrivljenog VV9, a u odsustvu uredno pozvanih okrivljenog AA, VV2 i VV3 i njihovog branioca, advokata VB2, branioca okrivljenih VV1 i VV9, advokata VB1, okrivljenih VV7 i GG i njihovog branioca, advokata VB7, nakon održanog većanja i glasanja u sednici veća dana 03.12.2012. godine, našao:

žalba okrivljenog AA osnovana je u samo delu koji se tiče uračunavanja pritvora u izrečenu kaznu; žalbe okrivljenog AA5 i njegovog branioca, advokata AB, branilaca okrivljenih AA1, AA2 i AA3, advokata AB1 i AB2, te AB3, okrivljenog AA4 i njegovog branioca, advokata AB4, branioca okrivljenog AA6, advokata AB6, branioca okrivljenog AA7, advokata AB7, branioca okrivljenog AA9, advokata AB9, branioca okrivljenog VV, advokata VB, branioca okrivljenog VV7, advokata VB7 osnovane su u delu u kome se ukazuje da je u odnosu na krivično delo iz člana 346 stav 2 ZKP nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja; žalbe advokata AB9 i AB3 osnovane su i u delu u kom se ukazuje da je nepravilna odluka o paušalu, žalba okrivljenog AA5 i advokata AB1 i AB2 osnovane su i u delu koji se tiče troškova postupka, dok su žalbe Tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljenog AA5, advokata AB5, branioca okrivljenih VV6 i AA, advokata AB, branioca okrivljenog AA8, advokata AB8, branioca okrivljenih VV1 i VV9, advokata VB1, branioca okrivljenih VV2 i VV3, advokata VB2, okrivljenog VV5, okrivljenog VV8, branioca okrivljenog GG, advokata VB7 i branioca okrivljenog VV4, advokata VB4, neosnovane, kako sledi:


BITNE POVREDE ODREDABA KRIVIČNOG POSTUPKA

ČLAN 438 STAV 1 TAČKA 2 ZKP

   Advokati AB1 i AB2 te AB7 smatraju da Specijalno odeljenje Višeg suda u Beogradu nije bilo ovlašćeno da donese prvostepenu presudu, budući da je za krivično delo iz člana 346 stav 2 ZKP nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja te stoga ne postoje ni navodni članovi odnosno pripadnici grupe, a ne može postojati ni organizovana kriminalna grupa, pri čemu advokat AB7 ističe i da krivično delo krijumčarenje spada u krivična dela za koja je nadležan osnovni sud.

   Slično ovome, i branioci koji smatraju da su radnje okrivljenih pogrešno kvalifikovane, jer je krivično delo iz člana 346 KZ konzumirano stavom 2 člana 230 KZ, ukazuju na stvarnu nenadležnost prvostepenog suda.

  Suprotno ovim stavovima, prvostepeni sud je bio stvarno nadležan kako za vođenje postupka, tako i za donošenje presude, budući da okolnost da je, nakon donošenja prvostepene presude, za krivično delo iz člana 346 stav 2 ZKP nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, ne utiče na pravilno zasnovanu nadležnost prvostepenog suda, a stav i ovog suda je da krivično delo iz člana 346 KZ nije konzumirano kvalifikovanim oblikom iz stava 2 krivičnog dela iz člana 230 KZ.


ČLAN 438 STAV 1 TAČKA 8 ZKP

   Okrivljeni AA5 i AA te advokati AB1 i AB2 ukazuju da sud nije potpuno rešio predmet optužbe. Ovo stoga što, prema stavu ovih odbrana, optužnicom TOK Kt.S.19/07 preciziranom i izmenjenom dana 23.11.2010. godine, kao vreme izvršenja krivičnih dela, označen je period od neutvrđenog datuma i meseca tokom 2004. godine do 13.9.2007. godine, a pobijana presuda se odnosi na radnje od februara 2006. godine do 13.9.2007. godine.

  Apelacioni sud nalazi da navedeno ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 8 ZKP jer, kao što je pravilno utvrdio prvostepeni sud i, na strani 466 presude, dao objašnjenje, TOK tokom postupka nije pružio dokaze iz kojih bi se na nesumnjiv način moglo utvrditi da je ova organizovana kriminalna grupa delovala od neutvrđenog dana i meseca 2004. godine do februara 2006. godine pa je ovaj deo izostavio u izreci, pri čemu je predmet optužbe rešen, jer su okrivljenima stavljena na teret krivična dela koja su po svojoj prirodi trajna, a u odnosu na svaku, pojedinačno inkriminisanu radnju, prvostepeni sud je rešio predmet optužbe, pa su izjavljene žalbe u ovom delu neosnovane.

ČLAN 438 STAV 1 TAČKA 9 ZKP

   Okrivljeni AA5 i advokat VB7 u svojstvu branioca okrivljenih VV7 i GG navode i da je optužba prekoračena i to, kako okrivljeni AA5 smatra, time što ga sud osuđuje za radnje koje mu se optužnicom ne stavljaju na teret-posredno bavljenje prodajom, rasturanjem, prikrivanjem i neuplaćivanjem carine, što ukazuje i advokat VB7 u odnosu na okrivljenog VV7 – jer se i na njega odnosi izreka u delu u kom se navodi prodaja, rasturanje i prikrivanje neocarinjene robe a tužilac mu stavlja na teret samo prenošenje cigareta, dok VB7 smatra i da je optužba prekoračena u odnosu na okrivljenog GG unošenjem subjektivnih obeležja krivice u izreku.

   Činjenica da je u izreci prvostepene presude, u delu gde su inkriminisane radnje organizatora i članova organizovane kriminalne grupe, najpre uopšteno opisano kojim radnjama i na koji način su ostvarena bitna obeležja krivičnog dela iz člana 230 stav 2 KZ, ne predstavlja prekoračenje optužbe, budući da su pojedinačne radnje svakog od okrivljenih ponaosob, opisane u narednom delu izreke. Unošenje subjektivnih obeležja krivičnog dela je preciziranje izreke u skladu sa zakonom, u pogledu onih elemenata koja predstavljaju zakonsku prezumpciju, koja tokom postupka nije osporena, takođe ne predstavlja prekoračenje optužbe.


ČLAN 438 STAV 2 TAČKA 1 ZKP

TRANSKRIPTI RAZGOVORA

  a) Mere nadzora i snimanja telefonskih razgovora

  Osporavajući zakonitost transkripata telefonskih razgovora kao dokaza u konkretnom krivičnom postupku, okrivljeni AA5 i AA, njihov branilac, advokat AB, advokati AB1, AB2 i AB3 kao branioci okrivljenih AA1, AA3 i AA2, okrivljeni AA4 i njegov branilac, advokat AB4, branilac okrivljenog AA6, advokat AB6, branilac okrivljenog AA8, advokat AB8, branilac okrivljenog AA7, advokat AB7 i branilac okrivljenog VV, advokat VB, prvenstveno osporavaju validnost mera za snimanje telefonskih razgovora okrivljenih i to u pogledu sledećih okolnosti:

Nenadležnost istražnog sudije

  Okolnost da je Specijalnom tužilaštvu poverena nadležnost za određivanje mere snimanja razgovora tek 14.9.2007. godine, rešenjem Republičkog javnog tužioca Ktr.ok. 20/07 a da je u konkretnom slučaju, po stavu odbrana, istražni sudija Okružnog suda u Beogradu, kao funkcionalno nenadležni sudija, na predlog specijalnog tužioca, kao nenadležnog tužioca, odredio mere snimanja, po nalaženju ovog suda ne dovodi u pitanje zakonitost snimljenih telefonskih razgovora kao dokaza upotrebljenog u postupku. Ovo stoga što je, u skladu sa odredbom člana 232 ZKP naredbe izdao istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, na predlog specijalnog tužioca a koji je bio ovlašćen da takav predlog stavi u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala.

Nepotpuno i nepravilno sačinjene naredbe za mere

  AB i AB3 u izjavljenim žalbama insistiraju na tezi da su naredbe „falsifikovane“ odnosno da je tužilac iskoristio činjenicu da se odnose na „neodređena“ lica – NN Mali, NN Drug, da su navodnim ispravkama promenjeni brojevi telefona na koje se odnose naredbe i da čak i tada postoji period „nepokriven“ merama od 28.02.-07.3.2007. godine.

  Suprotno navedenom, naredbe za snimanje telefonskih razgovora u svemu su izdate u skladu sa odredbom člana 232 ZKP te je u skladu sa istim naredbama sprovedeno i snimanje telefonskih razgovora lica za koja su postojali osnovi sumnje da su učinila krivična dela te nema nezakonitosti na koje ovi branioci ukazuju, a što je i prvostepeni sud cenio prilikom odbijanja predloga da se transkripti izdvoje iz spisa predmeta i o čemu je stranicama 491-495 dao detaljno obrazloženje.

Krivična dela za koje se može odrediti mera nadzora i snimanja razgovora

  Kako su naredbe izdate za krivična dela primanja i davanja mita odnosno i druga krivična dela za koja nijedan okrivljeni u konkretnom postupku nije oglašen krivim, a krivično delo krijumčarenje nije u tzv. katalogu krivičnih dela iz člana 232 ZKP, u izjavljenim žalbama se, i po ovom osnovu, osporava zakonitost izdatih naredbi, samim tim i zakonitost transkripata razgovora kao dokaza. Osim toga, ukazuje se da se mere nadzora mogu koristiti samo u odnosu na krivična dela koja su učinjena pre izdavanja naredbe.

  Na osnovu odredbe člana 232 ZKP, nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora odnosno komunikacije, moglo se odrediti prema licu za koje postoje osnovi sumnje da je učinilo krivično delo, a, na osnovu člana 504-lj ZKP važećem u vreme izdavanja naredbi, u situaciji koja se odnosila na pripremanje krivičnog dela organizovanog kriminala bilo je navedeno da pored mera iz člana 232 ZKP mogu se primeniti i još neke druge mere koje izričito predviđa član 504-lj po vrsti, uslovima i trajanju, što znači da se upućujući karakter odredbe člana 504-lj u delu u kome se pominje član 232 ZKP odnosio samo na mere koje su ovom posebnom odredbom proširene i na slučajeve u situaciji kada se priprema krivično delo organizovanog kriminala, što vodi zaključku da se odnosi na bilo koje krivično delo organizovanog kriminala uključujući i krivično delo krijumčarenja, a ne samo krivična dela iz kako to prvostepeni sud navodi, kataloga iz člana 232 ZKP. Mere za snimanje razgovora su određene pre nego što su krivična dela, za koja su okrivljeni oglašeni krivim, izvršena, iako je odredbom člana 232 ZKP propisano da se mera određuje ako postoje osnovi sumnje da je lice prema kome se mera određuje, samo ili sa drugim, izvršilo određena krivična dela. Međutim, s obzirom na provedene dokaze u toku postupka, evidentno je su svi okrivljeni u odnosu na koje je sadržina transkripata telefonskih razgovora bila jedan od dokaza, bili dobro povezani, a sve u cilju vršenja krivičnog dela krijumčarenja i da su navedena lica određeno vreme funkcionisala na takav, protivpravan, način, dakle, i pre započinjanja tonskog snimanja to transkripti obuhvataju samo jedan period odnosno segment u kontinuiranom vršenju ovog krivičnog dela, pri čemu je vreme izvršenja krivičnih dela upravo i opredeljeno kao u izreci, za period u kome je optužba osnovanu sumnju da su okrivljeni izvršili krivična dela, dokazala van svake sumnje.

  b) Interpretacije, komentari, veštačenje glasa

  Branilac okrivljenog AA6, navodi i da je sud pogrešno cenio sadržinu razgovora, vršeći, na osnovu beležaka na traskriptima, zamenu sagovornika, neutvrđujući lokacije mobilnih telefona sa kojih su razgovori obavljani itd. A što je po stavu ovog branioca od uticaja na pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja. Osim toga, branilac paušalno osporava i izvršeno veštačenje glasova, ukazujući da će na javnoj sednici ove navode elaborirati, ali, na javnu sednicu nije pristupio, pa se Apelacioni sud u ove navode nije bliže upuštao jer se iz žalbenih navoda ne vidi u kom pravcu i cilju se osporava veštačenje dr EE. Uvidom u spise predmeta, Apelacioni sud nalazi da je u odnosu na okrivljenog AA6, osim na osnovu trasnkripata telefonskih razgovora činjenično stanje utvrđeno i na osnovu pismenih dokaza u spisima i iskaza okrivljenih GG1, GG3, okrivljenog GG2, sačinjenih video zapisa GG5, AA9, a zatim i na osnovu dela odbrane okrivljenog AA7 pa su izneti navodi, koji se tiču primedbi na sačinjene transkripte i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu lokacija sa kojih su obavljani razgovori, bez uticaja na drugačije odlučivanje.


SLUŽBENE BELEŠKE

  Suprotno stavovima okrivljenih AA i AA4 te branilaca okrivljenih AA1, AA2 i AA3, službene beleške o obaveštenjima primljenim od građana podobne su da kao dokaz služe u konkretnom krivičnom postupku. Ovo stoga što se zakonitost procesnih radnji ceni prema procesnom zakonu koji je važio u vreme preduzimanja radnje. Kako je Zakonikom o krivičnom postupku („Sl.glasnik RS“ 70/01...49/07), članom 504j bilo propisano da se iskazi i obaveštenja koje je tužilac prikupio u pretkrivičnom postupku mogu upotrebiti kao dokaz, ali se odluka ne može zasnivati samo na njima a odredba člana 504l stav 2 ZKP je predviđala da javni tužilac može od organa unutrašnjih poslova zahtevati da preduzme određene radnje i mere, to jasno proizilazi da se pomenute beleške mogu koristiti kao dokaz, budući se presuda ne zasniva samo na njima.


DOKAZI NA KOJIMA SE ZASNIVA EKONOMSKO VEŠTAČENjE

  Okrivljeni AA4 i njegov branilac, advokat AB4, te branilac okrivljenog VV7, advokat VB7 smatraju da interne beleške, notesi, sveske i sl. nisu podobni da bi služili kao osnov za izvršeno veštačenje. Međutim, navedena pismena nisu, u smislu odredbe stava 2 člana 18 ZKP, važećeg u vreme veštačenja odnosno oduzimanja pomenutih predmeta, sama po sebi niti prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorom, niti su ZKP ili drugim zakonom izričito zabranjena, pa je pravilno prvostepeni sud iste poverio veštaku ekonomske struke kao predmet veštačenja.

ČLAN 438 STAV 2 TAČKA 2 ZKP

IZREKA

  Advokat AB kao branilac okrivljene VV6 navodi da je izreka nerazumljiva jer se u istoj navodi da je okrivljena VV6 u stanu okrivljenog AA prikrivala internu evidenciju za koju je znala da se odnosi na neocarinjene cigarete, pa je nerazumljivo kako ona može nešto da prikriva u tuđem stanu a osim toga u izreci je opisano da je uništila četiri lista formata A-4 a pomenute papire je policija pronašla u stanu.

  Navedeno ne predstavlja nerazumljivost izreke jer je nebitno gde se vrši prikrivanje tragova krivičnog dela – za postojanje krivičnog dela iz člana 333 KZ je bitno da učinilac ima svest da na ovaj način pomaže učiniocu da ne bude otkriven, te kako je tokom postupka na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljena VV6 imala svest da cepanjem i bacanjem interne evidencije okrivljenog AA istom pomaže da ne bude otkriven u izvršenju krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko pet godina, to je pravilno prvostepeni sud oglasio krivom zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 333 stav 2 KZ.

  Nepreciznost izreke koja se odnosi na način na koji je okrivljena prikrila evideniciju – „uništila“ bacanjem i cepanjem u VC šolju i bide, nije od bitnog uticaja jer je činjenica da je ta 4 lista okrivljena pocepala i bacila.

  Okrivljeni AA, branioci, advokati AB1 i AB2, AB9 i VB, navode da je izreka nerazumljiva jer prvostepeni sud navodi, u delu odluke o meri bezbednosti, da se od okrivljenih oduzimaju „svi telefoni i kartice“. Međutim, kako je prvostepeni sud jasno naveo da se oduzimaju telefoni i kartice uz te telefone, kao po potvrdama o oduzetim predmetima, identifikujući okrivljene na koje se ova mera odnosi, to je izreka dovoljno precizna i izvršiva u ovom delu.

  Advokat AB3 smatra da u izreci nije opisan subjektivni odnos učinilaca prema krivičnom delu, kao bitno obeležje krivičnog dela, jer se u izreci samo navodi da su okrivljeni postupali „sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, sa umišljajem, svesni da je njihovo delo zabranjeno“. Ovaj sud nalazi da je subjektivan odnos jasno opredeljen, kao umišljaj, pa je žalba i u ovom delu neosnovana.

  Okrivljeni AA5 i branioci okrivljenih AA1, AA3 i AA2, advokati AB1 i AB2, ukazuju da je izreka presude nerazumljiva u delu u kom se tiče odluke o troškovima postupka jer se okrivljeni obavezuju da u roku od 15 dana po pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, plate troškove postupka čiju će visinu odrediti posebnim rešenjem, u kom delu su ove žalbe osnovane, pa kako se ovaj deo presude može izdvojiti bez štete za presuđenje u preostalom delu, to je Apelacioni sud, usvajajući žalbe, ovaj deo presude ukinuo i spise vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, odlučujući kao u stavu III izreke.


NEDOSTATAK RAZLOGA O ODLUČNIM ČINjENICAMA

  Organizovana kriminalna grupa

  Branilac okrivljenog AA5, advokat AB5, okrivljeni AA, okrivljeni AA4 i njegov branilac, advokat AB4 ukazuju da sud nije dao razloge niti u izreci opisao odlučnu činjenicu-postojanje organizovane kriminalne grupe.

  Odredbom člana 346 stav 1 i 2 KZ bilo je propisano da će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina ko organizuje grupu ili drugo udruženje koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna, a pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava 1. ovog člana, kazniće se zatvorom do jedne godine.

  Da je okrivljeni AA organizovao kriminalnu grupu, čija delatnost se ogledala u tome što je organizovao nabavku cigareta preko preduzeća okrivljenih AA3 i AA1, u Ujedinjene Arapske Emirate, u Grčku, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Nemačku, koristeći poslovne veze koje ima kao član porodice koja je u vlasništvu preduzeća „SS4“ iz Podgorice, koje preduzeće je između ostalog i višegodišnji ovlašćeni uvoznik cigareta za Republiku Crnu Goru, koji međunarodni transport su realizovali okrivljeni AA3 i okrivljeni AA1, a potom u dogovoru sa okrivljenim AA4 koji je držao neregistrovane magacine, u koji su bile smeštene cigarete prethodno dopremljene i skladištene u bescarinsku zonu Luke Bar i iste prodavali prikazujući da su fiktivno prodavane i razduživane, dok su faktički prenošene preko carinske linije Republike Srbije i Crne Gore bez carinskog nadzora, u cilju dalje nelegalne prodaje, koju prodaju su vršili po nalogu AA, koji je na osnovu intenzivne telefonske komunikacije sa okrivljenima AA3, AA1 i AA4 istima davao naloge vezano za vrstu i količinu cigareta, način i cenu prodaje istih, kao i nabavku i finansiranje, te vršio kontrolu rada ovih okrivljenih, sve vezano za njegove planove, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu dela iskaza okrivljenog AA, iskaza predstavnika "SS4" i svedoka SS2, na osnovu lične evidencije okrivljenog, i naposletku sadržinom prisluškivanih telefonskih razgovora, pri čemu su na stranicama 368-372 obrazloženja pobijane presude dati jasni razlozi o ovoj odlučnoj činjenici, suprotno stavu u izjavljenim žalbama.

   Količina i vrednost cigareta

   Advokat AB, okrivljeni AA, branioci okrivljenih AA1, AA3 i AA2, okrivljeni AA4 i advokat AB4, advokat AB8, advokat AB7 za okrivljenog AA7, advokat VB za okrivljenog VV, advokat AB6 za okrivljenog AA6 u pogledu načina utvrđivanja količine i vrednosti neocarinjenih cigareta, samim tim i vrednosti izbegnutih carinskih dažbina ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, odnosno nedostatak razloga o odlučnim činjenicama jer je veštak ekonomske struke, odustao od svog osnovnog nalaza i mišljenja.

  Takođe osporavajući utvrđenu količinu i vrednost cigareta, Tužilac za organizovani kriminal, potpuno suprotno, smatra da je sud morao prihvatiti veštačenje koje je u potpunosti saglasno sa pronađenom i oduzetom internom evidencijom o količini i vrsti cigareta, stanjima cigareta po magacinima i prodatim cigaretama, a po kom nalazu i mišljenju je ukupna vrednost krijumčarenih cigareta 3.414.923.781 dinara a izbegnuti javni prihodi u iznosu od 5.152.803.669 dinara.

  Međutim, po nalaženju ovog suda, prvostepeni sud je količinu i vrstu cigareta koje tokom postupka nisu oduzete utvrdio zbrajajući vrste i količine cigareta otpremljene iz slobodne carinske zone Luke Bar, a koje su, prema izveštaju Uprave carine Crne Gore, stigle u slobodnu carinsku zonu na preduzeće „_“, koji izveštaj je potvrđen dokumentacijom „_“, sa količinom cigareta koja je dopremljena u slobodnu carinsku zonu Luke Bar preko SS6, a na preduzeće „_“ i sa količinom cigareta koja se nalazila kod okrivljenog AA4 i bila predmet nelegalne trgovine. Ovako utvrđena količina je umanjena za količinu cigareta koja je legalno, tranzitom kroz Republiku Srbiju iz Republike Crne Gore isporučena, u bescarinsku zonu Arad. Količina cigareta u odnosu na okrivljene AA1 i AA3, utvrđena je zbrajanjem vrste i količine cigareta navedene u dokumentaciji slobodne carinske zone u Luci Bar, prema „_“, a koja je otpremljena na osnovu fiktivne dokumentacije, jer tokom postupka nisu izneti dokazi u prilog tezi odbrane da je preduzeće „_“ zaista u bescarinskoj zoni prodalo cigarete određene vrste i količine drugom preduzeću. U količinu i vrstu cigareta koja se odnosi na okrivljene AA3 i AA1 nisu ubrajane cigarete koje su dopremljene na „_“, a koje su regularno izašle sa teritorije Republike Srbije preko preduzeća „_“ i otpremljene u slobodnu carinsku zonu u Rumuniju, a u odnosu na okrivljenog AA4 količina i vrsta cigareta je utvrđena na osnovu sadržine komunikacije ovog okrivljenog sa ostalima i na osnovu količine cigareta koje su bile predmet isporuke iz neregistrovanih magacina sa teritorije Republike Crne Gore u organizaciji okrivljenog AA4 i količine koja je naznačena u ličnoj evidenciji okrivljenog AA.

  Radi utvrđivanja vrednosti predmetnih cigareta koje su nelegalnom trgovinom stupile na teritoriju Republike Srbije, pri čemu nisu bile predmet kontrole carinskih organa, sud je pošao od dela nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke EE1, a koji deo se odnosi na utvrđivanje vrednosti pojedinačnih cigareta, objašnjenju pojmova „master-karton“, koji se sastoje od 50 boksova cigareta i „boks“, što je opštepoznata činjenica - 10 paklica cigareta, pri čemu je vrednost cigareta, s obzirom da nisu postojali validni podaci o vrednosti, kao što branioci okrivljenih ukazuju u izjavljenim žalbama, jasno i zakonito utvrđena na osnovu odredbi Carinskog zakona, kojim odredbama je propisano na koji način se utvrđuje carinska vrednost uvezene robe, u slučaju da se ista vrednost ne može utvrditi na osnovu drugih podataka, npr.faktura otpremnice ili cene iste ili slične količine robe kada postoje podaci o toj robi, pri čemu je, po nalaženju ovog suda, pravilno vrednost cigareta neutvrđene marke i proizvođača utvrđena u iznosu od 0,26 eura po paklici, odnosno 2,6 eura po boksu, kao najniža vrednost određena uopšte za cigarete neutvrđene marke i proizvođača na osnovu carinskih odredbi.

  Dinarsku vrednost ovako utvrđene količine cigareta pravilno je prvostepeni sud opredelio po kursu na dan 13.09.2007. godine, jer je to vreme do kada su preduzimane inkriminisane radnje u konkretnom slučaju, pa su neosnovani navodi odbrane da je nejasno zbog čega je ovaj datum uzet kao datum obračuna dinarske protivvrednosti utvrđene vrednosti količine cigareta, a u odnosu na pojedinačno oduzete količine cigareta od okrivljenih VV3, GG2, VV, GG1, GG3 i GG5 dinarska protivvrednosti je utvrđena, logično, prema datumima kada su cigarete od ovih okrivljenih i oduzete.

  Osim toga, sud je radi obračuna iznosa za koji nisu obračunati i plaćeni javni prihodi takođe koristio deo nalaza i mišljenja veštaka koji se odnosi na način i postupak utvrđivanja visine stope i obračuna carine, akcize i PDV-a, kao javnih prihoda, čije plaćanje je bilo predviđeno propisima koji su bili na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela, a koji se odnose na postupak uvoza i carinjenja cigareta u Republici Srbiji. Stoga su neosnovani navodi žalbi u kojima se ističe da je sud vrednost utvrđivao za period od 2004. godine, pa do 13.09.2007. godine.

  Dakle, prvostepeni sud je na stranicama 444-449, koristeći metodologiju koju je u nalazu i mišljenju izneo sudski veštak, utvrdio vrednost neocarinjenih cigareta kao vrednost carinske osnovice, a zatim primenjujući postupak obračuna carinskih i poreskih opterećenja za cigarete utvrdio ukupnu vrednost od 821.055.970,73 dinara, za koji nisu obračunati i plaćeni javni prihodi, u ukupnom iznosu od 945.604.978,13 dinara, u kom iznosu je oštećen budžet Republike Srbije, opredeljujući, pri tome, pojedinačno vrednost cigareta u odnosu na okrivljenog AA1 i AA3, te okrivljenog AA4.

  Dakle, pravilno je, po nalaženju ovog suda, prvostepeni sud prihvatio deo nalaza i mišljenja veštaka koji se tiče načina utvrđivanja vrednosti pojedinih vrsta cigareta, u skladu sa carinskim propisima, zatim, metodologiju obračuna javnih prihoda, te u skladu sa izvedenim dokazima i na nesumnjiv način utvrđenim činjeničnim stanjem, izveo pravilan zaključak o vrednosti krijumčarenih cigareta, odnosno visini neplaćenih javnih prihoda.

  Okolnost da je veštak u svom dopunskom nalazu i mišljenju od 21.06.2010. godine praktično odustao od osnovnog nalaza i mišljenja, navodeći da je Budžetu Republike Srbije pričinjena šteta u ukupnom iznosu od 50.126.664,28 dinara, na osnovu raspoloživih dokaza – knjigovodstveno-računovodstvene dokumentacije, stoga, s jedne strane čini neosnovanom žalbu Tužioca za organizovani kriminal, a sa druge, ne dovodi u pitanje pravilnost zaključka prvostepenog suda o količini i vrednosti krijumčarenih cigareta, kako se to ukazuje u žalbama okrivljenih i njihovih branilaca, jer su ove činjenice pravilno i potpuno utvrđene na napred opisani način. .

  Ovo stoga, što je veštak naveo da je ovo iznos neplaćenih dažbina na robu – cigarete koje su zatečene na teritoriji Republike Srbije . Na ovaj način veštak se upustio u pravnu ocenu za koju nije ovlašćen, praktično sam vršeći ocenu izvedenih dokaza. Kako je prvostepeni sud na nesumnjiv način utvrdio da su količine cigareta, bliže opisane u izreci prvostepene presude, prešle carinsku liniju između Republike Crne Gore i Republike Srbije, to je ocenom izvedenih dokaza pojedinačno i u njihovoj međusobnoj povezanosti, za koju je prvostepeni sud i ovlašćen, pravilno i utvrdio vrednost cigareta i iznos neplaćenih javnih prihoda na ovu robu, koja metodologija obračuna u izjavljenim žalbama praktično nije ni osporavana.

  Oduzimanje imovinske koristi

   Advokat AB kao branilac okrivljenog AA5, sam okrivljeni AA5, okrivljeni AA, okrivljeni AA4, advokat AB7 za okrivljenog AA7, advokat VB za okrivljenog VV, smatraju da u presudi nedostaju razlozi o oduzimanju imovinske koristi od okrivljenih, i to pozivanjem na konstataciju suda da se od okrivljenih oduzima „preostali deo imovinske koristi“ i da je sud dinarsku protivvrednost obračunao na dan 13.9.2007. godine, a kod obračuna cenio i period od 2004. godine.

  Pozivanjem na nedostatak razloga o načinu utvrđivanja količine cigareta i vrednosti pribavljene imovinske koristi koja se ogleda u neplaćanju javnih prihoda na cigarete, advokat AB, kao branilac okrivljenog AA5, sam okrivljeni AA5, okrivljeni AA, okrivljeni AA4 i advokat AB7 za okrivljenog AA7 i advokat VB za okrivljenog VV, ukazuju da u presudi nedostaju razlozi o oduzimanju imovinske koristi od okrivljenih, pri čemu se ukazuje da je nejasno šta prvostepeni sud u izreci prvostepene presude podrazumeva pod „preostalim delom imovinske koristi“.

  Od okrivljenog AA, AA6, AA4, AA3, okrivljenih AA5, VV, sud je oduzeo novac koji je kod njih pronađen kao deo imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela, te je ove okrivljene zajedno sa okrivljenima AA1, AA2, AA7, AA8, AA9, VV9, VV1, VV7 i GG5 obavezao da solidarno plate iznos od 933.010.274,43 dinara, a na ime preostalog dela pribavljene imovinske koristi stečene izvršenjem krivičnih dela, a u kom iznosu je oštećen Budžet Republike Srbije i to upravo za vremenski period naveden u izreci prvostepene presude. Naime, kada se od iznosa od 945.604.978,13, u kom iznosu je oštećen budžet Republike Srbije protivpravnim ponašanjem okrivljenih, odnosno u kom iznosu su oni pribavili imovinsku korist oduzme novac koji je pronađen kod pomenutih okrivljenih kao deo imovinske koristi pribavljen izvršenjem krivičnog dela (12.594.703.70 dinara), dolazi se do iznosa od 933.010.274,43 dinara, što je vrednost imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela, te je pravilno prvostepeni sud okrivljene obavezao da solidarno plate navedeni iznos, pri čemu, imajući u vidu da bez obzira što je za krivično delo iz člana 346 stav 2 ZKP nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, kako su oglašeni krivim da su krivično delo krijumčarenje iz člana 230/2 u vezi stava 1 KZ izvršili u saizvršilaštvu znači da je svako od njih svojim radnjama bitno doprineo izvršenju krivičnih dela, pa su neosnovani navodi koji se tiču navodno nepravilne odluke prvostepenog suda da se imovinska korist solidarno naknadi. Kako je krivično delo krijumčarenje krivično delo trajne prirode, to je pravilno za određivanje dinarske protivvrednosti imovinske koristi prvostepeni sud uzeo kurs na dan poslednje radnje izvršenja krivičnog dela. Pojedinačnim navodima žalbi koji se tiču navodnog odsustva razloga za oduzimanje zatečenog novca kod okrivljenih, odnosno tvrdnji odbrana da su u pitanju legalni prihodi okrivljenih, biće detaljno razmatrani u delu obrazloženja ove presude, koji se tiče činjeničnog stanja.

  Tužilac za organizovani kriminal osporava odluku o oduzimanju imovinske koristi pozivajući se na tezu da su količina i vrednost krijumčarenih cigareta pogrešno obračunati, te su stoga pogrešno obračunati i neplaćeni javni prihodi, a koju tezu je Apelacioni sud prethodno ocenio neosnovanom, te se tako žalbenim navodima Tužioca za organizovani kriminal ne dovodi u pitanje ni pravilnost odluke prvostepenog suda o oduzimanju imovinske koristi.


ČLAN 438 STAV 2 TAČKA 3 ZKP

Upotreba jezika

   Branioci okrivljenih AA1 i AA2 te okrivljenog AA3, advokati AB1, AB2 i AB3, smatraju da je pravo okrivljenih na odbranu povređeno činjenicom da im nije bilo omogućeno da prate izvođenje dokaza na jeziku koji razumeju, jer su brojni pismeni dokazi, koji su na engleskom jeziku, izvedeni.

   Međutim, iz spisa predmeta najpre proizilazi da ova primedba nije stavljena tokom postupka a zatim, dokumentacija na engleskom jeziku je prevedena od strane sudskog tumača za engleski jezik, PP, pa su žalbe i u ovom delu ocenjene neosnovanim.

Iznošenje odbrane

   Okrivljeni AA4 i njegov branilac smatraju da je okrivljenom AA4 povređeno pravo na odbranu time što je saslušan jedva osam dana od dana kada je ekstradiran i kada mu je uručena optužnica, Uvidom u spise predmeta, Apelacioni sud je utvrdio da je prvostepeni sud, prilikom uzimanja odbrane okrivljenog AA4, u svemu postupio u skladu sa odredbom člana 4 ZKP, a da prema stanju u spisima predmeta, ne proizilazi da je okrivljeni tražio dodatni rok za spremanje i iznošenje odbrane.

Izrada presude

  Advokat AB3 i okrivljeni AA4 u okolnosti da im je pismeni otpravak prvostepene presude dostavljen 9 meseci nakon njenog objavljivanja vide povredu prava na odbranu odnosno ukazuju da je okrivljenima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Po nalaženju Apelacionog suda, nijedna odredba ZKP koja se tiče izrade presude nije povređena jer je predsedniku veća, u skladu sa članom 360 stav 1 ZKP važećeg u vreme izrade presude, v.f. predsednika Apelacionog suda odredila rok za pismenu izradu presude, budući da je u pitanju izuzetno složen predmet. Pravo na suđenje u razumnom roku nije povređeno upravo zbog činjenice da je prvostepeni krivični postupak okončan za tri godine, te se, imajući u vidu najpre broj okrivljenih a zatim količinu izvedenih dokaza, slobodno može reći, da je izuzetno efikasno i brzo sproveden.


POVREDE KRIVIČNOG ZAKONA


Prikrivanje iz člana 221 stav 1 KZ

  Tužilac za organizovani kriminal u izjavljenoj žalbi ukazuje da je prvostepeni sud učinio povredu zakona, pravno kvalifikujući inkriminisane radnje okrivljenih GG2, VV2, VV3, GG1, GG3, VV8, GG4, GG6 i GG kao krivično delo prikrivanje iz člana 221 stav 1 KZ umesto krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 KZ, jer, po stavu Tužilaštva, iz utvrđenog činjeničnog stanja jasno proizilazi da su ovi okrivljeni imali svest o zajedničkom kriminalnom delovanju posebno o podeli uloga u izvršenju radnje krivičnog dela, međunarodnom delovanju, prikrivanju cigareta u posebno prepravljena teretna vozila, prenošenju preko carinske linije a kako je odredbom člana 112 stav 30 KZ propisano da kada je radnja krivičnog dela opisana trajnim glagolom, u konkretnom slučaju „bavi“, to znači da je delo izvršeno kada je radnja izvršena jednom ili više puta.

  Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud radnje ovih okrivljenih kvalifikovao ka krivično delo prikrivanje umesto kao krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 KZ zaključujući da su okrivljeni GG2, VV3 i VV2 u saizvršilaštvu, okrivljeni GG1 i okrivljeni GG3 proturali a svi osim GG2 i prikrivali neocarinjene cigarete za koje su znali da su pribavljene krivičnim delom krijumčarenja, a za šta su bili angažovani od strane okrivljenih koji su izvršili krivično delo krijumčarenja. Okrivljeni VV8 i GG4 su u saizvršilaštvu izvršili krivično delo prikrivanje prepakujući prethodno krijumčarene cigarete, dok je okrivljeni GG6 krivično delo iz člana 221 stav 1 KZ izvršio prikrivajući u garaži svoje kuće neocarinjene cigarete koje je prethodno kupio od NN lica. Okrivljeni GG je izvršio krivično delo prikrivanje utovarujući u teretno vozilo cigarete za koje je znao da su krijumčarene. Tužilac ne spori ovako utvrđeno činjenično stanje, a Apelacioni sud nalazi da se opisane radnje ne mogu smatrati radnjama koje ukazuju da su se ovi okrivljeni, u smislu odredbe člana 230 stav 2 KZ bavili rasturanjem (proturanjem) ili prikrivanjem neocarinjenih cigareta, jer su obavljali pojedinačno im poverene inkriminisane radnje od strane saokrivljenih oglašenih krivim za izvršenja krivičnog dela krijumčarenje. Ovo tim pre, što se, suprotno stavu Tužilaštva, na radnju izvršenja krivičnog dela iz stava 2 člana 230 KZ ne može primeniti odredba člana 112 stav 30 KZ jer glagol „baviti“ po svojoj suštini isključuje mogućnost da se pod njim podrazumeva jednom ili dva puta preduzeta radnja, bez drugih okolnosti koje bi ukazivale da takvo ponašanje, po kvalitetu i kvantitetu, ukazuje da učinilac ima svest da se tom delatnošću bavi.

Apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za 346 stav 2 KZ

  Okrivljeni AA5 i advokat AB, advokati AB1, AB2 i AB3 kao branioci okrivljenih AA1, AA3 i AA1, okrivljeni AA4 i njegov branilac, advokat AB4, branilac okrivljenog AA6, advokat AB6, branilac okrivljenih AA7 i GG1, advokat AB7, branilac okrivljenog VV, advokat VB i branilac okrivljenog AA9, advokat AB9 ističu u izjavljenim žalbama da je krivično gonjenje za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ zastarelo. Kako je okrivljenima stavljeno na teret da su u periodu od u periodu od neutvrđenog datuma i meseca tokom 2004. godine do 13.09.2007. godine, na teritoriji Republike Srbije, Crne Gore, Rumunije, Makedonije, Hrvatske, Rumunije, Austrije, B i H i Mađarske, sa umišljajem, svesni da je njihovo delo zabranjeno, postali pripadnici organizovane kriminalne grupe koju je organizovao okrivljeni AA, a za koje krivično delo je prema Krivičnom zakoniku („Sl.glasnik RS“ 85/05) bila zaprećena kazna zatvora u trajanju do 1 godine, to je, u smislu člana 103 stav 1 tačka 7 KZ u vezi člana 104 stav 6 KZ apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila dana 13.9.2011. godine, pre nego što su spisi predmeta dostavljeni Apelacionom sudu na odlučivanje povodom izjavljenih žalbi.

  S obzirom na navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je, uvažavajući žalbe ovih okrivljenih i njihovih branilaca, te po službenoj dužnosti, povodom izjavljenih žalbi na osnovu člana 454 ZKP u odnosu na okrivljene AA8, VV1, VV9 i GG5, kao i na okrivljene koji su prvostepenom presudom oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ a na koji deo presude se žalio Tužilac za organizovani kriminal, preinačio pobijanu presudu i, na osnovu člana 422 stav 3 ZKP, prema okrivljenima odbio optužbu da su izvršili krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ, odlučujući kao u stavu II/1 izreke ove presude, ne upuštajući se bliže u žalbene navode Tužioca za organizovani kriminal koji je je presudu pobijao usled bitne povrede odredaba krivičnog postupka u oslobađajućem delu.

  Krivično delo iz člana 346 stav 1 i 2 KZ nije konzumirano kvalifikovanim oblikom krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ.

  Okrivljeni AA i njegov branilac, branilac okrivljenog AA6 i branilac okrivljenog AA8, smatraju da je krivično delo iz člana 346 stav 1 i 2 KZ konzumirano kvalifikovanim oblikom krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ.

  Kao što je prethodno navedeno, Apelacioni sud nalazi da su ovi navodi neosnovani, budući da krivično delo zločinačko udruživanje i krivično delo krijumčarenje imaju potpuno različite zaštitne objekte, a pojmovi grupa u smislu člana 346 stav 1 i 2 KZ i organizovana mreža preprodavaca i posrednika u smislu stava 2 člana 230 KZ ni na koji način se ne mogu poistovetiti jer razlog za organizovanje grupe odnosno postajanje pripadnikom iste je stvaranje preduslova za vršenje određenih krivičnih dela, a organizovanje mreže preprodavaca i posrednika je način izvršenja krivičnog dela krijumčarenje.

Organizovana kriminalna grupa


  Advokat AB3, za razliku od okrivljenog AA5, advokata AB5, okrivljenog AA, okrivljenog AA4 i njegovog branioca, advokata AB4, koji smatraju da sud o postojanju organizovane kriminalne grupe, kao odlučnoj činjenici nije dao jasne razloge, ukazuje da je prvostepeni sud povredio krivični zakon, koristeći pojam organizovana kriminalna grupa koji pojam je uveden tek stupanjem na snagu Izmena i dopuna Krivičnog zakonika 11.9.2009. godine.

  Odredbom člana 346 stav 1 i 2 KZ („Sl.glasnik RS“ 85/05) bilo je propisano da će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina ko organizuje grupu ili drugo udruženje koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna, a pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava 1. ovog člana, kazniće se zatvorom do jedne godine.

   Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 11.9.2009. godine u član 346, stav 1 i 2 uveden je, pored grupe i pojam organizovane kriminalne grupe.

   U članu 112 stavu 22 Krivičnog zakonika („Sl.glasnik RS“ 85/05) određen je pojam organizovane grupe kao grupe koju čini najmanje tri lica koja su se udružila radi vršenja krivičnih dela, a u istom članu i stavu Krivičnog zakonika od 11.9.2009. godine definisan je pojam grupe kao najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela koje ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu, a stavom 35 istog člana objašnjeno je da je u zakoniku organizovana kriminalna grupa, grupa od tri ili više lica koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi ili radi ostvarivanja i zadržavanja uticaja na privredne ili druge važne državne strukture.

   Dakle, u konkurenciji su pojmovi grupa, udruženje, organizovana grupa, organizovana kriminalna grupa.

   Za kvalifikaciju radnji okrivljenog AA po članu 346 stav 1 KZ odnosno ostalih okrivljenih po stavu 2 istog člana („Sl.glasnik RS“ 85/05) bilo je dovoljno da kvalitet njihovog povezivanja i delovanja ima obeležja grupe. Ako se pođe od gore navedenih definicija, grupa predstavlja najmanje tri lica, bez dodatnih kvantitativnih i kvalitativnih obeležja. Da bi ovakvo povezivanje predstavljalo krivično delo neophodno je da neko takvu grupu organizuje (AA) a da za cilj ima vršenje krivičnih dela, pri čemu to mogu biti samo krivična dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna, (krijumčarenje) te da član grupe, ima svest da istoj, u tom cilju, pripada. U konkretnom slučaju, činjenica da je prvostepeni sud utvrdio da grupa koju je okrivljeni AA organizovao, zadovoljava i kriterijume koji su neophodni i za postojanje organizovane kriminalne grupe, kao grupe sa posebnim karakteristikama, koje se odnose na vreme delovanja i sa definisanom posledicom vršenja krivičnih dela (sticanje finansijske koristi) i to krivičnih dela sa težom zaprećenom kaznom (četiri godine ili teža) i tako utvrđenu činjenicu učinio delom izreke prvostepene presude, ne predstavlja povredu zakona jer je prvostepeni sud jasno pravno kvalifikovao inkriminisane radnje okrivljenih kao krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ odnosno 346 stav 2 KZ („Sl.glasnik RS“ 85/05).

Krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 KZ 

   Okrivljeni AA5, okrivljeni AA, advokati AB1 i AB2 i advokat AB6 smatraju da povredu krivičnog zakona predstavlja to što je prvostepeni sud okrivljene oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230 stav 2 KZ, koje krivično delo nije postojalo u vreme koje je tužilac označio kao period vršenja krivičnih dela, jer je inkriminisano tek u Krivičnom zakoniku koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine.

   Međutim, kako je prvostepeni sud kao vreme izvršenja krivičnih dela utvrdio period od februara meseca 2006. do 13.09.2007. godine, to je pravilno okrivljene oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230 stav 2 KZ i to po zakonu važećem u vreme izvršenja krivičnog dela.
VV6

   Advokat AB ukazuje da je prvostepeni sud, osuđujući okrivljenu VV6 zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333 stav 1 KZ, povredio krivični zakon, ne primenjujući odredbu stava 5 istog člana koji propisuje da se neće kazniti za ovo krivično delo lice kojem je učinilac bračni drug, lice sa kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji itd. odnosno, po pravilnoj primeni zakona, okrivljenu je trebalo osloboditi optužbe.

   Ovakav stav branilac okrivljene zasniva na tezi da su okrivljeni AA i okrivljena VV6 živeli i žive u trajnoj vanbračnoj zajednici.

   Ne upuštajući se u obrazloženje prvostepenog suda o razlozima zbog kojih nije prihvatio ovu tezu odbrane, pozivanjem na utvrđeno činjenično stanje, Apelacioni sud nalazi da je ovo pravno pitanje. Ovo stoga što pojam vanbračne zajednice nije faktičko pitanje, već zakonom definisan pojam. Porodični zakon („Sl.glasnik RS“ 18/05...72/11) u članu 4 stavu 1 propisuje da je vanbračna zajednica trajnija zajednica života muškarca i žene između kojih nema bračnih smetnji. Kako iz stanja u spisima predmeta proizilazi da je okrivljeni AA oženjen, to navedena činjenica predstavlja bračnu smetnju koja isključuje mogućnost postojanja vanbračne zajednice sa okrivljenom VV6, a samim tim i primene odredbe člana 333 stav 5 KZ u odnosu na okrivljenu, kako to njen branilac smatra, pa je njegova žalba i u ovom delu ocenjena neosnovanom.

Paušal
   Apelacioni sud nalazi da branilac okrivljenog AA9, advokat AB9 i branilac okrivljenih AA1, AA2 i AA3, advokat AB3 osnovano ukazuju da je obavezivanjem okrivljenih AA9 i AA1, AA2 i AA3 da plate paušale u iznosima od preko 20.000,00 dinara, prvostepeni sud učinio povredu zakona jer je prema odredbi člana 27 stav 1 Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima („Sl.glsnik RS“ 57/03, 69/11) propisano da je najveći iznos paušala 20.000,00 dinara, te je stoga, uvažavajući navode advokata AB9 i AB3, te po službenoj dužnosti, na osnovu odredbe člana 454 ZKP, preinačio presudu u odnosu na okrivljene AA, AA4, AA6, AA7, AA8, AA9, VV, AA5 i VV5, odlučujući kao u stavu I/3 izreke.

POGREŠNO I NEPOTPUNO UTVRĐENO ČINjENIČNO STANjE

  Okrivljeni AA

  Da je okrivljeni AA organizovao organizovanu kriminalnu grupu čiji su pripadnici postali više lica, koja grupa je delovala sa ciljem radi sticanja dobiti u dužem vremenskom periodu, u međunarodnim razmerama po unapred utvrđenim zadacima i ulogama organizatora i svakog člana grupe, interne kontrole i discipline članova, uz korišćenje privrednih i poslovnih struktura, te koja je planirala i vršila krivično delo krijumčarenja iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ, za koje krivično delo je republičkim zakonom propisana kazna zatvora u trajanju dužem od tri godine, tako što su okrivljeni AA zajedno sa članovima u okviru planirane aktivnosti kriminalne grupe, planski i kontinuirano ostvarivali komunikaciju, međusobno planirali i dogovarali nabavku, međunarodni i unutrašnji prevoz i skladištenje cigareta, koristeći poslovne veze preduzeća „SS4“ iz Podgorice, koje je višegodišnji uvoznik cigareta za područje Crne Gore, preko preduzeća „_“, čiji je vlasnik okrivljeni AA1 i preduzeća „_“, čiji je vlasnik okrivljeni AA3 i preduzeća „_“, čiji je vlasnik okrivljena AA2, organizovali dopremanje cigareta preko Luke Bar u Republiku Crnu Goru, u bescarinsku zonu, njihovu navodnu prodaju i razduživanje preko preduzeća "SS5" iz _ i drugih preduzeća i slobodnih carinskih preduzeća, tzv. „fri šopova“ na području Crne Gore, prikrivanje i skladištenje u neregistrovanim magacinima u Podgorici, a potom organizovano prebacivanje preko carinske linije Crne Gore i Srbije sa izbegavanjem mera carinskog nadzora radi prodaje u Republici Srbiji i dalje nelegalne prodaje na teritoriji Rumunije, Mađarske i Makedonije, te su planski i kontinuirano prenosili neocarinjene cigarete preko carinske linije, izbegavajući mere carinskog nadzora, organizovali rasturanje i prikrivanje takvih cigareta preko organizovane mreže preprodavaca i posrednika prodavali iste za gotov novac, bez evidentiranja tog prometa i bez obračuna i plaćanja javnih nabavki, pri čemu je okrivljeni AA, osim što je organizovao delovanje kriminalne grupe, davao naloge i koordinirao postupanje drugih pripadnika, finansirao nabavku cigareta, određivao vrstu, količinu, skladištenje i dalju prodaju neocarinjenih cigareta i organizovao prikupljanje gotovog novca ostvarenog prodajom cigareta, čime je izvršio krivično delo iz člana 346 stav 1 KZ, a zatim baveći se u okviru plana kriminalne grupe prodajom, rasturanjem i prikrivanjem neocarinjenih cigareta koje su prenošene prilikom carinske linije izbegavanjem carinskog nadzora organizovao mrežu preprodavaca koristeći poslovne veze preduzeća „SS4“, a preko preduzeća „_“, „_“, „_“, organizovao nabavku cigareta u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Grčkoj i Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Nemačkoj i Srbiji, raznih proizvođača, u količinama bliže opisanim u izreci presude, za koju nisu obračunati i plaćeni javni prihodi u visini od 945.604.978,13 dinara, u kom iznosu je oštećen Budžet Republike Srbije, tako što je obezbedio finansijska sredstva za kupovinu cigareta, davao naloge okrivljenima AA1 i AA3 o vrsti i količini cigareta koje se nabavljaju organizovao međunarodni transport, skladištenje cigareta u bescarinskoj zoni Luke Bar, koje su sproveli okrivljeni AA1 i AA3 i davao naloge okrivljenima AA1, AA3 i AA4 o načinu prodaje, vrsti i količini dopremljenih cigareta, koje su delom razduživane i navodno prodavane raznim preduzećima, a delom preko carinskih prodavnica - „fri šopova“ na teritoriji Republike Crne Gore, a koje su prenošene preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora na teritoriji Republike Srbije radi dalje nelegalne prodaje, te prikupljao gotov novac od nelegalne prodaje neocarinjenih cigareta, pa tako deo tog novca preuzeo u Beogradu i Crnoj Gori od okrivljenog AA4 i okrivljenog AA5, kom je nalagao da preuzima novac u periodu od 15.03.2007. do 07.07.2007. godine u iznosu od najmanje 278.500 evra, prvostepeni sud je utvrdio delom na osnovu odbrane samog okrivljenog, na osnovu lične evidencije okrivljenog, delom na osnovu iskaza predstavnika "SS4" SS4 i svedoka SS2, a koji dokazi u međusobnoj povezanosti sa sadržinom prisluškivanih telefonskih razgovora jasno govore u prilog pravilnosti zaključka prvostepenog suda da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna obeležja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ i člana 230 stav 2 KZ, koje je okrivljeni AA izvršio s direktnim umišljajem, a o čemu je prvostepeni sud na stranicama 368-372, te stranici 414 obrazloženja pobijane presude dao jasne, detaljne i ubedljive razloge.

  Okrivljeni AA i njegov branilac, advokat AB, osporavajući ovakav zaključak prvostepenog suda, ne spore da je okrivljeni AA trgovao cigaretama, pa između ostalog i sa okrivljenim AA4, međutim, osporavaju zaključak prvostepenog suda da je to činio u okviru organizovane kriminalne grupe, pri čemu osporavaju stav prvostepenog suda da je za krijumčarenje cigareta koristio veze preduzeća „SS4“, jer navedeno preduzeće nikome nije ustupalo svoje poslovne veze, kontakte sa preduzećem "SS5", ističući da je promet cigareta u svemu vršen u skladu sa utvrđenim procedurama carine, špeditera i slobodnih carinskih zona, čemu u prilog okrivljeni AA ističe poslovanja preduzeća „_“ na Kipru, pri čemu branilac, advokat AB, navodi da sud nije dokazao da su sve cigarete, čak i da se uzme da su krijumčarene, koje su ušle u bescarinsku zonu Luke Bar prešle na teritoriju Republike Srbije, jer su iste mogle biti prodate i negde drugde, a ne na teritoriji Srbije, te, stoga ne postoji šteta za budžet Republike Srbije, pri čemu i okrivljeni AA i njegov branilac posebno osporavaju tumačenje ostvarene telefonske komunikacije okrivljenog AA kojim se, po stavu odbrane ne utvrđuje objektivno značenje i cilj komunikacije, a za koje je odbrana tokom postupka dala uverljiva objašnjenja, već se komunikacija izvlači iz konteksta da bi se potvrdili navodi optužbe.

  Suprotno ovim navodima, kao što je prethodno navedeno, prvostepeni sud je dao jasne, detaljne i ubedljive razloge zbog čega smatra da je okrivljeni AA izvršio krivično delo iz člana 346 stav 1 KZ i člana 230 stav 2 KZ, pri čemu karakter odlučne činjenice nema to što je nesumnjivo deo poslovanja ovog okrivljenog bio legalan, te da je promet određenih količina cigareta, kao što je to konstatovao prvostepeni sud, sproveden zakonito i uz poštovanje carinskih propisa. Veza između okrivljenog AA i prodavaca, odnosno posrednika koji su rasturali na teritoriji Republike Srbije cigarete, a koje su od njih oduzete, je dokazana preko, na nesumnjiv način utvrđene uloge okrivljenog AA4. Po nalaženju ovog suda, sadržina telefonske komunikacije je pažljivo analizirana od strane prvostepenog suda, pri čemu prvostepeni sud doslovno u obrazloženju pobijane presude iznosi sadržinu komunikacije, i logičkim zaključivanjem na osnovu i drugih izvedenih dokaza u međusobnoj povezanosti utvrđuje da pojmovi koji koriste okrivljeni predstavljaju pojedine vrste cigareta, količine, cene po kojoj se prodaju, teritoriju na koje se krijumčare i sl., pa je po nalaženju ovog suda neodrživa teza u izjavljenim odbranama, ne samo u odbrani okrivljenog AA već i ostalih okrivljenih, da su razgovori za temu imali drugu vrstu robe, odnosno drugačije motive. Kako je o delu žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca koji se tiče bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 1 ZKP i 438 stav 2 tačka 2 ZKP, koji se tiče navodne nerazumljivosti izreke, nedostatka razloga o odlučnim činjenicama koje se tiču utvrđivanja količine i vrednosti krijumčarenih cigareta, odluke o oduzimanju imovinske koristi prethodno odlučeno, to su izjavljene žalbe ocenjene neosnovanim.

  Okrivljeni AA1 i okrivljeni AA3

  Da su se okrivljeni AA1 i okrivljeni AA3 u okviru plana kriminalne grupe koju je organizovao okrivljeni AA bavili prodajom i rasturanjem neocarinjenih cigareta koje su prenošene preko carinske linije uz izbegavanje carinskog nadzora, te organizovali mrežu preprodavaca preko preduzeća koje su koristili za nabavku cigareta od proizvođača i to okrivljeni AA1 preko preduzeća „_“ i „_“, a okrivljeni AA3 preko preduzeća „_“, po nalogu AA ugovarali kupovinu cigareta sa proizvođačima i licima koja se bave međunarodnom trgovinom cigareta, te koristili svoj status ekskluzivnih predstavnika za distribuciju cigareta pojedinih proizvođača na području jugoistočne Evrope, te su tako u navedenom periodu nabavili cigarete radi nelegalne prodaje različitih marki u različitim količinama, bliže opisanim u izreci prvostepene presude, za koje cigarete nisu obračunati i plaćeni javni prihodi u visini od 655.971.387,82 dinara, te koji su obezbeđivali njihov transport i skladištenje u bescarinskoj zoni Luke Bar, nakon čega su takođe po nalogu okrivljenog AA obezbedili distribuciju na ilegalno tržište ovih cigareta, na taj način što su deo cigareta navodno prodavali raznim preduzećima, između ostalog "SS5", a delom preko slobodnih carinskih prodavnica „fri šopova“, koje su dalje prenošene preko carinske linije, izbegavajući mere carinskog nadzora od strane drugih pripadnika grupe na teritoriji Republike Srbije, radi dalje nelegalne prodaje, pa su organizovali mrežu preprodavaca na ilegalnom tržištu Republike Srbije i to TT, TT1, TT2 i druga lica, čiji identitet nije utvrđen, sud je prvenstveno utvrdio na osnovu celokupne dokumentacije koja se odnosi na dopremljene količine cigareta u bescarinsku zonu Luke Bar, koja je otpremljena sa dokumentacijom u kojoj se nisu nalazila sva potrebna dokumenta koja bi ukazivala na to da je preduzeće „_“ zaista u bescarinskoj zoni Luke Bar prodalo drugom preduzeću cigarete koje je primilo, na osnovu veštačenja ing. EE2 koji je analizirao sadržinu podataka na kompjuteru okrivljenog AA3, delova iskaza svedoka SS2, SS3, delimično na osnovu veštačenja veštaka ekonomske struke EE1, delom iskaza svedoka TT3, iskaza svedoka TT, TT1 i TT2, koji delovi iskaza zajedno sa pismenom dokumentacijom, delovima odbrana okrivljenih, izvršenim veštačenjima, a posebno sadržinom telefonske komunikacije koju je detaljno analizirao prvostepeni sud, a zatim istu doveo u međusobnu povezanost sa izvedenim dokazima na stranicama 377-382 a u odnosu na okrivljenog AA3 na strani 412, utvrdio da su okrivljeni AA1 i AA3 izvršili krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 KZ.

  Slično kao i odbrana AA, branioci okrivljenih AA1 i AA3, advokati AB1 i AB" u jednoj, a advokat AB3 u drugoj izjavljenoj žalbi, insistiraju na tome da optužba nije dokazala da su okrivljeni izvršili krivično delo za koje se terete, jer su preduzeća ovih okrivljenih u svemu legalno poslovala, pri čemu se, dakle, u izjavljenim žalbama, osim navoda koji se tiču bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i povreda krivičnog zakona, detaljno ponavljaju teze odbrane iznete tokom prvostepenog postupka, a koje odbrane je prvostepeni sud detaljno analizirao i cenio i iste nije prihvatio, nalazeći da su suprotni gore navedenim dokazima, iz kojih na nesumnjiv način proizilazida su okrivljeni upravo izvršili krivična dela za koja se terete. Dakle, Apelacioni sud prihvata, kao što je to učinio prvostepeni sud, deo odbrane okrivljenih koji se tiče načina poslovanja preduzeća „_“, „_“ i „_“, činjenicu da su ova preduzeća delom imala legalno poslovanje u vezi prometa cigareta. Takođe, prihvata navode odbrane da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je preduzeće "SS5" nepostojeće preduzeće, već preduzeće registrovano na teritoriji Kosova i Metohije. Međutim, ovo ne menja činjenicu koja je tokom postupka na nesumnjiv način utvrđena, a naime, da su određene količine cigareta dopremljene u bescarinsku zonu slobodne Luke Bar fiktivno razduživana ili uopšte nisu razduživana, a da je upravo ta količina cigareta prešla carinsku liniju Republike Crne Gore i Srbije bez carinjenja, što je i osnov inkriminacije radnji ovih okrivljenih, po članu 230 stav 2 KZ. Stoga, kako je detaljno ocenjena odbrana okrivljenih AA1 i AA3 od strane prvostepenog suda, koja odbrana je praktično identična žalbenim navodima branilaca ovih okrivljenih, koji se tiču pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a da okolnosti zbog kojih se osporava utvrđeno činjenično stanje ne dovodi u pitanje pravilnost zaključka prvostepenog suda, niti zakonitost njegove odluke, to su ove žalbe i u ovom delu ocenjene neosnovanim.

  Okrivljena AA2

  Da se okrivljena AA2 u okviru plana kriminalne grupe bavila posredno prodajom i rasturanjem neocarinjenih cigareta, koje su prenošene preko carinske linije uz izbegavanje carinskog nadzora, tako što je postupajući po nalogu okrivljenog AA1 i okrivljenog AA3 u navedenom periodu obavljala administrativne poslove za preduzeća „_“, „_“ i „_“ i raspolagala sredstvima sa žiro-računa ovih preduzeća preko kojih je vršeno plaćanje nabavljenih cigareta, iako je znala da su cigarete nadalje prenošene bez carinskog nadzora na teritoriju Republike Srbije, nakon dopremanja istih u bescarinsku zonu Luke Bar u Crnoj Gori prodavane preko organizovane mreže preprodavaca i posrednika, prvostepeni sud je utvrdio polazeći od navoda odbrane same AA2, odnosno njenog priznanja, te dela odbrana okrivljenih AA1 i okrivljenog AA3, u delu u kom su njihovi navodi potvrđeni veštačenjem od strane veštaka ing. Ćirković Momčila, dok stav okrivljene da nije znala da se radi o nelegalnoj trgovini cigaretama sud je opovrgao, ceneći sadržinu prisluškivanih razgovora vođenih između nje i njenog tadašnjeg supruga – okrivljenog AA1, pa je pravilno prvostepeni sud ocenjujući navedene dokaze na stranicama 383 i 384 zaključio da je znala i bila svesna da su, između ostalog, predmet poslovanja pomenutih preduzeća bile i neocarinjene cigarete, čijom se prodajom i rasturanjem posredno i sama bavila.

  Branioci okrivljene AA2, advokati AB1, AB2 i AB3, takođe kao i u odnosu na okrivljene AA1 i AA3, ponavljaju odbranu okrivljene iznetu tokom postupka, a naime, da su preduzeća u kojima je ona bila lice ovlašćeno da raspolaže sredstvima sa žiro-računa, u svemu legalno poslovala. Međutim, kao što je prvostepeni sud pravilno zaključio, iako je najveći deo administrativnih poslova okrivljena AA2 obavljala u skladu sa zakonom, na nesumnjiv način je utvrđena činjenica da je znala da se deo cigareta prenosi bez carinskog nadzora na teritoriju Republike Srbije preko organizovane mreže preprodavaca i posrednika, što nesumnjivo proizilazi iz razgovora označenog „_“ od 19.02.2007. godine, vođenog između okrivljene AA2 i njenog tadašnjeg supruga AA1. Kako je, dakle, u izjavljenim žalbama takođe detaljno ponovljena odbrana okrivljene AA2 izneta tokom postupka, uz primedbe branilaca koje se odnose na bitne povrede odredaba krivičnog postupka za koje Apelacioni sud nalazi da ih nije bilo, to Apelacioni sud nalazi da se iznetim žalbenim navodima ne dovode u sumnju zaključci prvostepenog suda u odnosu na činjenicu da je okrivljena AA2 izvršila krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u saizvršilaštvu u vezi člana 33 KZ, na način kako je to opisano u izreci prvostepene presude, te kako nisu postojale okolnosti koje bi isključile njenu krivicu, pravilno je prvostepeni sud oglasio krivom.

  Okrivljeni AA4

  Da se okrivljeni AA4 u okviru plana kriminalne grupe bavio prodajom, rasturanjem i prikrivanjem neocarinjenih cigareta prenošenjem preko carinske linije uz izbegavanje carinskog nadzora, te organizovao mrežu preprodavaca i u navedenom periodu postupajući po nalozima okrivljenog AA preuzeo cigarete koje su prethodno dopremljene u bescarinsku zonu Luke Bar u Crnoj Gori i navodno delom prodate preko preduzeća "SS5" i drugih preduzeća, a delom navodno preko slobodnih carinskih prodavnica „fri šopova“ na teritoriji Crne Gore, po vrsti i količini opredeljenoj u izreci prvostepene presude, ukupne vrednosti 265.740.128,14 dinara, za koju nisu obračunati plaćeni javni prihodi u visini od 304.057.897,18 dinara, te je iste prikrivao tako što je organizovao neregistrovane magacinske prostore u Podgorici i više NN lica i to NN lica „tt“ i NN tt1, koji skladište i izdaju cigareta, prate ulaz i izlaz cigareta, utovar u vozila radi prenošenja istih preko carinske linije, obezbeđivao prevoz na teritoriji Crne Gore, preuzimao novac i organizovao prodaju i prenos neocarinjenih cigareta preko carinske linije, uz izbegavanje carinskog nadzora na teritoriji Republike Srbije, zajedno sa okrivljenim AA6, okrivljenim AA8 i okrivljenim AA7 organizovao mrežu preprodavaca i posrednika za rasturanje i prodaju takvih neocarinjenih cigareta preuzimao novac u gotovom od prodaje neocarinjenih cigareta i predavao okrivljenom AA neposredno ili preko okrivljenog AA5, s tim što je u periodu od 15.03. do 07.07.2007. godine preuzeo deo novca u iznosu od najmanje 238.500 evra, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu dela odbrane okrivljenog, zatim na osnovu ličnih evidencija kako okrivljenog AA4, tako i AA, na osnovu odbrane okrivljenog AA8, te na osnovu sadržine brojne telefonske komunikacije koju je okrivljeni AA4 ostvarivao tokom 2007. godine sa okrivljenima AA, AA3, AA1, AA5 i AA6, a zatim ceneći odbranu, odnosno priznanje okrivljenog AA8 u skladu sa odbranama okrivljenog VV2 i VV7, o čemu je dao detaljno obrazloženje na stranicama 384-390 izreke prvostepene presude, te u odnosu na pojedinačne inkriminisane radnje koje su na teret stavljene okrivljenima na stranicama 411, 412, 414, 425, 426, 433-435 i 435-436 obrazloženja pobijane presude, te na osnovu svih izvedenih dokaza jasno i detaljno obrazložio svoj zaključak da se u radnjama okrivljenog AA4 se stiču sva bitna obeležja krivičnog dela krijumčarenja iz člana 230 stav 2 KZ izvršenog u saizvršilaštvu.

  Okrivljeni AA4 i njegov branilac, advokat AB4, u izjavljenim žalbama osporavaju utvrđeno činjenično stanje, navodeći da nije dokazano da je okrivljeni AA4 organizovao rad neregistrovanih magacinskih prostora za neocarinjene cigarete u Podgorici, da je on iz slobodne carinske Luke Bar preuzimao cigarete nakon njihove navodne prodaje drugim preduzećima ili njihovog fiktivnog razduživanja, te da je uspostavio mrežu kupaca na teritoriji Republike Srbije i organizovao prenošenje preko carinske linije između Crne Gore i Srbije, te u tom cilju od mreže preprodavaca prikupljao gotov novac i isti predavao okrivljenom AA, prvenstveno ukazujući da u izreci nije dovoljno individualizovano koji su to magacinski prostori, koja je to mreža kupaca, koje su to slobodne carinske prodavnice, od koga i koliko je novca prikupio, posebno imajući u vidu da se u izreci navodi da je organizovao više NN lica, između ostalih NN „tt1“ i NN „tt“, pri čemu okrivljeni AA4 u izjavljenoj žalbi detaljno analizira sadržinu telefonske komunikacije i internih evidencija, obrazlažući da u pitanju nisu dugovanja po osnovu cigareta, već za plaćanja kuće i auta koje je kupio u Crnoj Gori, a koje je okrivljenom AA plaćao na rate. Međutim, kao što je pravilno prvostepeni sud zaključio, ocenjujući izvedene dokaze pojedinačno i u njihovoj međusobnoj povezanosti, u radnjama okrivljenog AA4, bliže opisanim u izreci prvostepene presude, stiču se sva bitna obeležja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230 stav 2 KZ, upravo na način opisan u izreci prvostepene presude, jer je tokom postupka utvrđeno da je okrivljeni AA4 u toku 2007. godine iz neregistrovanih magacina u Crnoj Gori isporučio preko carinske linije Crne Gore i Srbije na teritoriju Republike Srbije do Novog Pazara neocarinjene cigarete u ukupnoj vrednosti od 304.057.897,18 dinara. Suprotno paušalnim navodima okrivljenog AA4 i njegovog branioca, da nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo, na osnovu prethodno navedenih dokaza, u skladu sa obrazloženjem prvostepenog suda jasno proizilazi da je upravo AA4, imao opisanu ulogu u preuzimanju, skladištenju i prenošenju utvrđene količine cigareta preko carinske linije Republike Crne Gore sa Republikom Srbijom.

  Okrivljeni AA5

  Da se okrivljeni AA5 posredno bavio prodajom, rasturanjem i prikrivanjem neocarinjenih cigareta prenošenih preko carinske linije uz izbegavanje carinskog nadzora, tako što je postupajući po nalozima okrivljenog AA prenosio njegove naloge drugim članovima grupe i to okrivljenom AA4, AA8 i drugim NN pripadnicima, a u vezi predaje, prodaje, rasturanja i prikrivanja neocarinjenih cigareta, te preuzimao novac u gotovom od prodatih cigareta od okrivljenog AA4, okrivljenog AA8 i drugih NN lica, koje su preko organizovane mreže preprodavaca prodavane i rasturane na teritoriji Republike Srbije, te vodio evidenciju o nelegalnoj prodaji cigareta i ostvarenoj zaradi, te je tako deo novca ostvaren od prodaje neocarinjenih cigareta preuzeo i to dana 15.03.2007. godine u Beogradu od okrivljenog AA4 iznos od 50.000 evra, dana 22.03.2007. godine u Beogradu od okrivljenog AA4 novac u iznosu od najmanje 10.000 evra, dana 30.03.2007. godine od okrivljenog AA4 novac u iznosu od 50.000 evra, dana 16.04.2007. godine u Beogradu od okrivljenog AA8 novac u iznosu od 30.000 evra, dana 23.04.2007. godine od okrivljenog AA4 novac u iznosu od 50.000 evra, dana 15.05.2007. godine od okrivljenog AA4 u Beogradu novac u iznosu od 20.000 evra, dana 20.05.2007. godine od okrivljenog AA8 novac u iznosu od 5.000 evra, dana 25.05.2007. godine od okrivljenog AA4 novac u iznosu od 13.500 evra, dana 17.06.2007. godine od okrivljenog AA4 novac u iznosu od 25.000 evra, dana 27.06.2007. godine od okrivljenog AA8 novac u iznosu od 5.000 evra, dana 07.07.2007. godine od okrivljenog AA4 iznos od 10.000 evra, pa je sav preuzeti novac predao okrivljenom AA, prvostepeni sud je utvrdio prvenstveno iz ličnih evidencija okrivljenog AA4 i okrivljenog AA, te analizom sadržine razgovora između okrivljenog AA4 i AA5, te i na osnovu odbrane okrivljenog AA8, imajući pritom u vidu da je okrivljeni AA5 po sopstvenom priznanju isključivo postupao po nalozima AA, te je prvostepeni sud detaljno ceneći sadržinu ovih dokaza na stranicama 390-394 obrazloženja pobijane presude obrazložio zbog čega smatra da je okrivljeni AA5 kriv za izvršenje krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230 stav 2 KZ, na način opisan u izreci prvostepene presude.

  Osporavajući ulogu okrivljenog AA5, odnosno činjenicu da se u radnjama koje je preduzeo stiču bitna obeležja krivičnog dela iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ, okrivljeni AA5 i njegovi branioci, advokati GB i AB, ukazuju da okrivljeni nije imao svest da učestvuje u izvršenju krivičnog dela, jer je samo i isključivo postupao po nalozima okrivljenog AA kod koga je bio zaposlen kao vozač, bez daljeg upuštanja u to čemu je namenjen novac, prenosio novac između ostalih okrivljenih i okrivljenog AA, te postupao i po njegovim drugim nalozima. Suprotno navedenom, iz sadržine telefonske komunikacije između okrivljenog AA5 i AA4, npr. iz razgovora označenog šifrom „Juri 40“, jasno proizilazi da okrivljeni AA5 zna da se novac koji prikuplja za okrivljenog AA tiče novca koji je ostvaren prodajom krijumčarenih cigareta, a što je i logično, imajući u vidu frekvenciju komunikacije ovih okrivljenih, te broj finansijskih transakcija koje je okrivljeni AA5 u ime okrivljenog AA faktički izvršio.


Okrivljeni AA6 i okrivljeni AA7

  Da su se okrivljeni AA6 i okrivljeni AA7 u okviru plana kriminalne grupe u Novom Pazaru bavili prikrivanjem i rasturanjem neocarinjenih cigareta, koje su prenošene preko carinske linije uz izbegavanje carinskog nadzora sa teritorije Crne Gore na teritoriju Republike Srbije i to u Suboticu, Šabac i Požarevac, tako što su preuzimali cigarete iz Crne Gore od okrivljenog AA4 i organizovali transport neocarinjenih cigareta iz Crne Gore i to okrivljeni AA7 po prethodnom dogovoru sa okrivljenim AA9 i okrivljenim AA8, pronalazili vozače radi prevoza neocarinjenih cigareta u teretnim motornim vozilima sa tajnim i skrovitim mestima, koja su pravljena radi prikrivanja cigareta, koje je obezbeđivao okrivljeni AA6, te je tako AA7 sa okrivljenim AA8 30. marta 2007. godine postigao dogovor da mu 200 master kartona neocarinjenih cigareta marke „Ronson“ i 50 master kartona cigareta marke „Karelia” teretnim motornim vozilom preveze preko carinske linije na teritoriju Republike Srbije, što je ovaj i učinio dana 03.04.2007. godine; da je okrivljeni AA6 15.04.2007. godine po prethodno postignutom dogovoru sa NN licem i organizovao prenos neocarinjenih cigareta iz Crne Gore na teritoriju Republike Srbije radi dalje prodaje istih NN licima u dogovoru sa okrivljenim AA7, koji je angažovao okrivljenog GG1 i GG3 kao vozače; da je okrivljeni AA6 27.04.2007. godine, nakon što je od okrivljenog AA4 iz njegovog neregistrovanog magacina preuzeo neocarinjene cigarete radi dalje prodaje, a koje su prenešene preko carinske linije Crne Gore na teritoriju Republike Srbije, da je okrivljeni AA7 25.05.2007. godine u dogovoru sa okrivljenim AA6 organizovao prenošenje iz Crne Gore preko carinske linije Republike Srbije 177 master kartona neocarinjenih cigareta neutvrđene marke proizvođača radi dalje prodaje i rasturanja takve robe; da je okrivljeni AA6 dana 30.05.2007. godine angažovao okrivljenog GG2 da isporuči neocarinjene cigarete iz Crne Gore u Srbiju u Novi Sad; da su okrivljeni AA7 i AA6 04. i 05.06.2007. godine po dogovoru prodali NN licu iz Sremske Mitrovice 120 master kartona neocarinjenih cigareta marke „MG“, a koje su po dogovoru okrivljenih prevežene iz Crne Gore na teritoriju Republike Srbije od strane vozača NN „tt2“, da su zatim 10. i 11.06.2007. godine prodali NN licu sa područja Vojvodine 115 master kartona neocarinjenih cigareta nepoznate marke i proizvođača, prenešenih iz Crne Gore u Republiku Srbiju bez carinskog nadzora; da je AA7 20.06.2007. godine učestvovao u prenosu 150 master kartona cigareta neutvrđene marke proizvođača sa teritorije Crne Gore na teritoriju Republike Srbije, tako što je svojim vozilom marke „Audi“ pratio teretno motorno vozilo nepoznatih registracija u kome su bile prikrivene neocarinjene cigarete, a kojim je upravljao NN lice „tt2“, radi dalje prodaje i rasturanja istih na teritoriji Republike Srbije, te da je AA7 i u periodu od 23.-30. jula 2007. godine u dva navrata, po prethodnom dogovoru sa AA9 i angažovao vozača GG5, radi prevoza neocarinjenih cigareta radi njihove dalje prodaje na teritoriji Republike Srbije, a okrivljeni AA6 30. jula 2007. godine postigao dogovor sa NN licem „tt3“ iz Crne Gore, vozačem teretnog motornog vozila, da po preuzimanju 180 master kartona neocarinjenih cigareta nepoznate marke i proizvođača u Crnoj Gori iste preveze preko carinske linije na teritoriju Republike Srbije, u cilju njihove dalje prodaje, prvostepeni sud je utvrdio prvenstveno na osnovu sadržine intenzivne telefonske komunikacije između okrivljenih AA7 i AA6 sa okrivljenim AA4, zatim, na osnovu potvrda o privremenom oduzimanju predmeta, izveštaja o kontroli kretanja, iskaza okrivljenih GG1, GG3, okrivljenog GG2, sačinjenih video zapisa GG5, AA9, a zatim i na osnovu dela odbrane okrivljenog AA7, koji nije sporio da je njegova delatnost vezana za cigarete bila upravo delatnost za nelegalni promet cigareta i o čemu su u obrazloženju presude dati jasni razlozi.

  Branilac okrivljenog AA6, advokat AB6, osporavajući utvrđeno činjenično stanje, vrši ocenu izvedenih dokaza koje se neposredno odnose na okrivljenog AA6, te smatra da nijedan od navedenih dokaza ne ukazuje na bilo kakvu krivicu okrivljenog AA6, niti pojedinačno, niti u međusobnoj povezanosti, jer je poreklo pronađenih cigareta i novca okrivljeni AA6 tokom postupka objasnio. Međutim, u cilju ocene odbrane okrivljenog AA6, prvostepeni sud je izveo dokaze saslušanjem svedoka koje je okrivljeni predložio, te zaključio da se isti ne mogu prihvatiti, jer su sračunati i dati u cilju umanjenja, odnosno izbegavanja krivice okrivljenog, a drugi izvedeni dokazi jasno ukazuju da je okrivljeni upravo izvršio krivično delo za koje se tereti, na način opisan u izreci prvostepene presude. Kao što je zaključio prvostepeni sud, dokumentacija VMA u Beogradu ne bi opovrgla tezu optužbe, iznetu tokom prvostepenog postupka, o inkriminisanim radnjama okrivljenog AA6, već bi samo vodila bespotrebnom odugovlačenju konkretnog krivičnog postupka, pa je pravilno i taj predlog prvostepeni sud odbio kao neosnovan, kao i druge predložene dokaze, a sa kojim stavom je saglasan i ovaj sud. Preostalim žalbenim navodima koji se tiču osporavanja utvrđenog činjeničnog stanja, branilac okrivljenog AA6 detaljno analizira sadržinu telefonskog razgovora, kao što je izneto u delu presude koji se tiče bitne povrede odredaba krivičnog postupka, smatrajući da je sud izvlačio pogrešne zaključke o predmetu tih razgovora, što po nalaženju ovog suda nije slučaj, budući da je prvostepeni sud, kao što je više puta napred izneto, detaljno citirao sadržinu svih onih razgovora koje je uzeo u obzir prilikom odlučivanja o krivici okrivljenih, iste je detaljno analizirao i dao logična i uverljiva obrazloženja, ceneći sadržinu te komunikacije u odnosu na ostale izvedene dokaze, zbog čega smatra da upravo sadržina transkripata telefonskih razgovora potvrđuje tezu optužbe, a ne odbrane, pa je stoga žalba branioca okrivljenog AA6 u ovom delu ocenjena neosnovanom. Takođe, žalbu ovog branioca u delu u kome osporava ulogu okrivljenog AA6 u organizovanoj kriminalnoj grupi ovaj sud nije posebno razmatrao, zato što je prethodno uvažio navode žalbe da je za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

  Što se tiče okrivljenog AA7, njegov branilac, advokat AB7, osim što ukazuje na napred navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja navodi da nema dokaza da su cigarete prenete preko carinske linije uz izbegavanje mere carinskog nadzora, pri čemu se poziva na deo nalaza i mišljenja sudskog veštaka EE1 da nije pronađena zvanična dokumentacija na osnovu koje bi se moglo utvrditi da se određena vrsta i količina cigareta nalazi na teritoriji Republike Srbije. Kao što je izneto u prethodnom delu obrazloženja ove presude, pravilno prvostepeni sud nalaz veštaka ekonomske struke u ovom delu nije prihvatio. Osim toga, zvanična dokumentacija o krijumčarenim cigaretama, ne može ni da postoji, jer u tom slučaju cigarete ne bi ni bile krijumčarene. Osim toga, branilac okrivljenog AA7 taksativno osporava i sve druge pojedinačne radnje stavljene okrivljenom AA7 i to u periodu do 23.07.2007. godine, koji navodi nisu od uticaja na utvrđivanje drugačijeg činjeničnog stanja, budući da za krivicu okrivljenog nije neophodno da sve cigarete koje su bile prenošene preko carinske linije budu i zatečene od strane policijskih službenika, budući da iz izvedenih dokaza jasno proizilazi da su iste bile krijumčarene preko državne granice.


okrivljeni AA8 i AA9

  Da su se okrivljeni AA8 i okrivljeni AA9 u okviru plana kriminalne grupe bavili prodajom, rasturanjem i prikrivanjem neocarinjenih cigareta koje su prenošene preko carinske linije uz izbegavanje carinskog nadzora i organizovali mrežu preprodavaca neocarinjenih cigareta, na taj način što su organizovali nabavku i prenos cigareta preko carinske linije sa teritorije Crne Gore na teritoriju Republike Srbije, u specijalno napravljenim pregradama u teretnim vozilima i njihovo dalje rasturanje i prodaju na teritoriji Republike Srbije, pa je tako okrivljeni AA8 dogovarao sa okrivljenim AA4 da u Crnoj Gori iz neregistrovanih magacina preuzima neocarinjene cigarete i angažovao za prevoz istih okrivljenog VV2, okrivljenog VV7 i druge NN vozače i vršio njihovo skladištenje u neregistrovanom magacinu u Ugrinovcima, vršio prodaju i rasturanje tih neocarinjenih cigareta preko mreže preprodavaca na teritoriji Grada Beograda, Vršca, Mladenovca, Novog Sada i Subotice, a okrivljeni AA9, zajedno sa okrivljenim AA8 i plaćao neocarinjene cigarete, te svojim vozilom pratio vozače u toku transporta cigareta od Crne Gore do Republike Srbije i koristeći svoja lična poznanstva omogućavao istima da izbegnu kontrolu nadležnih policijskih i carinskih organa, pa su tako u toku 2007. godine i to 30.03.2007. godine okrivljeni AA8 postigao dogovor sa NN licem „Mića“ iz Crne Gore da iz magacina u Crnoj Gori preuzme 200 kartona neocarinjenih cigareta marke „Ronson“ i 50 master kartona cigareta marke „Carelia“, te je sa okrivljenim AA7 postigao dogovor da mu navedene cigarete teretnim motornim vozilom preveze preko carinske linije bez carinskog nadzora na teritoriju Republike Srbije, što je učinio dana 03.04.2007. godine, kada ih je okrivljeni AA8 preuzeo i postigao dogovor sa okrivljenim VV da mu preda 50 master kartona marke „Carelia“ radi dalje prodaje i rasturanja, zatim, da je okrivljeni AA8 dana 15.05.2007. godine sa okrivljenim AA4 postigao dogovor o preizimanju 130 master kartona neocarinjenih cigareta iz neregistrovanog magacina u Crnoj Gori, nakon čega je okrivljeni AA8 za prevoz označenih cigareta angažovao okrivljenog VV2 i okrivljenog VV3, koji su preuzeli cigarete i iste prevezli sa teritorije Crne Gore u Republiku Srbiju, dana 20.05.2007. godine, gde su tokom transporta cigareta bili zaustavljeni u mestu Bogutovac od strane službenika PU Kraljevo; da je okrivljeni AA8 dana 29.07.2007. godine postigao dogovor sa okrivljenim VV2 da iz neregistrovanog magacina u Crnoj Gori preuzme zajedno sa okrivljenim AA9 95 master kartona neocarinjenih cigareta marke „Ronson“ i prenese preko carinske linije na teritoriju Republike Srbije radi dalje prodaje, pa je angažovao okrivljenog VV7, koji je preuzeo teretno motorno vozilo marke „Mercedes“ 30.07.2007. godine od okrivljenog AA8 i isto odvezao do Podgorice, gde se nalazio neregistrovani magacin i 31.07.2007. godine, nakon što je vozilo bilo natovareno neocarinjenim cigaretama i to u namenski napravljenom skrovištu u vozilu, prevezao cigarete u količini od 91 master karton cigareta marke „Ronson“ preko carinske linije Srbije i Crne Gore u vreme kad je NN ovlašćeno službeno lice bilo na graničnom prelazu, o čemu je imao informaciju od okrivljenog AA8 i iste odvezao do placa okrivljenog AA8 u _, kojim putem su ga okrivljeni AA8 i AA9 pratili i po dolasku zajedno sa njim istovarili cigarete; da je okrivljeni AA8 dana 12.09.2007. godine po prethodno ostvarenom dogovoru sa NN „tt“ na koga je uputio okrivljeni AA4, da iz neregistrovanog magacina u Podgorici preuzme radi dalje prodaje zajedno sa okrivljenim AA9 84 master kartona neocarinjenih cigareta marke „Baton“, i prenese preko carinske linije na teritoriju Republike Srbije, te je istog dana angažovao okrivljenog VV7, koji je zajedno sa okrivljenim GG otišao do Podgorice, preuzeo neocarinjene cigarete dana 13.09.2007. godine, utovario ih u teretno motorno vozilo marke „Mercedes“ u namenski napravljeno skrovište, a potom preko carinske linije Republike Srbije tako prikrivene cigarete prevezao na graničnom prelazu Brodarevo, izbegavajući mere carinskog nadzora, s tim da je okrivljeni AA8 zajedno sa okrivljenim AA9 pratio vozilom okrivljenog VV7, preuzeo okrivljenog GG u Bijelom Polju, a nakon čega je okrivljeni VV7 zaustavljen od strane policijskih službenika PU Prijepolje, a vozilo i roba oduzeti, sud je utvrdio na osnovu dela odbrane samog okrivljenog AA8, na osnovu odbrana okrivljenog AA9, okrivljenih VV2 i VV7, a koje odbrane su potvrđene i delom pisane dokumentacije, te na osnovu mnogobrojne telefonske komunikacije okrivljenog AA8 sa NN licima, te sa okrivljenim AA9 i VV, kao i sa okrivljenim AA4, o čemu je na stranicama 400-407, 415, 417-420, 421-426, 430-435 obrazloženja pobijane presude dao jasne i detaljne razloge.

  Branilac okrivljenog AA8, advokat AB8, osim istaknutih žalbenih navoda koji se tiču bitne povrede odredaba krivičnog postupka, koje se tiču transkripata razgovora, veštačenja ekonomsko-finansijske struke, smatra i da je sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje, odbijajući da pribavi izveštaj o tome šta je učinjeno sa oduzetim cigaretama od nadležnih carinarnica, jer u skladu sa carinskim propisima navedene cigarete se mogu prodati, pa bi se u tom smislu smanjila šteta koju je država pretrpela. Međutim, pravilno je prvostepeni sud ovaj dokaz odbio, nalazeći da bi isti nepotrebno produžio trajanjem konkretnog krivičnog postupka, jer kvalifikatorno obeležje za krivično delo iz člana 230 stav 2 KZ nije visina štete koju je Republika Srbija pretrpela, već je vrednost prodatih neocarinjenih cigareta od uticaja na odluku o oduzimanju imovinske koristi o kojoj je napred obrazloženo, a koja ne može biti umanjena ukoliko bi se navedene cigarete prodale.

  Branilac okrivljenog AA9, advokat AB9, u delu u kom presudu ne pobija zbog povrede krivičnog zakona i bitne povrede krivičnog postupka, osporavajući utvrđeno činjenično stanje suštinski osporava pravnu kvalifikaciju radnji okrivljenog, jer smatra da nije dokazano da je okrivljeni AA9 organizovao mrežu preprodavaca neocarinjenih cigareta, jer nijedan izvedeni dokaz ne ukazuje da je okrivljeni AA9 ostvario kontakt sa bar jednim preprodavcem. Međutim, kako je okrivljenom stavljeno na teret da je krivično delo izvršio u saizvršilaštvu, a za saizvršioca, u konkretnom slučaju okrivljenog AA8, je na nesumnjiv način utvrđeno da je organizovao mrežu preprodavaca, to je pravilno prvostepeni sud okrivljenog AA9 oglasio krivim i za radnje organizovanja mreže preprodavaca neocarinjenih cigareta, budući da je bio svestan i znao da svojom radnjom, osim proturanja neocarinjenih cigareta, bitno doprinosi i alternativnoj radnji izvršenja koja se tiče organizovanja mreže preprodavaca, pa je žalba njegovog branioca u ovom delu ocenjena neosnovanom.


Okrivljeni VV, VV1 i VV9

  Da su se okrivljeni VV, VV1 i VV9 u okviru plana kriminalne grupe bavili rasturanjem neocarinjenih cigareta koje su prenošene preko carinske linije, uz izbegavanje mera carinskog nadzora, tako što je okrivljeni VV preuzimao neocarinjene cigarete koje su prethodno dopremljene iz Crne Gore, radi njihove dalje prodaje na teritoriji Republike Rumunije i angažovao okrivljenog VV9 i okrivljenog VV1 da prevoze neocarinjene cigarete, te je tako okrivljeni VV 27.04.2007. godine postigavši dogovor sa okrivljenim AA8 da preuzme 130 master kartona neocarinjenih cigareta marke „Ronson“ u dogovoru sa okrivljenim VV9 i NN licem, koji su te iste cigarete prevezli radi dalje prodaje i rasturanja, preostalu količinu od 64 master kartona istih cigareta prebacio 28.04.2007. godine sa teritorije Republike Srbije na teritoriju Republike Rumunije u dogovoru sa okrivljenim VV9, koji je iste cigarete prevezao, a radi dalje prodaje i rasturanja istih, te da je dana 10.05.2007. godine, postigavši dogovor sa okrivljenim AA8 da preuzme neocarinjene cigarete u količini 130 master kartona marke „Ronson“, dana 15.05.2007. godine kupio te cigarete, koje je prethodno AA8 nabavio u Crnoj Gori i koje je NN lice prebacilo preko carinske linije, a zajedno sa okrivljenim VV1 i VV9 preuzeo na putu između Beograda i Ugrinovaca količinu od 65 master kartona neocarinjenih cigareta marke „Ronson“, koje je vozilom koje je obezbedio okrivljeni VV prevezao okrivljeni VV9 do neregistrovanog magacina u Baricama, u pratnji okrivljenog VV i okrivljenog VV1, gde su iste istovarene i od strane okrivljenog VV8 i okrivljenog GG4 prikrivene, tako što su upakovane u crne najlon kese i učvršćene selotejp trakama da bi se lakše prenosile, a potom istog dana od okrivljenog AA8 na isti način preuzeo preostalu količinu od 65 master kartona neocarinjenih cigareta marke „Ronson“ zajedno sa okrivljenim VV9 i VV1, koje su na isti način prevezli do neregistrovanog magacina u Baricama, nakon čega je dalje rasturanje ovih cigareta sprečeno akcijom policijskih službenika PS Vršac, prvostepeni sud je utvrdio najpre na osnovu odbrane okrivljenog VV, a zatim i na osnovu odbrana VV9 i VV1, koji navodi su potvrđeni i odbranom okrivljenog AA8, te sadržinom telefonskih razgovora okrivljenog VV sa NN licima, te sa okrivljenim AA8, o čemu je dato detaljno obrazloženje u prvostepenoj presudi.

  Branilac okrivljenog VV, advokat VB, osporava tumačenje sadržine telefonske komunikacije između okrivljenih, osporavajući zaključak da je VV cigarete prodavao u Rumuniji, pri čemu se u izreci prvostepene presude, po stavu odbrane, nerazumljivo navodi i da je organizovao prenošenje cigareta preko carinske linije radi dalje nelegalne prodaje na teritoriji Rumunije, ali i Mađarske i Makedonije. Međutim, iznetim žalbenim navodima ne dovodi se u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, budući da je, kako je prethodno navedeno, utvrđeno da su okrivljeni postupali kao saizvršioci, te da je njihova svest obuhvatala ne samo posledicu radnji koje su oni neposredno preduzimali, već i drugih okrivljenih.

  Branilac okrivljenih VV9 i VV1, advokat VB1, takođe osporava tezu prvostepenog suda da priznanje okrivljenih da su vozili cigarete iz Beograda za Barice za okrivljenog VV znači i da su prevozili cigarete i za Republiku Rumuniju, pri čemu ovaj branilac insistira na tome da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da je okrivljeni VV1 priznao izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret jer je on u svojoj odbrani negirao da je izvršio krivična dela. Imajući u vidu bitna obeležja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230 stav 2 KZ, karakter odlučne činjenice nema mesto u kom je predviđena prodaja krajnjim korisnicima cigareta koje su prethodno izbegavajući mere carinskog nadzora unete na teritoriju Republike Srbije sa teritorije Republike Crne Gore, pa je nebitno da li su okrivljeni imali umišljaj da cigarete prevoze do magacina u Baricama ili da će one ići dalje u Rumuniju, Mađarsku ili već gde. Osim odbrana okrivljenih, sud je ceneći sadržaje telefonske komunikacije i odbrane okrivljenog VV, te AA8, jasno utvrdio da su i okrivljeni VV1 i okrivljeni VV9 znali, odnosno bili svesni da su u pitanju neocarinjene cigarete koje su prethodno prešle iz Republike Crne Gore u Republiku Srbiju, te da njihovim prevoženjem vrše rasturanje takvih, neocarinjenih cigareta, pa suprotno stavu advokata VB1, činjenično priznanje radnji koje su mu stavljene na teret dozvoljava sudu da smatra da je okrivljeni priznao izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret i ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, kako to njegov branilac smatra. Kvalifikaciju radnji okrivljenih, kao što je prethodno navedeno, prvostepeni sud je pravilno izveo na osnovu ostalih izvedenih dokaza.


Okrivljeni VV7 i GG5

  Da su se okrivljeni VV7 i GG5 u okviru plana kriminalne grupe bavili prikrivanjem neocarinjenih cigareta, tako što su prenosili iste teretnim motornim vozilima preko carinske linije Crne Gore i Srbije, uz izbegavanje carinskog nadzora, u kojim vozilima su se nalazila namenski napravljena skrovišta, te tako okrivljeni GG5 dana 23.07.2007. godine prevezao u Mladenovac u skladište okrivljenog AA9 teretnim motornim vozilom marke „_“ neutvrđenu količinu neocarinjenih cigareta nepoznate marke i proizvođača, koji je preuzeo od NN lica iz Crne Gore i prikrio u svom vozilu ispod rezervne građe, a 30.07.2007. godine preuzeo od NN lica u Crnoj Gori ukupno 6.884 boksova neocarinjenih cigareta koje su mu oduzete u Prijepolju prilikom saobraćajne kontrole, a da je okrivljeni VV7 dana 29.07.2007. godine preuzeo teretno motorno vozilo marke „_“ od okrivljenog AA8 i isto odvezao do Podgorice, gde je u neregistrovanom magacinu u toku 30. i 31.07.2007. godine bilo natovareno neocarinjenim cigaretama u posebno formiranom skrovištu, te tako natovarene cigarete prevezao preko carinske linije iz Republike Crne Gore, a zatim i 12.09.2007. godine, zajedno sa okrivljenim GG otišao do Podgorice i 13.09. preuzeo neocarinjene cigarete u količini od 84 master kartona cigareta marke „Baton“ utovario ih u teretno motorno vozilo marke „_“ u namenski napravljeno skrovište, a potom ih preko carinske linije Republike Crne Gore prevezao na graničnom prelazu Brodarevo, izbegavajući mere carinskog nadzora, nakon čega je zaustavljen od službenika PU Prijepolje, kada je lišen slobode, prvostepeni sud je utvrdio da osnovu iskaza okrivljenog VV7, okrivljenog GG5, potvrde o privremeno oduzetim predmetima, fotodokumentacije u spisima predmeta, a i na osnovu sadržine ostvarene telefonske komunikacije.

  Branilac okrivljenog VV7 osporava pravnu kvalifikaciju radnji okrivljenih, navodeći da se on nije bavio ni prodajom ni rasturanjem, niti prikrivanjem neocarinjene robe, jer se bavljenjem podrazumeva da se krivično delo vrši više puta, što ovde nije bio slučaj, a iz samih odbrana okrivljenih AA8 i VV7 proizilazi da ovaj nije znao pojedinosti prevoza cigareta. Činjenica da okrivljeni VV7 nije prepravio kamion da bi se u istom sakrile cigarete, niti da je plaćao navedene cigarete, nemaju karakter odlučnih činjenica jer je okrivljeni prema svim izvedenim dokazima bio svestan da se bavi prikrivanjem neocarinjenih cigareta tako što je iste prenosio teretnim vozilom preko carinske linije Crne Gore i Srbije, uz izbegavanje mera carinskog nadzora, svestan da su u vozilima posebno i namenski napravljena skrovišta, te je time zadovoljen i uslov koji se tiče trajnosti njegovih radnji, a i svesti da postupa kao saizvršilac u krivičnom delu krijumčarenje iz člana 230 stav 2 KZ, pri čemu se Apelacioni sud nije bliže upuštao u navode koji se tiču osporavanja kvalifikacije okrivljenog po članu 346 stav 2 KZ, budući da je u odnosu na ovo krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.


Okrivljena VV6

  Da je okrivljena VV6 dana 13.09.2007. godine u Novom Sadu, u ulici Slovačka br. 17, u prostorijama stana B-23, vlasništvo okrivljenog AA, u uračunljivom stanju, sa umišljajem, svesna da je njeno delo zabranjeno, pomagala okrivljenom AA da ne bude otkriven u izvršenju krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230 stav 2 KZ, prikrivajući internu evidenciju istog, za koju je znala da se odnosi na neocarinjene cigarete, tako što je četiri lista formata A-4 sa internim evidencijama okrivljenog AA o vrstama i količini cigareta koje su neocarinjene pocepala i bacila u VC šolju i bide, čime je izvršila krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333 stav 2 KZ, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu potvrde o privremenom oduzimanju predmeta, sadržine video zapisa, te same odbrane okrivljene, a koji zaključak nije doveden u sumnju žalbenim navodima branioca okrivljene, advokata AB, kojima se suštinski ne osporava utvrđeno činjenično stanje, već kvalifikacija radnji okrivljene.


Okrivljeni VV5

  Da je okrivljeni VV5 dana 13.09.2007. godine na teritoriji Opštine Prijepolje, ne vršeći svoju službenu dužnost policijskog službenika MUP RS, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, sa umišljajem i svestan da je njegovo delo zabranjeno, a u nameri ostvarivanja koristi okrivljenom AA9 po prethodno ostvarenom dogovoru sa istim da mu pomogne u slučaju ako se pojavi bilo kakav problem na teritoriji Republike Srbije posle prelaska carinske linije Crne Gore sa vozilima okrivljenog AA9, u kojima su se nalazile prikrivene cigarete, nakon što ga je okrivljeni AA9 pozvao telefonom i zatražio uslugu da proveri šta se dešava sa vozilom kojim je upravljao okrivljeni VV7, istom pomogao tako što je po prethodnoj proveri okrivljenog AA9 obavestio putem telefona da je krijumčarenje otkriveno i da se skloni u cilju izbegavanja lišenja slobode, na koji način je okrivljenom AA9 omogućio bekstvo i izbegavanje lišenja slobode, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu odbrane samog okrivljenog, koja je potvrđena i odbranom okrivljenog AA9.

  U izjavljenoj žalbi okrivljeni VV5 ne osporava činjenično radnje koje je preduzeo, već smatra da na njegovoj strani nema umišljaja na izvršenje predmetnog krivičnog dela, budući da je sud propustio da utvrdi postojanje motiva da postupi protivpravno, koje navode Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim, budući da motiv nije isto što i umišljaj, a osim toga, motiv nije bitno obeležje krivičnog dela za koje je oglašen krivim. Takođe, suprotno žalbenim navodima okrivljenog VV5, on nije oglašen krivim da je pomogao okrivljenom AA9 da se bavi proturanjem cigareta, već da je, ne vršeći svoju službenu dužnost omogućio okrivljenom AA9 bekstvo i izbegavanje lišenja slobode. Naposletku, što se tiče pravne kvalifikacije njegovih radnji, okrivljeni VV5 ukazuje da kao saobraćajni policajac nije bio u mogućnosti da izvrši krivično delo koje mu se stavlja na teret, jer nije bio u mogućnosti da omogući prelazak kamiona preko granice jer sa granicom nije imao nikakvih dodirnih tačaka. Međutim ove radnje okrivljenom nisu ni stavljene na teret, a osnov inkriminacije radnji okrivljenog se upravo sastoji u činjenici da je bio policijski službenik, pri čemu nije bilo ni od uticaja, koje konkretno poslove i radne zadatke je obavljao, već je obaveštavajući putem telefona okrivljenog AA9 da je krijumčarenje otkriveno i da se skloni u cilju izbegavanja lišenja slobode, istom pribavio korist, a ne vršeći svoju službenu dužnost policijskog službenika MUP-a Republike Srbije, čiji je zadatak između ostalog otkrivanje učinilaca krivičnih dela.


Okrivljeni VV4

  Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da je okrivljeni VV4 u vremenskom periodu od januara do marta meseca 2007. godine u Melencima bavio se prikrivanjem i rasturanjem neocarinjene robe, tako što je u ulici _ omogućio smeštaj neocarinjenih cigareta NN licima „tt4“ i „tt5“ u količinama bliže opisanim u izreci presude, te iste delom rasturao, na taj način što je početkom marta 2007. godine NN licu „Stojan“ prevezao 106 master kartona neocarinjenih cigareta neutvrđene marke, teretnim motornim vozilom marke „Volvo“ u mesto Mlada Boleslava u Republici Češkoj i iste isporučio, pri čemu su cigarete bile sakrivene u posebno sačinjenom bunkeru u prednjem delu kamiona, a dana 20.03.2007. godine prevozio za isto lice istim vozilom neocarinjene cigarete na relaciji Melenci-Kumane, kojom prilikom je zatečen u saobraćaju od strane patrole saobraćajne policije, koja mu je prilikom pretresa vozila cigarete oduzela, a ostali deo prikrivenih cigareta je oduzet od strane ovlašćenih lica u magacinu u Melencima dana 21.03.2007. godine, te se po nalaženju prvostepenog suda u radnjama okrivljenog stiču sva bitna obeležja jednog krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230 stav 2 KZ. U izjavljenoj žalbi branilac okrivljenog VV4, advokat VB4, s obzirom na izvedene dokaze ne spori činjenice navedene u optuženju, osim vrednosti navedenih cigareta, koje se razlikuju u carinskim rešenjima i pobijanoj presudi, te smatra da se ne može tvrditi da se okrivljeni bavio proturanjem navedenih cigareta jer je samo jednom prevezao turu cigareta, a prilikom prevoza druge ture bio zaustavljen od strane policije, dok sa smeštajem cigareta u magacinu u Melencima on nema veze, jer su cigarete i duvan dovezla i lagerovala druga lica. Branilac okrivljenog ukazuje i da je u prekršajnom postupku okrivljeni VV4 za to što je u magacinu imao u posedu i raspolagao neocarinjenim cigaretama i balama duvana. Međutim, kako je okrivljeni VV4 priznao izvršenje krivičnog dela, inkriminisani period i preduzete radnje - prodavanje, prikrivanje i rasturanje, a s obzirom na količinu i vrednost robe – cigareta i duvana, čija je vrednost pravilno obračunata, kako je navedeno u prethodnom delu obrazloženja ove presude, upravo ukazuju da se okrivljeni ovom delatnošću – krijumčarenjem, bavio a u čemu je sprečen postupanjem policije. Okolnost da je, nakon donošenja prvostepene presude, postalo pravosnažno prekršajno rešenje, kojim je za deo robe, pronađen u magacinu u Melencima, okrivljeni kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 3.700.000,00 dinara, bez dostavljenih dokaza da je ta kazna i plaćena nije okolnost koja dovodi u sumnju pravilnost zaključka prvostepenog suda u odnosu na utvrđeno činjenično stanje.


Okrivljeni GG

  Da je okrivljeni GG dana 12.09.2007. godine, u blizini aerodroma u Podgorici prikrivao stvar za koju je znao da je pribavljena izvršenjem krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230 KZ, na taj način što je utovario u teretno motorno vozilo marke „_“ u skriveni deo kamiona 84 master kartona cigareta marke „Baton“, kojim je nadalje upravljao okrivljeni VV7, te time izvršio krivično delo prikrivanje iz člana 221 stav 1 KZ, prvostepeni sud je utvrdio prvenstveno na osnovu odbrana okrivljenih GG i VV7.

  Osporavajući odluku prvostepenog suda, branilac okrivljenog GG, advokat VB7, ukazuje da je na prvom mestu optužba prekoračena jer su uneta subjektivna obeležja krivičnog dela prikrivanje iz člana 221 stav 1 KZ, koja nisu postojala u optužnici, koje navode Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim, jer preciziranje izreke presude u skladu sa zakonskim tekstom u skladu sa primenjenim zakonskim odredbama ne predstavlja prekoračenje optužbe. Osim toga, po stavu odbrane nema dokaza da je GG znao da se radi o nelegalnim cigaretama, međutim, kao što i sam branilac u izjavljenoj žalbi navodi, sam okrivljeni GG je izjavio da kada je završio utovar cigareta pretpostavio je da se radi o švercu. Ne postoji ni dobrovoljni odustanak od krivičnog dela jer je okrivljeni GG okrivljenom VV7 rekao da ne želi da prelazi granicu sa robom, te izašao iz kamiona par kilometara pre granice. Ova teza odbrane se ne može prihvatiti jer je okrivljeni GG oglašen krivim da je prikrivao stvar za koju je znao da je pribavljena izvršenjem krivičnog dela krijumčarenje i to tako što je u teretno motorno vozilo utovario pomenute cigarete, a okolnost da nije učestvovao u samom prelasku granice, ne može predstavljati osnov za primenu instituta dobrovoljnog odustanka.

  S druge strane, prvostepenom presudom okrivljeni GG je oslobođen od optužbe na osnovu odredbe člana 355 tačka 2 ZKP, da je dana 13.09.2007. godine povezao okrivljenog AA9, znajući da se isti bavi krijumčarenjem cigareta, nakon što je otkriven da se kao pripadnik organizovane kriminalne grupe bavi krijumčarenjem cigareta, dovezao se vozilom marke „_“ u Novu Varoš i okrivljenog AA9 prevezao do Bajine Bašte radi skrivanja od policijskih službenika i onemogućavanja da bude lišen slobode, čime bi izvršio krivično delo pomaganje učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333 stav 2 KZ.

   Tužilac za organizovani kriminal se u odnosu na oslobađajući deo za okrivljenog G, ni ne žali.


ODLUKE O KRIVIČNIM SANKCIJAMA

  Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti na strani okrivljenih koje u smislu odredbe člana 54 KZ utiču da kazna bude manja ili veća i to kako lične i porodične prilike okrivljenih, tako i stepen krivice svakog od okrivljenih, jačinu povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno, te držanje okrivljenih posle izvršenog krivičnog dela, a kod okrivljenih kojima su izrečene novčane kazne i njihovo imovno stanje.

  Međutim, kako je Apelacioni sud prema okrivljenima koji su oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 346 stav 2 KZ odbio optužbu zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, to je sve okrivljene, koji su oglašeni za izvršenje krivičnih dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u sticaju sa krivičnim delom krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ, osim okrivljenoj AA2, zadržavajući im kao pravilno utvrđene kazne zatvora i novčane kazne za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ, na iste i dosudio.

  U narednom delu obrazloženja detaljno će biti izneti razlozi kojima se prvostepeni sud rukovodio prilikom odlučivanja o kaznama, te ocenjeni navodi pojedinačnih žalbi odbrana, dok se u žalbi Tužioca za organizovani kriminal konkretno osporava samo odluka o kaznama u odnosu na okrivljene AA, AA1, AA3, AA2 i AA4 te u odnosu na okrivljene kojima su izrečene uslovne osude – GG1, GG4, GG6 i GG, tako da će se ovaj sud u ocenu navoda žalbe Tužilaštva u ovom delu, upustiti samo u odnosu na ove okrivljene.


AA

  Od olakšavajućih okolnosti kod okrivljenog AA prvostepeni sud je utvrdio činjenicu da je otac troje maloletne dece, te imao u vidu raniju osudu zbog krivičnog dela iz člana 195 stav 3 u vezi stava 1 KZ RS, ali navedenu okolnost nije cenio kao otežavajuću, s obzirom da osuda datira iz 2002. godine, a u pitanju je krivično delo iz oblasti javnog saobraćaja. Pri navedenom, prvostepeni sud je cenio i broj inkriminisanih radnji za koje je okrivljeni oglašen krivim i njegovu ulogu u organizovanju izvršenja krivičnih dela u odnosu na druge okrivljene, te pravilnom ocenom svih okolnosti utvrdio da je adekvatna kazna za krivično delo iz člana 346 stav 1 KZ, kazna zatvora u trajanju od dve godine, a za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ kazna zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci i novčana kazna u iznosu od 10.000.000,00 dinara, te je pravilnom primenom odredbe člana 60 KZ okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest godina i šest meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. godine, do puštanja na slobodu nakon polaganja jemstva i novčanu kaznu u iznosu od 10.000.000,00 dinara, u kom delu je Apelacioni sud uvažavanjem žalbe okrivljenog AA preinačio pobijanu presudu jer je okrivljeni u izjavljenoj žalbi ukazao da ima mesta preinačenju prvostepene presude u delu odluke o uračunavanju pritvora, jer je nakon polaganja jemstva pušten na slobodu dana 10.06.2011. godine.

  Odluka o kazni u odnosu na okrivljenog AA nije dovedena u sumnju iznetim žalbenim navodima okrivljenog, u kojima se paušalno pobija odluka o krivičnoj sankciji, uz navođenje da za takvu odluku sud nije dao jasne i razloge, niti žalbom njegovog branioca, advokata AB, koji neosnovano navodi da je sud cenio raniju osuđivanost kao otežavajuću okolnost. S druge strane, žalba Tužioca za organizovani kriminal, u kojoj se ukazuje da sud nije adekvatno cenio na strani okrivljenog AA ulogu i mesto u hijerarhiji organizovane kriminalne grupe, takođe je ocenjena neosnovanom, jer je prvostepeni sud ovu okolnost pravilno cenio. Navode žalbe Tužioca za organizovani kriminal, da su okrivljeni AA, AA1 i AA2, AA3 i AA4 ranije osuđivani za krivična dela nedozvoljene trgovine i druga krivična dela iz iste glave Krivičnog zakonika, Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim jer je od ovih lica, soim okrivljenog AA, jedino AA4 ranije osuđivan i to zbog neistovrsnost krivičnog dela.


Okrivljeni AA1

  U odnosu na okrivljenog AA1, kao olakšavajuće okolnosti prvostepeni sud je cenio činjenicu da je otac troje maloletne dece, do sada nije osuđivan, a kao otežavajuću, brojnost radnji i njegovu značajnu ulogu u izvršenju krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

  Branioci okrivljenog AA1, advokati AB1 i AB2, te advokat AB3, paušalno navode da sud nije pravilno cenio sve utvrđene okolnosti, da je pogrešno kao otežavajuću okolnost cenio brojnost radnji i značajnu ulogu u izvršenju krivičnog dela, te da nije dao jasne razloge zbog kojih okrivljenog osuđuje na novčanu kaznu u navedenom iznosu, koje navode Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz napred iznetih razloga.

  Tužilac za organizovani kriminal, kao i u odnosu na okrivljenog AA, AA2, AA3 i AA4 navodi da sud nije cenio njihovu ulogu u izvršenju krivičnih dela te raniju osuđivanost za krivična dela nedozvoljene trgovine i druga krivična dela iz iste glave Krivičnog zakonika, koje navode Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim, jer je stepen krivice prvostepeni sud adekvatno cenio, a okrivljeni AA1 nije ranije osuđivano lice.


Okrivljeni AA3

  Kod okrivljenog AA3 kao olakšavajuću okolnost prvostepeni sud je cenio da je otac dvoje maloletne dece, do sada neosuđivan, a od otežavajućih okolnosti cenio brojnost njegovih radnji, značajnu ulogu. I njegovi branioci paušalno navode da sud nije pravilno cenio sve utvrđene okolnosti, da je pogrešno kao otežavajuću okolnost cenio brojnost radnji i značajnu ulogu u izvršenju krivičnog dela, te da nije dao jasne razloge zbog kojih okrivljenog osuđuje na novčanu kaznu u navedenom iznosu, koje navode Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz napred iznetih razloga. Tužilac za organizovani kriminal, i u odnosu na okrivljenog AA3 ponavlja navode žalbe, koje Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz istih razloga zbog kojih je neosnovanim ocenio i navode žalbe u odnosu na okrivljenog AA1.


Okrivljena AA2

  U odnosu na okrivljenu AA2, prvostepeni sud je kao olakšavajuću okolnost cenio činjenicu da je majka četvoro dece, da je dvoje dece maloletno, te da je ista do sada neosuđivano lice, ali je imao u vidu da je okrivljena imala brojne radnje u okviru učinjenih krivičnih dela za koja je oglašena krivom. Kao što se osnovano ukazuje u žalbama branilaca okrivljene AA2, sud je neopravdani značaj dao okolnosti koja se tiče brojnosti radnji koje je okrivljena preduzela u odnosu na krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 KZ, jer nije adekvatno cenio njen stepen krivice, budući da je ona u to vreme bila supruga okrivljenog AA1, te iz opisa samih radnji koje je preduzimala proizilazi da ona u grupi, odnosno kao saizvršilac u krivičnom delu krijumčarenja nije imala tu ulogu koju su imali okrivljeni AA1 i AA3, pa Apelacioni sud nalazi da je pravilnom ocenom svih okolnosti adekvatna kazna okrivljenoj AA2 za krivično delo krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ, za koje je oglašena krivom prvostepenom presudom, kazna zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci u koju joj se ima uračunati vreme koje je provela u pritvoru od 13.09.2007. do 28.10.2008. godine i novčana kazna u iznosu od 1.000.000,00 dinara, nalazeći da je ista srazmerna kako ličnosti okrivljene, tako i stepenu njene krivice i jačini povrede zaštićenog dobra koje je prouzrokovala sopstvenim radnjama, a iz kojih razloga je žalbu javnog tužioca u odnosu na ovu okrivljenu odbio kao neosnovanu.


Okrivljeni AA4

  Kod okrivljenog AA4 sud je kao olakšavajuće okolnosti cenio da je porodičan čovek, otac dvoje maloletne dece, a kao otežavajuće okolnosti njegovu značajnu ulogu i brojnost radnji izvršenja krivičnog dela u odnosu na ostale okrivljene, te i činjenicu da je ranije osuđivan zbog krivičnog dela iz člana 136 stav 3 KZ RCG, ali imajući u vidu protek vremena od ranije osude, istu nije cenio kao otežavajuću okolnost. Okrivljeni i njegov branilac paušalno osporavaju odluku o kazni, navodeći da je prvostepeni sud kako utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci za krivično delo krijumčarenje, tako i novčanu kaznu u iznosu od 5.000.000,00 dinara previsoko odredio, ne dajući jasne razloge za ovakvu odluku, koje navode Apelacioni sud iz napred iznetih razloga ocenjuje neosnovanim, kao i žalbu Tužioca za organizovani kriminal u ovom delu iz razloga koji su prethodno obrazloženi.


Okrivljeni AA5

  U odnosu na okrivljenog AA5, kao olakšavajuću okolnost prvostepeni sud je cenio činjenicu ranije neosuđivanosti, da je porodičan čovek, otac maloletnog deteta i u odsustvu otežavajućih okolnosti po nalaženju Apelacionog suda izveo pravilan zaključak da je adekvatna kazna u konkretnom slučaju za krivično delo krijumčarenje kazna zatvora u trajanju od tri godine u koju će mu se uračunati vreme u pritvoru i novčana kazna u iznosu od 1.000.000,00 dinara, a sa kojim zaključkom je u potpunosti saglasan Apelacioni sud i koji nije doveden u sumnju žalbenim navodima okrivljenog AA5, njegovih branilaca, advokata AB5 i AB, kojima se uopšteno ukazuje da je kazna previsoka i da ne odgovara stepenu njegove krivice.


Okrivljeni AA6

  Kod okrivljenog AA6, prvostepeni sud je kao olakšavajuću okolnost cenio njegovu porodičnost, činjenicu da je otac troje maloletne dece, a kao otežavajuću okolnost da je isti više puta osuđivan, između ostalog i zbog istovrsnog krivičnog dela, te da je imao veći broj radnji i značajnu ulogu u okviru izvršenja krivičnog dela krijumčarenja, pa mu po nalaženju ovog suda za krivično delo krijumčarenje pravilno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju će mu se uračunati vreme koje je proveo u pritvoru i novčanu kaznu u iznosu od 4.500.000,00 dinara.

  Branilac okrivljenog AA6, advokat AB6, u izjavljenoj žalbi osim što u uvodu navodi da presudu pobija i zbog odluke o kazni, ne ukazuje na neku činjenicu ili okolnost koje bi bile od uticaja na drugačije odlučivanje o kazni, a koje prvostepeni sud nije cenio ili nije adekvatno cenio.


Okrivljeni AA8

  Kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog AA8, prvostepeni sud je cenio činjenicu da je porodičan čovek i da je do sada neosuđivano lice, a kao otežavajuću okolnost stepen krivice, odnosno veći broj radnji preduzetih u cilju ostvarenja obeležja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230 stav 2 KZ, te po nalaženju ovog suda izveo pravilan zaključak da je adekvatna kazna u konkretnom slučaju kazna zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru i novčana kazna u iznosu od 5.000.000,00 dinara.

  Njegov branilac, advokat AB8, smatra da je sud trebao da ceni činjenicu da je okrivljenom teško narušeno zdravstveno stanje, a da je nejasno zbog čega se smatra da je imao veći broj radnji i značajniju ulogu u odnosu na ostale okrivljene. Apelacioni sud iznete navode ocenjuje neosnovanim, jer s obzirom na stepen krivice okrivljenog, odnosno broj inkriminisanih radnji koje je preduzeo a u kojima se stiču obeležja krivičnog dela iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ, za koje je oglašen krivim, narušeno zdravstveno stanje nije takvog kvaliteta da bi opravdavalo ublažavanje kazne okrivljenom.


Okrivljeni AA9

  U odnosu na okrivljenog AA9, kao olakšavajuće okolnosti sud je utvrdio da je isti porodičan čovek, otac dvoje maloletne dece, a kao otežavajuću okolnost cenio da je ranije osuđivan zbog istovrsnog krivičnog dela, pa je adekvatna kazna ovom okrivljenom, s obzirom na stepen krivice u konkretnom slučaju, utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri godine, u koju će se uračunati vreme provedeno u pritvoru, kao i novčana kazna u iznosu od 4.000.000,00 dinara.

  AB9, kao branilac okrivljenog AA9, smatra da sud nije mogao da cenio raniju osuđivanost kao otežavajuću okolnost, jer je za tu osudu nastupila zakonska rehabilitacija, a kao olakšavajuću okolnost prvostepeni sud je propustio da ceni priznanje okrivljenog i kajanje koje je izrazio. Međutim, iako se osnovano izjavljenom žalbom ukazuje da je u odnosu na okrivljenog nastupila zakonska rehabilitacija, činjenica da je bio osuđivan za istovrsno krivično delo, iako se po zakonu smatra neosuđivanim licem, može biti cenjena kao njegov raniji život, i, pri svim ostalim okolnostima može biti okolnost koju će sud ceniti prilikom odmeravanja kazne,a što se tiče priznanja okrivljenog isto nije takvog kvaliteta, s obzirom na sve druge dokaze iz kojih je utvrđena krivica okrivljenog, da opravda dalje ublažavanje kazne.


Okrivljeni VV

  Od olakšavajućih okolnosti u odnosu na okrivljenog VV, prvostepeni sud je cenio njegovu porodičnost, činjenicu da je otac dvoje maloletne dece, a kao otežavajuću raniju višestruku osuđivanost, između ostalog i zbog istovrsnog krivičnog dela, te imao u vidu stepen krivice koji se ogleda u broju inkriminisanih radnji koje preduzeo u okviru izvršenja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ.

  Branilac okrivljenog VV, advokat VB, smatra da se ne može reći da su radnje izvršenja brojne, jer mu se stavlja na teret da je samo dva puta prebacio cigarete na teritoriju Rumunije, pri čemu smatra da za neke od navedenih osuda je nastupila zakonska rehabilitacija, a da su novčane kazne neindividualizovane, koje navode Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim, jer ne dovode u sumnju jasne i ubedljive razloge koje je prvostepeni sud izneo prilikom utvrđivanja kazne ovom okrivljenom.


Okrivljeni VV1

  U odnosu na okrivljenog VV1, sud je kao olakšavajuću okolnost cenio činjenicu da je otac maloletnog deteta, da je imao manji broj radnji izvršenja krivičnog dela i ne preterano značajnu ulogu, a od otežavajućih njegovu raniju osuđivanost, te je po nalaženju Apelacionog suda izveo pravilan zaključak da je adekvatna kazna u konkretnom slučaju kazna zatvora u trajanju od jedne godine, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara.

  Njegov branilac, advokat VB1, smatra da sud nije dovoljno obrazložio odluku o krivičnoj sankciji, a suštinski branilac nije ukazao na neku činjenicu ili okolnost koju prvostepeni sud nije cenio, pa je njegova žalba ocenjena neosnovanom i u ovom delu.

Okrivljeni VV9

  Kod okrivljenog VV9 prvostepeni sud je kao olakšavajuću okolnost cenio manji broj radnji i manje značajnu ulogu u odnosu na radnje izvršenja krivičnih dela, a od otežavajućih okolnosti činjenicu ranije osuđivanosti, te pravilno okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koji zaključak nije doveden u sumnju žalbenim navodima njegovog branioca, advokata VB1, kojima se kao i za okrivljenog VV1 navodi da sud nije dao jasne razloge prilikom odabira vrste i visine krivične sankcije.


Okrivljeni VV7

  Kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog VV7 prvostepeni sud je cenio činjenicu da je otac maloletnog deteta, da je porodičan čovek i da je do sada neosuđivan i, u odsustvu otežavajućih okolnosti, po nalaženju ovog suda, izveo pravilan zaključak da je adekvatna kazna okrivljenom kazna zatvora u trajanju od jedne godine, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru i novčana kazna u iznosu od 300.000,00 dinara.

  Branilac okrivljenog, advokat VB7, osim što u pogledu utvrđene kazne zatvora smatra da sud kao olakšavajuću okolnost nije cenio to da je odlikovan značkom primernog vojnika, što i nije olakšavajuća okolnost u konkretnom slučaju s obzirom na prirodu krivičnog dela, smatra i da je novčana kazna u iznosu od 300.000,00 dinara previsoka i neopravdana jer se radi o izuzetno siromašnom čoveku, čija je supruga nezaposlena, međutim, kako iz stanja u spisima predmeta proizilazi da okrivljeni sopstvenim radom u poljoprivredi ostvaruje sredstva za egzistenciju, to Apelacioni sud nalazi da je novčana kazna u svemu adekvatna imovinskim prilikama okrivljenog.


Okrivljeni GG5

  S obzirom da je prvostepena presuda preinačena u odnosu na okrivljenog GG5, po službenoj dužnosti, u skladu sa odredbom člana 454 ZKP, te da je prema njemu odbijena optužba da je izvršio krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ, Apelacioni sud je okrivljenog GG5, zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i novčanu kaznu u iznosu od 300.000,00 dinara, nalazeći da su ove kazne prvostepenom presudom pravilno utvrđene, valjanom ocenom svih okolnosti iz člana 54 KZ.


Okrivljena VV6

  U odnosu na okrivljenu VV6 prvostepeni sud je kao olakšavajuću okolnost cenio činjenicu njene neosuđivanosti i u odsustvu otežavajućih okolnosti, po nalaženju Apelacionog suda, izveo pravilan zaključak da je adekvatna kazna okrivljenoj kazna zatvora u trajanju od šest meseci, u koju će joj se uračunati vreme koje je provela u pritvoru. Branilac okrivljene, advokat AB, osim što je u uvodu žalbe naveo da presudu pobija zbog odluke o krivičnoj sankciji, suštinski žalbenim navodima se nije osvrnuo na ovu odluku.


Okrivljeni VV5

  Kod okrivljenog VV5 kao olakšavajuću okolnost prvostepeni sud je cenio da je ranije neosuđivano lice i u odsustvu otežavajućih okolnosti zaključio da je adekvatna kazna u konkretnom slučaju kazna zatvora u trajanju od osam meseci, u koju će mu se uračunati vreme koje je proveo u pritvoru.

  Okrivljeni VV5 u izjavljenoj žalbi ukazuje da sud nije cenio da je otac maloletnog deteta sa posebnim potrebama, koje je prevremeno rođeno i kome je neophodan konstantan nadzor i medicinska pomoć, o čemu je dostavio dokaze, te ističe i da je njegova supruga nezaposlena, te je on jedini hranilac porodice. Takođe, predložio je da sud odredi da kaznu izdržava na način propisan odredbom člana 45 stav 5 KZ. Imajući u vidu da je stepen krivice okrivljenog u konkretnom slučaju takav da ne ostavlja mogućnost blažeg kažnjavanja, jer je okrivljeni krivično delo iz člana 359 stav 1 KZ izvršio kao ovlašćeno službeno lice Ministarstva unutrašnjih poslova, kome je primarni zadatak i obaveza, učvršćivanje obaveze poštovanje zakona i sprečavanje drugih da ne vrše krivična dela.


Okrivljeni VV4

  Kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog VV4 prvostepeni sud je cenio činjenicu da je porodičan čovek, otac dvoje maloletne dece, da je do sada neosuđivan, pa posebno imajući u vidu da je zbog istih radnji prekršajno kažnjen 19.07.2007. godine na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, okrivljenom uračunao navedenu kaznu kao utvrđenu novčanu kaznu, a okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru, dok njegov branilac smatra da uloga okrivljenog nije takva da bi opravdavala izrečenu kaznu. Kao što je prethodno navedeno, okolnost da je u međuvremenu okrivljeni u prekršajnom postupku kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 3.700.000,00 dinara, bez dostavljenih dokaza da je ta kazna i plaćena, nije okolnost od uticaja na drugačije odlučivanje o kazni, dok okrivljeni i njegov branilac, u slučaju da je kazna za carinski prekršaj ili njen deo plaćena, mogu podneti zahtev, u smislu odredbe člana 278 stav 1 ZKP, sudu koji je sudio u prvom stepenu, radi pravilnog računanja kazne. Što se tiče izrečene kazne zatvora, Apelacioni sud je u svemu saglasan sa zaključkom prvostepenog suda da je kazna zatvora u trajanju od jedne godine srazmerna ličnosti okrivljenog, stepenu krivice i jačini povrede zaštićenog dobra i kao takva nužna da bi se ostvarila svrha kažnjavanja u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija.


Okrivljeni GG2

  Tužilac za organizovani kriminal, u odnosu na okrivljenog GG2 u delu odluke o kazni, osim što osporava pravnu kvalifikaciju radnji okrivljenog, pa je Apelacioni sud u ovom delu presudu ispitao po službenoj dužnosti u smislu člana 451 stav 2 tačka 1 ZKP i našao da je pravilno kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog GG2, prvostepeni sud cenio da je porodičan čovek, otac maloletnog deteta, a od otežavajućih okolnosti cenio da je do sada osuđivan i to zbog istovrsnog krivičnog dela, pa okrivljenog zbog krivičnog dela prikrivanje iz člana 221 stav 1 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, koja je i po nalaženju Apelacionog suda u svemu srazmerna ličnosti okrivljenog i stepenu njegove krivice.


Okrivljeni VV3 i VV2

  U odnosu na okrivljenog VV3 sud je kao olakšavajuće okolnosti cenio da je porodičan čovek, otac dvoje dece od kojih je jedno maloletno, a od otežavajućih okolnosti da je do sada osuđivan, a kod okrivljenog VV2 to što je takođe porodičan čovek, otac troje maloletne dece, od kojih je jedno bolesno i kao otežavajuću, činjenicu da je ranije više puta osuđivan.

   Branilac okrivljenih VV2 i VV3, advokat VB2, osporava odluku o kaznama jer sud okrivljenima izrečene kazne zatvora u trajanju od po četiri meseca, u koje će im se uračunati vreme koje su proveli u pritvoru, ne osporavajući da su pravilno utvrđene navedene okolnosti, ali smatrajući da je kazna previsoka, posebno imajući u vidu da su ranije osude, osude zbog krivičnog dela iz oblasti javnog saobraćaja, što nije nelogično s obzirom da su u pitanju profesionalni vozači. Takođe, branilac navodi da u odnosu na okrivljenog VV3 nije bilo opravdano izreći meru bezbednosti oduzimanja vozila marke „_“, jer to nije njegov kamion-tegljač, nego vlasništvo preduzeća „_“ d.o.o. dok Tužilac za organizovani kriminal, i u odnosu na ove okrivljene osporava pravnu kvalifikaciju radnji, pa je Apelacioni sud u ovom delu presudu ispitao po službenoj dužnosti u smislu člana 451 stav 2 tačka 1 KZ, našavši da su kazne zatvora u tajanju od po četiri meseca nužne ali dovoljne da bi se u odnosu na ove okrivljene postigla svrha kažnjavanja, a da je pravilno izrečena mera bezbednosti oduzimanja vozila kao predmeta izvršenja krivičnog dela, i to prema ovde okrivljenom VV3, jer oštećeno preduzeće tokom postupka nije postavilo zahtev da im se vozilo vrati.


Okrivljeni GG3

  U odnosu na okrivljenog GG3, prvostepeni sud je pravilno kao olakšavajuću okolnost cenio da je porodičan čovek, otac šestoro dece i to maloletne, dok je kao otežavajuću okolnost cenio da je do sada osuđivan i to za istovrsno krivično delo, pa po nalaženju Apelacionog suda pravilno okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, u koju će mu se uračunati vreme koje je proveo u pritvoru, koja je u svemu adekvatna ličnosti okrivljenog, stepenu njegove krivice i jačini ugrožavanja zaštićenog dobra. Tužilac u odnosu na okrivljenog je presudu u odnosu na okrivljenog GG3 osporavao je pravnu kvalifikaciju radnji pa je Apelacioni sud u ovom delu presudu ispitao po službenoj dužnosti u smislu člana 451 stav 2 tačka 1 ZKP.


Okrivljeni VV8

  U odnosu na okrivljenog VV8, prvostepeni sud je kao olakšavajuću okolnost cenio činjenicu da je porodičan čovek, otac petoro dece, od kojih je troje maloletno i manji značaj inkriminisanih radnji koje je preduzeo, a kao otežavajuću okolnost cenio da je isti do sada osuđivan, između ostalog zbog istovrsnog krivičnog dela. Okrivljeni VV8 upoređuje visinu svoje kazne sa kaznom okrivljenog GG4, navodeći da je imao manju ulogu, što je prvostepeni sud i cenio, te ističe da ima 54 godine i da živi od sopstvene zarade, redovno plaća porez, plaća fakultet deci i još dvoje dece koji pohađaju školu, te smatra da ima mesta ublažavanju kazne, a čemu nema mesta jer je pravilno prvostepeni sud cenio sve okolnosti koje se tiču kako stepena krivice okrivljenog, tako i njegove ranije osuđivanosti i to i u odnosu na radnje ostalih okrivljenih.


Okrivljeni GG6, GG4, GG1 i GG

  Pravilno je prvostepeni sud okrivljenima GG6, GG4, GG1 i GG izrekao uslovne osude, ceneći olakšavajuće okolnosti koje se kod okrivljenog GG1 odnose na činjenicu da je porodičan čovek, otac dvoje maloletne dece, ranije neosuđivan i da je preduzeo samo jednu radnju izvršenja, kod okrivljenog GG6, činjenicu da je priznao izvršenje krivičnog dela, da je porodičan čovek, otac jednog deteta, do sada neosuđivan, kod okrivljenog GG4 činjenicu da je porodičan čovek, otac jednog deteta, do sada neosuđivan, da je njegova uloga u izvršenju krivičnog dela bila minimalna i kod okrivljenog GG činjenicu da je porodičan čovek, otac dvoje maloletne dece, do sada neosuđivan, te da je učinio nespornim činjenične događaje na osnovu kojih je oglašen krivim, te imajući u vidu njihovo držanje nakon izvršenja krivičnog dela i sam način izvršenja krivičnih dela, izveo pravilan zaključak da će se i samim upozorenjem uz pretnju kaznom zatvora na okrivljene dovoljno uticati da više ne vrše krivična dela, te im svima utvrdio kazne zatvora u trajanju od četiri meseca sa rokom proveravanja od dve godine.

  Javni tužilac u izjavljenoj žalbi navodi da je prvostepeni sud, ceneći sve okolnosti u smislu odredbe člana 54 KZ, zanemario da su okrivljeni krijumčarili cigarete čija se vrednost kreće između 30.000 i 50.000 evra, te da postupanje okrivljenih koji deluju u okviru organizovane kriminalne grupe onemogućava izricanje uslovnih osuda jer se ne radi o lakšem krivičnom delu. Međutim, kako su okrivljeni u konkretnom slučaju oglašeni krivim za krivično delo prikrivanje iz člana 221 stav 1 KZ, a da im nije ni stavljeno na teret da su bili članovi kriminalne grupe, to su izneti navodi tužioca ocenjeni neosnovanim.

  Branilac okrivljenog GG, advokat VB7 smatra da se u odnosu na okrivljenog GG može primeniti institut dobrovoljnog odustanka od krivičnog dela što je osnov oslobađanja od kazne, sa kojim stavom nije saglasan Apelacioni sud budući da okrivljeni nije oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenje već prikrivanje pa je bez uticaja to što granicu nije prešao u vozilu u kom je okrivljeni VV7 krijumčario neocarinjene cigarete.


ODLUKA O TROŠKOVIMA

  Kao što je navedeno u delu ove presude koji se tiče bitne povrede odredaba krivičnog postupka, osnovano se ukazuje u žalbama okrivljenog AA5 i branilaca okrivljenih AA1, AA3 i AA2, advokata AB1 i AB2, da je deo presude koji se tiče odluke o troškovima postupka donet uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer je izreka presude nerazumljiva, budući da se u ovom delu izreke okrivljeni obavezuju da u roku od 15 dana po pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, plate troškove postupka čiju će visinu odrediti posebnim rešenjem, pa kako takvo rešenje u spisima ne postoji, to je ovaj deo presude, u smislu odredbe člana 458 stav 3 ZKP ukinut i u tom delu, osim odluke o paušalu, spisi vraćeni prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

  Imajući u vidu napred navedeno Apelacioni sud u Beogradu je, na osnovu članova 459 stav 1 ZKP u vezi člana 457 ZKP i člana 458 stav 3 ZKP, odlučio kao u izreci.

Zapisničar      PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Barbir       Zoran Savić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)