Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.07.2011.

Kž1 Po1 13/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1-13/2011
Dana 15.07.2011. godine
B E O G R A D



U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija: Slobodana Rašića, predsednika veća, Veroljuba Cvetkovića, Savke Gogić, Nadežde Mijatović i Dragoljuba Đorđevića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Aleksandrom Simić, zapisničarem, u krivičnom predmetu optuženog AA i dr., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o žalbama Tužioca za organizovani kriminal i branilaca optuženih AA, BB i VV, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K-Po1br.206/2010 (KPbr.31/09) od 17.12.2010. godine, nakon održane javne sednice veća u smislu člana 375 ZKP, dana 13.07.2011. godine, doneo je dana 15. jula 2011. godine


P R E S U D U

Uvažavanjem žalbe Tužioca za organizovani kriminal, samo u delu koji se odnosi na odluku o kazni, PREINAČAVA SE presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1br.206/2010 (KPbr.31/09) od 17.12.2010. godine, tako što Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, optuženog AA, za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđuje na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 23.12.2008. godine pa do upućivanja optuženog u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene ovom presudom, optuženom BB za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, a zadržava kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci za krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 Krivičnog zakonika, za koje je pobijanom presudom oglašen krivim, pa ga osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 23.12.2008. godine do 17.12.2010. godine, a optuženom VV za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, a zadržava kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine za krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 Krivičnog zakonika, za koje je pobijanom presudom takođe oglašen krivim, pa ga osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i 10 (deset) meseci, u koju mu se uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 23.12.2008. godine do 17.12.2010. godine, dok se žalba Tužioca za organizovani kriminal u ostalom delu, kao i žalbe branilaca optuženih AA, BB i VV u celosti, ODBIJAJU kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e


Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1br.206/2010 (KPbr.31/09) od 17.12.2010. godine, u stavu I izreke optuženi AA, BB i VV oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ, a u stavu II izreke optuženi BB i VV zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ, pa je sud na osnovu navedenih zakonskih propisa i primenom članova 4, 14, 22, 25, 42, 45 i 54 KZ, a u odnosu na optužene BB i VV i članova 56 i 57 KZ, prethodno utvrdio optuženom BB za krivično delo iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ, opisano u stavu I izreke presude, kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, i za krivično delo iz člana 348 stav 1 KZ, opisano u stavu II izreke presude, kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, optuženom VV za krivično delo iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ, opisano u stavu I izreke presude, kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, a za krivično delo iz člana 348 stav 1 KZ, opisano u stavu II izreke presude, kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, pa ih je primenom navedenih zakonskih odredaba i članova 60 i 63 KZ, kao i člana 356 ZKP optužene osudio i to optuženog AA na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, u koju mu se uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 23.12.2008. godine do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora, optuženog BB na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, u koju mu se uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 23.12.2008. godine do 17.12.2010. godine, kada mu je ukinut pritvor i optuženog VV na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 4 meseca, u koju mu se uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 23.12.2008. godine do 17.12.2010. godine, kada mu je ukinut pritvor. Na osnovu člana 246 stav 7 KZ oduzeta je opojna droga i sredstva za njihovu proizvodnju i preradu, pa je oduzeto: 2.513,34 grama opojne droge heroin, 3.437,16 grama opojne droge kokain, smeša za uvećanje količine opojne droge u količinama od 20.419,80 grama i od 20.397,85 grama, 184 prazne plastične kese različitih dimenzija i veličina u kojima je detektovano prisustvo opojnih droga kokain, 238 grama opojne droge kokain, 112 grama opojne droge heroin (prema potvrdama PU za grad Beograd od 23.12.2008. godine o privremeno oduzetim predmetima, privremeno oduzeto od optuženog AA, 505,39 grama opojne droge heroin i 149,71 gram opojne droge kokain (prema potvrdama PU za grad Beograd od 15.10.2008. godine o privremeno oduzetim predmetima, privremeno oduzeto od GG), 559,56 grama opojne droge heroin, 86,87 grama opojne droge kokain, smeša za uvećavanje količine opojne droge u količini od 6.139,73 grama kofeina i paracetamola, 195,52 grama glutamina (prema potvrdama PU za grad Beograd od 23.12.2008. godine o privremeno oduzetim predmetima, privremeno oduzeto od optuženog BB). Na osnovu člana 81 stav 1 i stav 2 u vezi člana 79 stav 1 tačka 7 i 80 KZ, sud je izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta, pa su od optuženog AA oduzete elektronske vage, metalna presa, hidraulične dizalice, halo-kartice, maske za usta i nos, kao i drugi predmeti u kojima je ili na kojima pronađena praškasta materija ili druga nepoznata materija ili su u vezi sa istom (bliže opisani u potvrdama PU za grad Beograd od 23.12.2008. godine o privremeno oduzetim predmetima), od optuženog BB i optuženog VV, vatreno oružje pištolj “CZ M-57”, kal. 7,62 mm, sa 7 metaka za navedeni pištolj, pištolj “Browning”, model 1922, ser. br. 59210 sa 8 metaka za navedeni pištolj (prema potvrdi od 23.12.2008. godine, privremeno oduzeto od optuženog BB), s tim što je od optuženog BB oduzeta i vagica za precizno merenje, mobilni telefoni sa karticama za mobilne telefone, halo-kartice, ključ marke “Potent”, ključ marke “Ilco Italy Orion”, kao i drugi predmeti u kojima ili na kojima pronađena praškasta materija ili druga nepoznata materija, ili su u vezi sa istom (bliže opisani u potvrdama PU za grad Beograd od 23.12.2008. godine o privremeno oduzetim predmetima i zapisniku o mehanoskopskom veštačenju), a od optuženog VV i mobilni telefoni, sa karticama za mobilne telefone, halo-kartice (bliže opisani u potvrdama PU za grad Beograd od 23.12.2008. godine o privremeno oduzetim predmetima). Na osnovu člana 193 do 196 ZKP optuženi AA, BB i VV su obavezani da na ime troškova krivičnog postupka plate iznose koji će biti pojedinačno određeni posebnim rešenjem, kao i da na ime paušala po ovoj presudi plate iznos od po 20.000,00 dinara, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:
- Tužilac za organizovani kriminal, zbog povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu tako što će optuženog AA oglasiti krivim i zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ, a optužene BB i VV zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ, ovim optuženima utvrditi pojedinačne kazne zatvora i za ta krivična dela i potom im izreći odgovarajuće jedinstvene kazne zatvora, ili da pobijanu presudu preinači samo u pogledu odluke o kazni, tako što će optuženima AA, BB i VV utvrditi veće pojedinačne kazne zatvora i potom im izreći veće jedinstvene kazne zatvora,

- branioci optuženog AA, advokat AB i advokat AB1, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni preinači pobijanu presudu i optuženog AA oslobodi od optužbe ili da pobijanu presudu preinači i optuženom izrekne blažu krivičnu sankciju ili da pobijani deo presude preinači i optuženom AA izrekne kaznu blažu po meri ili da se pobijana presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. Branioci su zahtevali da sa optuženim u smislu odredbe člana 375 stav 1 ZKP budu obavešteni o sednici veća,

- branilac optuženog BB, advokat BA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se pobijana presuda u celosti ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da se ista preinači tako što će se optuženi osloboditi od optužbe u celosti ili za krivično delo iz člana 348 stav 1 KZ za koje je oglašen krivim, a da mu se za eventualno utvrđeno krivično delo iz člana 246 stav 1 KZ izrekne blaža kazna, kao i da sa optuženim bude pozvan na sednicu veća,

- branioci optuženog BB, advokat BA1 i advokat BA2, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili istu preinači tako što će optuženog osloboditi krivične odgovornosti ili da ga osudi za krivično delo iz člana 246 stav 1 KZ i izrekne mu blažu kaznu od izrečene i da ga oslobodi krivične odgovornosti za krivično delo iz člana 348 stav 1 KZ, kao i da sa optuženim budu obavešteni o sednici veća, i

-branilac optuženog VV, advokat VB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu u delu u kome je ovaj optuženi osuđen za krivično delo iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ i oslobodi od krivične odgovornosti, a da ga za krivično delo iz člana 348 stav 1 KZ blaže kazni ili da pobijanu presudu u celosti ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku, kao i da sa optuženim bude obavešten o sednici veća.

Branioci optuženog AA advokat AB i advokat AB1 su podneli odgovor na žalbu Tužioca za organizovani kriminal, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, istu odbije kao neosnovanu.

Optuženi VV i njegov branilac su takođe podneli odgovor na žalbu Tužioca za organizovani kriminal, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana.

Tužilac za organizovani kriminal je u podnesku Ktž.br.146/11 od 19.05.2011. godine predložio da Apelacioni sud odbije kao neosnovane žalbe advokata BA1, BA i BA2, koji brane optuženog BB, advokata VB koji brani optuženog VV i advokata AB koja brani optuženog AA, izjavljene protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1br.206/2010 (KPbr.31/09) od 17.12.2010. godine, a da uvaži žalbu Tužioca za organizovani kriminal, izjavljenu protiv prvostepene presude i istu preinači tako što će optuženog AA oglasiti krivim i zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 Krivičnog zakonika, a optužene BB i VV zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, ovim optuženima utvrditi pojedinačne kazne zatvora i za ta krivična dela i potom im izreći odgovarajuće jedinstvene kazne zatvora ili da pobijanu presudu preinači samo u pogledu odluke o kazni, tako što će optuženima AA, BB i VV utvrditi veće pojedinačne kazne zatvora i potom im izreći veće jedinstvene kazne zatvora.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je održao javnu sednicu veća dana 13.07.2011. godine, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Željka Jočića, optuženog AA i njegovog branioca advokata AB, optuženog BB, optuženog VV i njegovog branioca advokata VB, a u odsustvu uredno obaveštenih branioca optuženog AA, advokata AB1, branilaca optuženog BB, advokata BA, advokata BA1 i advokata BA2, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, žalbama i odgovorima na žalbu, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog izjašnjenja Tužioca za organizovani kriminal, datog u napred navedenom podnesku, odlučio kao u izreci ove presude.

Pobijanom presudom, kao i postupkom koji je prethodio donošenju iste nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti je njome povređen krivični zakon na štetu optuženih, a na koje povrede Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, kao drugostepeni, povodom žalbi, u smislu člana 380 ZKP-a, pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepena presuda ne sadrži ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 8, 10 i 11 ZKP-a, na koje se ukazuje izjavljenim žalbama branilaca optuženih.

Najpre, suprotno iznetim žalbenim navodima branioca optuženog BB, prvostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 8 ZKP, odnosno nije prekoračio optužbu, budući da je učinjenim izmenama izreku presude upodobio činjeničnom stanju utvrđenom tokom glavnog pretresa, pri čemu nije povredio identitet optužbe i presude. Naime, u žalbi branioca optuženog BB se ističe da je prvostepeni sud ovog optuženog oglasio krivim zbog toga što se navodno udružio zajedno sa ostalim optuženima i pok. GG radi neovlašćene kupovine, prodaje i držanja opojnih droga, koje „udruživanje“ je objašnjeno pod tačkom 3 izreke i to što je neutvrđenog dana u periodu od kraja septembra 2008. godine pa do 23.12.2008. godine neovlašćeno, radi dalje prodaje, zajedno sa optuženim VV preuzeo opojnu drogu od optuženog AA, ali izmenjenom optužnicom se optuženom BB ne stavlja na teret ovakav oblik radnje izvršenja krivičnog dela, već pripadnost mreži preprodavaca koju je navodno organizovao optuženi AA, dok se u činjeničnom opisu precizno utvrđuje jedna radnja izvršenja krivičnog dela, a njeno vreme opredeljuje precizno, odnosno 23.12.2008. godine. Stoga prema žalbenim navodima sud nije mogao da ovako opisano precizno vreme radnje izvršenja u presudi učini nepreciznim, da bi dokazao radnju udruživanja, odnosno kvalifikovani oblik predmetnog krivičnog dela, čime je prekoračio optužbu. Iznete žalbene navode ovaj sud ocenjuje kao neosnovane, jer je prvostepeni sud pravilno izmenio dispozitiv u delu gde smatra da tokom postupka nije utvrđeno postojanje niti jednog od dokaza koji bi ukazao na to da je pored navodnog udruživanja optuženi AA organizovao mrežu preprodavaca kojima su pripadali optuženi BB, VV i sada pok. GG, budući da je na osnovu izvedenih dokaza nesumnjivo utvrdio da su se optuženi AA, BB i VV udružili sa GG radi neovlašćene kupovine, prodaje i držanja supstanci koje su proglašene za opojnu drogu, zbog koje radnje izvršenja ih je oglasio krivim, nalazeći da je i životno neodrživo da se ista lica najpre međusobno udruže, da potom jedan od njih, kao u ovom slučaju optuženi AA, kao učinilac tog dela, organizuje mrežu preprodavaca ili posrednika i to između istih lica koja su se prethodno udružila. Dakle, pravilan je zaključak prvostepenog suda, a kada se ima u vidu zakon koji je važio u vreme krivičnih dela u odnosu na optužene, da je krivično delo iz člana 346 stav 1 KZ u odnosu na optuženog AA, te krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava stava 1 KZ u odnosu na optužene BB i VV, obzirom da im je stavljeno na teret i izvršenje krivičnog dela iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi sa članom 61 KZ, teži oblik krivičnog dela, jer postoji ukoliko je neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga izvršeno od strane više lica koja su se udružila za vršenje tih dela, te da stoga konzumira krivično delo zločinačko udruživanje koje kao samostalno podrazumeva upravo vršenje radnji koje se tiču organizovanja grupe ili pripadništva grupi koja vrši određena krivična dela, zbog čega se u radnjama optuženih stiču obeležja samo jednog krivičnog dela iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi sa članom 61 KZ, pošto su se udružili isključivo za vršenje ovih krivičnih dela, odnosno neovlašćeni promet opojnih droga. Pri tome je pravilno prvostepeni sud precizirao datum izvršenja krivičnog dela koji je utvrđen u toku postupka, ne prihvatajući navode optužnice da je početni period izvršenja radnji „od januara 2008. godine“, već da su optuženi bili udruženi u vezi neovlašćene prodaje droge od kraja septembra 2008. godine pa do dana njihovog hapšenja 23.12.2008. godine, a obzirom na dokaze u spisima predmeta, te kako se radi o bližem opredeljenju vezano za datum izvršenja krivičnog dela, to time nisu izmenjene bitne činjenice vezane za učinioce krivičnog dela.

Neosnovani su i žalbeni navodi branilaca optuženih da je u prvostepenoj presudi sadržana bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 10 ZKP-a.

U vezi sa tim, u žalbi branilaca optuženog BB se ističe da se prvostepena presuda zasniva na nedozvoljenom dokazu i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija sačinjenom od strane UKP PU za grad Beograd od 23.11.2008. godine, i to zapisniku o pretresanju garaže u ul. aa u Beogradu, jer je prema žalbenim navodima pretresanje predmetne garaže izvršeno bez naredbe istražnog sudije, pri čemu nije postupljeno u smislu člana 81 ZKP, jer istražni sudija nije izvešten o samom pretresu nakon njegovog obavljanja, niti je optuženi BB prisustvovao pretresu, iako je doveden u blizinu garaže, a imajući u vidu i iskaz svedoka SS koji je na zapisniku o glavnom pretresu naveo izričito kako nije dao saglasnost za nasilno otvaranje njegove garaže, kojem je inače prisustvovao.

Žalbama branilaca optuženog BB, advokata BA1 i advokata Ba2 se takođe ističe da se prvostepena presuda zasniva na nedozvoljenom dokazu – zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija i to predmetne garaže, isticanjem da je pretres garaže očigledno obavljen noću, a da se iz zapisnika ne vidi kada je pretres završen, da pretresu garaže nije prisustvovao optuženi BB, te da se očigledno radi o nedozvoljenom dokazu.

Iznete žalbene navode ovaj sud ocenjuje kao neosnovane, jer se prvostepena presuda ne zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, budući da se, a suprotno iznetim žalbenim navodima, zakonito sprovedeno pretresanje predmetne garaže ne dovodi se u sumnju, a imajući u vidu zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 23.12.2008. godine, koji se nalazi u spisima predmeta, i iz kog se utvrđuje da je dana 23.12.2008. godine izvršen pretres garaže u aa u Beogradu i da je lice koje je navedeno kao vlasnik navedene garaže SS bio saglasan da se ista nasilno otvori u prisustvu dva punoletna građanina kao svedoka. Da je predmetna garaža obijena na osnovu saglasnosti vlasnika garaže SS utvrđuje se kako na osnovu iskaza svedoka SS1, radnika policije, tako i na osnovu iskaza svedoka SS koji je izjavio da je dozvolio da se garaža obije, kao i da je pretres garaže započeo i vršen u popodnevnim satima. Što se tiče žalbenih navoda da pretresu nije prisustvovao optuženi, isti su takođe neosnovani. Naime, svedoka SS1, radnik policije, je u iskazu na glavnom pretresu objasnio da je optuženi BB bio prisutan sve vreme pretresa i da je imao vizuelni pregled same garaže, odnosno samog pretresa garaže, te da se u prvom momentu nije nalazio u garaži, već udaljen od garaže, u tom smislu što kada prvi put ulaze u prostoriju, u kojoj mogu da očekuju razne stvari, u obavezi su da čuvaju život i telo osumnjičenog, pa je stoga optuženi bio do vrata garaže, sa kojih je mogao imati i imao je vizuelni pregled, da su optuženom prezentovani predmeti koji su pronađeni, a nakon završenog pretresa kome su prisustvovala i dva svedoka koji su se nalazili na ulazu u garažu, sačinjen je zapisnik koji je prezentovan optuženom BB i nakon što su pročitane sve stvari koje su pronađene u garaži, optuženi je odbio da isti potpiše. Pored toga, okolnost da u zapisniku nije navedeno vreme započinjanja i okončanja pretresa, je bez značaja, jer se iz iskaza navedenih svedoka utvrđuje da je pretres započeo i dovršen u popodnevnim časovima, a prvostepeni sud je dao jasne i uverljive razloge zašto nije prihvatio iskaz svedoka SS2 da se pretres garaže obavljao posle 18,00 časova, kada je već bio mrak, jer su svedoci SS1 i SS saglasno izjavili da se pretres odvijao u popodnevnim časovima.

Ni žalbeni navodi branioca optuženog AA, advokata AB da se prvostepena presuda zasniva na nedozvoljenom dokazu i to zapisniku o pretresanju stana u ul. vv, ne mogu se prihvatiti. Nasuprot iznetim žalbenim navodima, pretres predmetnog stana obavljen je u svemu u skladu sa odredbama ZKP. Naime, iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 23.12.2008. godine utvrđuje se da je navedenog dana izvršen pretres stana u odnosu na koji je optuženi AA označen kao držalac, da je pretres obavljen u prisustvu dva punoletna građanina kao svedoka, kao i da su prilikom pretresa navedenog stana nađeni predmeti koji su bliže opisani u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od 23.12.2008. godine, koju je optuženi odbio da potpiše. Pri tome je pretres predmetnog stana vršen u svemu u skladu sa odredbom člana 81 ZKP, tako što su ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova obili predmetni stan i ušli u isti i bez odluke suda, a zatim su na osnovu naredbe istražnog sudije koju je u stan doneo svedok SS3, radnik policije, pa je tek nakon obezbeđenja prisustva dva punoletna građanina kao svedoka, i u prisustvu optuženog AA izvršen pretres stana, o čemu je sastavljen navedeni zapisnik, koji je optuženi AA odbio da potpiše, a što se utvrđuje kako iz predmetnog zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 23.12.2008. godine, tako i na osnovu iskaza svedoka SS3, SS4, SS5 i SS6, radnika policije.

Po oceni ovoga suda neosnovano se u žalbama branilaca optuženih ističe da je prvostepeni sud učinio i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, a koje se prema žalbenim navodima sastoje u tome što je izreka pobijane presude narazumljiva i protivrečna datim razlozima, što u pobijanoj presudi nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama, a oni koji su dati su nejasni, kao i da postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika.

Naime, nasuprot iznetim žalbenim navodima, prvostepeni sud je na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih svih dokaza, bliže označenih u obrazloženju pobijane presude, a u sklopu iznetih odbrana optuženih, pravilno i u potpunosti utvrdio sve odlučne činjenice, kako one koje čine obeležja krivičnih dela u pitanju, tako i činjenice i okolnosti koje se tiču subjektivnog odnosa optuženih prema učinjenim delima. Takođe, izreka pobijane presude je jasna i razumljiva i sadrži sve ono što u smislu odredbi ZKP-a treba da sadrži, dok se uvidom u spise predmeta utvrđuje se da ne postoji znatna protivurečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, a u pogledu svih onih okolnosti koje su relevantne za odlučivanje u predmetnoj krivično pravnoj stvari.

Tako, ne mogu se prihvatiti navodi iz žalbi branilaca optuženih AA i BB da je izreka pobijane presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i da u istoj nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama, jer se u uvodnom delu izreke pod tačkom I utvrđuje udruživanje optuženih za vršenje predmetnog krivičnog dela, dok se u preostalom delu činjeničnog opisa opisuju pojedinačne radnje svakog od njih, iz kojih ne proističe ovo udruživanje. Ovo stoga što je u izreci pobijane presude navedeno, a o čemu su dati jasni i uverljivi razlozi u obrazloženju presude, da su se optuženi kao više lica udružili radi izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela neovlašćena kupovina, prodaja i promet opojnih droga.

Takođe, neosnovani su i navodi iz žalbi branilaca optuženih BB i AA da je izreka prvostepene presude protivrečna u pogledu krivičnog dela iz člana 348 stav 1 KZ, jer je u izreci presude u činjeničnom delu opisano saizvršilaštvo, dok su u pravnom delu optuženi BB i VV osuđeni za po jedno odvojeno predmetno krivično delo. Ovo stoga što je izreka pobijane presude i u odnosu na ovo krivično delo jasna i razumljiva i nije protivrečna, a budući da je u izreci presude navedeno da su optuženi svesni svoga dela i želeći njegovo izvršenje i svesni zabranjenosti svojih radnji, u vreme i na mestu bliže opisanim u izreci prvostepene presude, neovlašćeno držali vatreno oružje, takođe bliže označeno u izreci pobijane presude, a za čije držanje nisu imali odobrenje od strane nadležnog državnog organa. Naime, iz izreke pobijane presude proizlazi da su optuženi BB i AA ovo krivično delo izvršili kao saizvršioci, bez obzira što nije naveden član 33 Krivičnog zakonika, pri čemu je prvostepeni sud u obrazloženju presude dao razloge o ovoj odlučnoj činjenici. Dakle, prvostepeni sud optužene BB i VV nije oglasio krivim da su izvršili po jedno krivično delo iz člana 348 stav 1 KZ, već da su zajedno izvršili krivično delo iz člana 348 stav 1 KZ, dakle kao saizvršioci.

Osim navedenog, neosnovani su i navodi iz žalbi branilaca optuženog BB da su dati razlozi u obrazloženju pobijane presude u pogledu krivičnog dela iz člana 348 stav 1 KZ nerazumljivi i protivrečni, jer prema žalbenim navodima nesumnjivo je utvrđeno da je u doticaju sa predmetnim oružjem jedino bio optuženi VV, a ne i optuženi BB. Ovo stoga što je prvostepeni sud dao jasne, uverljive i neprotivrečne razloge u obrazloženju presude da su optuženi BB i VV neovlašćeno držali predmetno oružje, a bez značaja da se tragovi u vezi DNK analize odnose samo na optuženog VV, a tragovi koji se odnose na drogu samo na optuženog VV, a pre svega imajući u vidu da se i opojna droga i predmetno oružje nalazilo u istoj torbi i u istoj garaži, te su oba optužena bili u faktičkoj mogućnosti da navedeno upotrebljavaju, pri čemu optuženi nisu sporili da su u kritičnom periodu upotrebljavali istu garažu.

Takođe, izreka pobijane presude nije nerazumljiva time što u istoj nisu uneti oznake tipa i proizvođača vaga za precizno merenje, niti je to bilo nužno i potrebno da sadrži, a sve stvari koje su oduzete od optuženih su bliže označene u potvrdama o privremeno oduzetim predmetima.

Po oceni ovoga suda pravilno je prvostepeni sud odbio dokazne predloge branilaca optuženih, koji su bliže dati na stranama 53, 54 i 55 obrazloženja pobijane presude, jer je prvostepeni sud u smislu odredbe člana 361 stav 7 ZKP u obrazloženju presude naveo, odnosno dao razloge da su odlučne činjenice koje su značajne za odluku utvrđene, a izvođenje onih dokaza za koje je našao da nisu od značaja, je pravilno odbio. Pri tome, prvostepeni sud je detaljno u obrazloženju presude naveo koje predloge za izvođenje pojedinih dokaza je odbio, uz istovremenu ocenu da je činjenično stanje, na osnovu dokaza koji su izvedeni, pouzdano i potpuno utvrđeno, te ovakvu ocenu prvostepenog suda prihvata i ovaj sud. Naime, predlozi za izvođenje dokaza podležu oceni prvostepenog suda u pogledu njihove osnovanosti, odnosno značaja za potpuno i pravilno utvrđenje onih činjenica koje imaju karakter odlučnih činjenica. Odredba člana 17 ZKP, koja sadrži načelo istinitog i potpunog utvrđivanja svih činjenica koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke, ne obavezuje sud da izvede sve predložene dokaze, kao što ni odsustvo predloga ne oslobađa sud obaveze da izvede u tom cilju sve potrebne dokaze, pa su i u ovom delu suprotni žalbeni navodi ocenjeni kao neosnovani.

Inače, osim navedenog, žalbom branilaca optuženih se u suštini pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, ukazivanjem na pogrešnu ocenu dokaza, a posebno u vezi za fizičko hemijskim veštačenjima veštaka DD i veštaka DD1 i DD2 i isticanjem da nije dokazano da su optuženi izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret.

Iznete žalbene navode ovaj sud ocenjuje kao neosnovane, jer je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih svih dokaza, koje je cenio kako pojedinačno, tako i u međusobnoj povezanosti, a u sklopu iznetih odbrana optuženih, pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje iz izreke pobijane presude.

Naime, činjenično stanje opisano u stavu I tačka 1 i 2 izreke pobijane presude, i to da je optuženi AA neovlašćeno radi prodaje držao opojnu drogu heroin i kokain u iznajmljenom stanu u Beogradu, vv, gde je prilikom pretresa stana dana 23.12.2008. godine pronađena opojna droga u obliku baze sa smešom za miksovanje i uvećanje količine opojnih droga, kao i da je istog dana u neposrednoj blizini iznajmljenog stana, kod sebe dok se nalazio ispred svog vozila neovlašćeno radi prodaje držao opojnu drogu kokain i heroin, prvostepeni sud je na nesumnjiv način utvrdio i to na osnovu iskaza svedoka radnika policije SS3, SS4, SS7, SS5 i SS6, te na osnovu brojnih pisanih dokaza u spisima predmeta i to zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 23.12.2008. godine, potvrde o privremeno oduzetim predmetima od 23.12.2008. godine, potvrde o privremeno oduzetim predmetima od istog datuma, službene beleške o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta od istog datuma, priloženih fotografija u vezi video snimka od 23.12.2008. godine, na osnovu daktiloskopskih identifikacija otisaka papilarnih linija od 25.12.2008. godine i od 31.12.2008. godine, dopune fotodokumentacije, uvida u fotodokumentaciju i na osnovu fizičko-hemijskih veštačenja. Dakle, na osnovu navedenih dokaza prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio sve odlučne činjenice koje se odnose na tačku 1 i tačku 2 stava I izreke pobijane presude. Imajući u vidu vrstu i količinu opojne droge i to da se radi o ukupno oko 3 kg i 700 gr kokaina i o ukupno oko 2 kg i 600 gr heroina, koji su pronađeni u stanu i kod optuženog kao i preko 40 kg smeše za uvećanje količine opojne droge, pravilno zaključuje prvostepeni sud da je optuženi AA kod sebe neovlašćeno držao navedenu opojnu drogu radi njene prodaje.

Dalje, činjenicu da se optuženi AA poznaje sa optuženim VV, a suprotno navodima njihove odbrane, kao i da su ovi optuženi zajedno sa optuženim BB bili u kontaktu povodom predmetne opojne droge, te da su se u tom smislu udružili i to počev od kraja septembra meseca 2008. godine, kao u stavu I izreke presude, kao i da su optuženi BB i VV u iznajmljenoj garaži aa, dana 23.12.2008. godine neovlašćeno držali opojnu drogu heroin i kokain radi dalje prodaje i oružje-dva pištolja, prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio na osnovu iskaza svedoka SS5, radnika policije, te na osnovu pismenih dokaza u spisima predmeta i to izveštaja policije za vozilo sa registarskim brojem BG 918-144, izveštaja PU za grad Beograd – UKP, Devetog odeljenja o opservaciji od 23.09.2008. godine, izveštaja PU za grad Beograd – UKP, Devetog odeljenja od 04.11.2008. godine, 10.11.2008. godine i od 15.06.2010. godine. Tako, prvostepeni sud je na osnovu izveštaja o opservacijama, a naročito na osnovu izveštaja PU za grad Beograd od 23.09.2008. godine, a posebno kada se isti dovede u vezu sa iskazom svedoka SS5 i sa izveštajem policije za vozilo sa navedenim registarskim brojem, i u vezi s tim da je optuženi VV na glavnom pretresu 08.06.2010. godine izjavio da je visok 184 cm, obzirom da je i u izveštaju o opservaciji ista osoba opisana da je visine oko 180 cm, za razliku od optuženog BB, koji je znatno viši, a u vezi BB i odbrane da je to bio on, a ne optuženi VV, kao i da se nesporno radilo o vozilu marke “__” sive boje, navedenih registarskih tablica, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je više nego očigledno da su se optuženi AA i VV susreli dana 23.09.2008. godine, te da je potpuno neprihvatljiva odbrana optuženih AA, BB i VV da se optuženi AA i VV ne poznaju.

Činjenično stanje opisano u stavu I tačka 3 izreke pobijane presude, prvostepeni sud je na nesumnjiv način utvrdio, pre svega na osnovu iskaza svedoka SS8, radnika policije, iz kog se utvrđuje da je zajedno sa kolegama otišao na Novi Beograd u aa, nakon što je lišen slobode optuženi BB, kako bi pronašli garažu za koju su sumnjali da je mesto gde se skriva droga, da su stupili u kontakt sa vlasnikom koji se pojavio na licu mesta, da su ustanovili da je brava na garaži promenjena, jer vlasnik nije mogao da je otključa, ali su ipak izvršili pretres na insistiranje vlasnika, gde su pronašli nekoliko kilograma paracetamola, izvesnu količinu kokaina i heroina, dva pištolja, vagice za merenje, a naknadno su kod optuženog BB u skrivenom džepu njegovog novčanika pronašli ključ od garaže, te na osnovu iskaza svedoka SS9, koji je izdao predmetnu garažu i na iskaza svedoka SS1, radnika policije.

Da su optuženi BB i VV preduzeli radnje opisane u stavu I tačka 3 i II izreke, pored iskaza prethodno navedenih svedoka i pismenih dokaza, prvostepeni sud je činjenično stanje utvrdio i na osnovu brojnih drugih pismenih dokaza i to potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 23.12.2008. godine, zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 23.12.2008. godine, zatim na osnovu fizičko-hemijskih veštačenja, na osnovu kojih je utvrđeno da praškasta i druga materija koja je na osnovu navedenih potvrda privremeno oduzeta od optuženog BB, koja potiče iz navedene garaže, opojna droga, na osnovu mehanoskopskog veštačenja ključa od 24.12.2008. godine, izveštaja o pregledu oružja od 24.12.2008. godine, službene beleške o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta od 23.12.2008. godine u vezi fotodokumentacije, iz kojih je nesumnjivo utvrđeno da se pomenuta praškasta materija, za koju je naknadnim veštačenjem utvrđeno da se radi o opojnoj drogi, nalazila u istoj garaži i na istom mestu gde se nalazilo i predmetno oružje, u istom rancu crne boje, na osnovu fotodokumentacije od 23.12.2008. godine, zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 23.12.2008. godine, potvrde o privremeno oduzetim predmetima od 23.12.2008. godine u odnosu na optuženog VV i od 23.12.2008. godine.

Da su optuženi AA, BB i VV bili u kontaktu sa predmetima koji su im služili za pakovanje opojne droge – plastičnim rukavicama, PVC kesama, vanglama, lepljivim trakama i dr., ili u kojima su pronađeni paketi sa opojnom drogom – kese i dr., koji su pronađeni u iznajmljenom stanu optuženog AA i u iznajmljenoj garaži koju su koristili optuženi BB i VV, kao i optuženi VV sa predmetnim oružjem, pored navedenih dokaza, nesumnjivo se utvrđuje i na osnovu DNK analize bioloških tragova. Tako, na osnovu nalaza i mišljenja Biološkog fakulteta univerziteta u Beogradu od 26.03.2009. godine, veštaka mr DD3, mr DD4 i mr DD5, u vezi veštačenja bioloških tragova DNK analizom, pri čemu je zadatak veštačenja bio da se utvrde DNK profili eventualno prisutnih bioloških tragova na dostavljenom materijalu, te da se poređenjem sa DNK profilima BB, AA i VV utvrdi eventualna međusobna identičnost, nesumnjivo je utvrđeno da je, pod tačkom 1, DNK materijal izolovan iz uzoraka, bliže označenih u obrazloženju pobijane presude na strani 36, poreklom od optuženog AA, da je DNK materijal izolovan iz uzoraka, bliže navedenih na strani 37 obrazloženja presude, takođe poreklom od AA, pri čemu su DNK profili ovih uzoraka parcijalni, usled prisustva male količine i/ili degradovanosti izolovanog DNK materijala, pod tačkom 2, da je DNK materijal izolovan iz uzoraka, takođe navedenih na strani 37 obrazloženja presude, dao mešane DNK profile u kojima se izdvajaju varijante većinskog doprinosioca koje odgovaraju varijantama iz profila AA, a takođe i DNK materijal izolovan iz uzoraka 1, 22, 23, 26, 31, 32, 40, 43, 44, 67 i 71. Dalje, na osnovu nalaza i mišljenja Nacionalno-kriminalističko-tehničkog centra od 23.03.2009. godine, veštaka DD6, u vezi veštačenja bioloških tragova DNK analizom, pri čemu je zadatak veštačenja bio da se uporede između ostalih DNK profili referentnih uzoraka AA, BB i VV sa DNK profilima dobijenim iz bioloških tragova dostavljenih predmeta, utvrđeno je da DNK profil bioloških tragova sa opušaka marke “Kent”, što je dokaz više da je optuženi AA boravio u navedenom stanu, sa paketića iz malog kofera, sa rukavice i sa kvake WC-a je kompletan DNK profil koji se poklapa sa DNK profilom AA, DNK profil bioloških tragova sa plastičnih rukavica i sa čaše iz kuhinje, takođe se poklapa sa DNK profilom AA, da su DNK profili bioloških tragova sa paketića iz sportske torbe, sa plastične rukavice i sa paketića iz PVC kese su parcijalni DNK profili koji se poklapaju sa DNK profilom AA na svim dobijenim lokusima, pri čemu treba istaći da se radi o paketićima u kojima se prema prethodno pomenutim dokazima nalazila opojna droga. Dalje, na osnovu istog nalaza i mišljenja nesumnjivo je utvrđeno da DNK profili bioloških tragova sa paketića iz malog kofera, sa daljinskog “pingvina”, sa prese, plastičnih rukavica i sa paketića iz PVC kese su mešani DNK profili dve osobe u kojima se izdvaja dominantna komponenta koja odgovara DNK profilu AA, da DNK profil biološkog traga sa rukohvata i okidača pištolja M-57 je mešan DNK profil dve osobe u kojima se izdvaja dominantna komponenta koja odgovara DNK profilu VV, da DNK profil biološkog traga sa vage za merenje je mešan DNK profil dve osobe u kojima se sadrže elementi DNK profila BB, da DNK profil biološkog traga sa crvenih ručki od kese je mešan DNK profil tri osobe u kojima se sadrže elementi DNK profila AA, da je DNK profil biološkog traga sa pakovanja PVC kese sa drogom mešan DNK profil tri osobe u kojima se sadrže elementi DNK profila BB, da je DNK profil biološkog traga sa rukohvata i okidača drugog pištolja mešan DNK profil tri osobe u kojima se sadrže elementi DNK profila VV, da je DNK profil biološkog traga sa torbe “Sport” mešan DNK profil tri osobe u kojima se sadrže elementi DNK profila AA i BB, da su DNK profili biološkog traga sa paketića iz kofera, paketića iz sportske torbe i sa rukohvata pištolja “CZ C4224” mešani profili najmanje četiri osobe, a prema usmeno iznetom mišljenju veštaka sa glavnog pretresa, trag sa paketića iz kofera potiče od AA, kao i trag sa paketića iz sportske torbe, dok trag sa paketića iz sportske torbe potiče od AA i VV. Dakle, na osnovu navedenog nalaza i mišljenja nesumnjivo je utvrđeno da tragovi koji prema istom nalazu potiču sa paketića iz malog kofera, sa rukavica, paketića iz PVC kese, koji predmeti su prema navedenim pismenim dokazima pronađeni u iznajmljenom stanu aa u Beogradu, ul. vv, nesumnjivo potiču od optuženog AA, da trag sa rukohvata i okidača pištolja “Crvena zastava M-57” koji je pronađen u iznajmljenoj garaži u Beogradu, u aa, nesumnjivo potiče od optuženog VV, zatim da trag sa vage za merenje, koja je pronađena u istoj garaži potiče od optuženog VV, a u vezi potvrde o privremeno oduzetim predmetima od VV i fotodokumentacije, a takođe je utvrđeno da trag sa crvene ručke od kese koja je pronađena u predmetnoj garaži nesumnjivo potiče od optuženog AA. Stoga je pravilan je zaključak prvostepenog suda da sve navedeno dokazuje da su optuženi BB i VV predmetnu opojnu drogu neovlašćeno radi dalje prodaje preuzeli od optuženog AA. Na to ukazuje, pored navedene službene beleške i fotografija 11, te pravilno zaključuje prvostepeni sud da se na osnovu ovih dokaza utvrđuje da su se u istom rancu u kome je bilo oružje nalazile i praškaste materije, za koju je na osnovu pomenutih dokaza utvrđeno da se radilo o opojnoj drogi. Takođe, na osnovu istog mišljenja u vezi sa nalazom utvrđeno je da trag pakovanja PVC kesa sa drogom sa spoljašnje strane, koji je pronađen u pomenutoj garaži, potiče od optuženog BB, a što se utvrđuje i na osnovu službene beleške gde se navodi da je uzet bris "spolja", a u vezi potvrde o privremeno oduzetim predmetima, a da trag sa rukohvata i okidača drugog pištolja marke “Browing” potiču od optuženog VV, dok trag sa torbe “Sport” potiče od optuženih AA i BB, a reč je o torbi koja se detaljnije navodi u pomenutoj službenoj belešci koja je na osnovu potvrde o privremeno oduzetim predmetima privremeno oduzeta od optuženog BB. Sve navedeno i po oceni ovog suda ukazuje da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je i to čvrst dokaz da su optuženi BB i VV opojnu drogu koja je pronađena u garaži preuzeli od optuženog AA. Takođe, na njihov međusobni kontakt i odnos povodom opojne droge, a na način kako je to prethodno opisano, ukazuje i da je prema izmenjenom usmenom nalazu i mišljenju veštaka sa glavnog pretresa utvrđeno da paketići iz kofera “Hongye” i sa paketića iz sportske torbe koje su pronađeni u iznajmljenom stanu optuženog AA potiču od optuženog AA, kao i da trag sa paketića iz sportske torbe koja je takođe pronađena u iznajmljenom stanu optuženog AA potiče kako od optuženog AA, tako i od optuženog VV. I prema navedenoj službenoj belešci proizlazi da su oružje i droga pronađeni u istoj torbi, te pravilno zaključuje prvostepeni sud da i to ukazuje da su optuženi BB i VV u predmetnoj garaži neovlašćeno radi dalje prodaje držali opojnu drogu koja je pronađena u istoj, kao i da su neovlašćeno držali navedeno oružje. Stoga je pravilan zaključak prvostepenog suda da je pravno irelevantno to što se tragovi u vezi DNK analize koji se odnose na drogu, odnose samo na optuženog BB, a tragovi koji se odnose na oružje, na optuženog VV, imajući u vidu sve prethodne navode, a pre svega da se i opojna droga i oružje nalazilo u istoj garaži, i to u istoj torbi, te da su i optuženi BB i VV bili u faktičkoj mogućnosti da navedeno upotrebljavaju, odnosno drogu radi dalje prodaje, a oružje da neovlašćeno na pomenuti način drže, pri čemu su tragovi optuženog VV pronađeni ne samo na rukohvatu, već i na okidaču oba pištolja, a obojica optuženih nisu sporili da su u periodu kako je navedeno upotrebljavali istu garažu na način kako su to opisali.

Dalje, činjenično stanje opisano u stavu I tačka 4 izreke pobijane presude nesumnjivo je utvrđeno na osnovu zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 15.10.2008. godine i iskaza svedoka TT, potvrde o privremeno oduzetim predmetima od 15.10.2008. godine, koju je GG bez primedbi potpisao, potvrde o privremeno oduzetim predmetima od 15.10.2008. godine, službene beleške o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta od 15.10.2008. godine, fotodokumentacije, iskaza ranije optuženog, a sada pokojnog GG, koji je potvrdio da su kod njega u stanu pronađene kese koje je prepoznao i na predočenoj fotodokumentaciji, koje mu je navodno ostavio izvesni UU, čije bliže podatke ne zna, osim da je u međuvremenu preminuo, te da je pomislio da je u pitanju nešto nezakonito, a da je od hemikalije bele boje pomislio da je kokain, zatim na osnovu potvrde MUP-a CJ Banjaluka – Sektor kriminalističke policije, Odeljenje za suzbijanje opšteg kriminaliteta od 01.10.2010. godine, izvoda iz matične knjige umrlih, fizičko-hemijskog veštačenja mr DD7 od 16.10.2008. godine, na osnovu koga je utvrđeno da je praškasta i druga materija koja je na osnovu navedenih potvrda privremeno oduzeta od ranije optuženog GG (sada pokojnog), koja potiče iz navedenog iznajmljenog stana opojna droga, a da je navedenu opojnu drogu koja je pronađena i privremeno oduzeta od GG, GG-u prethodno predao optuženi AA, utvrđeno je na osnovu DNK analize. Tako, prvostepeni sud je na osnovu nalaza i mišljenja Nacionalno-kriminalističko-tehničkog centra od 28.11.2008. godine, veštaka dr DD8, u vezi veštačenja bioloških tragova DNK analizom, utvrdio da su DNK profil bioloških tragova sa brisa sa oznakom “sa paketića pronađenih u jakni 1“, kao i sa ručki kese bele boje i ručki crne kese sa ljubičastim srcima mešani DNK profili koji sadrže DNK profil GG, pri čemu je u nalazu načinjena očigledna omaška u smislu da su za jedan broj permutovane ove dve laboratorijske oznake, ali je isto bez uticaja na drugačije sagledavanje činjenično, jer je nesumnjivo utvrđeno o koji tragovima se radi. Dalje, na osnovu nalaza i mišljenja Nacionalno-kriminalističko-tehničkog centra od 04.03.2009. godine, veštaka DD6 nesumnjivo je utvrđeno da DNK biološkog traga sa ručki crne kese sa ljubičastim srcima se poklapa sa DNK profilom AA, da DNK profil biološkog traga sa brisa sa ručki crne kese sa ljubičastim srcima mešan DNK profil koji sadrži DNK profil TT1 i DNK profil AA, da DNK profil biološkog traga sa brisa sa ručki crne kese sa ljubičastim srcima je mešan DNK profil koji sadrži DNK profil GG i DNK profil AA, a što sve nesumnjivo ukazuje da je optuženi AA neovlašćeno radi dalje prodaje sada pok. GG predao opojnu drogu, koju je isti potom neovlašćeno držao u iznajmljenom stanu na napred navedenoj adresi. Osim navedenog, i svedok SS5 je izjavio da se seća kada je optuženi AA dolazio na adresu kod GG sa motorom i kada je ulazio u njegov stan, iz čega proizlazi da je optuženi AA u vremenu koje se navodi u optužnici bio u kontaktu sa GG. Treba istaći da su se veštaci DD3 i DD4 usmeno izjasnili na glavnom pretresu dana 09.06.2010. godine, ostajući u svemu pri svojim pisanim nalazima i mišljenjima, koji su napred navedeni, i u vezi prvog nalaza i mišljenja od 18.02.2009. godine pojasnili su da su od NKT centra već bili dobili DNK izolate u tubicama, u odnosu na koje su kasnije vršili umnožavanje i dalju analizu, te da se dakle radi o materijalu koji su dobili u tubicama, a razlog je bio što je NKTC ostao bez hemikalija, pri čemu je polovina uzoraka bilo urađeno, a za polovinu nije bilo dovoljno reagenasa, a što se tiče njihovog nalaza i mišljenja od 26.03.2009. godine objasnili su da su kada su dobili naredbu suda pristupili izuzimanju briseva sa površine navedenih predmeta koji su im dostavljeni, poštujući sva pravila sprečavanja kontaminacije, kao i da kontinuitet u dokaznom materijalu postoji. Veštak je dalje istakao da u teoretskom smislu postoji mogućnost prenosa, ali da ipak sekundarni prenos nije prenos koji je toliko izvestan, pogotovo kada se radi o kontaktnim tragovima, što znači da posledice takvog postupanja mogu da budu praktično uklanjanje biološkog materijala koji ne rezultira DNK profilima, a sa druge strane pakovanje zajedno u kesu, može voditi u nekoj meri do sekundarnog prenosa, ali ne u ovom obimu, te kako je evidentno da ovde nije došlo do nestanka tih tragova, kao i da se prema rezultatu radi o velikoj koncentraciji alela, to smatra da sigurno svi tragovi nisu nastali na taj način – eventualnom kontaminacijom ili sekundarnim prenosom, kako su to isticali branioci optuženih, te da u tom smislu ne postoji čak ni velika verovatnoća, ali da ne može da isključi da neki od njih nije tako nastao.

Prvostepeni sud je pravilno prihvatio navedene nalaze i mišljenja veštaka i to fizičko-hemijske, molekularno-biološke i balističke struke, pravilno nalazeći da su svi pomenuti veštaci objektivno, u dovoljnoj meri argumentovano, u skladu sa pravilima nauke i veštine, kao i stručno, najpre obavili veštačenje naređeno od strane suda, a potom na isti način usmeno saopštili sudu prilikom njihovog ispitivanja, a imaju potporu i u drugim izvedenim dokazima, koje je sud prihvatio, pa su suprotni žalbeni navodi branilaca okrivljenih kojima se isti osporavaju ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, pravilno je prvostepeni sud prihvatio iskaze svih navedenih svedoka, osim iskaza svedoka SS2, o čemu je dao jasne i uverljive razloge na strani 51 obrazloženja pobijane presude, a o čemu je već bilo reči u delu koji se odnosi bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Nasuprot iznetim žalbenim navodima, prvostepeni sud je dao jasne i uverljive razloge zašto nije prihvatio odbrane optuženih, i to optuženog AA u delu gde je negirao izvršenje dela, dok se u preostalom delu branio ćutanjem, kao i optuženih BB i VV, osim u delu gde je optuženi VV delimično priznao delo koje se odnosi na oružje. Najpre, odbrane optuženih su suprotne izvedenim dokazima i to iskazima navedenih svedoka, pismenim dokazima i veštačenjima, u okviru kojih je izvršena DNK analiza, na osnovu koje je utvrđena veza između optuženih i predmetne opojne droge, odnosno oružja. Navedeno se pre svega odnosi na odbranu optuženog BB u vezi pretresa garaže, što je potpuno suprotno iskazima navedenih svedoka i drugim dokazima, osim iskaza svedoka SS2, čiji iskaz je prvostepeni sud pravilno ocenio kao nepouzdan. Takođe, razlozi zbog kojih je optuženi BB kako je na glavnom pretresu izneo odbio da potpiše pismene dokaze su nelogični i nisu opravdani, kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud, jer se tim dokazima samo potvrđuju činjenice, šta je to konkretnom prilikom pronađeno u garaži koju je zaista u to vreme, kako je i sam izjavio koristio, na koji način se odvijao pretres, kao i drugi detalji, obzirom da je bio prisutan prilikom izvođenja te radnje, kojoj su prisustvovali i svedoci, koji su se o tome izjašnjavali, kao i da mu je bilo omogućeno da iznese primedbe, što nije učinio. U istom cilju navodi ovog optuženog, kao i ostalih optuženih da se optuženi AA i VV ne poznaju je opovrgnuto brojnim dokazima. Pored toga, odbrana optuženog BB je u pogledu određenih detalja suprotna odbrani optuženog VV, što se naročito odnosi na primer na plaćanje zakupnine za garažu, a optuženi VV je tokom postupka i menjao svoj iskaz, naročito u delu gde je u pretkrivičnom i prethodnom postupku najpre izjavio da ne poseduje bilo kakvo oružje i da mu nije bilo poznato da je BB imao iznajmljenu garažu, da bi potom na glavnom pretresu delimično priznao navode u vezi dva pištolja, detaljno se izjašnjavajući o garaži koju su obojica koristili. Stoga je pravilno prvostepeni sud odbrane optuženih ocenio kao subjektivne, da ne odgovaraju istini i kao takve sračunate na izbegavanje ili umanjenje krivice.

Dakle, imajući u vidu napred navedeno, po oceni ovoga suda prvostepeni sud je pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje, pa su suprotni žalbeni navodi branilaca optuženih ocenjeni kao neosnovani i u ovim žalbama se u suštini samo daje drugačija ocena izvedenih dokaza od one koju je dao prvostepeni sud, a koji su i po oceni ovoga suda pravilno cenjeni, kako je to napred navedeno.

Ovaj sud je cenio i ostale žalbene navode, ali je našao da se istima ne dovodi u sumnju pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja.

Na pravilno i u potpunosti utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da su se u radnjama optuženih AA, BB i VV stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, a u radnjama optuženih BB i BB i sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 Krivičnog zakonika, za koja ih je i oglasio krivim, pa se neosnovano izjavljenim žalbama pobija prvostepena presuda i zbog povrede krivičnog zakona.

Naime, neosnovani su navodi iz žalbe Tužioca za organizovani kriminal, da je prvostepeni sud povredio krivični zakon u korist optuženih AA, BB i VV, te da ih nije oglasio krivim i to optuženog AA za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ, a optužene BB i VV za krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ. Ovo stoga što je prvostepeni sud izneo jasne, uverljive i logične razloge da krivično delo iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ konzumira, kao teže, krivično delo iz člana 346 stav 1 KZ, odnosno krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ. Naime, po oceni ovoga suda pravilan je zaključak prvostepenog suda da je u konkretnom slučaju pravno neodrživo da se navedeni optuženi dva puta udruže, prvi put radi izvršenja krivičnog dela zločinačkog udruživanja koje je opšte i lakše krivično delo, a drugi put radi izvršenja krivičnog dela „kvalifikovane droge“, koje je posebno i teže krivično delo, a budući da se radi o prividnom sticaju po odnosu specijaliteta, gde je krivično delo „kvalifikovane droge“ specijalno u odnosu na „zločinačko udruživanje“, a isto je neodrživo i sa stanovišta običnog životnog posmatranja i logičnog razmišljanja, posebno imajući u vidu sve izvedene dokaze na osnovu kojih je nesumnjivo utvrđeno da su optuženi svoju kriminalnu delatnost nastojali da ostvare kroz nelegalne poslove sa drogom, sa ciljem da na taj način zarade novac, a kako je to već navedeno u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Stoga su žalbeni navodi Tužioca za organizovani kriminal ocenjeni kao neosnovani.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, a povodom izjavljenih žalbi, ovaj sud nalazi da je žalba Tužioca za organizovani kriminal osnovana, a da su žalbe branilaca optuženih neosnovane.

Po oceni ovoga suda, osnovano se u žalbi Tužioca za organizovani kriminal ističe da su u konkretnom slučaju svim optuženima izrečene kazne zatvora u kraćem vremenskom trajanju nego što je to neophodno sa stanovišta svrhe kažnjavanja, propisane odredbom člana 42 KZ, a u smislu sprečavanja optuženih i uticanja na njih da ubuduće ne čine krivična dela, a pogotovo u smislu uticanja na druge da ne čine krivična dela.

Naime, prvostepeni sud je odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći prema optuženima, od olakšavajućih okolnosti na strani optuženih BB i VV cenio njihove lične i porodične prilike i to na strani optuženog VV da živi u vanbračnoj zajednici sa suprugom i njenim detetom, koje izdržava svojim povremenim radom, da mu je majka bolesna, da ima dve mlađe maloletne sestre po ocu (od 10 i 7 godina), o kojima se takođe brine, a na strani optuženog VV da je delimično priznao izvršenje dela u vezi oružja, da je oženjen, otac maloletnog deteta od 2 godine, nalazeći da navedene olakšavajuće okolnosti na strani ovih optuženih imaju karakter naročito olakšavajućih okolnosti, koje opravdavaju primenu odredbi o ublažavanju kazni – čl. 56 i 57 KZ, dok je od olakšavajućih okolnosti na strani optuženog AA cenio da je oženjen, da ima dvoje maloletne dece od 7 i 1 godine, koje je izdržavao svojim radom, a zatim u odnosu na sve optužene i njihovo korektno držanje, čime su iskazali svoj odnos prema delu, nakon što su isto izvršili, a od otežavajućih okolnosti na strani optuženog VV njegovu raniju osuđivanost i to zbog kvalifikovanog oblika istog krivičnog dela (po pravnoj kvalifikaciji – što se odnosi samo na drugo krivično delo u vezi oružja), za razliku od optuženih AA i BB, koji se smatraju neosuđivanim zbog nastupanja sudske rehabilitacije, a u odnosu na sve optužene kao otežavajuće okolnosti u vezi prvog dela – da se odnose na opasne vrste opojnih droga – heroin i kokain, njihovu ogromnu štetnost na populaciju konsumenata, po pravilu nižih starosnih kategorija (što je opštepoznato), veće količine droge i smeše, što se posebno odnosi na optuženog AA i ukazuje na buduće planove i upornost u nedozvoljenoj delatnosti, pa je optuženima BB i VV prethodno utvrdio pojedinačne kazne zatvora, a zatim je optuženog BB osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, optuženog VV na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i četiri meseca, a optuženog AA na kaznu zatvora u trajanju od šest godina, u koje kazne su optuženima uračunava vreme provedeno u pritvoru, kao u izreci pobijane presude.

Međutim, osnovani su žalbeni navodi Tužioca za organizovani kriminal da je prvostepeni sud pravilno utvrđenim olakšavajućim okolnostima na strani optuženih BB i VV, dao preveliki značaj, kada je našao da iste imaju karakter naročito olakšavajućih okolnosti, jer se radi o sasvim uobičajenim olakšavajućim okolnostima, te iste ne opravdavaju ublažavanje kazne ispod posebnog minimuma predviđenog za predmetno krivično delo, kao i da u dovoljnoj meri nije cenio težinu izvršenih krivičnih dela i stepen krivice optuženih kao učinilaca, a posebno da je posledica ovako izvršenog krivičnog dela izuzetno opasna, da je ozbiljno ugroženo i zdravlje velikog broja ljudi, uglavnom mladih ljudi, te ostvarivanje velike imovinske koristi, bez uloženog rada, bez obzira što su svesni učinjene nedozvoljene radnje, a posebno imajući u vidu da su u pitanju opasne opojne droge i to heroin i kokain, kao i imajući u vidu veliku količinu ovih opojnih droga.

Stoga je ovaj sud uvažio žalbu Tužioca za organizovani kriminal i preinačio prvostepenu presudu samo u delu koji se odnosi na odluku o kazni, tako što je dajući adekvatan značaj kako olakšavajućim, tako i otežavajućim okolnostima na strani svih optuženih i otklonivši primenu odredbi o ublažavanju kazne – čl. 56 i 57 Krivičnog zakonika u odnosu na optužene BB i BB, optuženog AA, za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i šest meseci, u koju mu se uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 23.12.2008. godine, pa do upućivanja optuženog u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene ovom presudom, optuženom BB za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od pet godina, a zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci za krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 Krivičnog zakonika, za koje je pobijanom presudom oglašen krivim, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci, u koju mu se uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 23.12.2008. godine do 17.12.2010. godine, a optuženom VV za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od pet godina, a zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine za krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 Krivičnog zakonika, za koje je pobijanom presudom takođe oglašen krivim, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i deset meseci, u koju mu se uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 23.12.2008. godine do 17.12.2010. godine. Uračunavanje vremena provedenog u pritvoru u izrečene kazne je zasnovano na odredbi člana 63 KZ. Inače, Apelacioni sud je imao u vidu i dodatnu olakšavajuću okolnost u odnosu na optuženog BB koja se ogleda u prilaganju medicinske dokumentacije da mu se nevenčana supruga nalazi u petom mesecu trudnoće, ali to nije bilo od uticaja na odluku suda o kazni.

Po nalaženju ovoga suda, sa ovako odmerenim kako pojedinačnim kaznama optuženima BB i VV, tako i jedinstvenim kaznama na koje su ovom presudom osuđeni ovi optuženi, kao i sa kaznom zatvora na koju je osuđen optuženi AA u potpunosti će se ostvariti svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42 Krivičnog zakonika i iste su u svemu u skladu sa težinom učinjenih dela i stepenom krivice optuženih kao učinilaca.

Sledstveno tome, žalbe branilaca optuženih u ovom delu odbijene su kao neosnovane, a sa napred navedenih razloga.

Mada je u žalbi branilaca optuženog BB, advokata BA1 i advokata BA2 i u žalbi branioca optuženog AA, advokata AB navedeno da se prvostepena presuda pobija iz svih zakonskih razloga, dakle i zbog odluke o meri bezbednosti i odluke o troškovima krivičnog postupka, ali se ovi žalbeni osnovi pobijanja prvostepene presude ne obrazlažu, već se samo u žalbi advokata AB posredno kroz pobijanje prvostepene presude zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka isticanjem da nisu navedeni oznake tipa i proizvođača vaga za precizno merenje, ovaj sud je po službenoj dužnosti u smislu člana 383 ZKP ispitao prvostepenu presudu i u delu izrečenih mera bezbednosti prema optuženima.

Naime, pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 246 stav 7 KZ, prema optuženima izrekao meru bezbednosti oduzimanje opojnih droga i sredstava za njihovu proizvodnju i preradu, a kako je to bliže označeno u izreci pobijane presude.

Takođe, pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 87 stav 1 i 2 KZ u vezi odredbe člana 79 stav 1 tačka 7 i 80 KZ prema optuženima izrekao meru bezbednosti oduzimanje predmeta koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje krivičnih dela, takođe kako je to bliže označeno u izreci pobijane presude. Okolnost da nisu navedeni oznaka i tip proizvođača vaga za precizno merenje je bez značaja, budući da su sve predmetne stvari koje su od optuženih oduzete bliže opisane u potvrdama o privremeno oduzetim predmetima PU za grad Beograd.

Kako u trenutku presuđenja nisu postojali precizni podaci o svim troškovima, pravilno je prvostepeni sud obavezao optužene da na ime troškova krivičnog postupka plate iznose koji će biti pojedinačno određeni posebnim rešenjem, kao i da na ime paušala plate iznose od po 20.000,00 dinara imajući u vidu dužinu trajanja i složenost krivičnog postupka, kao i imovinske prilike optuženih, a shodno odredbi člana 193-196 ZKP, pa je žalba branilaca optuženog BB, advokata BA1 i advokata BA2 i u ovom delu odbijena kao neosnovana, mada se u žalbi ovaj osnov pobijanja prvostepene presude ne obrazlaže, već je u istoj samo navedeno da se prvostepena presuda pobija iz svih zakonskih razloga.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 391 i 388 ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,
Aleksandra Simić, s.r. Slobodan Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)