Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.11.2012.

Kž1 Po1 13/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 13/2012
Dana 23.11.2012. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Slobodana Rašića, predsednika veća, Veroljuba Cvetkovića, Nadežde Mijatović, Dragoljuba Đorđevića i Milimira Lukića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Snežane Medenice, kao zapisničara, u krivičnom predmetu optuženog AA i dr., zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o žalbama Tužioca za organizovani kriminal, optuženog AA i njegovog branioca – advokata AV, optuženog BB i njegovog branioca – advokata BA, optuženog VV i njegovog branioca – advokata VA, optužene GG i njenog branioca – advokata GA, optužene DD i njenog branioca – advokata DA, optuženog ĐĐ i njegovih branilaca – advokata DA i ĐA, branioca optuženog EE – advokata mr EA, branioca optužene ŽŽ – advokata ŽA, branilaca optuženog ZZ – advokata ZA i ZA1, branilaca optuženog II – advokata IA i IA1 i zajedničkog branioca optuženih JJ i JJ1 – advokata JA, izjavljenim protiv presude Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K-Po1.br.145/2010 od 13.12.2011. godine, u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 375 ZKP, dana 13., 14. i 15. novembra 2012. godine, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Popić Dimitrija, te optuženih i njihovih branilaca, nakon većanja i glasanja dana 16. i 23. novembra 2012. godine, dana 23. novembra 2012. godine, doneo je

P R E S U D U
I
ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe optuženog VV, njegovog branioca, branioca optuženog EE, branilaca optuženog ZZ i žalba Tužioca za organizovani kriminal u delu u kome pobija prvostepenu presudu u odnosu na ove optužene, i presuda Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K-Po1.br.145/2010 od 13.12.2011. godine u odnosu na ove optužene POTVRĐUJE.

II

Uvažavanjem žalbi optuženog AA i njegovog branioca, optuženog BB i njegovog branioca, optužene GG i njenog branioca, optužene DD i njenog branioca, optuženog ĐĐ i njegovih branilaca i branilaca optuženog II, PREINAČAVA SE presuda Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K-Po1.br.145/2010 od 13.12.2011. godine, samo u pogledu odluke o kazni, u odnosu na ove optužene, tako što Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, zadržavajući kao pravilno utvrđene pojedinačne kazne zatvora u odnosu na optuženog AA, i to za krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ u vezi sa članovima 33 i 34 KZ, opisano pod tačkom I-1 izreke kaznu zatvora u trajanju od 2 /dve/ godine, za krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ u vezi sa članom 34 KZ opisano pod tačkom I-2 kaznu zatvora u trajanju od 2 /dve/ godine, za krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 1 u vezi sa članom 33 i 34 KZ opisano pod tačkom I-3 izreke kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine i 6 /šest/ meseci, te za krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ u vezi sa članom 34 KZ opisano pod tačkom I-4 izreke kaznu zatvora u trajanju od 2 /dve/ godine, optuženog AA primenom člana 60 Krivičnog zakonika OSUĐUJE na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 /pet/ godina, u koju kaznu mu uračunava vreme provedeno u pritvoru od 27.05.2008. godine do 18.09.2009. godine, optuženog BB za krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ opisano pod tačkom I-1 izreke OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine i 8 /osam/ meseci, u koju kaznu mu uračunava vreme provedeno u pritvoru od 27.05.2008. godine do 11.06.2009. godine, optuženu GG, zadržavajući kao pravilno utvrđene pojedinačne kazne, i to kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine i 8 /osam/ meseci za krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ opisano pod tačkom I-2 izreke, te kaznu zatvora u trajanju od /jedne/ godine za krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ, opisano pod tačkom I-5 izreke, primenom člana 60 KZ OSUĐUJE na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 /dve/ godine i dva 2 /dva/ meseca, u koju kaznu joj uračunava vreme provedeno u pritvoru od 27.05.2008. godine do 06.02.2009. godine, optuženoj DD za krivično delo davanje mita iz člana 368 stav 1 KZ, opisano pod tačkom I-2 izreke na osnovu odredaba članova 64, 65 i 66 KZ izriče USLOVNU OSUDU, tako što joj utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 6 /šest/ meseci, i istovremeno određuje da se ova kazna neće izvršiti ukoliko optužena za vreme od 2 /dve/ godine ne izvrši novo krivično delo, a u koju kaznu će joj u slučaju opoziva uslovne osude biti uračunato vreme provedeno u pritvoru od 27.05.2008. godine do 27.08.2008. godine, optuženom II za krivično delo davanje mita iz člana 168 stav 1 KZ opisano pod tačkom I-3 izreke, na osnovu odredaba članova 64, 65 i 66 KZ izriče USLOVNU OSUDU tako što mu utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 8 /osam/ meseci i istovremeno određuje da se ova kazna neće izvršiti ukoliko optuženi za vreme od 2 /dve/ godine ne učini novo krivično delo, u koju kaznu će se optuženom u slučaju opoziva uslovne osude uračunati vreme provedeno u pritvoru od 06.08.2008. godine do 30.04.2009. godine, a optuženog ĐĐ za krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ u vezi sa članom 34 KZ, opisano pod tačkom I-5 izreke, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine i 4 /četiri/ meseci, u koju kaznu mu uračunava vreme provedeno u pritvoru od 19.06.2008. godine do 30.04.2009. godine, dok se iste žalbe u preostalom delu, kao i žalba Tužioca za organizovani kriminal u odnosu na ove optužene ODBIJAJU kao neosnovane.

III

Uvažavanjem žalbi branilaca optuženih ŽŽ, JJ i JJ1, UKIDA SE presuda Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K-Po1.br.145/2010 od 13.12.2011. godine u delu izreke pod tačkom I-6 i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje u ovom delu.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K-Po1.br.145/2010 od 13.12.2011. godine, optuženi AA oglašen je krivim zbog izvršenja tri krivična dela primanje mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ, od kojih jedno u vezi sa članom 33 i 34 KZ, a dva krivična dela u vezi sa članom 34 KZ, te jednog krivičnog dela primanje mita iz člana 367 stav 1 KZ u vezi sa članom 33 i 34 KZ, pa pošto su mu primenom odredaba članova 56 i 57 KZ o ublažavanju kazne ispod zakonom propisanog minimuma prethodno utvrđene pojedinačne kazne za svako od ovih dela, za krivična dela primanja mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ opisana pod tačkama I-1, I-2 i I-4 KZ, kazne zatvora u trajanju od po 2 /dve/ godine, a za krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 1 KZ u vezi sa članom 33 i 34 KZ, opisano pod tačkom I-3 izreke kazna zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine i 6 /šest/ meseci, optuženi je na osnovu člana 60 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 /sedam/ godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 27.05.2008. godine do 18.09.2009. godine.

Istom presudom, optuženi VV oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367 stav 1 KZ i krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ, te optužena GG zbog izvršenja dva krivična dela primanja mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ, opisana pod tačkama I-2 i I-5 izreke, pa pošto su im prethodno, primenom odredaba članova 56 i 57 KZ utvrđene pojedinačne kazne zatvora, i to optuženom VV za krivično delo iz člana 367 stav 1 KZ opisano pod tačkom I-3 izreke kazna zatvora u trajanju od 10 /deset/ meseci a za krivično delo iz člana 359 stav 1 KZ opisano pod tačkom I-4 izreke kazna zatvora u trajanju od 5 /pet/ meseci, a optuženoj GG za krivično delo iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ opisano pod tačkom I-2 kazna zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine i 8 /osam/ meseci, a za krivično delo iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ opisano pod tačkom I-5 izreke kazna zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine, optuženi su na osnovu člana 60 KZ osuđeni na jedinstvene kazne zatvora, i to optuženi VV na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine i 1 /jednog/ meseca, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 27.05.2008. godine do 11.06.2009. godine, a optužena GG na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 /dve/ godine i 6 /šest/ meseci, u koju kaznu joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 27.05.2008. godine do 06.02.2009. godine.

Prvostepenom presudom, optuženi JJ i JJ1 oglašeni su krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 stav 4 u vezi stava 1 u vezi sa članom 34 KZ, optužena JJ i zbog izvršenja jednog krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 355 stav 2 u vezi stava 1 KZ, a optuženi JJ1 zbog izvršenja produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355 stav 2 u vezi stava 1 u vezi sa članom 61 KZ, pa pošto su im prethodno utvrđene pojedinačne kazne za svako od ovih dela, i to optuženoj JJ za krivično delo iz člana 359 stav 4 u vezi stava 1 u vezi sa članom 34 KZ kazna zatvora u trajanju od 6 /šest/ meseci a za krivično delo iz člana 355 stav 2 u vezi stava 1 KZ kazna zatvora u trajanju od 3 /tri/ meseca, a optuženom JJ1 zbog krivičnog dela iz člana 359 stav 4 u vezi stava 1 u vezi sa članom 34 KZ kazna zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine i 6 /šest/ meseci a za krivično delo iz člana 355 stav 2 u vezi stava 1 u vezi sa članom 61 KZ kazna zatvora u trajanju od 10 /deset/ meseci, optuženi su osuđeni na jedinstvene kazne zatvora shodno odredbi člana 60 KZ, i to optužena JJ na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 /osam/ meseci u koju kaznu joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 09.07.2008. godine do 31.07.2008. godine, a optuženi JJ1 na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 /dve/ godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 09.07.2008. godine do 11.06.2009. godine.

Prvostepenom presudom, oglašeni su krivim i optuženi BB zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ, za koje delo je primenom odredaba članova 56 i 57 KZ o ublažavanju kazne ispod zakonom propisanog minimuma osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 /dve/ godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 27.05.2008. godine do 11.06.2009. godine, optužena DD zbog izvršenja krivičnog dela davanje mita iz člana 368 stav 1 KZ, za koje delo je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 6 /šest/ meseci, u koju kaznu joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 27.05.2008. godine do 27.08.2008. godine, optuženi EE zbog izvršenja krivičnog dela davanje mita iz člana 368 stav 1 KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine i 2 /dva/ meseca, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 27.05.2008. godine do 11.06.2009. godine, optužena ŽŽ zbog izvršenja produženog krivičnog dela zlupotrebe službenog položaja iz člana 359 stav 4 u vezi stava 1 u vezi sa članom 61 KZ, za koje delo je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine i 6 /šest/ meseci, u koju kaznu joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 27.05.2008. godine do 30.04.2009. godine, optuženi ZZ, zbog izvršenja krivičnog dela davanje mita iz člana 368 stav 1 KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine, optuženi II zbog izvršenja krivičnog dela davanje mita iz člana 368 stav 1 KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 /osam/ meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 06.08.2008. godine do 30.04.2009. godine, te optuženi ĐĐ, zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ u vezi sa članom 34 KZ, za koje delo je primenom odredaba članova 56 i 57 KZ o ublažavanju kazne ispod zakonom propisanog minimuma osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine i 6 /šest/ meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 19.06.2008. godine do 30.04.2009. godine.

Na osnovu odredbe člana 367 stav 7 KZ, od optuženih je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnih dela, pa su optuženi obavezani da plate, i to: optuženi AA iznos od 4.800 evra, optuženi BB iznos od 1.400 evra, optužena GG iznos od 2.450 evra, a optuženi ĐĐ iznos od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti, u korist budžeta Republike Srbije, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Na osnovu odredbe člana 87 u vezi sa članovima 78 i 79 KZ, prema optuženima je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela, i to: od optuženog AA jedan mobilni telefon marke “Samsung” - sivo-crne boje, model CGX-X510 sa SIM karticom broj _, od optuženog BB jedan mobilni telefon marke “Nokia”, sa SIM karticom broj 064/89-23-143, jedan mobilni telefon marke “Motorola”, jedan mobilni telefon marke “Simens” - plave boje i jedan mobilni telefon marke “Simens a-60” i SIM kartica broj _, od optuženog VV jedan mobilni telefon marke “Soni Erikson T – 310”, IMEI broja 351989002928678, sa SIM karticom broj _ i jedan mobilni telefon marke “Nokia 6288”, IMEI broj 353227014076477 sa SIM karticom broj _, od optužene GG jedan mobilni telefon marke “Nokia 2630”, serijskog broja 352066024785102, sa SIM karticom broj _ i jedan mobilni telefon marke “Nokia” - sive boje, IMEI broja 353627014499548 sa SIM karticom broj _, od optužene DD jedan mobilni telefon marke “Nokia 60-80” IMEI broja 353243-01-164323-5-0537445 sa karticom broj _ i jedan mobilni telefon marke “Nokia N-95” IMEI broja 356962-01-465163-3 sa pripadajućim SIM karticama broj _, od optuženog EE jedan mobilni telefon marke “Soni Erikson” model K-700, serijski broj 359204003911739-5 i SIM karticom broj _ i mobilni telefon marke “Nokia” model 6300, serijski broj 0550920359809/01/067986/9 i SIM karticom broj _ od optužene ŽŽ mobilni telefon marke “Samsung” IMEI broja 357715/00/459848/0, sa SIM karticom broj _, od optuženog ĐĐ mobilni telefon marke “Nokia” model 6300 IMEI broja 359544/01/509-258/2 sa SIM karticom broj _ i mobilni telefon marke “Samsung” IMEI broja 357993/00777796/9 sa SIM karticom broj _, od optužene JJ jedan mobilni telefon marke “Nokia” model 650 S-1, IMEI broja 0549750337659/01/566356/2 sa SIM karticom broj _ i od optuženog JJ1 jedan mobilni telefon marke “Nokia” model N 958 GB – IMEI broj 352061/02156543/3/0557876 sa SIM karticom broj _.

Na osnovu odredaba člana 193 i 196 Zakonika o krivičnom postupku, optuženi su obavezani da plate troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem. Istovremeno, optuženi su obavezani da na ime sudskog paušala plate, i to optuženi AA, BB, GG, ŽŽ i ĐĐ iznose od po 25.000,00 dinara, a optuženi VV, DD, EE, ZZ, II, JJ i JJ1 iznose od po 20.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Na osnovu odredbe člana 85 KZ, prema optuženom AA izrečena je mera bezbednosti zabrane vršenja advokatske delatnosti u trajanju od 5 /pet/ godina, s tim što je istovremeno određeno da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja mere.

Stavom II iste presude, optuženi AA, BB, GG i  VV su na osnovu odredbe člana 355 tačka 2 ZKP oslobođeni od optužbe da su izvršili, i to optuženi AA krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ, a optuženi BB, GG i VV krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ.

Stavom III iste presude, prema optuženima AA, KK i LL, na osnovu odredbe člana 354 tačka 1 ZKP, odbijena je optužba da su izvršili, i to optuženi AA krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ u vezi sa članovima 33 i 34 KZ, optuženi KK krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ, a optužena LL krivično delo davanje mita iz člana 368 stav 1 KZ.

Stavom IV iste presude, prema optuženima AA, ŽŽ i DD, na osnovu odredbe člana 354 tačka 1 ZKP odbijena je optužba da su izvršili, i to optuženi AA krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 6 u vezi stava 1 u vezi sa članom 34 KZ, optužena ŽŽ krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 6 u vezi stava 1 KZ, a optužena DD krivično delo davanje mita iz člana 368 stav 1 KZ.

Istovremeno je određeno da troškovi krivičnog postupka u delu koji se odnosi na stavove I, III i IV prvostepene presude, padaju na teret budžetskih sredstava.

Protiv ove presude, žalbe su izjavili:

-Tužilac za organizovani kriminal, zbog odluke o krivičnim sankcijama, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, prvostepenu presudu preinači, tako što će optuženima AA, VV i GG, bez ublažavanja, te optuženima JJ i JJ1, najpre utvrditi pojedinačne kazne zatvora za izvršena krivična dela u dužem vremenskom trajanju, u granicama zakonom propisanim za ta krivična dela, a potom ih osuditi na jedinstvene kazne zatvora u dužem trajanju od kazni iz prvostepene presude, a optužene BB bez ublažavanja, te optužene DD, EE, ŽŽ, ZZ, II i ĐĐ za izvršena krivična dela osuditi na strože kazne zatvora;

-optuženi AA, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, te odluke o krivičnoj sankciji, oduzimanju imovinske koristi, troškovima krivičnog postupka i mere bezbednosti, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, nakon razmatranja navoda žalbi i spisa predmeta, ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, ili da pobijanu presudu preinači tako što će ga osloboditi za dela koja su mu stavljena na teret, uz istovremeni zahtev da u smislu odredbe člana 375 stav 1 ZKP bude obavešten o danu i času održavanja sednice veća Apelacionog suda u Beogradu, kako bi ovoj sednici prisustvovao zajedno sa braniocem;

-branilac optuženog AA – advokat AB, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava, pogrešne primene procesnog zakona, odluke o kazni, oduzimanju imovinske koristi, troškovima krivičnog postupka i meri bezbednosti, sa predlogom da se pobijana presuda preinači tako što će optuženi biti oslobođen za krivična dela koja su mu stavljena na teret, ili da se pobijana presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, uz istovremeni zahtev da bude obavešten o sednici veća;

-optuženi BB, ne navodeći zakonski osnov, niti predlog, s tim što iz sadržine žalbe proizilazi da je izjavljena zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, te da se predlaže ukidanje prvostepene presude;

-branilac optuženog BB – advokat BA, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o krivičnoj sankciji i odluke o imovinskoj koristi, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu tako što će optuženog osloboditi od optužbe ili da, ukoliko utvrdi da je kriv, optuženog osudi na kaznu zatvora ispod zakonskog minimuma, odnosno blažu kaznu ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-optuženi VV, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu tako što će ga osloboditi od optužbe ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, uz istovremeni zahtev da u smislu odredbe člana 375 ZKP o sednici veća budu obavešteni optuženi i njegov branilac;

- branilac optuženog VV – advokat VA, iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da se pobijana presuda ukine u delu koji se odnosi na optuženog VV i vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz istovremeni zahtev da o sednici veća u smislu odredbe člana 375 ZKP budu obavešteni optuženi i njegov branilac;

-optužena GG, ne navodeći zakonski osnov, s tim što iz sadržine žalbe proizilazi da je žalbu izjavila zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i da predlaže ukidanje prvostepene presude;

-branilac optužene GG – advokat GA, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz istovremeni zahtev da o sednici veća budu obavešteni optuženi i njegov branilac;

-optužena DD, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu tako što će je osloboditi od optužbe, uz istovremeni zahtev da bude obaveštena o sednici veća;

-branilac optužene DD – advokat DA, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači pobijanu presudu u delu odluke o krivici tako što će optuženu osloboditi od optužbe ili da pobijanu presudu preinači u delu koji se odnosi na odluku o krivičnoj sankciji tako što će optuženoj izreći uslovnu osudu, uz istovremeni zahtev da optužena i njen branilac budu obavešteni o vremenu održavanja sednice veća;

-branilac optuženog EE – advokat mr EA, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu tako što će optuženog osloboditi od optužbe usled nedostatka dokaza ili optuženom izreći blažu kaznu, ili da prvostepenu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz istovremeni zahtev da optuženi i njegov branilac u smislu odredbe člana 375 ZKP budu obavešteni o sednici veća drugostepenog suda, kako bi istoj prisustvovali;

-branilac optužene ŽŽ – advokat ŽA, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu u odnosu na optuženu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, uz istovremeni zahtev da optužena i njen branilac budu obavešteni o sednici veća;

-branilac optuženog ZZ – advokat ZA, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu tako što će optuženog osloboditi od optužbe ili da pobijanu presudu preinači tako što će optuženom izreći uslovnu osudu ili ga osuditi na blažu kaznu ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz istovremeni zahtev da optuženi i njegov branilac budu obavešteni o sednici veća u smislu odredbe člana 375 ZKP;

-branilac optuženog ZZ – advokat ZA1, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu u delu koji se odnosi na optuženog ZZ i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz istovremeni zahtev da optuženi i njegov branilac budu obavešteni o sednici veća;

-branioci optuženog II – advokati IA i IA1, iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu tako što će optuženog osloboditi od optužbe ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-optuženi ĐĐ, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, te odluke o kazni, oduzimanju imovinske koristi, meri bezbednosti i troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu tako što će ga na osnovu člana 355 ZKP osloboditi od optužbe, zbog nedostatka dokaza, ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz istovremeni zahtev da u smislu odredbe člana 375 ZKP bude obavešten o sednici veća;

-branioci optuženog ĐĐ – advokati DA i ĐA, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o kazni, oduzimanju imovinske koristi, meri bezbednosti i troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijanu presudu preinači tako što će optuženog osloboditi od optužbe zbog nedostatka dokaza da je izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret, uz istovremeni zahtev da optuženi i njegovi branioci budu obavešteni o vremenu održavanja sednice veća drugostepenog suda;

-branilac optuženih JJ i JJ1 – advokat JA, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja “povrede pravila krivičnog postupka” i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu tako što će optužene JJ i JJ1 osloboditi od optužbe ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da optuženima izrekne blaže sankcije ili kazne u kraćem vremenskom trajanju, uz istovremeni zahtev da o sednici veća budu obavešteni optuženi i njihov branilac.

Odgovor na žalbu Tužioca za organizovani kriminal, podneli su:

-branilac optuženog AA – advokat AB, sa predlogom da se žalba Tužioca za organizovani kriminal odbije kao neosnovana;

-branilac optuženog VV – advokat VA, sa predlogom da se žalba Tužioca za organizovani kriminal, izjavljena protiv prvostepene presude, odbije kao neosnovana;

branilac optuženog BB – advokat BA, sa predlogom da se žalba Tužilaštva za organizovani kriminal odbije kao neosnovana, a da se žalba branioca optuženog BB uvaži i prvostepena presuda preinači tako što će se optuženom izreći blaža kazna, uz istovremeni zahtev da o sednici veća budu obavešteni optuženi i njegov branilac;

-branilac optuženog EE – advokat mr EA, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu odbije kao neosnovanu žalbu Tužioca za organizovani kriminal, a da usvoji žalbu branioca optuženog EE;

-branilac optuženog ZZ – advokat ZA, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, žalbu Tužioca za organizovani kriminal, izjavljenu protiv prvostepene presude, odbije kao neosnovanu;

-branilac optuženih JJ i JJ1 – advokat JA, sa predlogom da se žalba Tužioca za organizovani kriminal odbije kao neosnovana.

Tužilac za organizovani kriminal u podnesku Ktž.br.53/12 od 19.06.2012. godine predložio je da Apelacioni sud u Beogradu uvaži kao osnovanu žalbu Tužilaštva za organizovani kriminal i prvostepenu presudu preinači tako što će optuženima AA, VV i GG bez ublažavanja, te optuženima JJ i JJ1, utvrditi pojedinačne kazne zatvora za izvršena krivična dela u dužem vremenskom trajanju, u granicama zakonom propisanim za ta krivična dela, a potom ih osuditi na jedinstvene kazne zatvora u dužem trajanju od kazni iz prvostepene presude, a da optužene BB bez ublažavanja, te optužene DD, EE, ŽŽ, ZZ, II i ĐĐ za izvršena krivična dela osudi na strože kazne zatvora, a da žalbe branilaca optuženih i optuženih, izjavljenih protiv prvostepene presude, odbije kao neosnovane.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, održao je sednicu veća u skladu sa odredbom člana 448 Zakonika o krivičnom postupku i to dana 13.11.2011. godine u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Dimitrija Popića, optuženih AA, DD, ŽŽ, ZZ, ĐĐ, VV, branioca optuženog AA – advokata AB, branioca optuženog BB – advokata BA, branioca optužene GG – advokata GA, branioca optužene DD – advokata ĐA, branioca optužene ŽŽ – advokata ŽA, branioca optuženog ZZ – advokata ZA1, branioca optuženog ĐĐ – advokata ĐA, te u odsustvu uredno obaveštenih branioca optuženog VV - advokata VA, optužene GG, branioca optužene DD – advokata DA, optuženog EE i njegovog branioca – advokata EA, branioca optuženog ZZ – advokata ZA, branioca optuženog ĐĐ – advokata DA, te optuženih JJ i JJ1 i njihovog branioca – advokata JA dana 14.11.2012. godine u prisustvu istih lica, s tim što je umesto branioca optuženih DD i ĐĐ - advokata ĐA pristupio advokat DA, a za optužene JJ i JJ1 pristupio je njihov zajednički branilac – advokat JA, dok nije pristupio uredno obavešten branilac optužene ŽŽ – advokat ŽA, te dana 15.11.2012. godine u prisustvu istih lica kao što je to konstatovano za prvi i drugi dan javne sednice.

Na sednici veća, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, razmotrio je spise predmeta, pa je nakon ocene navoda i predloga iz izjavljenih žalbi, predloga odgovora na žalbu, kao i objašnjenja navoda žalbi koje su izneli zamenik Tužioca za organizovani kriminal, optuženi i njihovi branioci, te nakon ispitivanja prvostepene presude u okviru osnova, dela i pravca pobijanja istaknutih u žalbama, na osnovu odredbe člana 451 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, a po službenoj dužnosti na osnovu odredbe člana 451 stav 2 Zakonika o krivičnom postupku, našao:

Neosnovano se žalbama optuženog AA i njegovog branioca, optuženog BB i njegovog branioca, optuženog VV i njegovog branioca, optuženog ĐĐ i njegovih branilaca, te branilaca optuženih GG, EE, ZZ i II, prvostepena presuda pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 3, tačka 8 i tačka 11 Zakonika o krivičnom postupku, koji je važio u vreme izjavljivanja žalbi, (odnosno iz člana 438 stav 1 tačka 5 i stav 2 tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku koji je stupio na snagu 15.01.2012. godine u postupcima koji se vode za krivična dela organizovanog kriminala.)

U vezi sa bitnim povredama odredaba krivičnog postupka, u žalbi optuženog BB ističe se da je prvostepeni sud učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 3 ZKP (odnosno iz člana 438 stav 1 tačka 5 ZKP koji je stupio na snagu 15.01.2012. godine u predmetima organizovanog kriminala), na taj način što mu je uskraćeno da upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa, obzirom da na glavnom pretresu nije poučen da odbranu može da iznosi na svom maternjem jeziku, odnosno makedonskom jeziku.

  Međutim, žalbeni navodi optuženog BB u ovom delu nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani, obzirom da je iz spisa predmeta vidljivo da se na glavnom pretresu održanom dana 06.02.2009. godine, optuženi, na pitanje predsednika veća, izjasnio da je primio optužnicu i da je razumeo šta mu se stavlja na teret, pri čemu nije istakao da ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu, niti je zahtevao da na glavnom pretresu upotrebljava svoj maternji jezik i da na makedonskom jeziku prati tok glavnog pretresa, a što je bio dužan da učini ukoliko je smatrao da ne može nesmetano da prati tok krivičnog postupka na srpskom jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu. Ovo posebno kada se ima u vidu da je optuženi BB državljanin Republike Srbije, te da je, kako je sam naveo u svojoj odbrani, pre nego što je pokrenut postupak protiv njega zbog predmetnog krivičnog dela, bio zaposlen kao policijski službenik u PU za Grad Beograd, što ukazuje da je, suprotno izloženim žalbenim navodima, razumeo jezik koji je bio u službenoj upotrebni u sudu, te razumeti postupak koji je protiv njega vođen.

  Kako, dakle, optuženi i njegov branilac nisu zahtevali da optuženi na glavnom pretresu upotrebljava svoj maternji jezik i da na svom maternjem jeziku prati tok glavnog pretresa, pri činjenici da je u pitanju da je u pitanju državljanin Republike Srbije i da je prethodno bio zaposlen kao policijski službenik u Policijskoj upravi za Grad Beograd, to očigledno nije bilo sumnji da sasvim dobro razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu, te nije ni bilo potrebe da se u konkretnom slučaju angažuje sudski tumač za makdonski jezik, a iz kojih razloga su žalbeni navodi optuženog u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Ni žalbeni navodi istog optuženog, u delu u kojem se ističe da je prvostepeni sud učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 8 ZKP (odnosno iz člana 438 stav 1 tačka 9 novog ZKP), na taj način što je povredio identitet optužnice izmenama koje su unete u izreku presude, nisu prihvaćeni kao osnovani, imajući u vidu da je prvostepeni sud, kako je to i navedeno na stranama 259 i 260 pobijane presude, u vezi sa krivičnim delom opisanim pod tačkom I-1 izreke pobijane presude, za koja dela su oglašeni krivim optuženi AA, BB i ZZ, izostavio navode dispozitiva optužnice samo u delu koji se odnosi na predaju dogovorenog novčanog iznosa “sada pokojnom LjLj”, na brodu „Lahor“, jer je prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio da je novac od optuženog ZZ primio optuženi AA a ne pokojni LjLj, koji nije ni bio prisutan na navedenom brodu u trenutku predaje novca od strane optuženog ZZ optuženom AA. Stoga je, po oceni ovoga suda, prvostepeni sud pravilno postupio kada je, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje u toku prvostepenog postupka, izostavio ove reči iz izreke prvostepene presude, a na koji način, suprotno iznetim žalbenim navodima, nije prekoračio optužbu odnosno povredio identitet optužnice, obzirom da prvostepeni sud ima ovlašćenje da učini ove izmene, te da je optužba u ovom delu izmenjena samo u pogledu bitnih činjenica vezanih za način izvršenja dela i ulogu svakog od optuženih, pri čemu je ostao u granicama činjeničnog osnova optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnih dela zbog kojih su optuženi AA, BB i ZZ oglašeni krivim tačkom I-1 izreke prvostepene presude.

Neosnovani su i žalbeni navodi optuženog AA, njegovog branioca, optuženog VV, njegovog branioca, branioca optuženog BB, branioca optužene GG, branioca optuženog EE, branilaca optuženog ZZ, branioca optuženog II, te optuženog ĐĐ i njegovih branilaca, kojima se prvostepena presuda pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP (odnosno iz člana 438 stav 1 tačka 11 i 438 stav 2 tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku koji je za krivično delo organizovanog kriminala počeo da se primenjuje od 15.01.2012. godine), i s tim u vezi ističe da je izreka pobijane presude nerazumljiva i nejasna, protivrečna razlozima presude, da su razlozi o odlučnim činjenicama nejasni i u znatnoj meri protivrečni, te da postoji protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika.

S tim u vezi, u žalbi optuženog AA ističe se da je izreka pobijane presude nerazumljiva i protivrečna samoj sebi u vezi sa krivičnim delima opisanim pod tačkama I-1, I-2, I-3 i I-4 izreke prvostepene presude. Nerazumljivost izreke presude se, prema navodima žalbe, ogleda u tome što pobijana presuda ne sadrži činjenice i okolnosti iz kojih proizilazi podstrekavanje optuženih BB, VV i GG da izvrše radnje zbog kojih su oglašeni krivim, niti se iz izreke može zaključiti ko je kome predao određeni iznos novca, kada, gde i na koji način, na koji način je, prema navodima žalbe, prvostepeni sud učinio i bitne povrede odredaba krivičnog postupka koje se ogledaju u tome što pobijana presuda ne sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama.

Suprotno iznetim žalbenim navodima, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje nalazi da je prvostepeni sud u izreci pobijane presude, pod tačkama I-1, I-2, I-3 i I-4 izreke, jasno opredelio kako vreme, način, mesto i uloge svih optuženih prilikom izvršenja krivičnih dela zbog kojih su oglašeni krivim, pri čemu je jasno opredelio koje radnje je preduzeo upravo optuženi AA u cilju podstrekavanja optuženih BB, GG i VV da izvrše službene radnje navedene u izreci pobijane presude, u svojstvu službenih lica, koje u okviru svojih službenih ovlašćenja nisu smeli izvršiti, te na koji način su za ove radnje primili od optuženih ZZ, DD, II i EE obećane poklone u vidu novčanih iznosa.

Kako je, dakle, suprotno iznetim žalbenim navodima, izreka pobijana presude u vezi sa navedenim krivičnim delima, u potpunosti jasna i razumljiva, te saglasna svim izvedenim dokazima u toku postupka, imajući u vidu i da je prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude, na stranama 127-190 pobijane presude izneo u svemu jasne i logične razloge zbog čega nalazi da su optuženi izvršili upravo radnje zbog kojih su oglašeni krivim, kao i na osnovu kojih dokaza je utvrdio na koji način su izvršili predmetna krivična dela, te iznose koji su davani, odnosno primani na ime mita, pri čemu je izneo jasne razloge o krivici svakog od optuženih, u dovoljnoj meri opredeljujući kako vreme, tako i mesto i način izvršenja predmetnih krivičnih dela, to su žalbeni navodi optuženog AA u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Iz istih razloga, ocenjeni su neosnovanim i žalbeni navodi branioca optuženog VV, kojima se ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i s tim u vezi ističe da izreka pobijane presude pod tačkama I-3 i I-4 ne sadrži bitne elemente krivičnog dela primanja mita i zloupotrebe službenog položaja u vezi sa radnjama ovog optuženog, odnosno da presuda ne sadrži obrazloženje u vezi sa načinom na koji je optuženi VV izvršio krivično delo primanja mita iz člana 367 stav 1 KZ i krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ, zbog kojih je oglašen krivim. Kao što je već navedeno, prvostepeni sud je u pobijanoj presudi izneo u svemu jasne i logične razloge zbog čega nalazi da se u radnjama optuženog VV stiču svi bitni elementi krivičnih dela zbog kojih je oglašen krivim, a koje razloge u svemu i ovaj sud prihvata kao pravilne.

  Ni žalbeni navodi branioca optuženog BB, kojima se ističe da je prvostepeni sud učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka koje se ogledaju u tome što pobijana presuda ne sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama – na koji način i iz kojih dokaza je utvrdio da je optuženi BB podstreknut da primi novac, te da nije naveden konkretni iznos novca koji je primio kao poklon od optuženog ZZ, nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani, obzirom da je prvostepeni sud i u odnosu na radnje ovog optuženog izneo u svemu jasne i neprotivrečne razloge koje i ovaj sud u potpunosti prihvata kao pravilne.

Takođe, neosnovani su žalbeni navodi branioca optužene GG, kojom se ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i s tim u vezi ističe da opis radnji koje su optuženoj stavljene na teret ne odgovara pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela zbog kojeg je oglašena krivom, zbog čega je izreka pobijane presude nerazumljiva. S tim u vezi, u žalbi se ističe da je u izreci presude izostavljen bitni element predmetnog krivičnog dela, te da su službene radnje koje je optužena izvršila podpadale pod okvir službenih ovlašćenja kojima je raspolagala, zbog čega je pobijana presuda, prema navodima žalbe, nerazumljiva i u suprotnosti sa obrazloženjem, jer nije jasno koje je to radnje konkretno optužena GG izvršila kritičnom prilikom, obzirom da radnje navedene u izreci pobijane presude po svojoj prirodi uopšte ne predstavljaju službene radnje. U istoj žalbi navodi se i da je izreka pobijane presude protivrečna samoj sebi jer je prvostepeni sud u izreci utvrdio da je optužena obezbedila da se predmet i dalje vodi u PS Stari grad kao oštećenje tuđe stvari, te da je izreka pobijane presude nejasna i u pogledu radnji prijema obećanja poklona i prijema poklona, za koje radnje je optužena oglašena krivom, obzirom da je u izreci utvrđeno da je primila obećanje poklona, ali da iz opisa nedostaje način izvršenja ove radnje.

Suprotno iznetim žalbenim navodima, prvostepeni sud je i u odnosu na ovu optuženu jasno opredelio radnje koje je ona preduzela kritičnom prilikom, odnosno da je, u vezi sa krivičnim delom opisanim pod tačkom I-2 izreke, optužena GG po primljenom obećanju poklona u iznosu od 2.000 evra od optuženog AA, u svojstvu službenog lica u PS Stari grad izvršila službenu radnju koju u konkretnom slučaju nije smela izvršiti, tako što je obezbedila da se protiv DD1 ne podnese krivična prijava nadležnom tužilaštvu i da se predmet protiv njega i dalje vodi u PS Stari grad kao oštećenje tuđe stvari, nakon čega je od optuženog AA preuzela iznos od 2.000 evra za ove radnje. U vezi sa krivičnim delom opisanim pod tačkom I-5 izreke pobijane presude, prvostepeni sud je u izreci presude jasno naveo da je optužena GG u svojstvu policijskog inspektora PS Stari grad, PU za Grad Beograd, po primljenom obećanju poklona, pristala da sačini izveštaj bez broja od 25.04.2008. godine umesto da podnese krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu protiv MM, za koje radnje je optuženi ĐĐ optuženoj GG dao poklon u iznosu od 450 evra u kafiću “LM” u Beogradu. Kako je, dakle, izreka pobijane presude u vezi sa krivičnim delima zbog kojih je optužena GG oglašena krivom, u potpunosti jasna i razumljiva, te saglasna svim izvedenim dokazima u toku postupka, pri čemu je prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude izneo jasne i logične razloge zbog čega nalazi da je optužena izvršila upravo radnje zbog kojih je oglašena krivom, kao i na osnovu kojih dokaza je utvrdio način na koji je izvršila predmetna krivična dela i iznose koje je primila na ime mita, pri čemu je izneo i jasne razloge o krivici optužene, opredeljujući u dovoljnoj meri kako vreme, tako i mesto izvršenja predmetnih krivičnih dela, to su žalbeni navodi branioca optužene GG u delu u kojem se prvostepena presuda pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i s tim u vezi ističe da u prvostepenoj presudi nisu na jasan način razdvojene radnje zbog kojih je oglašena krivom optužena GG u odnosu na radnje koje je preduzeo optuženi ĐĐ, te da nije jasno ni koje je radnje optužena GG preduzela kao službene radnje koje spadaju u okvir njenih službenih ovlašćenja, ocenjeni su neosnovanim.

U istoj žalbi, ističe se da je odlučnu činjenicu – da je optuženi ĐĐ optuženu GG podstrekao na primanje poklona, prvostepeni sud utvrdio isključivo na osnovu telefonskih razgovora navedenim na strani 205 obrazloženja pobijane presude, koji razgovori u toku postupka nisu ni izvedeni kao dokaz, obzirom da nisu preslušani, te iz kojih razgovora se ne može ni na koji način utvrditi na koji način je optuženi ĐĐ optuženoj GG obećao poklon u iznosu od 450 evra.

I u žalbi optuženog ĐĐ i njegovih branilaca ističe se da je prvostepeni sud odluku o postojanju krivice ovog optuženog zasnovao na dokazu na kom je nije mogao zasnovati – na transkriptima telefonskih razgovora te na iskazu svedoka SS1, koji je dao u svojstvu građanina u SBPOK-u, suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Međutim, izloženi žalbeni navodi ne mogu se prihvatiti kao osnovani, obzirom da je prvostepeni sud, kako je to navedeno na strani 93 pobijane presude naveo da je kao dokaz u toku postupka izveo radnju u vidu preslušavanja audio zapisa presretnutih telefonskih razgovora, pa kada se imaju u vidu i ostali izvedeni dokazi, na osnovu kojih je prvostepeni sud doneo svoju odluku o postojanju krivice optuženih ĐĐ i GG, te jasno obrazložio zbog čega nalazi da se u njihovim radnjama stiču svi bitni elementi krivičnih dela zbog kojih su oglašeni krivim, pri čemu je iz spisa predmeta vidljivo da je svedok SS1 ispitan i na glavnom pretresu, koji iskaz je prvostepeni sud i cenio prilikom donošenja pobijane presude, to su žalbeni navodi i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Ni žalbeni navodi branioca optuženog EE, u delu u kojem se prvostepena presuda pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i s tim u vezi ističe da je izreka pobijane presude nerazumljiva i protivrečna razlozima iznetim u obrazloženju presude, te da u pobijanoj presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, pri čemu su izneti razlozi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a s tim u vezi da je izreka pobijane presude nerazumljiva jer se "iz smisla jezičke konstrukcije" ne može razumeti u čemu se sastoji radnja izvršenja krivičnog dela davanja mita iz člana 368 stav 1 KZ zbog kojeg je optuženi oglašen krivim, niti se može zaključiti na koji način je izrekao obećanje poklona službenom licu, odnosno da je prvostepena presude nerazumljiva jer ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama u vezi sa elementima krivičnog dela zbog kojih je oglašen krivim, nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani, obzirom da je izreka prvostepene presude i u ovom delu, po oceni ovoga suda, jasna i razumljiva i saglasna svim izvedenim dokazima u toku postupka, pri čemu je prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude izneo u svemu jasne i logične razloge zbog čega nalazi da se u radnjama optuženog EE stiču svi bitni elementi krivičnog dela davanja mita iz člana 368 stav 1 KZ, zbog kojih je prvostepenom presudom i oglašen krivim.

Neosnovani su i žalbeni navodi branilaca optuženog ZZ, kojima se ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, te ističe da je izreka pobijane presude protivrečna razlozima presude, da je nejasna i protivrečna samoj sebi i da ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, a da su izneti razlozi međusobno protivrečni.

S tim u vezi, u žalbi branioca optuženog – advokata ZA, navodi se da je prvostepeni sud u izreci pobijane presude naveo da je optuženi ZZ optuženom AA predao iznos od 3.000 evra da se njegov sin, ZZ1 pusti iz pritvora i da se napiše krivična prijava sa blažom pravnom kvalifikacijom, a da se protiv njegovog drugog sina, ZZ2, ne piše krivična prijava, dok je u obrazloženju pobijane presude navedeno da je dogovor između optuženih podrazumevao dve varijante – prvu - koja bi značila puštanje njegovog sina iz pritvora, što bi koštalo 500 evra i drugu – prema kojoj bi bio pušten iz pritvora i protiv njega ne bi bila napisana krivična prijava, a što bi koštalo 3.000 evra, te da je na ovaj način prvostepeni sud učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer je izreku pobijane presude učinio protivrečnom razlozima iznetim u obrazloženju. U istoj žalbi se ističe i da je u izreci pobijane presude navedeno da je optuženi BB doneo rešenje o ukidanju zadržavanja ZZ1, dok je u obrazloženju navedeno da je rešenje o ukidanju zadržavanja doneo OO, na koji način je takođe učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka.

I u žalbi branioca optuženog ZZ – advokata ZA1 ističe se da je izreka prvostepene presude protivrečna razlozima iznetim u presudi, da je nejasna i protivrečna, te da ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, pri čemu su izneti razlozi međusobno protivrečni, a s tim u vezi navodi da je u izreci pobijane presude prvostepeni sud konstatovao da je optuženi BB izvršio službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti i da je za ovu radnju primio poklon od optuženog ZZ, tako što je po primljenom obećanju poklona doneo rešenje o ukidanju zadržavanja ZZ1, sinu optuženog ZZ, dok je u obrazloženju navedeno da je rešenje o ukidanju zadržavanja ZZ1, doneo OO, na koji način je prvostepeni sud obrazloženje presude učinio kontradiktornim izvedenim dokazima.

Međutim, izloženi žalbeni navodi branilaca optuženog ZZ, nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani. Ovo stoga što je prvostepeni sud i u delu koji se odnosi na radnje optuženih ZZ i BB te postojanja njihove krivice, izneo u svemu jasne i logične razloge, koje i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne. Pri tome, prvostepeni sud je na strani 102 pobijane presude naveo zbog čega iskaz svedoka OO, koji je objasnio celokupni postupak donošenja rešenja o ukidanju zadržavanja ZZ1, te istakao da je u svim slučajevima, prilikom rada u predmetu, neposredni rukovodilac, odnosno šef odseka, zadužen za potpisivanje rešenja, što je u konkretnom slučaju bio optuženi BB, a da u situaciji kada nisu prisutni šef i načelnik – on kao ovlašćeno lice zadužen za potpisivanje kako rešenja o zadržavanju, tako i rešenja o ukidanju zadržavanja, zbog čega je on i potpisao, umesto optuženog BB, rešenje o ukidanju zadržavanja ZZ1. Stoga su napred izloženi žalbeni navodi ocenjeni neosnovanim.

Takođe, i u žalbi optuženog AA i njegovog branioca, ističe se da prvostepeni sud nije utvrdio odlučnu činjenicu – da u radnjama optuženog stoje bitni elementi krivičnog dela primanja mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 u vezi sa članom 34 KZ, dakle u podstrekavanju, odnosno da nema dokaza da je optuženi kod optuženih VV, BB i GG uticao na bilo koji način da donesu odluku da prime mito.

Žalbeni navodi u ovom delu, nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani, obzirom na radnje koje su optuženi AA i ĐĐ preduzimali, jer su, kako je to prvostepeni sud na nesumnjiv način utvrdio, telefonskim putem, saopštavali optuženima BB, GG i VV, koje radnje treba preduzeti u određenim predmetima a koje oni inače, u svojstvu službenih lica, nisu smeli učiniti, pri čemu su im obećali novčane iznose na ime poklona, ukoliko učine ove radnje, te na koje postupanje su optuženi BB, GG i VV pristali, te je očigledno da su na ovaj način kod ovih optuženih stvorili odluku da učine radnje konstatovane u izreci prvostepene presude, pod tačkama I-1, I-2, I-3, I-4 i I-5. Osim toga, prvostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude na stranama 127-130, 147-150, 161-165 i 183-190 u odnosu na optuženog AA, a na stranama 208-215 u odnosu na optuženog ĐĐ izneo jasne razloge zbog čega nalazi da su izvršili krivična dela primanja mita podstrekavanjem iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ u vezi sa članom 34 KZ, zbog kojih su oglašeni krivim, a koje razloge i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne.

S tim u vezi, neosnovani su i žalbeni navodi branilaca optuženih DD, EE, ZZ i II, u delu u kojem se ističe da ovi optuženi nisu imali nameru da učine poklone odnosno da daju mito službenim licima da izvrše službene radnje koje u sklopu svojih službenih ovlašćenja ne bi smeli izvršiti, već da su novac naveden u izreci pobijane presude dali optuženom AA koga su angažovali kao advokata, na ime nagrade za zastupanje, te da stoga u njihovim radnjama nema bitnog elementa krivičnog dela davanja mita, odnosno umišljaja.

Po nalaženju ovoga suda, umišljaj optuženih DD, EE, ZZ i II da učine poklone optuženima BB, GG i VV preko optuženog AA, proizilazi nesumnjivo iz transkripata telefonskih razgovora i preslušanih audio zapisa, obzirom da iz ovih dokaza jasno proizilazi da se u telefonskom razgovoru sa optuženim AA optuženi ZZ raspitivao da li postoji mogućnost da njegov sin ne bude “obeležavan”, odnosno da se ne podnosi krivična prijava i koliko to košta, kojom prilikom mu je optuženi AA rekao da će se naći sa načelnikom i da će ga nakon toga zvati da mu kaže “šta oni momci traže, koliko traže da mali ne bude u prijavi” i da “pare moraju da se daju”, zatim da je optuženi AA optuženom II, koji je bio zainteresovan za izmenu odluke Centra za socijalni rad o viđanju sa njegovom maloletnom unukom i koji ga je zbog toga i angažovao, rekao da je ugovorio susret sa inspektorom iz maloletničkog odeljenja u restoranu i da on neće da radi “za džabe”, što je optuženi II i prihvatio, te da je optuženi EE i angažovao optuženog AA jer je više puta izbegao da se odazove pozivima za saslušanje u svojstvu osumnjičenog, pri čemu je bio zainteresovan “da časti” lica koja će da obezbede da se prema njemu ne raspiše potraga i ne određuje pritvor, dok je optužena DD stupila u kontakt sa optuženim AA, zbog toga što "može sve da završi jer mu je drugarica šef kriminala", nakon čega su i dogovorili susret u restoranu “Lipov lad”, u kom je optužena DD, kako je navela u svojoj odbrani, bila zabrinuta zbog svog sina DD1 i bila zainteresovana da se protiv njega ne određuje zadržavanje i ne podnosi krivična prijava, te je očigledno da je bila svesna da obećava poklon i da predaje novac na ime poklona službenom licu i to preko optuženog AA, obzirom na iznos novca koji je od nje zahtevan kritičnom prilikom a iz kojih dokaza proizilazi jasan zaključak da su ovi optuženi bili svesni da deo novca koji su dali optuženom AA svakako ide na ime poklona i službenim licima koji postupaju u predmetima za koje su bili zainteresovani, odnosno da su bili svesni da čine poklon službenom licu da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši radnju koju ne bi smeo izvršiti. Stoga su suprotni žalbeni navodi njihovih branilaca, ocenjeni neosnovanim.

U žalbi branilaca optuženog II, ukazuje se na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ali se i s tim u vezi ističe da nijednim izvedenim dokazom, niti pregledanim video zapisima, a ni preslušanim transkriptima razgovora, kao ni saslušanjem svedoka, nije dokazano da je optuženi II imao nameru da učini poklon, niti da je obećao poklon bilo kom službenom licu da u okviru svog služenog ovlašćenja izvrši radnju koju inače ne bi smeo izvršiti, te da nije jasno na koji način je prvostepeni sud utvrdio da je optuženi II učinio krivično delo davanje mita iz člana 368 stav 1 KZ. U žalbi se navodi da je prvostepeni sud na ovaj način učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka, i to povrede iz člana 438 stav 2 tačka 2 ZKP jer su razlozi presude protivrečni izreci, dok u presudi nisu navedeni bitni razlozi o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, a da su izneti razlozi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, te da je učinjena i povreda člana 438 stav 2 tačka 3 ZKP u vezi sa članom 16 ZKP jer je svoju odluku zasnovao na pogrešnoj analizi i interpretaciji dokaza, ne utvrđujući činjenice koje idu i u korist optuženog.

I žalbom branioca optuženog AA ukazuje se na nerazumljivost izreke presude i njenu protivrečnost razlozima presude, a s tim u vezi ističe da su razlozi o odlučnim činjenicama, izneti u obrazloženju pobijane presude, nejasni i međusobno protivrečni, dok se u žalbi optuženog VV navodi da je izreka pobijane presude protivrečna samoj sebi, te navodima iznetim u obrazloženju presude.

Najzad, u žalbama optuženog ĐĐ i njegovih branilaca, ukazuje se na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP (odnosno iz člana 438 stav 2 tačka 2 novog ZKP) a s tim u vezi ističe da je izreka pobijane presude nerazumljiva, protivrečna razlozima presude, te da su izneti razlozi o odlučnim činjenicama nejasni i u znatnoj meri protivrečni, pri čemu postoji protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, te da je potpuno nejasno na osnovu kojih dokaza je prvostepeni sud utvrdio odlučnu činjenicu - da je optuženi ĐĐ podstrekao optuženu GG da za poklon u iznosu od 450 evra izvrši službenu radnju koju ne bi smela izvršiti.

Imajući u vidu da se u napred izloženim žalbenim navodima ne ističe konkretno u čemu se ogledaju bitne povrede odredaba krivičnog postupka, već se prvostepena presuda u suštini pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, to je prvostepena presuda u ovom smislu nadalje i ispitana, dok su izloženi žalbeni navodi kojima se ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ocenjeni neosnovanim.

Neosnovano se žalbama optuženih AA, BB, VV, GG, DD i ĐĐ, te žalbama branilaca ovih optuženih, kao i žalbama branilaca optuženih EE, ZZ i II pobija prvostepenom presudom utvrđeno činjenično stanje u odnosu na krivična dela opisana u stavu I tačka 1, 2, 3, 4 i 5 izreke pobijane presude, jer je prvostepeni sud, po oceni ovoga suda, činjenično stanje u odnosu na ova krivična dela, nakon saslušanja optuženih i izvođenja svih potrebnih dokaza u toku postupka, činjenično stanje u svemu potpuno i pravilno utvrdio.

Činjenično stanje u odnosu na optužene AA, BB i ZZ, u vezi sa krivičnim delima opisanim u stavu I tačka 1 izreke pobijane presude, prvostepeni sud je utvrdio kako na osnovu transkripata snimljenih razgovora između optuženih, tako i na osnovu ostalih izvedenih dokaza u toku postupka.


Uvidom u rešenje PU za Grad Beograd od 06.11.2007. godine, prvostepeni sud je utvrdio da je ZZ1, sinu optuženog ZZ, određeno zadržavanje u pritvoru koje mu se računa od 17.30 časova, koje rešenje je potpisao optuženi BB. Pri tome, optuženi BB je očigledno postupao po uputstvima optuženog AA, a kako to proizilazi iz transkripata telefonskih razgovora koji su kritičnom prilikom vođeni između optuženih.

Naime, iz transkripata telefonskog razgovora koji je vođen dana 06.11.2007. godine, oko 16.50 časova, prvostepeni sud je utvrdio da je optuženi BB sa svog mobilnog telefona pozvao optuženog AA i obavestio ga da je u maloletničko odeljenje PU za Grad Beograd priveden sin optuženog ZZ – ZZ1, zbog krivičnog dela razbojništva, sa još dva lica koja su učestvovala u izvršenju krivičnog dela. Tom prilikom, između optuženih je vođen razgovor u tom pravcu da li će postupak protiv ZZ1 ići redovnim putem ili ne, te o mogućnosti da ZZ1 bude pušten i da se ne privodi u sud, pri čemu je optuženi AA rekao optuženom BB da će o tome obavestiti sada pokojnog advokata LjLj, obzirom da su obojica dobri sa optuženim ZZ, ocem ZZ1. Odmah po završetku razgovora, optuženi AA je pozvao sada pokojnog LjLj i obavestio ga o informaciji dobijenoj od optuženog BB, prenoseći mu sve detalje, nakon čega su se dogovorili da o tome informišu optuženog ZZ i da od njega traže 3.000 evra kako bi njegov sin ZZ1 bio pušten iz policijskog pritvora uz blažu kvalifikaciju krivičnog dela, a zatim je optuženi AA, oko 17.00 časova, pozvao optuženog BB i obavestio ga da će LjLj stupiti u kontakt sa optuženim ZZ, a da on treba da “zategne i odredi zadržavanje”, uz dogovor koje bi se radnje mogle preduzeti da ZZ1 ne bude priveden istražnom sudiji nego da prijava ide redovnim putem. Nakon toga, oko 17.10 časova, LjLj obavio je razgovor sa optuženim ZZ i obavestio ga da je njegov sin priveden, te o krivičnom delu koje mu je stavljeno na teret, a posle nekoliko minuta, obavljen je telefonski razgovor između optuženog AA i optuženog BB, u kom su se dogovorili koje šifre treba primeniti u daljem razgovoru, odnosno da će optuženi BB optuženom AA, ukoliko se ustanovi da postoje još neka dela, poslati poruku da ide “još jedna cigla, još jedan kamion za Divčibare ili nešto slično” i da treba da se stupi u kontakt sa optuženim ZZ kako bi se sa njim dogovorili da im “da šuške da to završe”.

Nadalje, iz transkripata telefonskih razgovora koji su vođeni istog dana, prvostepeni sud je utvrdio da je u 17.20 časova optuženi AA obavestio optuženog ZZ da će u predmetu koji se vodi protiv njegovog sina, ZZ1, sada pokojni LjLj biti glavni i da će on braniti “malog”, pri čemu je optuženi ZZ obavešten da će optuženi AA i sada pokojni LjLj pokušati da pomognu njegovom sinu tako što neće biti zadržan, nego će “mali biti pušten” i da će prijava ići redovnim putem, a da zbog toga “mora da časti”, pri čemu će morati u SUP-u da da minimum 500 evra glavnom i zameniku, nakon čega je optuženi ZZ opomenuo optuženog AA da o tome ne priča preko telefona.

Istog dana, u 20.55 časova, sada pokojni LjLj je obavestio optuženog AA da je završio posao u gradskom SUP-u, kao i o iskazu koji je u svojstvu osumnjičenog dao ZZ1, obaveštavajući ga da može da se manipuliše sa pravnom kvalifikacijom krivičnog dela tako što bi se ZZ1 stavilo na teret krivično delo u pomaganju, što je optuženi AA odobrio i rekao mu da će takvu poruku poslati optuženom BB i da će ga obavestiti da ne pušta “malog” dok ne dobiju “onih 500 evra”.

Iz transkripata telefonskih razgovora koji su istoga dana, u 17.50 časova, u 18.20 časova i u 18.22 časa vođeni između optuženih, prvostepeni sud je utvrdio da je optuženi BB optuženog AA obaveštavao o svim preduzetim radnjama u predmetu ZZ1, koje informacije je optuženi AA prenosio sada pokojnom LjLj, a koji je nakon prijema ovih informacija kontaktirao sa optuženim ZZ i povezao ga sa optuženim AA za koga je rekao da može sve da završi za njegovog sina preko svojih ljudi u gradskom SUP-u, te kojom prilikom je optuženi AA optuženom ZZ rekao da mora da časti zaposlene u gradskom SUP-u, u odeljenju u kom je priveden njegov sin i da to košta 500 evra, kako bi se njegovom sinu ukinulo zadržavanje i kako ne bi bio priveden kod istražnog sudije. Iz transkripata proizilazi i da se optuženi ZZ raspitivao da li postoji mogućnost da njegov sin ne bude “obeležavan” i koliko košta da se protiv njega ne podnosi krivična prijava. O ovoj mogućnosti, optuženi AA je, prema transkriptima razgovarao sa optuženim BB, obzirom da ga je pitao da li postoji mogućnost da “mali ne bude u prijavi” i da za to uzmu 3.000 evra te, da svako od njih dobije po 1.000 evra, a što je optuženi BB prihvatio, procenjujući da to može da završi sa verovatnoćom od devedesetdevet posto. Nakon ovih informacija, optuženi AA je obavestio optuženog ZZ, u razgovoru koji je vođen u 18.22 časova, “da treba da se nađe sa načelnikom i da će mu javiti koliko traže da mali ne bude u prijavi”, insistirajući da novac mora da se da, pri čemu je optuženi ZZ rekao da to nije problem.

Sledećeg dana, prema transkriptima razgovora koji su vođeni 07.11.2007. godine, optuženi AA, BB i sada pokojni LjLj, nastavili su razgovor o mogućnosti da se osumnjičeni ZZ1 ne privodi istražnom sudiji i da se protiv njega ne piše krivična prijava, pri čemu je optuženi AA predložio optuženom BB koje konkretno radnje treba preduzeti, upozoravajući ga da se ne upušta previše “u neke kombinacije”, s tim što su na kraju konstatovali da je teško da se ne piše krivična prijava, već da je realnije da se napiše da je ZZ1 pomogao izvršiocu krivičnog dela, koji predlog je optuženi BB prihvatio i konstatovao da će do 12.00 časova videti kako će se dalje odvijati stvari, dok je optuženi AA naveo da postupanje u tom predmetu zavisi od ponašanja optuženog ZZ, a iz kojih razgovora je prvostepeni sud izveo pravilan zaključak da je postupanje u predmetu osumnjičenog ZZ1 zavisilo od toga da li će njegov otac, dakle optuženi ZZ, isplatiti celokupan dogovoreni iznos novca ili ne, obzirom da je bio u obavezi da preda ostatak do 3.000 evra, kako bi se “odradio ceo posao”.

Istog dana, prema transkriptima razgovora koji su obavljeni u 11.02 časova, optuženi BB je obavestio optuženog AA da je ZZ1 dao iskaz i da ima dosta toga što ga opterećuje, ali da je naveo da nije znao da su ostala dvojica osumnjičenih, odnosno njegovi drugovi otišli da oduzmu telefone i da će ovakvu priču i prezentovati tužiocu, te da će on insistirati da se napiše krivična prijava u kojoj će krivično delo ZZ1 biti kvalifikovano kao krivično delo u pomaganju. Oko 12.00 časova istog dana, optuženi AA je obavestio optuženog BB da se optuženi ZZ “pravi lud”, dakle da nije predao dogovoreni iznos novca, te da treba njegovom sinu da se napiše prijava u kojoj će se navesti “pun kantar” odnosno, kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud, da se napišu u prijavi sva dela i celokupna situacija upravo onako kako se dogodila.

Nešto kasnije, oko 13.30 časova, optuženi BB obavestio je optuženog AA da je kod drugog sina optuženog ZZ pronađen mobilni telefon koji potiče iz krivičnog dela zbog kojeg su privedeni ZZ1, PP i RR i da postoji mogućnost da mu se na teret stavi krivično delo prikrivanja, pri čemu je optuženi AA predložio optuženom BB da se protiv njega ne napiše krivična prijava za krivično delo prikrivanja jer to mogu da naplate posebno, sa kojim predlogom se optuženi BB saglasio. Nakon toga, u telefonskom razgovoru obavljenom oko 13.50 časova, optuženi AA je obavestio suprugu pokojnog LjLj da je kod drugog sina optuženog ZZ pronađen telefon, a zatim je, nakon nekoliko minuta, vođen razgovor između optuženih ZZ i pokojnog LjLj koji je optuženog ZZ informisao o saslušanju njegovog sina u policiji i izjavi koju je dao inspektorima, te o tome da je on bio prisutan u svojstvu branioca, istovremeno ga obaveštavajući da jednom njegovom sinu zadržavanje ističe 08. novembra, a drugom sinu, koji je tog dana uhapšen, prekosutra, pri čemu ga je istovremeno obavestio da će optuženi AA razgovarati sa optuženim BB šta treba da se prenese tužiocu kako njegovi sinovi ne bi bili pritvoreni, a zatim su se dogovorili da se nađu na brodu “Lahor”, o čemu je sada pokojni LjLj odmah obavestio optuženog AA, kako bi i on prisustvovao ovom susretu.

Optuženi su se nešto kasnije i sastali na brodu „Lahor“, kako to proizilazi iz transkripata telefonskih razgovora koji su vođeni između optuženih AA i BB oko 15.30 časova istog dana, a iz kojih je prvostepeni sud utvrdio da je optuženi AA obavestio optuženog BB da sedi sa optuženim ZZ, da dogovor ostaje i da je sve kod njega, nakon čega mu je predložio da drugi sin optuženog ZZ, ZZ2, donese telefon u policijsku upravu, te da je potrebno da se navede da je telefon pronađen kod starijeg sina koji je već uhapšen i da se ne sačinjava potvrda da je telefon oduzet od ZZ2, sa kojim predlogom se optuženi BB saglasio.

Imajući u vidu ovako izvedene dokaze, te činjenicu da je iz iskaza svedoka PP, koji je bio jedan od osumnjičenih u postupku koji se vodio protiv starijeg sina optuženog ZZ, ZZ1, utvrđeno da je prilikom ispitivanja u policiji, inspektorima koji su ga saslušavali detaljno objasnio ko je sa njima učestvovao u izvršenju krivičnog dela i preduzimao određene radnje, da je jedan od mobilnih telefona koje su oduzeli ostao kod ZZ1, koji ga je prodao svom bratu ZZ2, zbog čega je ZZ2 po pozivu ovaj telefon doneo u SUP, te da je nakon toga, i pored toga što on nije tražio da se ponovo sasluša, menjan zapisnik tako što je pozvan u kancelariju gde su bili prisutni inspektori koji su ga ranije saslušavali, što je potkrepljeno uvidom u predmet Okružnog suda u Beogradu Ki.br.24/08, iz kog je utvrđeno da je svedok PP saslušan dva puta, i to prvi put 06.11.2007. godine u 15.40 časova, a drugi put 08.11.2007. godine u 12.45 časova, te obzirom da je iz spisa predmeta utvrđeno i da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima – mobilnog telefona napisana na ime osumnjičenog ZZ1, a ne na ime ZZ2 i pored toga što je, evidentno, ovaj telefon u PU za Grad Beograd doneo ZZ2, to je očigledno da su sve radnje preduzete u predmetu Ku.br.20552/07, u kom je sin optuženog ZZ, ZZ1 osumnjičen za krivično delo razbojništva, preduzete po naredbama tadašnjeg šefa odseka u Odeljenju za suzbijanju maloletničke delikvencije UKP PU za Grad Beograd, optuženog BB, i to po prethodnom dogovoru između ovog optuženog i optuženih AA i sada pokojnog LjLj.

  Na ovakav zaključak ukazuju i transkripti telefonskog razgovora koji je obavljen 07.11.2007. godine oko 17.00 časova, između optuženih ZZ i AA, u kom je optuženi AA saopštio optuženom ZZ da njegov sin izlazi do 10.00 časova sutradan i da postoje dve varijante, odnosno da je prva varijanta da “mali izlazi”, a druga varijanta da se “malom ništa ne piše”, ali da je to “tri cigle”, sa kojim predlogom se optuženi ZZ saglasio, te transkripti razgovora koji je vođen 08.11.2007. godine u 09.05 časova između optuženih AA i sada pokojnog LjLj, kojom prilikom je optuženi AA obavestio sada pokojnog LjLj da je sve završeno, da čeka 10.00 sati da ide na brod da uzme 3.000 evra, pri čemu je istakao da će se zapisnik koji je napravljen pocepati, te da će sin ZZ da napiše novu izjavu, navodeći istovremeno šta ZZ1 treba da navede u svojoj izjavi, kao i zapisnik o ispitivanju osumnjičenog ZZ1 od istog datuma, u koji je prvostepeni sud izvršio uvid, te konstatovao da je iskaz ZZ1 u potpunosti identičan onome što je optuženi AA telefonskim putem rekao sada pokojnom LjLj - da ZZ1 treba da navede u svojoj izjavi da je bio sa svojim drugom SS12 u kolima, da su išli kroz grad i da je SS12 predložio da stanu da uzmu druga, da su nastavili da idu prema “Hajatu”, a kada su stali – da je on izašao da kupi sebi pljeskavicu i sok i da njegovih drugova nije bilo u kolima kada se vratio, te da on ne zna šta se dalje dogodilo.

Stoga je očigledno, a kako to pravilno zaključuje i prvostepeni sud, da je prvobitni zapisnik o saslušanju osumnjičenog ZZ1 uništen i da je sačinjen novi, u kom je opis njegovih radnji u potpunosti prilagođen dogovoru između optuženih AA i LjLj, koji su u navedenom telefonskom razgovoru dogovorili i da će svedok PP “pocepati svoju izjavu i napraviti istu izjavu” i da “nigde neće biti maloga”, dakle drugog sina optuženog ZZ te ko će koji iznos novca da uzme nakon što im optuženi ZZ preda novac, obzirom da je u ovom razgovoru optuženi AA rekao sada pokojnom LjLj da će novac uzeti na brodu, te da će ga podeliti tako što će BB, LjLj i on uzeti po 800 evra, a da će ostatak dati šefu grupe - “ćelavom” 500 evra, a da će Snežani – inspektoru koji je takođe saslušavao sina optuženog ZZ, on i optuženi BB dati još po 100 evra.

Prema stanju u spisima, i ovaj dogovor između optuženih je realizovan, obzirom da je odmah nakon ovog razgovora optuženi AA telefonom pozvao optuženog BB, koji ga je informisao šta je sve urađeno u predmetu, te mu je optuženi AA rekao da će on zvati optuženog ZZ i da će otići kod njega, te da, kada preuzme obećani novac, onda “mali da se pusti” i da se tada prepravi izjava, naglašavajući da ne može ništa da se radi dok on ne preuzme novac, o čemu će ga obavestiti dogovorenom rečenicom koja glasi “kaži mu uzeo sam cevi, a vi recite majstorima da rade svoje”, koji plan je optuženi BB prihvatio. Nakon toga, optuženi AA je odmah obavestio sada pokojnog LjLj, da će “mali” za 10-15 minuta biti pušten, a zatim je telefonskim putem obavestio i optuženog ZZ da je sve završeno, da je “mali pušten” i da treba da se nađu na dogovorenom mestu za 20 minuta, kako bi svaki od njih ispoštovao svoj deo dogovora, te je pozvao sada pokojnog LjLj i rekao mu da se čuo sa optuženim ZZ, da je on spremio 3.000 evra, i da je dobio pohvale da je to “vrhunski odrađeno”. Prema transkriptima razgovora, u 9.45 časova, optuženi AA pozvao je optuženog BB, upotrebljavajući rečenicu koju su prethodno dogovorili kao šifru ističući da je “u prodavnici, da je cevi uzeo, pa majstori neka rade svoje i mali neka dođe odmah, pustite ga, a što se tiče drugog, kada se bude napisao testament, sve to, da nosi čoveku lično da pročita i da vidi sve svojim očima”, a zatim je obavestio sada pokojnog LjLj da je “sve završeno” i da ostaje dogovor da popiju kafu u restoranu “Hercegovina”, zatim je ponovo pozvao optuženog BB kako bi proverio da li je sve odrađeno prema dogovoru, a nakon što je optuženi BB potvrdio da jeste, opomenuo ga je da se nađu u “Hercegovini” i da treba da dođe i “Ćure” kako bi se njemu platilo 500 evra.

Nakon ovih dogovora, optuženi AA, BB i sada pokojni LjLj sastali su se u restoranu “Stara Hercegovina”, prema video snimku koji je sačinjen tog dana po naredbi istražnog sudije od 08.11.2007. godine, u kom restoranu je očigledno došlo do predaje novca optuženom BB, i pored toga što ova radnja nije zabeležena na video snimku, imajući u vidu sadržinu telefonskih razgovora između optuženih.

Kod ovako izvedenih dokaza, očigledno je da je optuženi BB po primljenom obećanju poklona doneo rešenje o ukidanju zadržavanja sina optuženog ZZ, ZZ1, te da je izdao naredbu, kao šef odeljenja, da se ZZ1 krivičnom prijavom stavi na teret izvršenje krivičnog dela razbojništvo u pomaganju iz člana 206 KZ u vezi sa članom 35 KZ, a da se maloletni ZZ2 ne pominje kao lice kod koga je pronađen predmet izvršenja krivičnog dela, odnosno mobilni telefon, odnosno da je u svojstvu ovlašćenog službenog lica, kao šef odseka u Odeljenju za suzbijanje maloletničke delikvencije PU za Grad Beograd, preduzeo određene radnje koje u okviru svog službenog ovlašćenja ne bi smeo da izvrši, za koje je dobio obećani poklon od optuženog ZZ, i to posredstvom optuženog AA, koji ga je i podstrekao da izvrši napred navedene radnje. Stoga je prvostepeni sud pravilno postupio kada je našao da se u radnjama optuženog AA stiču svi bitni elementi krivičnog dela primanja mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ u vezi sa članovima 33 i 34 KZ, u radnjama optuženog BB svi bitni elementi krivičnog dela primanja mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ, a u radnjama optuženog ZZ svi bitni elementi krivičnog dela davanja mita iz člana 368 stav 1 KZ, opisana pod tačkom I–1 izreke pobijane presude, za koja dela ih je prvostepeni sud i oglasio krivim.

Iz napred navedenih razloga, žalbe optuženog AA i njegovog branioca, optuženog BB i njegovog branioca, te branilaca optuženog ZZ, u delu u kojem se pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, ocenjene su neosnovanim.

Ni žalbeni navodi optuženog AA, njegovog branioca, optužene GG i njenog branioca kao i optužene DD i njenog branioca u delu u kojem se pobija činjenično stanje u vezi sa krivičnim delima opisanim pod tačkom I-2 izreke prvostepene presude, nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani, obzirom da je i u ovom delu, nakon saslušanja optuženih i izvođenja svih potrebnih dokaza, a nakon njihove pravilne ocene, prvostepeni sud činjenično stanje u svemu potpuno i pravilno utvrdio.

Po nalaženju ovoga suda, prvostepeni sud je na osnovu transkripata telefonskih razgovora između optuženih GG i AA, te iskaza svedoka SS2 i SS3, na nesumnjiv način utvrdio da je optužena GG u svojstvu službenog lica – inspektora u PS Stari grad, obezbedila da se protiv osumnjičenog DD1 ne podnese krivična prijava nadležnom tužilaštvu, već da se sasluša u svojstvu građanina, a pošto je prethodno primila obećanje poklona od optužene DD, majke DD1, i to preko optuženog AA.

Naime, optužena DD je u svojoj odbrani objasnila da je stupila u kontakt sa optuženim AA zbog toga što je kritičnog dana saznala da njen sin DD1 treba da ode u policijsku stanicu Stari grad, radi saslušanja zbog tuče koja se dogodila u ulici Rige od Fere, pa pošto su protiv njenog sina prethodno podnete dve krivične prijave zbog posedovanja marihuane, ona je preko svog prijatelja SS10 stupila u kontakt sa optuženim – advokatom AA, te su se našli u restoranu “Lipov lad” u Beogradu, kom susretu je prisustvovao i advokat LjLj. Optužena DD je navela i da je optuženom AA tom prilikom saopštila da se plaši da njen sin ne bude zadržan nakon saslušanja u policiji, te da je optuženi AA rekao da će pokušati sve da završi da njen sin ne bude zadržan nakon saslušanja, te da je na ime angažovanja u tom predmetu tražio 6.000 evra.

Prema transkriptima razgovora koji je vođen dana 12.12.2007. godine između sada pokojnog LjLj i SS10, proizilazi da je LjLj oko 15.00 časova tog dana obavestio SS10 da je drugarica optuženog AA šef kriminala i da on može sve da završi, kojom prilikom su dogovorili i susret u restoranu “Lipov lad”. Istog dana, oko 15.35 časova, optužena GG je pozvala optuženog AA i obavestila ga da je dobila sve informacije o predmetu, te da će mu informacije poslati SMS porukom, nakon čega ga je SMS porukom obavestila da se predmet nalazi kod njenog dobrog druga SS9. Nakon što je dobio ovu SMS poruku, optuženi AA pozvao je optuženu GG, u 15.55 časova, i predložio joj da se protiv DD1 ne piše krivična prijava, te da, ukoliko se ne bude pisala krivična prijava, mogu da dobiju 6.000 evra, pri čemu su se dogovorili da uzmu po 2.000 evra, obzirom da je optuženi AA optuženoj GG prilikom razgovora rekao “znači, dobijaš ti 2.000, ja dobijam 2.000 i Neša dobija 2.000” evra.

  Iz transkripata telefonskih razgovora, prvostepeni sud je utvrdio i da su se optuženi AA i GG istog dana više puta čuli telefonom i razmenili više SMS poruka, u cilju preciziranja dogovora o radnjama koje treba da obezbedi optužena GG u predmetu DD1, pri čemu je optužena GG oko 16.10 časova u SMS poruci napisala optuženom AA da može da se ne piše krivična prijava ukoliko "ovaj drugi", dakle drugi osumnjičeni, "uzme sve na sebe", te da će njene kolege probati da “izvuku” DD1.

Imajući u vidu ovakav sadržaj telefonskih razgovora između optuženih, te činjenicu da su inspektori – svedoci SS2 i SS3, koji su postupali u svojstvu ovlašćenih službenih lica u predmetu osumnjičenog DD1, saglasno naveli da se optužena GG interesovala za predmet osumnjičenog DD1, pri čemu je pitala da li može da se ne piše odmah krivična prijava, što su navedeni svedoci prihvatili, te da je istakla da joj je osumnjičeni DD1 rođak, i to pre nego što je obavljen razgovor sa njim i osumnjičenim TT, zbog čega su njih dvojica saslušana u svojstvu građanina a ne osumnjičenih, pri činjenici da osumnjičeni DD1 i TT, i pored toga što su morali biti upisani u knjigu podataka PS Stari grad koja se nalazi u dežurnoj službi, nisu ni evidentirani u ovoj knjizi, već da je samo sačinjena službena beleška prema kojoj je DD1 saslušan u svojstvu građanina, a koju su potpisali svedoci SS2 i SS3 to iz svih izvedenih dokaza proizilazi nesumnjiv zaključak da je optužena GG obezbedila da se protiv osumnjičenog DD1 ne podnese krivična prijava nadležnom tužilaštvu.

Na ovakav zaključak ukazuju i transkripti telefonskih razgovora, prema kojima je istog dana optuženi AA obavestio sada pokojnog LjLj da je sve završio, da je bio sa optuženom GG i da se ništa neće pisati, te da će uzeti 6.000, od kojih 2.000 idu njemu, 2.000 optuženoj GG, a 2.000 sada pokojnom LjLj.

Kritičnog dana, prema transkriptima razgovora koji su vođeni između optuženih AA i GG u 15.55 časova i 16.22 časova, optuženi su se dogovorili da se nađu u restoranu “Parlament”, dakle pre nego što je DD1 ispitan u policijskoj stanici, kojom prilikom je optuženi AA predložio optuženoj GG da u “Parlament” pozove i kolegu koji postupa u konkretnom predmetu, a zatim su se, prema transkriptima telefonskih razgovora koji su između njih vođeni oko 19.15 časova, ponovo našli u istom restoranu, nakon što je DD1 ispitan, te kada je optužena GG optuženom AA poslala SMS poruku u 17.20 časova koja glasi “završeno”, u kom restoranu je očigledno optuženi AA optuženoj GG predao 2.000 evra, po prethodno postignutom dogovoru.

Imajući u vidu ovako izvedene dokaze, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je optuženi AA od optužene DD zahtevao novac kako bi u PS Stari grad obezbedio da se protiv njenog sina ne piše krivična prijava, a kako bi ovo realizovao, podstrekao je optuženu GG, koja je u to vreme radila kao inspektor u PS Stari grad, da izvrši službenu radnju koju ne bi smela izvršiti u okviru svojih službenih ovlašćenja, te da je ona preko svojih kolega koji su postupali u predmetu osumnjičenih DD1 i TT, obezbedila da se DD1 sasluša u svojstvu građanina i da se protiv njega ne odredi zadržavanje i ne podnese krivična prijava. Ove radnje optužene GG preduzela je očigledno nakon što je primila obećanje poklona od optužene DD, majke osumnjičenog DD1, i to preko optuženog AA, za koje radnje je, kako je to utvrđeno iz odbrane optužene DD, optuženom AA predala novac u iznosu od 6.000 evra.

Stoga je očigledno da se u radnjama optuženog AA stiču svi bitni elementi krivičnog dela primanja mita u podstrekavanju iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ u vezi sa članom 34 KZ, u radnjama optužene GG svi bitni elementi krivičnog dela primanja mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ, a u radnjama optužene DD svi bitni elementi krivičnog dela davanja mita iz člana 368 stav 1 KZ, kako to pravilno zaključuje i prvostepeni sud u pobijanoj presudi, te za koja krivična dela su i oglašeni krivim, tačkom I-2 izreke prvostepene presude.

Iz navedenih razloga, žalbe optuženog AA i njegovog branioca, optužene GG i njenog branioca i optužene DD i njenog branioca, u delu u kojem se pobija činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom u odnosu na ova krivična dela, ocenjene su neosnovanim.

Ni žalbeni navodi optuženog AA i njegovog branioca, te optuženog VV i njegovog branioca, kao ni branilaca optuženog II, u delu u kojem se pobija prvostepenom presudom činjenično stanje u odnosu na krivična dela opisana pod tačkom I-3 izreke prvostepene presude, i ističe da optuženi nisu izvršili krivična dela zbog kojih su oglašeni krivim, nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani, obzirom da je, po oceni ovoga suda, prvostepeni sud nakon saslušanja optuženih i pravilne ocene svih izvedenih dokaza u toku postupka, činjenično stanje i u ovom delu u svemu potpuno i pravilno utvrdio.

Činjenicu da se optuženi II u decembru mesecu 2007. godine dogovorio sa sada pokojnim LjLj i optuženim AA da se formira predmet na osnovu kog bi se moglo uticati na izmenu odluke Centra za socijalni rad o viđanju optuženog II sa maloletnom unukom za iznos od 2.500 evra, zbog čega je optuženi II u februaru mesecu 2008. godine, kada je skupio traženi iznos novca, u restoranu “Lipov lad” sada pokojnom LjLj predao 2.000 evra, dok je za 500 evra ostao dužan, prvostepeni sud je utvrdio pre svega iz odbrane optuženog II. Optuženi je u svojoj odbrani objasnio da je u decembru 2007. godine, kako bi se izmenila navedena odluka, kao advokata angažovao sada pokojnog LjLj, koji ga je upoznao sa optuženim AA, rekavši mu da će im on pomoći da ubrzano reše predmet jer je AA prethodno radio u Odeljenju za maloletničku delikvenciju, te da su mu u ovom razgovoru obojica naglasili da će ga, kada bude platio ukupan iznos za koji su se dogovorili – 2.500 evra, odmah upoznati sa licima koja treba da započnu postupak, te da je ovaj dogovor realizovan nakon dva i po meseca, u februaru 2008. godine, kojom prilikom je LjLj predao 2.000 evra u restoranu “Lipov lad”, a odmah nakon toga, u istom restoranu razgovarao sa nekim mlađim inspektorom gradskog SUP-a, za kog je kasnije saznao da se zove VV, te sa kojim se dogovorio da sutradan dođe u gradski SUP, u njegovu kancelariju, radi davanja izjave, u 9.00 časova, što je i učinio sledećeg dana, kada je dao izjavu, na osnovu koje je optuženi VV sačinio zapisnik u koji je uneo sve što je on izjavio.

Imajući u vidu ovako iznetu odbranu optuženog II, te činjenicu da je iz audio zapisa koji su preslušani na glavnom pretresu prvostepeni sud utvrdio da je optuženi AA dana 09.12.2007. godine pozvao telefonom optuženog VV oko 13.10 časova i obavestio ga da će imati jedan predmet gde je “neko nasilje u porodici” i predložio mu “da uzmu neku kintu”, da ga je sutradan, 10.12.2007. godine oko 17.10 časova, ponovo pozvao i predočio mu šta se sve dogovorio sa optuženim LjLj i licem čiji predmet treba da preuzme, te da mu je narednog dana, 11.12.2007. godine, oko 15.30 časova, rekao da je on uzeo kompletan predmet i da se predmet nalazi kod njega kući, pri čemu je u razgovoru obavestio optuženog VV da bi “čovek sutra trebao da donese one cevi da ugrade, pa ako čovek ne obezbedi cevi – nema posla”, a zatim ga je, dana 12.12.2007. godine, oko 20.50 časova obavestio da je pročitao predmet, pri čemu je konstatovao da će “uzeti pare”, sa čim se optuženi VV saglasio, posebno ceneći činjenicu da je u telefonskom razgovoru dana 15.12.2007. godine oko 11.10 časova optuženi AA sada pokojnom LjLj prepričao do detalja svoj razgovor sa optuženim VV, ističući da se sa njim dogovorio da dođe kod njega kući kako bi se upoznao sa predmetom, te naglasio “ako je ovaj doneo šuške, onda ću ja VV da zovem odmah da dođe, kao što je obećao”, istovremeno predlažući da njih dvojica optuženom VV daju po 150 evra, ukupno 300 evra, te da je dana 16.12.2007. godine oko 15.00 časova pozvao optuženog VV kako bi ga obavestio da ga je tog jutra zvao “čovek”, dakle optuženi II, te izjavio da “3.000 evra nam donosi za par dana, možda čak i večeras, i ja te odmah zovem za ono”, pri čemu su jedan deo razgovora obavili u šiframa, imajući u vidu i razgovor između optuženih II i AA koji je obavljen dana 10.02.2008. godine oko 16.40 časova, kojom prilikom je optuženi AA izjavio “vi recite da li imate ono što smo se mi dogovorili, da mi krenemo odmah” a zatim, pošto ga je optuženi II obavestio da je jedan deo novca sakupio, ali da nema sve – predočio ovom optuženom da on mora da ga vodi u maloletničko odeljenje kako bi ga odveo kod čoveka koji će sve to da završi i da “niko neće za džabe” da radi, o kom razgovoru je odmah obavestio sada pokojnog LjLj, istakavši da je optuženom II u razgovoru rekao da su ljudi sve organizovali ali da on nije doneo novac, te u kom razgovoru su polemisali da li su od optuženog II tražili 3.000 evra ili 5.000 evra, jer nisu mogli tačno da se sete iznosa, kao i to da je istog dana optuženi LjLj sa optuženim II dogovorio susret oko 21.00 časova u restoranu “Lipov lad”, o kom dogovoru je odmah obavestio i optuženog AA, koji je odmah zatim o ovom susretu obavestio i optuženog VV, insistirajući da bude spreman, rekavši mu da “ako bude zvao – sve je kod njih”, pri čemu su dogovorili koje će tačno rečenice označiti da je optuženi II predao novac, pri činjenici da su se optuženi AA, VV, II i sada pokojni LjLj susreli u restoranu “Lipov lad” dana 11.02.2008. godine, koja činjenica je utvrđena na osnovu video zapisa, a prema kom su se, u jednom momentu, optuženi II i VV izdvojili iz društva i seli za poseban sto, te razgovarali oko sat vremena, i da je sutradan, 12.02.2008. godine, optuženi VV oformio predmet u Odeljenju za suzbijanje maloletničke delikvencije, prikazujući da postoji nasilje u porodici u predmetu optuženog II, kako bi se ovaj predmet uputio u Centar za socijalni rad u Čačku da bi se na osnovu toga izmenila odluka o viđanju optuženog II i njegove maloletne unuke, to je prvostepeni sud je pravilno zaključio da u radnjama optuženih stoje svi bitni elementi krivičnih dela zbog kojih su oglašeni krivim stavom I-3 izreke presude.

I po oceni ovoga suda, svi izvedeni dokazi u toku postupka upućuju na zaključak da je u periodu od 09.12.2007. godine do 11.02.2008. godine, optuženi AA zajedno sa pokojnim LjLj, podstrekao optuženog VV da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti – da formira predmet u Odeljenju za suzbijanje maloletničke delikvencije koji je neophodan da bi se kasnije upotrebio u cilju izmene odluke Centra za socijalni rad o viđanju optuženog II i njegove maloletne unuke, za koju izmenu odluke je optuženi II bio zainteresovan, a što je optuženi VV i učinio dana 12.02.2008. godine, dogovorivši se o izjavi koju će sačiniti i na osnovu koje će oformiti predmet sa optuženim II prethodnog dana u restoranu “Lipov lad”, te kojom prilikom je optuženi VV od sada pokojnog LjLj i optuženog AA primio obećani poklon u vidu novca, i to nakon što je optuženi II sada pokojnom LjLj predao dogovoreni iznos novca – 2.000 evra, kako bi se napred navedeni predmet oformio. Stoga, kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud, u radnjama optuženog AA stoje svi bitni elementi krivičnog dela primanja mita u podstrekavanju iz člana 367 stav 1 KZ u vezi sa članovima 33 i 34 KZ, u radnjama optuženog VV svi bitni elementi krivičnog dela primanja mita iz člana 367 stav 1 KZ, a u radnjama optuženog II svi bitni elementi krivičnog dela davanja mita iz člana 368 stav 1 KZ, za koja krivična dela su prvostepenom presudom i oglašeni krivim.

Kako je, dakle, činjenično stanje i u ovom delu potpuno i pravilno utvrđeno, to su suprotni žalbeni navodi optuženih AA i VV, njihovih branilaca, kao i branioca optuženog II, ocenjeni neosnovanim.

U odnosu na krivična dela pod tačkom I-4 izreke prvostepene presude, prvostepeni sud je činjenično stanje utvrdio, pre svega, na osnovu audio zapisa vođenih u periodu od 13.04.2008. godine do 21.04.2008. godine između optuženih AA, VV, EE i sada pokojnog LjLj, te na osnovu ostalih izvedenih dokaza u toku postupka.

Naime, iz razgovora koji su vođeni dana 13.04.2008. godine u 10.11 časova i u 10.20 časova, prvostepeni sud je utvrdio da je optuženi EE preko SS13 stupio u kontakt, sada pokojnim LjLj, pri čemu je SS13 objasnio sada pokojnom LjLj da je optuženi EE zainteresovan “da ga ne zatvore”. U ovom razgovoru, LjLj je objasnio da optuženi EE treba da se lično njemu javi i da on preporučuje optuženog AA zbog toga što je “on 25 godina bio u policiji”, da je bio načelnik, te da su mu “šefovi policije iz Šapca registrovali tamo advokatsku kancelariju”. Nakon toga, u 10.25 časova, optuženi EE je pozvao pokojnog LjLj i objasnio mu da je trebalo da se javi u Šabac radi davanja izjave, pa kako to nije uradio, uplašio se da će izdati poternicu, pri čemu je istakao da je zainteresovan da mu se odloži saslušanje, navodeći da “ako imamo neku vezu, častiću, da vidimo da li će da se određuje pritvor, ili neće”, iz kog razgovora proizilazi nesumnjiv zaključak da je optuženi EE bio zainteresovan da pronađe advokata koji mu može obezbediti da se prema njemu ne određuje pritvor i ne izdaje poternica, te da je on za ovu uslugu spreman da časti, kako to pravilno zaključuje i prvostepeni sud na strani 169 pobijane presude. U ovom razgovoru, pokojni LjLj je optuženom EE preporučio “svog pobratima”, navodeći da je on bio načelnik i da to može da završi, pri čemu je rekao optuženom EE da dođe u Beograd kako bi se sreo sa optuženim AA, ističući da su “njegovi prijatelji svi, od načelnika do inspektora, šefa kriminala, jer je on bio policajac do pre pola godine i da sada radi kod njega u kancelariji”, što je optuženi EE prihvatio i saopštio da je inspektor SS zadužen za njegov predmet.

Istog dana, oko 10.40 časova, sada pokojni LjLj je o razgovoru koji je vodio sa optuženim EE, obavestio optuženog AA, rekavši mu da je optuženog EE preporučio SS13, i da se optuženi EE plaši da ga ne zadrže u Policijskoj upravi u Šapcu i da mu ne odrede pritvor, te da je spreman da časti, nakon čega su se dogovorili da od optuženog EE, kada tačno vide o kojim se delima radi, traže najmanje 2.000 evra.

Istog dana, dakle 13.04.2008. godine, oko 10.50 časova, optuženi EE pozvao je telefonom optuženog AA i objasnio mu ko je i zbog čega zove, nakon čega mu je optuženi AA rekao da u Okružnom sudu ima sudije koji su njegovi prijatelji, i da “to može dobro da završi”, te objasnio da će ga odlaganje ispitivanja u Policijskoj upravi u Šapcu i sređivanje da se prema njemu ne odredi zadržavanje koštati 3.000 evra, pri čemu mu je objasnio i da moraju da sarađuju jer će u protivnom biti raspisana potraga, a zatim mu predočio da se “tu daje na više mesta”, navodeći “znači, ja moram tamo da dam i u sudu, jer me razumete”, nakon čega su postigli dogovor da optuženi EE razmisli da li može da pribavi navedeni iznos novca, a da se zatim ponovo javi.

Odmah nakon toga, optuženi AA je sada pokojnog LjLj obavestio o sadržini razgovora sa optuženim EE i rekao mu da će on naći broj telefona inspektora SS, kako bi sa njim stupio u kontakt, što je i učinio preko optuženog VV, a kako je to prvostepeni sud utvrdio iz razgovora koji su 13.04.2008. godine vođeni između optuženih AA i VV oko 11.00 časova, obzirom da je u ovom razgovoru optuženi AA od optuženog VV tražio da dođe do mobilnog telefona SS, inspektora, odnosno šefa kriminalističke službe u Šapcu, pri čemu je naveo “ti mi pošalji, ako ja budem išao tamo, imaš čast od toga”, istakavši da će on zastupati optuženog EE koji je podigao kredit na osnovu falsifikovanih papira, a zbog čega se protiv njega vodi predkrivični postupak u Šapcu. Istog dana, optuženi VV je pozvao svog kolegu SS4, kako bi se informisao o inspektoru SS, pri čemu je kao razlog naveo da njegov “burazer treba da se javi tamo” i da hoće da vidi “da ga ne maltretiraju”, a nakon što mu je SS4 poslao broj telefona SS i saopštio mu da je to inspektor iz oblasti privrednog kriminala Policijske stanice Šabac, optuženi VV je o ovome obavestio optuženog AA. Kako je u međuvremenu optuženi AA pokušavao, direktno preko Policijske stanice u Šapcu, da dobije inspektora SS, predstavljajući se kao bivši kolega, u čemu nije uspeo, ponovo je pozvao optuženog VV, insistirajući da nabavi njegov broj telefona, pri čemu je istakao da “ako stupi u kontakt, dobija 150 evra odmah”, pa pošto se optuženi VV saglasio, nastavili su dalje razgovor u vezi sa predmetom, a o ovim razgovorima i svojim radnjama vezanim pribavljanje broja telefona inspektora SS, optuženi AA obavestio je sada pokojnog LjLj oko 11.25 časova, pri čemu je naveo i da je optuženi EE rekao da mu treba sat – sat i po vremena da vidi da li može da dođe do iznosa novca koji je on tražio, te da ukoliko donese novac, da će u tom slučaju optuženi VV nabaviti telefon i obaviti razgovor sa inspektorom SS, detaljno prepričavajući svoj razgovor sa optuženim VV, te da mu je rekao da se predstavi kao rođak optuženog EE, da treba da kaže da će ga on braniti kao bivši načelnik, te da treba da spoji njega i inspektora SS kako bi njih dvojica razgovarali.

Iz telefonskog razgovora koji je vođen 13.04.2008. godine oko 14.50 časova, između optuženog AA i sada pokojnog LjLj, prvostepeni sud je utvrdio da je u međuvremenu optuženi VV broj telefona SS saopštio optuženom AA, obzirom da je o tome optuženi AA obavestio sada pokojnog LjLj, ističući da će pokušati sa SS da stupi u kontakt, a iz razgovora koji je istog dana obavljen između optuženih EE i AA, utvrdio je da je optuženi EE prihvatio zahtev optuženog AA da mu preda 3.000 evra, jer ga je obavestio da je skupio deo para ali da ne može lično da dođe i da mu preda ovaj novac, te da će to uraditi preko svog oca, koji će u sredu doći u Beograd, a što je optuženi AA prihvatio. Odmah nakon ovog razgovora, optuženi AA, u 18.30 časova, pozvao je optuženog VV i prepričao mu razgovor sa optuženim EE, navodeći da u sredu treba da donese novac i da bi u četvrtak trebalo da idu na saslušanje, te mu dao uputstva da zove inspektora iz Šapca i da se predstavi kao rođak, odnosno da kaže da ga je porodica optuženog angažovala da mu nađe advokata, da je on njima preporučio svog bivšeg načelnika, i da ga zamoli da se čuje sa ovim advokatom, koja uputstva je optuženi VV prihvatio i istog dana, u 18.36 časova pozvao SS, predstavio se kao kolega iz gradskog SUP-a u Beogradu i rekao mu da ga je kontaktirao rođak u vezi sa optuženim EE koji je pozvan na razgovor, da mu je on preporučio svog bivšeg načelnika koji je sada advokat i upitao ga može li ovom advokatu da da njegov mobilni telefon kako bi se čuli u vezi predmeta, pri čemu je koristio svoj službeni telefon 064/8923-176, kako bi lakše stupio u kontakt sa SS. Kako se SS saglasio da ga optuženi AA pozove, optuženi VV je broj telefona SS prosledio optuženom AA, istovremeno ga obaveštavajući o obavljenom razgovoru sa SS.

U razgovoru koji je obavljen istog dana oko 18.56 časova, optuženi AA je obavestio optuženog EE da je dobio broj telefona inspektora SS, predstavljajući da je ovaj broj telefona dobio od sudije Okružnog suda u Šapcu koji je njegov dobar prijatelj, a zatim se dogovorio sa optuženim EE kakvu će izjavu dati u Policijskoj stanici u Šapcu, pri čemu ga je poučio da ne priznaje izvršenje krivičnog dela, a zatim je o svim preduzetim radnjama i sadržini razgovora obavestio sada pokojnog LjLj, u razgovoru obavljenom oko 19.00 časova.

Iste večeri, optuženi EE je oko 21.06 časova, pozvao optuženog AA kako bi nastavili razgovor o predmetu, te kojom prilikom su se dogovorili da će odložiti saslušanje zakazano za sutradan i da će u četvrtak ili petak ići u policiju da optuženi EE da izjavu, pri čemu mu je optuženi AA objasnio da je jako bitno šta će da izjavi u policiji jer od toga zavisi i krivična prijava, kao i dalji tok postupak pred sudom, a na pitanje optuženog EE da li postoji mogućnost da mu odrede pritvor, optuženi AA je obećao da će on to “da završi” i da pritvor sigurno neće biti određen.

Sledećeg dana, dakle 14.04.2008. godine, optuženi AA je pozvao inspektora SS, oko 07.18 časova, pozivajući se na optuženog VV koji je prethodnog dana razgovarao sa njim, i dogovorio se sa SS da u četvrtak ili petak dovede optuženog EE u policiju radi saslušanja, o kom razgovoru je odmah obavestio sada pokojnog LjLj, a zatim i optuženog EE, pri čemu je optuženom EE rekao da je razgovarao sa inspektorom SS i da je inspektor planirao da napiše potragu, ali da je on odložio saslušanje za četvrtak s tim što će tek precizirati tačno vreme. Istog dana, oko 11.20 časova, optuženi AA je ponovo pozvao inspektora SS koji ga je u ovom razgovoru obavestio da je krivičnu prijavu predao bez saslušanja optuženog EE i da će optuženi dobiti poziv od strane istražnog sudije, napominjući da se optuženi EE pojavljuje u još nekim predmetima i da će ga ponovo zvati zbog zloupotrebe službenog položaja, te da će se tada dogovoriti kada će zakazati njegovo saslušanje. Oko 13.35 časova, istog dana, optuženi EE je pozvao optuženog AA, raspitujući se da li se čuo sa inspektorom, a optuženi AA ga je obavestio da su obavili razgovor i da je sve završio, ali da ne može o tome da priča preko telefona, pri čemu je istakao da se sve dogovorio sa inspektorom i ponovio mu da će se videti u sredu, kada optuženi EE donese deo novca, a u ponovnom razgovoru, oko 18.16 časova, optuženi AA je rekao optuženom EE da je on “čovek koji ima izuzetno jake pozicije u celoj Srbiji”.

Iz razgovora koji je vođen 15.04.2008. godine u 11.43 časova, te razgovora koji je vođen oko 13.20 časova, između optuženih EE i AA, prvostepeni sud je utvrdio da su se optuženi dogovorili da se nađu kod benzinske pumpe “Sunce”, koja se nalazi i u bloku 70, a iz telefonskog razgovora koji je vođen između optuženog AA i inspektora SS, u 15.32 časova, prvostepeni sud je utvrdio da je inspektor SS obavestio optuženog AA da će se narednog dana nalaziti u Beogradu i da mogu da se vide, o čemu je optuženi AA odmah obavestio optuženog EE, kako to proizilazi iz telefonskog razgovora koji su oko 15.44 časova obavili optuženi AA i sada pokojni LjLj.

Sledećeg dana, dakle 16.04.2008. godine, oko 07.20 časova, optuženi AA je pozvao optuženog VV i obavestio ga da se prethodnog dana video sa optuženim EE, te da je imao dogovor sa inspektorom da se vide u toku dana i da idu na ručak, ističući istovremeno da treba da dobije novac od optuženog EE i da je optuženi VV trebao da prisustvuje ovom susretu sa inspektorom, ukazujući istovremeno da treba da se drže onog dogovora koji su postigli, odnosno da je porodica optuženog EE, preko optuženog VV, njega angažovala kao branioca u predmetu optuženog EE, istakavši “možda to bude čak u 8 i 9, ali neka on to donese, lako ćemo ti i ja to rasporediti”, što je optuženi VV prihvatio. Istog dana, oko 13.00 časova, optuženi EE pozvao je optuženog AA i rekao mu da on ne može da dođe u Beograd predlažući da umesto njega dođe njegov otac i optuženom AA preda 1.500 evra, te da će on “resto” doneti sutradan, koji predlog je optuženi AA prihvatio, a nakon čega su se dogovorili da se čuju kada otac optuženog EE krene za Beograd. Nakon toga, oko 13.15 časova, svedok EE, otac optuženog EE, pozvao je optuženog AA i obavestio ga da će za dva sata biti u Beogradu, te su se dogovorili da se nađu kod “Buvljaka”. Odmah nakon toga, oko 13.18 časova, optuženi AA pozvao je inspektora SS, proveravajući da li se nalazi u Beogradu i da li mogu da se vide, te su se dogovorili da se za sat vremena vide u Zemunu, a odmah potom optuženi AA je pozvao sada pokojnog LjLj i obavestio ga da se čuo sa optuženim EE, te da je njegov otac obećao da će doneti 1.500 evra, a da će optuženi EE ostatak od 1.500 evra doneti sutradan, navodeći da će deo dobijenog novca odmah doneti njemu. Zatim je, u 14.30 časova, optuženi AA je u telefonskom razgovoru sa inspektorom SS, dogovorio da se nađu u restoranu “Venecija” u Zemunu, u kom restoranu su se u dogovoreno vreme i našli, a što je prvostepeni sud utvrdio i iz video zapisa te iskaza svedoka SS i SS5, koji je sa njim došao u restoran. U restoranu “Venecija”, svedok SS obavestio je optuženog AA da je prijava protiv optuženog EE podneta, ali da se nastavlja sa operativnim radom jer je potrebno da se optuženi EE sasluša u još nekim predmetima, te ga informisao koja dela mu se stavljaju na teret, kojom prilikom je, kako svedok SS objašnjava u svom iskazu, čuo komentar optuženog AA koji mu je rekao da je “oprao EE”, nakon čega ga je upitao “koliko, 3.000-4.000-5.000 evra”, a zatim izvadio notes koji je ličio na čekovnu knjižicu, otvorio i stavio na sto ispred njega i njegovog kolege, svedoka SS5 i rekao mu “uzmi koliko misliš da je tvoje”, nakon čega mu je svedok SS odgovorio da nema potrebe, te je optuženi AA notes stavio u svoj džep i rekao mu da je sasvim normalna stvar da sarađuju advokati i policajci.

Iskaz svedoka SS, u delu u kojem ističe da mu je kritičnom prilikom, u restoranu “Venecija”, optuženi AA nudio novac, potkrepljen je odbranom sada pokojnog LjLj, obzirom da je on u svojoj odbrani naveo da ga je optuženi AA obavestio da je sa inspektorima iz Šapca bio u restoranu u Zemunu, da su pričali o problemu optuženog EE, te da je inspektorima ponudio mito, ali da su odbili njegovu ponudu i da “čovek” nije hteo da primi novac. Na to da je svedok SS odbio da uzme ponuđeni novac, ukazuje i telefonski razgovor između optuženih AA i sada pokojnog LjLj koji je obavljen oko 16.30 časova, iz kog proizilazi da je optuženi AA obavestio pokojnog LjLj o susretu sa inspektorima iz Šapca, da ih je vodio na ručak u “Veneciju” i da ih je ispratio, pri čemu je objasnio da su “to tako glupi ljudi”, nakon čega mu je rekao da ide do pumpe na “Buvljaku”, jer treba da dođe “ovaj tata, da donese ono znaš”, dakle da treba da se nađe sa ocem optuženog EE kako bi mu dao ugovoreni iznos novca od 1.500 evra.

Imajući u vidu ovako izvedene dokaze, prvostepeni sud je pravilno zaključio da u radnjama optuženog AA stoje svi bitni elementi krivičnog dela primanja mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ u podstrekavanju – u vezi sa članom 34 KZ, obzirom da je podstrekavao službeno lice SS, policijskog službenika PU Šabac, da primi novac, kako bi u okviru svog službenog ovlašćenja vezanog za otkrivanje krivičnog dela i pokretanje krivičnog postupka izvršio službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti, tako što je stupio u kontakt sa njim a zatim mu ponudio novac na taj način što je izvadio notes – čekovnu knjižicu, otvorio je i stavio na sto prilikom susreta u restoranu “Venecija”, i rekao mu “uzmi koliko misliš da je tvoje”, koju ponudu je svedok SS odbio, pri čemu činjenica da je svedok SS odbio ponuđeni novac ne dovodi u pitanje postojanje bitnih elemenata ovog krivičnog dela jer se svaka radnja, koja bi inače predstavljala pokušaj krivičnog dela primanje mita, smatra kao dovršeno delo, obzirom da pokušaj ovog krivičnog dela nije moguć, jer i samo obećanje odnosno nuđenje poklona predstavlja svršeno krivično delo, a kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud u pobijanoj presudi.

Takođe, prvostepeni sud je pravilno zaključio da u radnjama optuženog VV stoje svi bitni elementi krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ, obzirom da je napred navedenim radnjama, odnosno preduzimanjem radnje pribavljanja broja telefona inspektora Policijske uprave Šabac, ne u interesu službe u kojoj radi, već radi ostvarivanja sopstvenog interesa i interesa optuženog AA, iskoristio svoj službeni položaj, u nameri pribavljanja imovinske koristi sebi i optuženom AA, a da u radnjama optuženog EE stoje svi bitni elementi krivičnog dela davanja mita iz člana 368 stav 1 KZ, obzirom da je obećao poklon službenom licu da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti, tako što je optuženom AA dao novac kako bi ga on predao službenom licu koje bi mu obezbedilo odlaganje saslušanja u svojstvu osumnjičenog, te kako se prema njemu ne bi odredilo zadržavanje u krivičnom predmetu koji je vođen protiv njega.

Naime, činjenicu da je optuženi EE predao optuženom AA iznos od 1.500 evra, prvostepeni sud je utvrdio iz video snimka koji je sačinjen dana 16.04.2008. godine, a iz kog proizilazi da su se kritičnom prilikom optuženi AA i otac optuženog EE, svedok SS6, sreli kod benzinske pumpe „Sunce“ na Novom Beogradu, te da su se neko vreme nalazili u vozilu optuženog AA, očigledno kako bi navedeni svedok optuženom AA predao dogovoreni iznos novca. Na to ukazuje i iskaz svedoka SS6, koji je objasnio da je kritičnog dana doneo i predao optuženom AA novac koji mu je prethodno dao njegov sin, optuženi EE, rekavši mu da je ovaj novac za advokata, te činjenica da iz telefonskog razgovora koji je istog dana vođen između optuženih AA i EE oko 18.10 časova, proizilazi da je optuženi AA obavestio optuženog EE da je bio sa inspektorima i da je sve završio, navodeći „sve ćemo da opeglamo, ti si našao najboljeg advokata“.

Optuženi EE optuženom AA nije predao ostatak dogovorenog novca u iznosu od 1.500 evra, kako je to prvostepeni sud utvrdio iz telefonskih razgovora koji je istog dana oko 17.47 časova vođen između optuženih, a u kom razgovoru je optuženi AA obavestio optuženog VV da optuženi EE nije doneo ostatak novca, te na osnovu razgovora koji su obavili 21.04.2008. godine oko 11.38 časova, optuženi AA i EE, a u kom je optuženi AA rekao da ne može da preduzima dalje radnje u predmetu optuženog EE jer nije doneo obećani novac, upozoravajući ga da dobro razmisli i da se snađe za isplatu ovog dela dogovorenog iznosa, ukazujući istovremeno da će mu on trebati ubuduće i da bi bilo dobro da se nađu i da se dogovore o svemu.

Kada se imaju u vidu ovako izvedeni dokazi, to je očigledno da u radnjama optuženih AA, VV i EE stoje svi bitni elementi krivičnih dela zbog kojih su oglašeni krivim, a koja su opisana pod tačkom I-4 izreke prvostepene presude. Stoga su žalbeni navodi navedenih optuženih i njihovih branilaca, kojima se pobija činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom u ovom delu, ocenjeni neosnovanim.

Po oceni ovoga suda, i u odnosu na krivična dela zbog kojih su optuženi GG i ĐĐ oglašeni krivim pod tačkom I-5 izreke prvostepene presude, prvostepeni sud je činjenično stanje, nakon saslušanja optuženih i izvođenja svih potrebnih dokaza, u svemu potpuno i pravilno utvrdio.

Činjenicu da je optuženi ĐĐ, nakon saslušanja MM, NjNj i NN u svojstvu osumnjičenih u PS Stari grad 15.04.2008. godine i 16.04.2008. godine, u predmetu broj 214.6-52/08, kom saslušanju je prisustvovao kao branilac po službenoj dužnosti dana 17.04.2008. godine, stupio u kontakt sa ocem osumnjičenog MM – svedokom SS1 i zahtevao od njega novac u iznosu od 1.050 evra kako bi obezbedio da se protiv njegovog sina ne podnese krivična prijava zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo protivpravno lišenje slobode iz člana 132 KZ i krivično delo iznude iz člana 214 KZ, te koji iznos novca je SS1 optuženom ĐĐ predao 23.04.2008. godine u njegovoj advokatskoj kancelariji u Beogradu, kao i činjenicu da je optuženi ĐĐ optuženoj GG koja je kao službeno lice postupala u navedenom predmetu, obećao u više navrata novac u iznosu od 450 evra ukoliko protiv MM ne podnese krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu, na šta je optužena GG pristala, a zatim, po prijemu novca dana 23.04.2008. godine u kafiću “LM” u Beogradu u iznosu od 450 evra od optuženog ĐĐ, izvršila službenu radnju koju u konkretnom slučaju nije smela izvršiti tako što je umesto podnošenja krivične prijave nadležnom tužilaštvu sačinila izveštaj bez broja od 25.04.2008. godine, pri čemu je ostatak novca u iznosu od 600 evra optuženi ĐĐ zadržao za sebe, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu audio zapisa i listinga telefonske komunikacije koju je optuženi ĐĐ ostvario kako sa optuženom GG tako i sa drugim licima, te na osnovu iskaza saslušanih svedoka u toku postupka.

Ni sama optužena GG u svojoj odbrani ne negira činjenicu da je u aprilu mesecu 2008. godine postupala u predmetu PS Stari grad broj 214.6-52/08, po predstavci oštećenih ĆĆ i ĆĆ1, koja je podneta protiv osumnjičenih MM, NjNj i NN, s tim što je istakla da je u predmetu radila zajedno sa kolegom UU, te da su i njen šef i tužilac, kao i cela njena grupa koja je radila na tom predmetu, bili obavešteni o svim radnjama koje je preduzela u ovom predmetu, ističući da je bilo zbog toga nemoguće da izvrši radnje koje su joj stavljene na teret. Međutim, ovakva odbrana optužene opovrgnuta je, pre svega, iskazom svedoka UU, koji je objasnio da je za rad u predmetu konsultovana optužena GG jer je imala sertifikat za rad sa maloletnim licima, te koja je svedoku rekla da u radnjama prijavljenih mogu postojati elementi krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, zbog čega će se ona prethodno konsultovati sa tužiocem, pri čemu je predložila da se pozovu razredni starešina, pedagog i predmetni nastavnik na čijem času se dogodio sukob, a nakon što je on sačinio službenu belešku o obaveštenjima primljenim od građana, optužena GG mu je saopštila da će ona postupati po predmetu, te je ceo predmet dostavljen optuženoj. Iz iskaza istog svedoka, utvrđeno je i to da je on insistirao da prisustvuje saslušanju lica koja su pozvana kako bi mogao u mesečnom izveštaju da napiše da je preduzeo određene radnje, iz kog razloga je prisustvovao saslušanju MM i NjNj koje je obavila optužena GG, gde se on pojavio u svojstvu zapisničara, a da je on saslušao NN jer je optužena morala da napusti policijsku stanicu.

Iz iskaza svedoka UU, prvostepeni sud je utvrdio i to da je odmah po saslušanju prijavljenih lica on razgovarao sa optuženom GG jer je smatrao da treba da se podnese krivična prijava, te da je sa optuženom ponovo razgovarao nakon određenog perioda, jer ga nije obaveštavala o preduzetim radnjama, kojom prilikom mu je optužena GG rekla da se konsultovala sa svojim šefom i da je obavila razgovor sa tužiocem, te da je odlučeno da nema elemenata krivičnog dela i da se neće pisati krivična prijava, da mu je ova odluka bila čudna i da je zamolio optuženu da mu dostavi izveštaj o tome kako bi se on razdužio sa predmetom, te da je, kada je pročitao izveštaj, bio iznenađen njegovom sadržinom, obzirom da je očekivao podnošenje krivične prijave, te obzirom da u izveštaju nije navedeno da su prijavljena lica saslušana u svojstvu osumnjičenih. Svedok je u svom iskazu objasnio i da je tom prilikom optuženoj predočio da je on u svom mesečnom izveštaju naveo da su sačinjeni zapisnici o saslušanju osumnjičenih, te da je optužena konstatovala da to baš i nije morao da učini.

Imajući u vidu ovakav iskaz svedoka UU, te iskaz svedoka SS11, koji je objasnio da ga je kolega – svedok UU obavestio da se u predmetu neće podnositi krivična prijava i da je na osnovu izveštaja optužene GG sačinjen izveštaj o radu po predmetu broj 214.6-52/08 od 26.05.2008. godine, što je potvrđeno i iskazom svedoka SS8, a posebno iskaz svedoka SS7, šefa PS Stari grad, gde je optužena GG radila kao operativac, iz kog je utvrđeno da je optužena GG uključena u rad u predmetu po predstavci koja je podneta zbog događaja koji se desio u toku školskog časa zbog toga što je imala sertifikat za rad sa maloletnicima, te da ga je optužena upoznala sa sadržinom predstavke i informisala tom prilikom da u radnjama koje su navedene u predstavci ima elemenata krivičnog dela i da je potrebno da se konsultuje sa tužiocem, da je nakon ove konsultacije dobio informaciju da ima elemenata krivičnog dela, zbog čega je optuženoj GG predočio da treba da nastavi rad po predmetu, što je i konstatovao u svojoj knjizi koju je vodio kao šef, u kojoj je naznačio da su saslušana lica na okolnosti na koje je tužilac ukazao i da treba da se napiše krivična prijava, da je ovu krivičnu prijavu trebalo da napiše upravo optužena GG, koja ga nikada nije obavestila da neće podnositi prijavu u ovom predmetu, pri činjenici da je uvidom u rokovnik navedenog svedoka prvostepeni sud utvrdio da je u njemu konstatovano sve ono što je svedok naveo na glavnom pretresu, odnosno da treba podneti redovnu krivičnu prijavu u tom predmetu, te da je iz nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka VE4, koji je izvršio grafološku analizu potpisa optužene GG utvrđeno da je optužena GG svojeručno potpisala izveštaj u vezi sa predmetom osumnjičenog MM i njegovih drugova, sa procentom verovatnoće od 91% do 99%, to se nameće logičan zaključak da je optužena GG kritičnom prilikom, umesto da podnese krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu protiv osumnjičenih MM, NjNj i NN po predstavci oštećenih ĆĆ i ĆĆ1, sačinila samo izveštaj bez broja od 25.04.2008. godine, na koji način je u svojstvu policijskog inspektora PS Stari grad u okviru svog službenog ovlašćenja izvršila službenu radnju koju nije smela izvršiti, a kako to pravilno zaključuje i prvostepeni sud u pobijanoj presudi.

Kada se imaju u vidu ovako izvedeni dokazi te činjenicu da je na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka – grafologa, utvrđeno da je optužena GG lično potpisala napred navedeni izveštaj, sa procentom verovatnoće od 91% do 99%, to je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, ocenio neosnovanim žalbene navode optužene GG i njenog branioca u delu u kojem se ukazuje da je njen potpis na navedenom izveštaju falsifikovan, te da u njenim radnjama nema elemenata krivičnog dela zbog kojeg je oglašena krivom. Nalaz i mišljenje sudskog veštaka – grafologa se, suprotno iznetim žalbenim navodima, ne dovodi u sumnju, obzirom da je urađen na osnovu pravila struke, te da se sudski veštak u svom iskazu sa glavnog pretresa izjasnio da slova upotrebljena kako u spornom tako i u nespornom potpisu optužene, i to slova “k”, “č” i “ć”, apsolutno ukazuju da je sporni izveštaj potpisala upravo optužena GG, da se ovakav zaključak u izvesnoj meri potvrđuje i načinom pisanja slova “v”, te da je upoređivanjem spornog potpisa optužene i nespornih potpisa kojima je raspolagao uočio očiglednu sličnost i u spornom i u nespornom potpisu optužene, upravo u početnom slovu “k”, pri čemu je istakao da kod takvog podudaranja sličnosti, i da je sve drugo promenjeno, odnosno u slučaju uočavanja ostalih razlika u slovima - da bi on mogao da se izjasni da je to upravo potpis optužene, ukazujući i da, kada je reč o slovima “k”, “č” i “ć” - da se radi o tako specifičnom načinu pisanja navedenih slova, da su sličnosti evidentne i u spornom i u nespornim potpisima i da se, konkretno u odnosu na slovo “ć”, u svom tridesetogodišnjem radu nije susreo sa tim da neko tako piše ovo slovo, a što je očigledan primer da se radi o slovima koje je ispisala ista osoba, dakle optužena GG.

Obzirom na ovako izvedene dokaze, te činjenicu koju ne negira ni sam optuženi ĐĐ – da je kritičnom prilikom prisustvovao saslušanju MM, NjNj i NN u svojstvu branioca po službenoj dužnosti, posebno imajući u vidu i iskaz svedoka SS1, oca osumnjičenog MM, iz kog je utvrđeno da je dan nakon saslušanja njegovog sina, od optuženog ĐĐ saznao da se protiv njegovog sina i njegovih drugova vodi postupak koji je vrlo složen i ozbiljan, jer ih terete za krivična dela iznude i protivpravno lišenje slobode, nakon čega mu je optuženi ĐĐ rekao da može da pomogne njegovom sinu i njegovim drugovima da se ne podnese krivična prijava od strane inspektora PS Stari grad i da se protiv njih ne otvara dosije u policiji, već da se sačini izveštaj koji će se proslediti nadležnom organu, ali da za ove radnje treba da plati 1.050 evra, odnosno 350 evra za svako lice pojedinačno, pri čemu je insistirao da se navedeni iznos novca donese što pre kako bi mogao sve to da završi na mestu gde treba, te predložio svedoku da kontaktira roditelje druge dvojice prijavljenih dečaka kako bi i oni učestvovali u plaćanju navedenog iznosa, te da je navedeni svedok optuženog ĐĐ nakon nekoliko dana obavestio da je pripremio traženi iznos novca a zatim mu ovaj novac i predao u kancelariji, i to 1.050 evra na ruke, kojom prilikom mu je optuženi ĐĐ rekao da će on sve uspešno završiti, to je očigledno da je optuženi ĐĐ od svedoka SS1 tražio novac u iznosu od 1.050 evra, kako bi optužena GG umesto podnošenja krivične prijave protiv osumnjičenih MM, NjNj i NN, sačinila izveštaj a da je za ove radnje optuženoj GG obećao poklon u vidu novca.

Na ovakav zaključak ukazuju i audio zapisi i izveštaji i ostvarenoj telefonskoj komunikaciji između optuženog ĐĐ i optužene GG, na osnovu kojih je prvostepeni sud utvrdio da su se optuženi dana 17.04.2008. godine, dakle dan nakon saslušanja osumnjičenih lica u PS Stari grad, čuli četiri puta, i to u periodu od 13.59 časova do 15.22 časova, nakon čega su se i susreli u samoj policijskoj stanici dan kasnije, odnosno 18.04.2008. godine. Naime, iz telefonskog razgovora koji su optuženi obavili tog dana, oko 11.30 časova, proizilazi da se optuženi ĐĐ u tom momentu nalazio u PS Stari grad i pozvao optuženu GG, te mu je optužena rekla da će stići za 20-ak minuta i da može da dobije zapisnike od kolege, koje treba da potpiše, pri kom susretu je očigledno optužena GG primila obećanje poklona u iznosu od 450 evra od optuženog ĐĐ, obzirom da je svom suprugu poslala SMS poruku “sutra kupujem 450 grama espresa”, na koju poruku je optuženi BB, suprug optužene GG, odgovorio SMS porukom “to mala, samo kidaj”, pa kada se ima u vidu i činjenica da je u telefonskom razgovoru koji je obavljen 20.04.2008. godine između optuženog ĐĐ i GG, optužena GG pitala da li je “ono završeno”, na koje pitanje je optuženi ĐĐ odgovorio “u sredu završavamo, ovo sam završava čovek”, objašnjavajući da je jedan prihvatio a da dvojica ne prihvataju, ističući “u sredu uzimamo ono naše, mislio sam da te zovem, da ti javim”, a u kom razgovoru je optužena GG navela da će i ona pokušati da završi šta može, uz objašnjenje da je sutra kritično i da će to odraditi nešto kasnije, a što se, evidentno, odnosi na pisanje krivične prijave, to je očigledno da je optuženi ĐĐ optuženoj GG obećao 450 evra kako bi, umesto da podnese krivičnu prijavu u predmetu osumnjičenog MM i njegovih drugova, sačinila izveštaj, a što je optužena GG i učinila po prethodno postignutom dogovoru, a nakon toga i primila navedeni iznos novca za obavljene radnje.

Imajući u vidu sadržinu telefonskog razgovora, u kom optuženi ĐĐ objašnjava optuženoj GG da je samo jedan čovek prihvatio, a da dvojica ne prihvataju, ali da u sredu završavaju “ono”, ističući “u sredu uzimamo ono naše”, te činjenicu da je iz iskaza svedoka SS1, oca osumnjičenog MM, utvrđeno da je on dao celokupni traženi iznos novca od 1.050 evra kako bi se umesto krivične prijave napisao izveštaj za njegovog sina i njegove drugove, te da mu je optuženi ĐĐ tražio iznos od 350 evra za svako lice pojedinačno i da ga je uputio da kontaktira roditelje druge dvojice osumnjičenih kako bi oni učestvovali u plaćanju ovog iznosa, da je navedeni svedok, kako objašnjava u svom iskazu, pozvao oca osumnjičenog NN, ali da on nije želeo da da novac, pri čemu je prokomentarisao “neka ide na sud”, a da oca trećeg dečaka nije ni zvao, već je sam, posle šest-sedam dana, sakupio novac i predao optuženom ĐĐ, to je očigledno da je u napred navedenom telefonskom razgovoru optuženi ĐĐ optuženoj GG predočio da roditelji dvojice maloletnika ne žele da učestvuju u davanju novca, i da otac jednog od njih trojice, kako je naveo u razgovoru “završava sve sam”.

Pravilan je i zaključak prvostepenog suda da je optužena GG dana 23.04.2008. godine primila obećani poklon u iznosu od 450 evra, od optuženog ĐĐ, obzirom da je svom suprugu, nakon što je optuženi ĐĐ pozvao da se nađu u restoranu “LM”, poslala poruku “stigla kafa”, te dobila odgovor “odmah sam se oraspoložio”, nakon čega mu je optužena GG odgovorila porukom sadržine “nemoj mnogo, sve to ode u dugove”, te je očigledno da je optužena svog supruga obavestila o tome da će primiti obećani poklon u novcu od optuženog ĐĐ, i to u iznosu od 450 evra.

Pravilno ceneći sve izvedene dokaze, prvostepeni sud je, po oceni ovoga suda, pravilno zaključio da se u radnjama optuženog ĐĐ stiču svi bitni elementi krivičnog dela primanje mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ u podstrekavanju – u vezi sa članom 34 KZ, te da se u radnjama optužene GG stiču svi bitni elementi krivičnog dela primanje mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 1 KZ, za koja dela ih je i oglasio krivim pod tačkom I-5 izreke prvostepene presude.

Stoga su žalbe optuženih GG i ĐĐ, kao i žalbe njihovih branilaca, u delu u kojem se pobija prvostepenom presudom utvrđeno činjenično stanje u vezi sa krivičnim delima zbog kojih su oglašeni krivim i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, ocenjene neosnovanim.

Ispitujući pobijanu presudu u delu koji se odnosi na odluku o kaznama, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, nalazi da je u odnosu na optužene VV, EE i ZZ prvostepeni sud dao pravilan značaj kako olakšavajućim, tako i otežavajućim okolnostima, utvrđenim u toku postupka, te da je izneo u svemu jasne i logične razloge zbog čega je ove optužene osudio na kazne zatvora koje su im izrečene prvostepenom presudom.

I po oceni ovoga suda, olakšavajuće okolnosti koje je prvostepeni sud utvrdio na strani optuženog VV – da je porodičan čovek, otac troje maloletne dece i da do sada nije osuđivan, u odsustvu otežavajućih okolnosti, imaju karakter naročito olakšavajućih okolnosti i opravdavaju primenu odredaba članova 56 i 57 KZ o ublažavanju kazne ispod zakonom propisanog minimuma. Stoga pojedinačne kazne zatvora, i to kazna zatvora u trajanju od 10 meseci za krivično delo iz člana 367 stav 1 KZ, te kazna zatvora u trajanju od 5 meseci za krivično delo iz člana 359 stav 1 KZ, kao i jedinstvena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i jednog meseca, na koju je optuženi VV osuđen prvostepenom presudom, a u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, predstavlja u potpunosti adekvatnu kaznu obzirom na težinu izvršenih krivičnih dela i stepen krivice optuženog, koja je istovremeno i nužna kako bi se u odnosu na optuženog mogla ostvariti svrha kažnjavanja propisana zakonom.

U odnosu na optužene EE i ZZ, prvostepeni sud je pravilno cenio kao olakšavajuće okolnosti činjenice da su optuženi porodični ljudi, te da su oženjeni, kao i to da je optuženi EE otac dvoje maloletne dece, a optuženi ZZ otac petoro dece, od kojih je troje punoletno. Kao otežavajuće okolnosti na strani obojice optuženih, prvostepeni sud je pravilno cenio okolnost da su do sada više puta osuđivani, i to zbog različitih krivičnih dela, pa je, dajući pravilan značaj svim utvrđenim okolnostima, pravilno postupio kada je optuženog EE osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru, a optuženog ZZ na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. I po oceni ovoga suda, ovako odmerene kazne adekvatne su težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice optuženih EE i ZZ, pri čemu predstavljaju istovremeno nužne kazne kako bi se u odnosu na ove optužene mogla postići svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42 KZ.

Kako je, dakle, prvostepeni sud, u odnosu na ove optužene, u delu koji se odnosi na odluku o kazni, u prvostepenoj presudi izneo u svemu jasne i logične razloge, koje i ovaj sud u potpunosti prihvata kao pravilne, to su žalbe optuženog VV i njegovog branioca, te branilaca optuženih EE i ZZ, kojima se insistira na izricanju blažih kazni, kao i žalba Tužioca za organizovani kriminal, kojom se predlaže izricanje strožih kazni u odnosu na ove optužene, ocenjene neosnovanim.

U odnosu na optužene AA, BB, GG i ĐĐ, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve olakšavajuće okolnosti, međutim, ovako utvrđenim olakšavajućim okolnostima nije dao adekvatan značaj. Naime, prema izveštaju iz kaznene evidencije, optuženi AA, BB, GG i ĐĐ su do sada neosuđivani, pa kada se ima u vidu da je optuženi AA porodičan čovek i otac dvoje dece, optuženi BB otac dvoje maloletne dece, optuženi ĐĐ porodičan čovek i otac dvoje punoletne dece, te da je optužena GG u vreme donošenja prvostepene presude bila majka dvoje maloletne dece, a da je u međuvremenu dobila još jedno dete, te da u odnosu na ove optužene nije bilo otežavajućih okolnosti, to su kazne zatvora na koje su osuđeni prvostepenom presudom, prestrogo odmerene, a što se osnovano ističe u žalbama optuženih AA, BB, GG, ĐĐ i njihovih branilaca.

Stoga je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, uvažavajući žalbe navedenih optuženih i njihovih branilaca u ovom delu, nalazeći da utvrđene olakšavajuće okolnosti na strani optuženih imaju karakter naročito olakšavajućih, te da opravdavaju primenu odredaba članova 56 i 57 KZ o ublažavanju kazne ispod zakonom propisanog minimuma, preinačio prvostepenu presudu u ovom delu tako što je optuženima AA i GG zadržao kao pravilno utvrđene pojedinačne kazne zatvora za svako od krivičnih dela zbog kojih su oglašeni krivim, koje su im izrečene prvostepenom presudom, nakon čega ih je primenom odredaba članova 60 KZ osudio na jedinstvene kazne, i to optuženog AA na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina a optuženu GG na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca, u koje im je uračunao vreme provedeno u pritvoru. Istovremeno je, nalazeći da su žalbe optuženih BB i ĐĐ i njihovih branilaca u delu u kojem se pobija pravilnost izrečenih kazni, osnovane, prvostepenu presudu preinačio i u odnosu na ove optužene tako što je optuženog BB osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i 8 meseci, a optuženog ĐĐ na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i 4 meseca, u koje kazne im je uračunao vreme provedeno u pritvoru, nalazeći da su ovako odmerene kazne adekvatne težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice optuženih kao učinilaca, kojom će se u odnosu na ove optužene u potpunosti postići svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42 KZ.

Iz napred navedenih razloga, žalba Tužioca za organizovani kriminal, u odnosu na optužene AA, BB, GG i ĐĐ, a kojom se predlaže izricanje kazni zatvora u dužem vremenskom trajanju, ocenjena je neosnovanom u ovom delu.

Po nalaženju ovoga suda, prvostepeni sud je u odnosu na optuženu DD i optuženog II, pravilno utvrdio kao olakšavajuće okolnosti činjenicu da do sada nisu osuđivani, te da je optužena DD majka punoletnog deteta, a optuženi II otac dvoje punoletne dece. Međutim, utvrđenim olakšavajućim okolnostima, prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj, što se osnovano ističe u izjavljenim žalbama.

  Stoga je ovaj sud, dajući pravilan značaj utvrđenim olakšavajućim okolnostima na strani optužene DD i II, ceneći i težinu krivičnih dela zbog kojih su oglašeni krivim, stepen krivice ovih optuženih, te motive izvršenja krivičnih dela, u odsustvu otežavajućih okolnosti, našao da navedene olakšavajuće okolnosti u konkretnom slučaju opravdavaju izricanje uslovne osude, obzirom da ukazuju da će se u odnosu na ove optužene i samim upozorenjem uz pretnju kaznom u potpunosti postići svrha izricanja krivičnih sankcija propisana odredbom člana 4 KZ, te je uvažavanjem žalbi optužene DD i njenog branioca, te branilaca optuženog II u delu koji se odnosi na odluku o kazni, prvostepenu presudu preinačio tako što je optuženima na osnovu odredaba članova 64, 65 i 66 KZ izrekao uslovne osude, tako što je optuženoj DD zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, a optuženom II kao pravilno odmerenu kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, te odredio da se ove kazne prema optuženima neće izvršiti ukoliko za vreme od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učine nova krivična dela, nalazeći da su ovako odmerene uslovne osude adekvatne težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice optuženih kao učinilaca, istovremeno određujući da će se u slučaju opoziva uslovnih osuda optuženima u kazne zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru.

  Iz istih razloga, žalba Tužioca za organizovani kriminal, kojom se predlaže izricanje strožih kazni optuženima DD i II, ocenjena je neosnovanom.

Neosnovani su i žalbeni navodi optuženog AA, njegovog branioca, optuženog ĐĐ i njegovog branioca, te branilaca optuženih VV i BB u delu u kojem se prvostepena presuda pobija zbog odluke o oduzimanju imovinske koristi, meri bezbednosti i troškovima krivičnog postupka, te sudskom paušalu.

Naime, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je na osnovu odredaba članova 87, te članova 78 i 79 KZ prema optuženima AA, BB, VV i ĐĐ izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta – mobilnih telefona, koji su navedeni u izreci prvostepene presude, a imajući u vidu da su ovi mobilni telefoni upotrebljeni za izvršenje krivičnih dela, zbog kojih su oglašeni krivim.

Prvostepeni sud je pravilno postupio i kada je na osnovu odredbe člana 193 i 196 ZKP-a ove optužene obavezao da plate troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, te kada ih je obavezao da na ime sudskog paušala plate, i to optuženi AA, BB i ĐĐ iznose od po 25.000,00 dinara, a optuženi VV iznos od 20.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, imajući u vidu dužinu trajanja i složenost krivičnog postupka.

Takođe, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je na osnovu odredbe člana 85 KZ prema optuženom AA izrekao meru bezbednosti zabrane vršenja advokatske delatnosti u trajanju od 5 godina, obzirom na činjenicu da je optuženi kao advokat učinio krivična dela zbog kojih je oglašen krivim.

Najzad, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je na osnovu odredbe člana 367 stav 7 KZ od optuženih oduzeo imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnih dela, i to od optuženog AA iznos od 4.800 evra, od optuženog BB iznos od 1.400 evra, od optužene GG iznos od 2.450 evra, a od optuženog ĐĐ iznos od 600 evra te kada je obavezao ove optužene da navedene iznose plate u korist budžeta Republike Srbije, u dinarskoj protivvrednosti, obzirom da su navedene iznose optuženi pribavili izvršenjem krivičnih dela zbog kojih su oglašeni krivim.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na krivična dela opisana pod tačkom I-6 izreke presude, zbog kojih su optuženi ŽŽ, JJ i JJ1 oglašeni krivim, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, nalazi da je prvostepena presuda u ovom delu doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP (iz člana 438 stav 2 tačka 2 novog ZKP), obzirom da presuda ne sadrži razloge o činjenicama koje su bile predmet dokazivanja, pri čemu odlučnu činjenicu koja je predmet dokazivanja – koja se odnosi na neistinitost dijagnoze koja je postavljena od strane optužene ŽŽ u vezi zdravstvenog stanja optuženog JJ1, nije na nesumnjiv način utvrdio, a na koji način je i činjenično stanje u ovom delu nepotpuno utvrdio, što se osnovano ističe u žalbama branilaca optuženih ŽŽ, JJ i JJ1.

Naime, prvostepeni sud je optuženu ŽŽ oglasio krivom zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 stav 4 u vezi stava 1 u vezi sa članom 61 KZ, a optužene JJ i JJ1 zbog izvršenja po jednog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 stav 4 u vezi stava 1 podstrekavanjem – u vezi sa članom 34 KZ i jednog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355 stav 2 u vezi stava 1, s tim što je optuženi JJ1 oglašen krivim zbog izvršenja ovog krivičnog dela u produženom trajanju – u vezi sa članom 61 KZ, jer su, kako je to navedeno u izreci prvostepene presude, optužena JJ i JJ1 sa umišljajem podstrekli odgovorno lice – lekara specijalistu VMA, optuženu ŽŽ, da iskorišćavanjem svog službenog položaja pribavi korist optuženom JJ1, tako što su stupili u kontakt sa njom i rekli joj da je potrebno da se obezbedi prijem a zatim i lažna dijagnoza za optuženog JJ1 kako bi odložio izvršenje kazne zatvora, na šta je optužena ŽŽ pristala i obezbedila da se dana 18.02.2008. godine kao hitan slučaj na VMA primi optuženi JJ1 i zadrži do 22.02.2008. godine, te da je kao njegov odeljenski lekar sačinila neistinitu službenu ispravu – istoriju bolesti i epikrizu sa netačnom dijagnozom te konstatovala da je potrebno nastaviti ispitivanje, uraditi EEG dana 21.03.2008. godine i odlučiti o daljem dopunskom ispitivanju, a zatim je obezbedila da se dana 20.03.2008. godine optuženi ponovo primi na VMA kako bi izbegao i odložio izdržavanje kazne zatvora, zbog čega je 26.03.2008. godine sačinila još jednu neistinitu službenu ispravu – nalaz i istoriju bolesti, gde je konstatovala da se radi o akutnom oboljenju, odnosno epileptičkim krizama svesti, kao i nalaz od 21.05.2008. godine, sa dijagnozom epilepsija simptomatika, uz neistinitu konstataciju da kod pacijenta postoji kalcifikacija čeone oblasti mozga levo sa sumnjom na meningiom, koje neistinite javne isprave su optuženi JJ i JJ1 upotrebili kao prave radi odlaganja izvršenja kazne zatvora, te na osnovu kojih optuženi JJ1 nije upućen na izdržavanje kazne zatvora i koje je upotrebio kao dokaz da usled bolesti nije sposoban da pristupi na glavne pretrese i da nije sposoban da prati dalji tok postupka u krivičnim postupcima koji su protiv njega vođeni u ovom periodu.

Obrazlažući svoju odluku u ovom delu, prvostepeni sud je na stranama 233, 234, 235, 236 i 237 pobijane presude, naveo da je na osnovu dokaza izvedenih u toku postupka na pouzdan način utvrđeno da je hospitalizacija optuženog JJ1 na Klinici za neurologiju VMA i sačinjavanje napred navedene istorije bolesti sa dijagnozama unapred dogovoreno između optužene ŽŽ i optuženih JJ1 i JJ, te da se u konkretnom slučaju radi o neistinitim konstatacijama koje su navedene u javnim ispravama – lekarskim izveštajima i otpusnim listama VMA, pri čemu nije na nesumnjiv način utvrdio odlučnu činjenicu u konkretnom slučaju – da li je dijagnoza koju je optužena ŽŽ postavila u odnosu na optuženog JJ1, istinita ili ne, odnosno da li su lekarski izveštaji i otpusna lista za ovog optuženog bile istinite ili neistinite sadržine, odnosno da li je u konkretnom slučaju optužena ŽŽ dala lažan nalaz ili ne, a koja činjenica je mogla biti utvrđena na nesumnjiv način samo određivanjem veštačenja zdravstvenog stanja optuženog JJ1 u tom periodu, i to od strane sudskog veštaka neurološke struke. Prvostepeni sud i pored predloga odbrane, nije odredio veštačenje zdravstvenog stanja optuženog JJ1 jer je našao, kako je to navedeno na strani 234 obrazloženja, da je dijagnoza bila unapred dogovorena između optuženih kako bi se izdejstvovalo odlaganje izvršenja kazne, izvodeći dalji zaključak da je lekarska dokumentacija u kojoj je navedeno da optuženi JJ1 boluje od epilepsije simptomatika – dokumentacija sa neistinitim sadržajem.

Međutim, prvostepeni sud se nije mogao sam upustiti u ocenu istinitosti ili neistinitosti dijagnoza, odnosno lekarskih izveštaja u odnosu na optuženog JJ1, što se osnovano ističe u izjavljenim žalbama, već je bio dužan da ovu činjenicu, koja je od odlučnog značaja za postojanje krivičnih dela zbog kojih su optuženi ŽŽ, JJ i JJ1 oglašeni krivim, na nesumnjiv način utvrdi, putem određivanja veštačenja od strane sudskog veštaka medicinske struke – neurologa, što je propustio da učini.

Takođe, prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri cenio ni iskaze saslušanih svedoka, dr VE i dr VE1, koji su se izjasnili na okolnosti snimanja i analiza koje su rađene tokom boravka optuženog JJ1 na Klinici za neurologiju VMA, niti odbranu optužene ŽŽ da je ona kritičnom prilikom u vezi sa postavljanjem dijagnoze kod optuženog JJ1 postupala po svim pravilima medicinske struke i da su sve dijagnoze koje je navela stvarne i istinite.

Naime, svedok dr VE1, načelnik Prvog odeljenja neurologije i pretpostavljeni optuženoj ŽŽ, u svom iskazu je objasnio da je prijem pacijenata na bolničko lečenje na VMA moguć samo preko službe hitne medicinske pomoći, da je prilikom prvog prijema optuženog JJ1 na lečenje 18.02.2008. godine dežurni lekar – neurolog bila dr VE3, koja je i primila optuženog na lečenje, uz konsultaciju sa načelnikom Klinike za neurologiju, profesorom dr VE, da je optuženi kao pacijent primljen sa početnom dijagnozom "kriza svesti" jer je prema anamnestičkim podacima tog dana imao gubitak svesti, zbog čega je i dovežen na VMA, te da je prema podacima iz istorije bolesti, profesor dr VE odredio da će optužena ŽŽ voditi tok pacijenta. Isti svedok objasnio je i da je optuženi JJ1 prvi put lečen na VMA u periodu od 18.02.2008. godine do 22.02.2008. godine, da u najvećem broju slučajeva ne postoje mogućnosti da se proveravaju anamnestički podaci koji se dobijaju od pacijenata, da se ovi podaci konstatuju a zatim se uradi neurološki nalaz, te da je u konkretnom slučaju doktorka VE3 obavila prijem pacijenta, a da je dalje lečenje nastavio ordinirajući lekar – optužena ŽŽ, te da je 20.02.2008. godine urađena elektroencelofalografija – EEG snimak, koji prema svom rezultatu niti potvrđuje niti isključuje epilepsiju, obzirom da je to dopunska dijagnostička metoda putem koje je moguće uočiti specifične promene koje ukazuju na epilepsiju, ali da ove promene obzirom na prirodu bolesti ne moraju da budu kontinuirane jer se manifestuju povremeno, u određenim vremenskim intervalima, da su pored toga urađene i druge uobičajene analize – analiza krvi i biohemijska analiza, te da su u prilogu otpusne liste dati i snimci skenera koji su urađeni 22.02.2008. godine i da se pored snimaka nalazi i tumačenje radiologa koji je konstatovao da na unutrašnjem sloju frontalne kosti – čeone kosti postoje određene promene, u vidu zadebljanja, odnosno pojačana kalcifikacija, koje promene, prema tumačenju koje je dao doktor radiolog, odgovaraju kalcifikovanom meningiomu, uz konstataciju da u samom mozgu nema patoloških promena. Svedok je objasnio i da ovakav nalaz skenera odgovara početnoj dijagnozi "konvulzivna kriza", ali da takvu dijagnozu nije potvrdio EEG nalaz, u kom slučaju bi se mogla konstatovati epilepsija, te je u otpusnoj listi navedeno da se radi o konvulzivnoj krizi, odnosno gibitku svesti sa grčevima, te da je ostala dijagnoza simptomatska glavobolja, kao i u anamnestičkim podacima.

Svedok dr VE1 je u svom iskazu naveo i da je optuženi JJ1 drugi put primljen na bolničko lečenje 20.03.2008. godine, i da je lečen do 26.03.2008. godine, te da je ponovo primljen sa dijagnozom kriza svesti, sa sumnjom na meningiom, radi dopunskog ispitivanja, te da se u drugoj istoriji bolesti nalazi snimak elektroencelofalografije posle deprivacije – spavanja, koji je dao rezultate u granicama normale, da je optuženom dat uput za magnetnu rezonancu dana 26.03.2008. godine, koja je istog dana i urađena, te da je i ovaj snimak dao rezultate u granicama normale, što je doktor radioneurolog u svom nalazu i naveo, da je konstatovano hronično zapaljenje sinusa, dok u lobanji nisu uočene nikakve patološke promene i meningiom, na koji je prethodno ukazivao snimak skenera, te da ovi nalazi nisu konstatovani u otpusnoj listi koja je rađena 26.03.2008. godine, jer je tog dana rađeno i snimanje magnetne rezonance.

Imajući u vidu ovakav iskaz svedoka dr VE1, koji je objasnio i da otpusnu listu potpisuju prvo ordinirajući lekar, zatim načelnik odeljenja i na kraju načelnik klinike, te da je i načelnik klinike – dr VE u svom iskazu objasnio da mu je optužena ŽŽ napomenula da se kod optuženog JJ1 radi o ozbiljnom neurološkom stanju prilikom prijema, te da je između dve hospitalizacije optuženi bio kabinetski pregledan, i to 18.03.2008. godine, kada je optužena ŽŽ citirala nalaz skenera, dala dijagnozu i uvela terapiju, uz pisani nalaz lekara koji je očitao snimak i dao nalaz, te da je istakao da on ne može da se niti složi niti da osporava dijagnozu optužene ŽŽ, te da su optuženom, evidentno u cilju postavljanja dijagnoze, urađeni skener glave i magnetna rezonanca, to je, po oceni ovoga suda, za sada, nejasan i neprihvatljiv zaključak prvostepenog suda da je optužena ŽŽ sačinila neistinit lekarski izveštaj i dala netačnu dijagnozu u odnosu na optuženog JJ1.

Takođe, nejasan je stav prvostepenog suda da, kako je to navedeno na strani 231 pobijane presude, neće komentarisati iskaze svedoka dr VE1 i dr VE u delu u kojem su se izjašnjavali o dijagnozama koje su navedene u istoriji bolesti za optuženog JJ1, a koje su navedene u izreci presude, imajući u vidu da je u konkretnom slučaju upravo tačnost dijagnoze od odlučnog značaja za postojanje kako krivičnog dela koje se optuženoj ŽŽ stavlja na teret, tako i za pravnu kvalifikaciju krivičnih dela koja su optuženima JJ1 i JJ stavljene na teret, a obzirom na prirodu ovih krivičnih dela. Ovo posebno kada se ima u vidu da prvostepeni sud radi utvrđivanja ove odlučne činjenice nije čak ni odredio veštačenje od strane stručnog lica – sudskog veštaka medicinske struke iz oblasti neurologije.

Kako, dakle, prvostepeni sud u pobijanoj presudi nije na nesumnjiv način utvrdio da li je dijagnoza, odnosno lekarski izveštaj koji je od strane optužene ŽŽ dat za optuženog JJ1 istinit ili neistinit, pri čemu se u odnosu na ovu odlučnu činjenicu prvostepeni sud nije upustio u ocenu iskaza ključnih svedoka – dr VE1 i dr VE, niti se upustio u ocenu istinitosti sadržine medicinske dokumentacije koju je sačinila optužena ŽŽ kritičnom prilikom, to je, postupajući na ovaj način, učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 novog ZKP, obzirom da presuda ne sadrži razloge o činjenicama koje su bile predmet dokazivanja, pri čemu odlučnu činjenicu koja je predmet dokazivanja nije na nesumnjiv način utvrdio, a na koji način je činjenično stanje u ovom delu nepotpuno utvrdio, što se osnovano ističe u žalbama branilaca optuženih ŽŽ, JJ i JJ1.

Imajući u vidu navedene propuste, koje je prvostepeni sud učinio u odnosu na krivična dela zbog kojih su navedeni optuženi oglašeni krivim tačkom I-6 izreke prvostepene presude, na koje se osnovano ukazuje u izjavljenim žalbama, to je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, uvažavanjem ovih žalbi, prvostepenu presudu ukinuo u ovom delu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će postupiti po primedbama i uputstvima na koje mu je ukazano, pa će, nakon što na nesumnjiv način utvrdi da li je dijagnoza, odnosno lekarski izveštaj – neistinit, koji je optužena ŽŽ sačinila u odnosu na zdravstveno stanje optuženog JJ1, doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u ovom delu, pri čemu će oceniti i da li je i dalje funkcionalno nadležan da postupa u ovom delu, odnosno da li funkcionalna nadležnost eventualno pripada redovnom sudu u odnosu na ova krivična dela.

Prilikom donošenja odluke, prvostepeni sud će imati u vidu i da je za postojanje krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 355 stav 2 u vezi stava 1 KZ, zbog kojeg su optuženi JJ i JJ1 oglašeni krivim, nužno da učinilac napravi lažnu ili preinači pravu ispravu, odnosno da je to učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona, te da se pod lažnom ispravom podrazumeva isprava koja ne potiče od lica koje je na njoj označeno kao izdavalac, a da se pod preinačenom ispravom podrazumeva ona isprava u kojoj je bitno izmenjen njen sadržaj, dakle da ne može postojati krivično delo falsifikovanje isprave ni u jednom od predviđenih oblika u slučaju da je isprava sa neistinitom sadržinom napravljena i izdata od strane lica koje je na njoj označeno kao njen izdavalac, te u ovom smislu oceniti radnje koje su optuženima stavljene na teret, imajući u vidu da je optužena ŽŽ u svojstvu lekara VMA sačinila izveštaj i postavila dijagnozu za optuženog JJ1, odnosno da je potpisala ispravu – lekarski izveštaj koja potiče od lica koje je njen izdavalac.

  U tom smislu, ukoliko prvostepeni sud utvrdi da je optužena ŽŽ unela neistinite podatke u otpusne liste i lekarski izveštaj za optuženog JJ1, dakle da je napisala netačnu dijagnozu, te se u njenim radnjama eventualno mogu steći bitni elementi krivičnog dela falsifikovanja službene isprave iz člana 357 stav 1 KZ, imajući u vidu činjenicu da je učinilac ovog krivičnog dela službeno lice koje u službenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese važan podatak, a u radnjama optuženih JJ1 i JJ bitni elementi istog krivičnog dela u podstrekavanju – u vezi sa članom 34 KZ, a ne bitni elementi krivičnog dela zbog kojih su optuženi prvostepenom presudom oglašeni krivim.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, nije se upuštao u ocenu pravilnosti i zakonitosti prvostepene presude u delu koji se odnosi na stav II, III i IV izreke presude. Naime, stavom II izreke prvostepene presude, optuženi AA, BB, GG i VV na osnovu odredbe člana 355 tačka 2 ZKP oslobođeni su od optužbe da su izvršili, i to optuženi AA krivično delo zločinačkog udruživanja iz člana 346 stav 1 KZ, a optuženi BB, GG i VV krivično delo zločinačkog udruživanja iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ, a stavom III i IV izreke presude, na osnovu člana 354 tačka 1 ZKP, odbijena je optužba u odnosu na optuženog AA za krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ u vezi sa članovima 33 i 34 KZ i krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 6 u vezi stava 1 u vezi sa članom 34 KZ, u odnosu na KK za krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ, u odnosu na optuženu LL za krivično delo davanje mita iz člana 368 stav 1 KZ, za optuženu ŽŽ u odnosu na krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 6 u vezi stava 1 KZ i u odnosu na optuženu DD za krivično delo davanje mita iz člana 368 stav 1 KZ. Kako u ovom delu prvostepena presuda nije bila predmet pobijanja niti žalbom Tužioca za organizovani kriminal, niti žalbama optuženih i njihovih branilaca, to se ovaj sud nije ni upuštao u ocenu pravilnosti i zakonitosti pobijane presude u ovom delu.

Prilikom donošenja odluke, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, imao je u vidu i ostale žalbene navode optuženih i njihovih branilaca, ali ih nije posebno obrazlagao u ovoj odluci, obzirom da se njima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost prvostepene presude, nalazeći da su bez uticaja na drugačiju odluku.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba članova 457, 458 i 459 ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar,       Predsednik veća-sudija,
Snežana Medenica, s.r.     Slobodan Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)