Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.10.2011.

Kž1 Po1 15/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
POSEBNO ODELjENjE
Kž1 Po1 15/11
Dana: 20.10.2010. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9


U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudije Zorana Savića, predsednika veća, sudija Aleksandre Zlatić, Mirjane Popović, Duška Milenkovića i Vučka Mirčića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Zoricom Avramović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 1 KZ i dr., odlučujući o žalbama Tužioca za organizovani kriminal, okrivljenog AA i njegovog branioca adv. AB, branioca okrivljenog BB, adv. BA, branilaca okrivljenog VV, adv. VA i VA1, okrivljenog GG i njegovog branioca, adv. GA, okrivljenog DD i njegovog branioca, adv. DA, okrivljenog ĐĐ i njegovog branioca, adv. ĐA, izjavljenim protiv presude Posebnog odeljenja - Višeg suda u Beogradu, K.P.36/09 – K-Po1.br.211/10 od 24.12.2010. godine, u sednici veća održanoj u smislu čl. 375 ZKP-a, dana 20. oktobra 2011. godine, doneo je


P R E S U D U


ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal, okrivljenog AA i njegovog branioca adv. AB, branioca okrivljenog BB adv. BA, branilaca okrivljenog VV adv. VA i VA1, okrivljenog GG i njegovog branioca adv. GA, okrivljenog DD i njegovog branioca adv. DA, okrivljenog ĐĐ i njegovog branioca adv. ĐA, a presuda Posebnog odeljenja - Višeg suda u Beogradu, K.P.36/09 – K-Po1.br.211/10 godine od 24.12.2010. godine, POTVRĐUJE.



O b r a z l o ž e nj e

Presudom Posebnog odeljenja - Višeg suda u Beogradu, K.P.36/09 – K-Po1.br.211/10 godine od 24.12.2010. godine, okrivljeni AA, BB, EE, VV, GG, ĐĐ i DD oglašeni su krivima, i to:
-okrivljeni AA zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 1 KZ, krivičnog dela razbojništvo iz čl. 206 st. 1 u vezi čl. 33 KZ, dva krivična dela razbojništvo iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 33 KZ i jednog produženog krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 st. 1 KZ;
-okrivljeni BB zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 KZ, krivičnog dela razbojništvo iz čl. 206 st. 1 u vezi čl. 33 KZ, dva krivična dela razbojništvo iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 33 KZ, jednog produženog krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz čl. 346 st. 1 KZ, krivičnog dela teško ubistvo iz čl. 114 st. 1 tačka 6 KZ i jednog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz čl. 355 st. 2 u vezi st. 1 KZ;
-okrivljeni EE zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 KZ, krivičnog dela razbojništvo iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 33 KZ, krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanju javnog reda i mira iz čl. 23 st. 1 Zakona o javnom redu i miru i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz čl. 355 st. 2 u vezi st. 1 KZ;
-okrivljeni VV zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 KZ, krivičnog dela razbojništvo iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 33 KZ i krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz čl. 246 st. 1 KZ;
-okrivljeni GG zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 KZ, krivičnog dela razbojništvo iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 33 KZ i krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanju javnog reda i mira iz čl. 23 st. 1 Zakona o javnom redu i miru;
-okrivljeni DD zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 KZ i dva krivična dela razbojništvo u pomaganju iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 35 KZ i
-okrivljeni ĐĐ zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 KZ i jednog krivičnog dela razbojništvo iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 33 KZ.

Pobijanom presudom prvostepeni sud je okrivljenima prethodno utvrdio pojedinačne kazne, a zatim ih osudio na jedinstvene kazne zatvora primenom odgovarajućih zakonskih propisa, pa je tako:

Okrivljenom AA prethodno utvrdio za krivično delo zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine, za krivično delo razbojništvo iz čl. 206 st. 1 u vezi čl. 33 KZ opisano pod takom 2, izvršeno u Novoj Pazovi kaznu zatvora u trajanju od 2 /dve/ godine i 6 /šest/ meseci, za krivično delo razbojništvo iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 33 KZ opisano pod tačkom 3 izreke presude izvršeno u Požarevcu kaznu zatvora u trajanju od 3 /tri/ godine i 6 /šest/ meseci, za krivično delo razbojništvo iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 33 KZ opisano u tački 4 izreke presude izvršeno u Zrenjaninu kaznu zatvora u trajanju od 3 /tri/ godine i 6 /šest/ meseci i za produženo krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 st. 1 KZ opisano pod tačkama 3 i 4 izreke presude kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine, pa je okrivljenog AA osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 /osam/ godina u koju će mu se uračunati i vreme provedeno u pritvoru;

Okrivljenom EE prvostepeni sud je prethodno utvrdio za krivično delo zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 u vezi st. 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 /četiri/ meseca, za krivično delo razbojništvo iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 33 KZ opisanog pod tačkom 4 izreke presude izvršenog u Zrenjaninu kaznu zatvora u trajanju od 4 /četiri/ godine, za krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanju javnog reda i mira iz čl. 23 st. 1 Zakona o javnom redu i miru opisanog pod tačkom 5 izreke presude kaznu zatvora u trajanju od 7 /sedam/ meseci i za krivično delo falsifikovanje isprave iz čl. 355 st. 2 u vezi st. 1 KZ opisanog pod tačkom 5 izreke presude kaznu zatvora u trajanju od 6 /šest/ meseci, pa je okrivljenog EE osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 /pet/ godina u koju će mu se uračunati i vreme provedeno u pritvoru;

Okrivljenom BB prvostepeni sud je prethodno utvrdio za krivično delo zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 u vezi st. 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 /četiri/ meseca, za krivično delo razbojništvo iz čl. 206 st. 1 u vezi čl. 33 KZ opisano pod tačkom 2 izreke presude izvršeno u Novoj Pazovi kaznu zatvora u trajanju od 2 /dve/ godine, za krivično delo razbojništvo iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 i čl. 33 KZ opisanog u tački 3 izreke presude koje je izvršeno u Požarevcu kaznu zatvora u trajanju od 3 /tri/ godine, za krivično delo razbojništvo iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 33 KZ opisanog pod tačkom 4 izreke presude izvršeno u Zrenjaninu kaznu zatvora u trajanju od 3 /tri/ godine, za jedno produženo krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 st. 1 KZ opisanog u tačkama 3 i 4 izreke presude kaznu zatvora u trajanju od 8 /osam/ meseci, za krivično delo teško ubistvo iz čl. 114 st. 1 tačka 6 KZ opisanog u tački 5 izreke presude kaznu zatvora u trajanju od 20 /dvadeset/ godina i za jedno krivično delo falsifikovanje isprave iz čl. 355 st. 2 u vezi st. 1 KZ opisanog pod tačkom 5 izreke presude kaznu zatvora u trajanju od 5 /pet/ meseci, pa je okrivljenog BB osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 /dvadeset/ godina, u koju će mu se uračunati i vreme provedeno u pritvoru;

Okrivljenom VV prvostepeni sud je prethodno utvrdio za krivično delo zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 u vezi st. 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 /četiri/ meseca, za krivično delo razbojništvo iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 33 KZ opisanog u tački 4 izreke presude izvršeno u Zrenjaninu kaznu zatvora u trajanju od 3 /tri/ godine i za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz čl. 246 st. 1 KZ opisano pod tačkom 6 izreke presude kaznu zatvora u trajanju od 2 /dve/ godine, pa je okrivljenog VV osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 /četiri/ godine u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru;

Okrivljenom GG sud je prethodno utvrdio za krivično delo zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 u vezi st. 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 /četiri/ meseca, za krivično delo razbojništvo iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 33 KZ opisano pod tačkom 4 izreke presude izvršeno u Zrenjaninu kaznu zatvora u trajanju od 3 /tri/ godine, za krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanje javnog reda i mira iz čl. 23 st. 1 Zakona o javnom redu i miru kaznu zatvora u trajanju od 7 /sedam/ meseci, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 /tri/ godine i 8 /osam/ meseci u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru;

Okrivljenom DD prvostepeni sud je prethodno utvrdio za krivično delo zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 u vezi st. 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 /četiri/ meseca, za krivično delo razbojništvo u pomaganju iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 KZ u vezi čl. 35 KZ opisanog pod tačkom 3 izreke presude izvršenog u Požarevcu kaznu zatvora u trajanju od 3 /tri/ godine i za krivično delo razbojništvo u pomaganju iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 35 KZ opisanog pod tačkom 4 izreke presude izvršeno u Zrenjaninu kaznu zatvora u trajanju od 3 /tri/ godine, pa je okrivljenog DD osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 /četiri/ godine u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru;

Okrivljenom ĐĐ prvostepeni sud je prethodno utvrdio za krivično delo zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 u vezi st. 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 /četiri/ meseca i za krivično delo razbojništvo iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 33 KZ opisanog pod tačkom 3 izreke presude izvršenog u Požarevcu kaznu zatvora u trajanju od 3 /tri/ godine i 6 /šest/ meseci, pa je okrivljenog ĐĐ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 /tri/ godine i 7 /sedam/ meseci u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru.

Istom presudom okrivljeni AA i BB obavezani su da na ime naknade štete prouzrokovane izvršenjem krivičnog dela u zlatarskoj radnji “AA” u Novoj Pazovi, plate oštećenoj OO iznos od 989.989,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni AA i BB obavezani su da solidarno sa okrivljenim DD i ĐĐ na ime naknade štete prouzrokovane izvršenjem krivičnog dela u zlatarskoj radnji "BB" u Požarevcu plate oštećenom OO1 iznos od 7.451.904,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeni OO1 za preostali deo svog odštetnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni su obavezani i da na ime naknade troškova krivičnog postupka plate i to okrivljeni AA iznos od 26.950,00 dinara, okrivljeni EE iznos od 16.245,00 dinara, okrivljeni BB iznos od 175.398,00 dinara, okrivljeni VV iznos od 268.660,00 dinara, okrivljeni GG iznos od 260.020,00 dinara, okrivljeni DD iznos od 500.098,00 dinara a okrivljeni ĐĐ iznos od 31.450,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

-Tužilac za organizovani kriminal zbog odluke o kazni – čl. 367 tačka 4 u vezi čl. 371 st. 1 ZKP-a u odnosu na okrivljene AA, VV i DD, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu uvažavajući žalbu preinači prvostepenu presudu Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K-Po1.br.211/2010 (K.P.br.36/09) od 24.12.2010. godine u pogledu odluke o kazni tako što će okrivljenima AA, VV i DD izreći strožije jedinstvene kazne zatvora;

-okrivljeni AA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud ukine presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno presuđenje;

-branilac okrivljenog AA, adv. AB, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, bitne povrede odredaba krivičnog postupka i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud kao drugostepeni, nakon razmatranja žalbe i njenih navoda ukine presudu Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.P.36/09, K-Po1.br.211/10 od 24.12.2010. godine, kojom je optuženi AA, oglašen krivim za krivično delo zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 1 KZ, za krivično delo razbojništva iz čl. 206 st. 1 u vezi čl. 33 KZ izvršeno u Novoj Pazovi, za krivično delo razbojništvo iz čl. 206 st. 1 u vezi čl. 33 KZ izvršeno u Požarevcu, za krivično delo razbojništvo iz čl. 206 st. 1 u vezi čl. 33 KZ izvršeno u Zrenjaninu i za produženo krivično delo nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 st. 1 KZ je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenog BB, adv. BA, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 1 tačka 11 ZKP-a, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje tokom kojeg bi bili otklonjeni nedostaci na koje je ukazano žalbom, kao i da optuženi i njegov branilac budu obavešteni o sednici veća na kojoj će biti odlučivano po žalbi;

-branioci okrivljenog VV, adv. VA i VA1, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu kao žalbeni sud uvaži žalbu i pobijanu presudu preinači tako što će optuženog VV osloboditi od optužbe za krivično delo koje mu se tačkom 1 izreke pobijane presude stavlja na teret, a za krivična dela koja su mu stavljena na teret tačkama 4 i 6 izreke presude utvrditi blaže kazne i potom izreći blažu jedinstvenu kaznu zatvora;

-okrivljeni GG, bez navođenja zakonskih osnova zbog kojih pobija ožalbenu presudu, dok iz sadržine žalbe proizilazi da pobija ožalbenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u odnosu na krivično delo zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 KZ, navodeći da to krivično delo nije izvršio, dok iz sadržine žalbe proizilazi da presudu pobija i zbog odluke o kazni;

-branilac okrivljenog GG, adv. GA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji i troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, preinači ožalbenu presudu i oslobodi okrivljenog GG optužbe za izvršenje krivičnog dela zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 u vezi st. 1 KZ, te da ukoliko utvrdi da je kriv za izvršenje i ovog krivičnog dela ublaži mu trajanje svake pojedinačne kazne a zatim jedinstvene kazne, te da ukoliko ne usvoji navedeni predlog ožalbenu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje kao i da Apelacioni sud u Beogradu pozove okrivljenog i branioca na sednicu žalbenog veća;

-okrivljeni DD, zbog bitne povrede ZKP-a, netačno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o kazni, sa predlogom da drugostepeni sud prvostepenu presudu preinači i da mu izrekne blažu kaznu u uverenju da bi to bila apsolutno zakonita i pravična odluka;

-branilac okrivljenog DD, adv. DA, zbog bitne povrede ZKP-a, netačno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud pobijanu presudu preinači, tako što će okrivljenog DD osloboditi od krivične odgovornosti ili da presudu ukine i vrati je prvostepenom sudu na ponovno razmatranje, sa molbom da sud okrivljenog i branioca pozove na sednicu veća prilikom rešavanja po izjavljenoj žalbi;

-okrivljeni ĐĐ, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine presudu prvostepenog suda i predmet krivice okrivljenog ĐĐ vrati istom sudu na ponovno suđenje ili da preinači presudu prvostepenog suda tako što će optuženog oglasiti krivim za krivično delo razbojništvo u pomaganju iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 35 KZ i shodno odredbi čl. 56 Krivičnog zakonika primenom instituta ublažavanja kazne izrekne mu kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, a da za krivično delo zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 u vezi st. 1 KZ i naknadu štete prouzrokovane izvršenjem krivičnog dela donese oslobađajuću presudu;

-branilac okrivljenog ĐĐ, adv. ĐA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji i imovinsko-pravnom zahtevu, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine presudu prvostepenog suda i predmet krivice optuženog ĐĐ vrati istom sudu na ponovno suđenje ili da preinači presudu prvostepenog suda tako što će optuženog oglasiti krivim za krivično delo razbojništva u pomaganju iz čl. 206 st. 3 u vezi st. 1 u vezi čl. 35 KZ i shodno odredbi čl. 56 Krivičnog zakonika primenom instituta ublažavanja kazne izrekne mu kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, a da za krivično delo zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 u vezi st. 1 KZ i naknadu štete prouzrokovane izvršenjem krivičnog dela donese oslobađajuću presudu.

Tužilac za organizovani kriminal je u podnesku Ktž.br.197/11 od 30.06.2011. godine predložio da Apelacioni sud uvaži žalbu Tužilaštva za organizovani kriminal Kt.S.br.14/09 od 27.04.2011. godine, izajvljenu protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K-Po1.br.211/2010 (K.P.br.36/09) od 24.12.2010. godine i preinači pobijanu presudu u pogledu odluke o kazni tako što će okrivljenima AA, VV i DD izreći strožije jedinstvene kazne zatvora. Što se tiče žalbi advokata GA branioca okrivljenog GG, advokata DA branioca okrivljenog DD, adv. ĐA branioca okrivljenog ĐĐ, advokata AB branioca okrivljenog AA, advokata VA i VA1 branioca okrivljenog VV i žalbi okrivljenih GG, DD, ĐĐ i AA takođe izjavljenih protiv presude Višeg suda u Beogradu – Posebnog odeljenja K.Po1 br. 211/10 (KP.br.36/09) od 24.12.2010. godine, kao i razloga za pobijanje presude i predloga iznetih u tim žalbama, po mišljenju tužilaštva nema povreda na koje se pozivaju i na koje ukazuju branioci okrivljenih i sami okrivljeni, te da nije dovedeno u pitanje utvrđeno činjenično stanje, pa je u skladu sa takvim stavom Tužilaštva za organizovani kriminal predložio da ih Apelacioni sud odbije kao neosnovane.

Apelacioni sud u Beogradu, održao je sednicu veća dana 20.10.2011. godine u smislu člana 375 ZKP kojoj su prisustvovali zamenik Tužioca za organizovani kriminal Željko Jočić, okrivljeni AA i njegov branilac adv. AB, okrivljeni BB, okrivljeni GG i njegov branilac adv. GA, okrivljeni DD i njegov branilac adv. DA, a u odsustvu uredno obaveštenog branioca okrivljenog BB adv. BA, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno za pobijanom presudom, žalbama i izjašnjenjem Tužioca za organizovani kriminal, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog izjašnjenja Tužioca za organizovani kriminal datog u napred navedenom pismenom podnesku, našao:

Žalbe su neosnovane.

Ispitujući prvostepenu presudu, po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 380 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu, nalazi da ista ne sadrži bitne povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku iz člana 368 stav 1 tačka 1, 5, 6 i 8 do 11 ZKP i da na štetu okrivljenih nije povređen Krivični zakon, a u odnosu na koje povrede povodom izjavljenih žalbi, drugostepeni sud, prvostepenu presudu ispituje po službenoj dužnosti.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu pobijana presuda ne sadrži, ni pored napred navedenih bitnih povreda odredaba ZKP, ni druge bitne povrede, na koje se ukazuje izjavljenim žalbama okrivljenih i branilaca.

Žalbama okrivljenih i branilaca, prvostepena presuda pobija se zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, a koji žalbeni navodi se svode na zaključke okrivljenih i branilaca da je presuda nerazumljiva i protivrečna sama sebi i razlozima koji su dati, a iznete žalbene navode Apelacioni sud u Beogradu ocenjuje kao neosnovane imajući u vidu da je prvostepeni sud donoseći pobijanu presudu dao jasne i uverljive razloge o svim odlučnim činjenicama u konketnoj krivično pravoj stvari, a koje kao pravilno utvrđene u potpunosti prihvata i ovaj sud, te nalazi da žalbenim navodima pravilnost, a ni zakonitost pobijane presude nije dovedena u pitanje, s obzirom da presuda sadrži sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za pravilnu primenu zakona, kao i da obrazloženje ožalbene presude sadrži sve razloge o odlučnim činjenicama iz kojih se jasno i nedvosmisleno zaključuje da su okrivljeni izvršili krivična dela za koja su oglašeni krivima, pri čemu su navedene radnje koje su okrivljeni preduzeli prilikom izvršenja istih.

Takođe, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu prvostepeni sud je na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih dokaza bliže navedenih u obrazloženju pobijane presude, u sklopu iznetih odbrana okrivljenih kao i ostalih izvedenih dokaza pravilno utvrdio sve odlučne činjenice koje su od značaja za pravilno i zakonito presuđenje u konkretnoj krivično pravnoj stvari, odnosno pravilno je utvrdio, kako one činjenice koje čine objektivna obeležja krivičnih dela koja su okrivljenima stavljena na teret, tako i činjenice i okolnosti koje se tiču subjektivnog odnosa okrivljenih prema učinjenim krivičnim delima, o čemu je sud dao jasne i uverljive razloge, koje u svemu kao pravilno utvrđene prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, zbog čega su suprotni žalbeni navodi branilaca i okrivljenih ocenjeni kao neosnovani. Naime, iz razloga navedenih u obrazloženju pobijane presude jasno proizilazi da su okrivljeni izvršili krivično pravne radnje koje su im optužnicom stavljene na teret, a za koje su oglašeni krivima, dok se iz pobijane presude jasno može zaključiti na koji način je prvostepeni sud izvršio ocenu izvedenih dokaza i odbrane samih okrivljenih, a što je u skladu sa sadržinom dokaza na kojima se zasniva prvostepena presuda.

Apelacioni sud u Beogradu imao je u vidu i ostale žalbene navode okrivljenih i njihovih branilaca, kojima se ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ali kako se izjavljenim žalbama u ovom delu u suštini pobija činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, to je prvostepena presuda u ovom smislu i ispitana, a žalbeni navodi u ovom delu ocenjeni kao neosnovani.

Navodi okrivljenog AA koje je izneo na javnoj sednici pred drugostepenim sudom, a u kojima navodi da je povređeno njegovo pravo na odbranu, jer mu nakon izmene optužnice dana 16.11.2010. godine nije omogućeno da se o istoj izjasni, ocenjeni su kao neosnovani. Ovo s toga što je okrivljeni izmenjenu optužnicu primio dana 17.11.2010. godine, a da je sledeći glavni pretres održan 20.12.2010. godine pri čemu je okrivljeni imao vremena da se upozna sa izmenjenom optužnicom, jer je od prijema optužnice do sledećeg glavnog pretresa protekao rok od 30 dana, a u kom roku se okrivljeni nije izjašnjavao o izmenjenoj optužnici, odnosno nije imao primedbi, pa po nalaženju ovog suda u konkretnom slučaju nije došlo do povrede prava na odbranu okrivljenih.

Po nalaženju ovog suda neosnovano se žalbama okrivljenih i branilaca pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Ovo stoga što je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i svestrano i pravilno ocenjenih dokaza i odbrana okrivljenih, kako pojedinačno tako i u međusobnoj povezanosti, pravilno, pouzdano i u potpunosti utvrdio sve one činjenice koje su odlučne za donošenje zakonite presude u ovoj krivično-pravnoj stvari, a za koji svoj stav je u obrazloženju ožalbene presude dao jasne i uverljive razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu.

Činjenično stanje u konkretnoj krivično-pravnoj stvari prvostepeni sud je utvrdio na osnovu odbrana okrivljenih, kao i na osnovu iskaza svedoka koji su saslušani tokom postupka, te na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka kao i njihovih iskaza koje su davali na glavnom pretresu i to sudskih veštaka psihijatra dr SS, balističara SS1, veštaka specijaliste sudske medicine dr SS2, te na osnovu brojnih pismenih dokaza koji su navedeni na strani 31, 32, 33 i 34 obrazloženja ožalbene presude, a koje dokaze je prvostepeni sud deljano interpretirao, svestrano analizirao i cenio, te doveo u vezu sa odbranama okrivljenih i utvrdio činjenično stanje kako je to navedeno u izreci prvostepene presude.

Naime, činjenično stanje vezano za krivično delo opisano pod 2 izreke prvostepene presude, a koje je izvršeno dana 18.03.2009. godine u Novoj Pazovi u zlatarskoj radnji “AA”, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu odbrane okrivljenog AA, kao i na osnovu ostalih dokaza koje je izveo tokom postupka i to na osnovu zapisnika o uviđaju MUP-a Srbije – Policijske uprave Stara Pazova od 18.03.2009. godine, na osnovu odštetnog zahteva Samostalne zanatske radnje “AA”, na osnovu iskaza oštećene OO, iskaza svedoka TT, zapisnika o prepoznavanju lica sačinjenog u MUP-u - Policijska uprava Novi Sad 13.04.2009. godine, te na osnovu iskaza svedoka TT1 i TT2.

Svedok – oštećena OO, je tokom postupka deljano opisala kritični događaj i navela da je dana uoči kritičnog događaja oko 19.00 časova, dok je u radnji bila sa suprugom i prijateljicom TT ušao mladić koji na sebi imao velike naočare i kačket, a koji je tražio da pogleda muški prsten koji mu je ona dala, da je probao prsten i vratio na pult, te da je zatim izašao iz radnje, da bi narednog dana oko 16.30 časova, dok je ona bila sama u radnji ponovo ušao isti mladić i tražio da pogleda veće zlatne lance koje mu je ona iznela i to zajedno sa fasciklom u kojoj su se nalazili i spustila na pult, da ju je on nakon toga snažno obema rukama gurnuo od grudi od čega se ona zateturala, a on je zgrabio fasciklu sa nakitom i istrčao iz radnje, da je ona potrčala za njim, stigla ga ispred frizerskog salona, uhvatila ga za jaknu, te da se on tada okrenuo i udario je, pa su oboje pali, nakon čega je ustao i pobegao prema kolima “Dačija”, plave boje, bez zadnje registarske tablice koja su bila u pokretu. Iskaz navedenog svedoka u potpunosti je potvrđen odbranom okrivljenog BB koji je i sam potvrdio da je dan pre kritičnog događaja ulazio u navedenu zlatarsku radnju sa namerom da oduzme zlatni nakit ali da je od te ideje odustao jer prodavačica nije bila sama, da je tada samo pogledao muško prstenje, a narednog dana je iz iste radnje oduzeo fasciklu sa zlatnim lancima, pobegao iz radnje i utrčao u kola “Dačija logan”, plave boje u kojima ga je čekao AA, te da su se zajedno odvezli. U prilog ovako utvrđenom činjeničnom stanju govore i iskazi svedoka TT i TT1, koji su se izjašnjavali na okolnosti da su okrivljenom AA kritičnom prilikom pozajmili vozilo „Dačija“, a činjenično stanje potvrđeno je i zapisnikom o prepoznavanju lica iz koga je utvrđeno da je oštećena OO između pet lica sa sigurnošću prepoznala okrivljenog BB, kao osobu koja je oduzela zlatni nakit iz radnje. Naime, na osnovu svih izvedenih dokaza pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni BB zajedno i po dogovoru sa okrivljenim AA iz zlatarske radnje u Novoj Pazovi, oduzeo zlatni nakit, a zatim pobegao i ušao u kola u kojima ga je po dogovoru čekao AA, sa kojim je i prethodnog dana dolazio do navedene radnje.

Pravilno je postupio prvostepeni sud kada nije prihvatio odbranu okrivljenog BB u delu u kome je naveo da u zlatarskoj radnji nije primenio silu, odnosno da nije gurnuo oštećenu OO, te da je samo sa pulta uzeo fasciklu sa zlatnim nakitom, pravilno nalazeći da je takva njegova odbrana u suprotnosti sa iskazom oštećene OO koja je detaljno opisala kritični događaj na logičan i ubedljiv način, pri čemu je bila kategorična pri svojim tvrdnjama da je okrivljeni gurnuo u grudi, te da je kasnije kada je počeo da beži i kada ga je ona sustigla i uhvatila za jaknu, okrivljeni udario, od čega je ona pala. Takođe, pravilno prvostepeni sud nije prihvatio ni odbranu okrivljenog AA koji je u svojoj odbrani negirao da je učestvovao u izvršenju krivičnog dela izvršenog u zlatarskoj radnji “AA”, već da je na dan kritičnog događaja bio u jednom stanu u Beogradu koji je krečio, pri čemu je takva njegova odbrana u suprotnosti sa izvedenim dokazima i to sa odbranom okrivljenog BB, koji je detaljno opisao način na koji su on i okrivljeni AA dolazili dva puta u Novu Pazovu, oba puta kolima marke “Dačija”, plave boje, koja je okrivljeni AA pozajmio od prijateljice TT3, a što je potvrdila i svedok TT3, te imajući u vidu da je činjenično stanje utvrđeno u prvostepenoj presudi potvrđeno iskazom svedoka OO, te ostalim izvedenim dokazima, pa je pravilno odlučio prvostepeni sud kada nije prihvatio odbranu okrivljenog AA.

Prvostepeni sud je tokom dokaznog postupka saslušao i svedoke TT4 i TT5. Svedok TT4 je naveo da je sa okrivljenim AA krečio stan u Beogradu i da su čitav taj dan proveli zajedno, dok je svedok TT5 pokušavao da objasni da je okrivljeni AA krečio njegov stan, međutim iskaze navedenih svedoka prvostepeni sud pravilno nije prihvatio, jer osim što su u suprotnosti sa ostalim izvedenim dokazima, kao i sa odbranom okrivljenog BB, isti su po pravilnoj oceni prvostepenog suda neubedljivi i nelogični, imajući u vidu da se svedok TT4 ne seća gde se nalazi stan koji su on i okrivljeni AA navodno kritičnog dana krečili, ne zna ime vlasnika tog stana, ne seća se ni tačnog vremena kada su započeli sa poslom, niti kada su isti završili, ne seća se imena čoveka koji je pravio proslavu, zbog koje je on žurio da završi sa ovim poslom i da se vrati u svoje selo, već se jedino seća da se sve dešavalo 18.03.2009. godine, pri čemu i svedok TT5 nema saznanja o nizu detalja vezano za posao koje je okrivljeni AA obavljao u njegovom stanu, ali se jedino seća da se sve dešavalo 18.03.2009. godine, pa je pravilno prvostepeni sud iskaze navedenih svedoka ocenio kao sračunate da potkrepe odbranu okrivljenog AA da bi isti izbegao svoju krivičnu odgovornost.

Podvodeći utvrđeno činjenično stanje po pravne norme prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenog AA i BB, opisanim pod tačkom 2 izreke prvostepene presude, stiču svi objektivni i subjektivni elementi koji čine biće krivičnog dela razbojništvo iz čl. 206 st. 1 KZ u vezi čl. 33 KZ, jer je prvostepeni sud pravilno i nesumnjivo utvrdio da su okrivljeni po prethodnom dogovoru i nakon izvršenih pripremnih radnji 18.03.2009. godine, upotrebom sile oduzeli tuđe pokretne stvari i to zlatni nakit, a u nameri da prisvajanjem tih stvari pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, pri čemu su po pravilnom nalaženju prvostepenog suda okrivljeni BB i okrivljeni AA bili svesni svoga dela, svesni da je ono zabranjeno i hteli njihovo izvršenje, a o čemu su u obrazloženju prvostepene presude dati jasni i detaljni razlozi, koje u svemu prihvata i ovaj sud kao pravilne.

Imajući u vidu sve napred navedeno, neosnovani su žalbeni navodi branioca okrivljenog BB da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu krađa, a ne o krivičnom delu razbojništvo, jer po stavu odbrane okrivljeni kritičnom prilikom nije primenjivao silu prema oštećenoj, s obzirom da prvostepeni sud pravilnom ocenom odbrane okrivljenog i iskaza svedoka OO nesumnjivo utvrdio da je okrivljeni prema oštećenoj primenio silu i to tako što je najpre rukama snažno gurnuo u grudi nakon čega je uzeo zlatni nakit, a kasnije kada ga je oštećena u pokušaju da ga zaustavi uhvatila za rame istu i udario od kog je udarca oštećena pala.

Činjenično stanje vezano za krivično delo opisano pod 3 izreke prvostepene presude, a koje je izvršeno dana 23.03.2009. godine u Požarevcu, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu odbrana okrivljenog AA, BB i ĐĐ, te na osnovu pismenih dokaza koje je izveo tokom postupka, kao i iskaza svedoka TT6 i TT7.

Okrivljeni AA je u svojoj odbrani priznao izvršenje krivičnog dela koje je izvršeno u zlatarskoj radnji “BB” u Požarevcu, pri čemu je naveo da se tokom marta 2009. godine u Beogradu sastao sa DD, BB i ĐĐ i to na predlog okrivljenog DDa koji je njima “tipovao” zlatare, te da su otišli u Požarevac, da je on sedeo u kafiću, a da su BB, DD i ĐĐ otišli da pogledaju tu zlatarsku radnju, te da je kasnije BB predložio da odrade tu zlatarsku radnju njih trojica, odnosno AA, BB i ĐĐ, da je dogovor bio da BB uđe u zlatarsku radnju. Dalje je objasnio da kada su došli u Požarevac on je parkirao kola u blizini zlatarske radnje i ostao u kolima, okrivljeni ĐĐ je izašao i stao ispred zlatarske radnje, jer je prema dogovoru trebao da da znak BB kada da uđe u zlatarsku radnju, a kasnije i njemu da da znak kada da priđe kolima. Okrivljeni BB je u svojoj odbrani naveo da su dva dana pre kritičnog događaja došli u Požarevac i to DD, AA i ĐĐ i on, da su obilazili zlataru, da su dva dana kasnije ponovo došli u Požarevac i to AA, ĐĐ i on, da je AA odlučio ko će šta da radi, pa je tako njemu rekao da će ući u zlatarsku radnju i da će nositi pištolj koji mu je tada i predao i to pištolj “Zastava” 7,65 mm, a ĐĐ je rakao da će on stajati ispred zlatarske radnje i kasnije njemu dati znak kada da priđe kolima, te da su tako i uradili, da je po uputstvima ĐĐ ostao ispred zlatarske radnje, on je ušao maskiran sa kapuljačom i kačketom na glavi, da je u radnji izvukao pištolj, usmerio ga prema prodavačici i rekao da je neće povrediti, da ćuti i da sluša šta će da joj kaže, te da je zatim preko pulta dodao torbu i rekao joj da u torbu stavlja fascikle sa zlatnim nakitom, da je tada prodavačica počela iz fioke da vadi fascikle i da ih pakuje u torbu, nakon čega je vozilom prišao AA, on je ušao u kola i zajedno su se odvezli prema Beogradu, a ispred zlatarske radnje je ostao ĐĐ, jer je po dogovoru trebalo da im javi kada će doći policija, pri čemu je objasnio da su se za događaj u Požarevcu pripremali dva do tri dana, i to tako što su njih trojica zajedno sa DD dolazili da izviđaju zlatare u Požarevcu, da su u zlataru ulazili DD i AA, tražeći da im se pokažu veći muški zlatni lančići “kraljevskog rada”, pri čemu je naveo da je AA odlučio da će baš on da bude taj koji će ući u zlatarsku radnju i da nosi oružje, da je AA za njega bio autoritet i da je po njegovom mišljenju bio organizator događaja i najiskusniji od njih.

Na osnovu odbrane okrivljenog ĐĐ, takođe je utvrđeno činjenično stanje, a okrivljeni je u svojoj odbrani potvrdio da je učestvovao u izvršenju krivičnog dela u zlatarskoj radnji u Požarevcu, da su kritičnog dana krenuli za Požarevac on, AA, BB i DD, te da su AA i DD otišli da nešto razgledaju po gradu te da su se kasnije vratili, da je u toku vožnje čuo kako je AA govorio BB da kada bude ulazio treba da se ponaša drsko, da od radnice traži da spakuje zlato i da naredi da legne, pa da je na osnovu toga zaključio da planiraju da opljačkaju neku zlatarsku radnju, da mu je AA to i potvrdio narednog dana i rekao da imaju plan da narednog dana u Požarevcu opljačkaju zlatarsku radnju i predložio je da ih on vozi tamo, te da je on zbog nekih ranijih AA priča počeo da ga se pribojava, da je pokušao da izbegne da ih vozi do Požarevca ali da je na kraju ipak pristao, da je to bila nedelja i da je tada kod AA video i pištolj “CZ”, te da je taj pištolj nosio i narednog dana kada su došli u Požarevac, da su prilikom dolaska u Požarevac kolima prošli pored jedne zlatarske radnje i da je AA rekao BB da je to ta radnja, da u njoj postoji kamera u desnom uglu i da BB treba da sačeka povoljnu priliku kada je prodavačica sama i da tada uđe i nastupi onako drsko, kako mu je već objasnio i da joj zapreti pištoljem. Dodao je da je tada u kolima AA BB predao pištolj, kačket i duks-majcu sa kapuljačom, da im je AA obojici rekao da izađu iz kola, te da on ostane u blizini zlatarske radnje i da čuva stražu dok BB bude u zlatarskoj radnji, kao i da posle toga treba da ostane i da javi kada bude došla patrola policije.

Činjenično stanje utvrđeno je i na osnovu zapisnika o prepoznavanju lica koje je izvršila svedok TT6, koja je inače prodavačica u zlatarskoj radnji “BB”, koja je između pet lica sa sigurnošću prepoznala okrivljenog BB, kao lice koje je oduzelo zlatni nakit iz zlatarske radnje 23.03.2009. godine. Svedok TT8 je tokom postupka navela da je dana 23. marta, dok je u radnji bila i njena koleginica ušao muškarac koji se raspitivao za zlatne lance “kraljevskog rada”, dužine oko 70 cm, da je rekao da mu je takav lanac hitno potreban i da bi ga odmah kupio, da je tada u radnju ušao jedan muškarac koji je razgovarao mobilnim telefonom, da kada je završio razgovor i on se raspitivao za zlatne lance, pa su zatim obojica zajedno izašli iz radnje, da je kasnije, dok je u radnji bila sama, ušao muškarac koga je prepoznala kao okrivljenog BB, a koji je na glavi imao kapuljaču i kačket, da je izvadio je pištolj, čim je ušao u radnju, i usmerio ga prema njoj, prišao pultu, rekao da čučne, te izvadio torbu i pištoljem joj pokazao na tezgu, da je ona počela da otvara gornji stakleni deo tezge, kada je on počeo da viče i pokazao je pištoljem u pravcu ispod tezge, gde su se u fiokama nalazile velike rolne sa narukvicama i lancima veće težine, te da joj je izgledalo kao da zna da oni baš na tom mestu drže ovaj vredni nakit, da je rekao “stavi to, ne pravi se luda pucaću ti u glavu i noge”, da je zatim šutnuo u nogu, pa je ona počela da pakuje rolne sa zlatnim lancima, narukvicama i ogrlicama, kada je to završila naredio joj je da uđe u radionicu, što je učinila, on je zatvorio vrata radionice i naredio joj da se zaključa, nakon čega je on izašao, pri čemu je navela i to da su dvojica ljudi koji su pre kritičnog događaja bili u zlatarskoj radnji i raspitivali se o zlatnim lancima “kraljevskog rada”, dolazili u navedenu zlataru i nekoliko dana pre toga kada su se takođe raspitivali o zlatnim lancima.

Na osnovu svih izvedenih dokaza međusobno povezanih sa odbranama okrivljenih, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su tokom druge polovine marta meseca 2009. godine, dolazili u Požarevac da bi okrivljeni DD i AA razgledali zlatarske radnje, da su između ostalog ulazili i u zlatarsku radnju “BB”, gde su se raspitivali, a prema odbrani okrivljenog BB i to okrivljeni AA i DD o muškim zlatnim lancima “kraljevskog rada”, te da su prema saglasnim odbranama okrivljenog AA, BB i ĐĐ 23.03.2009. godine došli u Požarevac vozilom “Reno uno”, koje je na zahtev AA nabavio okrivljeni ĐĐ, da su se zaustavili ispred navedene zlatarske radnje, skinuli zadnju registarsku tablicu, da je okrivljeni AA ostao u kolima, okrivljeni ĐĐ stao ispred zlatarske radnje da bi čuvao stražu i sprečio eventualni ulazak nekog kupca u radnju, a da je za to vreme okrivljeni AA sa kapuljačom na glavi i kačketom, te pištoljem “Zastava” 7,65mm, koji je prema sopstvenoj odbrani prethodno u kolima dobio od okrivljenog AA, ušao u zlatarsku radnju, pištolj usmerio prema prodavačici, uputio joj i verbalnu pretnju, dodao torbu i rekao da u nju stavi fascikle sa zlatnim nakitom, a što je ona i učinila, da kada je izašao iz zlatarske radnje na znak okrivljenog ĐĐ okrivljeni AA je prišao kolima u koja je ušao okrivljeni BB, pa su se njih dvojica udaljili, dok je ĐĐ ostao na licu mesta da vidi i javi kada će doći policija, pa imajući u vidu i odbranu okrivljenog DD, koji je naveo da je preuzeo 600 grama zlatnog nakita od AA i prodao ga u Preševu, te da je dobijeni novac i to 6.000 evra dao AA, kao i sa odbranom okrivljenog BB da je naknadno od AA od dobijenog novca dobio prvi put 700 evra i kasnije još nešto manje novca, te da je okrivljeni ĐĐ trebao da dobije 1.000 evra, onda je pravilno prvostepeni sud našao da se kritični događaj odigrao upravo onako kako je to i navedeno u tački 3 izreke prvostepene presude.

Pravilno prvostepeni sud nije prihvatio odbranu okrivljenog AA, u delu u kome je naveo da kritičnom prilikom nije predao pištolj “Zastava” 7,65 mm” okrivljenom BB, već da je to bio plastični pištolj igračka koju je BB sam nabavio, jer je u tom delu odbrana okrivljenog AA opovrgnuta odbranom okrivljenog BB kao i okrivljenog ĐĐ, a kako je to već napred navedeno. Takođe, pravilno prvostepeni sud nije prihvatio ni odbranu okrivljenog AA u delu u kome je naveo da nije učestvovao u prodaji navedenog zlatnog nakita, te da je torba sa nakitom ostala kod okrivljenog BB, imajući u vidu da je njegova odbrana u tom delu u suprotnosti sa odbranama ostalih okrivljenih i to pre svega sa odbranom okrivljenog DD, kao i sa odbranom okrivljenog BB. Sve izvedene dokaze koji su vezani za krivično delo izvršeno u zlatarskoj radnji “BB” u Požarevcu, prvostepeni sud je detaljno analizirao, interpretirao i cenio u obrazloženju pobijane presude, pri čemu je dao jasne, uverljive i argumentovane razloge zbog čega je određene dokaze prihvatio, a određene dokaze nije.

Dalje, činjenično stanje vezano krivično delo izvršeno u Zrenjaninu u zlatarskoj radnji „VV“ dana 11.04.2009. godine, opisano pod tačkom 4 izreke prvostepene presude, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu odbrana okrivljenih AA, EE, BB, DD, VV i GG, kao i na osnovu iskaza svedoka TT9, svedoka TT10, kao i na osnovu brojnih dokaza koji su izvedeni tokom postupka, te na osnovu video zapisa sačinjenih sigurnosnim kamerama u zlatarskoj radnji „VV“, koji su izvedeni kao dokaz na glavnom pretresu.

Činjenično stanje utvrđeno je i na osnovu iskaza saslušanih svedoka, pa je tako svedok TT9 navela da je zaposlena kao prodavačica u navedenoj zlatarskoj radnji, te da je kritičnog dana bila u smeni sa koleginicom TT10 koja je na kratko izašla iz zlatarske radnje, da su tada u radnju ušla dva mladića od kojih je jedan u ruci imao pištolj usmeren prema njoj i koji joj je rekao da legne na pod, da je zatim pitao za ključ od sefa, te da joj je ona tada pokazala rukom da je sef otvoren. Počeli su da pakuju u torbu sav nakit koji se u sefu nalazio, dok je ležala na podu čula je jedan pucanj, a zatim i lom stakla, da je na podu videla dva bačena mobilna telefona, od kojih je jedan njen, a drugi od njene koleginice TT10, da je na podu bio i fiksni telefon, da joj je neko od dvojice mladića naredio da uđe u wc i da se zaključa što je ona i učinila, da se posle nekog vremena vratila njena koleginica, pa da su pozvale policiju. Dodala je da je kratko vreme pre kritičnog događaja izlazila iz radnje i videla jednog mladića naslonjenog na njena kola koja su bila parkirana u blizini, pa ga je zamolila da se od istih odmakne, a što je on i učinio, te da je u MUP-u prepoznala BB kao mladića koji je ušao u radnju sa pištoljem u ruci, a da je prepoznala i EE kao mladića koji je stajao ispred radnje naslonjen na njen automobil, a što je potvrđeno zapisnicima o prepoznavanju od 12.04.2009. godine, iz kojih se nesumnjivo utvrđuje da je svedok TT9 prepoznala EE kao lice koje je bilo naslonjeno na njena kola, te da je prepoznala i okrivljenog BB kao osobu koja je kritičnom prilikom ušla sa pištoljem u zlatarsku radnju. Dalje, svedok TT10 koja je zaposlena kao prodavačica u zlatarskoj radnji „VV“ u Zrenjaninu, u svom iskazu je potvrdila da je u toku radnog vremena izašla iz radnje da bi nešto kupila u obližnjoj trafici, da kada se vraćala i približavala radnji, zaustavio je mladić i pitao gde se nalazi groblje, pa da se zadržala neko vreme sa njim objašnjavajući mu kako će stići do tog mesta, kao i da je tog istog mladića videla četrdesetak minuta ranije dok je stajao naslonjen na kola njene koleginice TT9, a koja ga je upozorila da se odmakne, pri čemu je na osnovu zapisnika MUP-a o prepoznavanju utvrđeno da je svedok TT10 prepoznala okrivljenog EE kao lice sa kojim je kritičnog dana razgovarala.

Radi utvrđivanja činjeničnog stanja vezanog za navedeno krivično delo, prvostepeni sud je izvršio pregled video zapisa sačinjenih sigurnosnim kamerama u zlatarskoj radnji „'VV“ i to video zapisa sačinjenih 08.04.2009. godine, 09.04.2009. godine i 11.04.2009. godine. Pa je sud tako:

-na osnovu video zapisa sačinjenog 08.04.2009. godine, utvrdio da je toga dana prema video zapisu okrivljeni DD ušao u zlatarsku radnju, da je jedno vreme stajao i gledao oko sebe, a da je zatim prišao vitrini sa nakitom, te da je vodio telefonski razgovor i izašao iz zlatare, da bi potom ponovo ušao, prišao pultu, pa je tada prodavačica iz pulta izvadila tri palete sa raznim lancima i spustila ih na pult, te da je okrivljeni DD pojedinačno razgledao, a potom i uzimao u ruku nekoliko komada lanaca, pri čemu je okrivljeni DD na glavnom pretresu potvrdio da je zaista on na tom video zapisu i da je zaista na taj način razgledao nakit u navedenoj zlatarskoj radnji;

-na osnovu video zapisa koji je sačinjen u istoj zlatari dana 09.04.2009. godine, utvrdio da je okrivljeni AA ušao u zlatarsku radnju i da mu je prodavačica pokazivala paletu sa nakitom, te da je nakon toga radnju napustio, pri čemu je okrivljeni potvrdio da se on nalazi na video zapisu i da je zaista 09.04.2009. godine bio u pomenutoj zlatarskoj radnji;

-na osnovu video zapisa koji je sačinjen u zlatarskoj radnji „VV“ u vreme kritičnog događaja odnosno 11.04.2009. godine, utvrdio da je najpre iz radnje izašla jedna od dve prodavačice, te da su nakon njenog izlaska u radnju ušla dva mladića sa kapuljačama i to okrivljeni DBB i okrivljeni VV, da su ušli u prostor iza prodajnog pulta, došli do sefa pored koga je u tom trenutku ležala prodavačica koja je iz ležećeg položaja otvorila vrata sefa, da tada okrivljeni BB, koji drži pištolj u jednoj ruci, drugom rukom vadi iz sefa palete sa nakitom, dok okrivljeni VV dodaje putnu torbu u koju su zajedno upakovali palete, nakon čega su napustili zlatarsku radnju, pri čemu su okrivljeni BB i okrivljeni VV potvrdili da se oni nalaze na pregledanom video zapisu.

Takođe, činjenično stanje u odnosu na krivično delo izvršeno u Zrenjaninu utvrđeno je i na osnovu odbrane okrivljenog BB koji je objasnio da su nekoliko dana pre kritičnog događaja u zlatarskoj radnji „VV“ na zahtev okrivljenog AA, on i okrivljeni DD dolazili u Zrenjanin, da im je okrivljeni AA rekao da pogledaju kakvog tamo ima zlatnog nakita, kao i da DD pogleda da li postoje zlatni lanci sa kraljevskim radom, da pogledaju količine nakita i da vide raspored kamera u radnjama, te da provere da li su vrata na navedenim radnjama sigurnosna ili ne. Kada su došli u Zrenjanin, okrivljeni DD je ušao u pet ili šest zlatarskih radnji, da su narednog dana ponovo došli i to vozilom „Citroen“ koje je AA iznajmio od rentakara u Beogradu, da su u Zrenjanin došli on, okrivljeni AA, EE, GG i DD, da su razgledali zlatarske radnje, te da je AA ušao u radnju za koju su mu on i DD prethodno rekli da u njoj ima dosta zlatnog nakita, da je i on pogledao taj nakit, kao i da je u toku povratka za Beograd okrivljeni AA rekao da narednog dana u Zrenjanin dođu BB, GG i EE, pri čemu je rekao da će okrivljeni EE odlučiti ko će od njih da uđe u zlatarsku radnju, a ko će da ostane ispred, te da je tada znao da će im AA dati pištolj koji je već tada imao kod sebe, da su te noći svi boravili u Beogradu osim AA koji je vozilom „Citroen“ otišao za Valjevo, pri čemu je u toku noći GG telefonom nazvao AA i tražio da im vrati vozilo kako bi mogli da odu do Zrenjanina, nakon čega je jedan mladić iz Valjeva po nadimku „žž“ dovezao ova kola gde ih je BB preuzeo, pa su tim kolima otišli u Zrenjanin i to BB, EE, GG i VV.

Ovako utvrđeno činjenično stanje potvrdio je i svedok ŽŽ zvani „žž“ koji je naveo da je jedno veče u aprilu mesecu 2009. godine primio poziv od okrivljenog AA, sa kojim se nakon toga i našao i koji je tražio da on odveze kola marke „Citroen“ do Beograda i preda njegovom prijatelju, te da kada je on to odbio, AA je vršio pritisak na njega pa je pristao da odveze kola do benzinske pumpe u Stepojevcu, gde se oko 23,00 časa pojavio mladić koji ga je pitao da li ga je poslao AA, te da kada je on to potvrdio mladić je preuzeo vozilo, s tim što je i njega povezao do Beograda odakle se on narednog jutra vozom vratio za Valjevo, pri čemu je saslušavan u prethodnom postupku svedok ŽŽ naveo i to da kada je odbio zahtev AA da odveze kola do Beograda, AA njemu udario šamar, pa je tada pristao da to i učini.

Naime, prema saglasnim odbranama okrivljenih BB, EE, VV i GG, prvostepeni sud je utvrdio da su 11.04.2009. godine okrivljeni zajedno došli u Zrenjanin i to vozilom „Citroen“ koje su zaustavili u blizini zlatarske radnje, da je okrivljeni GG ostao u kolima dok su svi ostali izašli, da je EE stao ispred zlatarske radnje u koju su ušli BB i VV u kojoj radnji je BB iz pojasa izvadio „Beretu“ koju mu je prethodno dao okrivljeni AA, usmerio ga prema prodavačici i rekao joj da legne, te da je tada slučajno iz pištolja ispalio jedan hitac u pod, da su BB i VV iz sefa izvadili sav zlatni i srebrni nakit, spakovali ga u torbu i izašli iz radnje, a zatim se vozilom „Citroen“ svi zajedno udaljili. Naime, kada se svi izvedeni dokazi međusobno povežu, te povežu sa odbranama okrivljenih BB, EE, VV i GG, kao i sa odbranama okrivljenih AA i DD u delu u kome su naveli da su u Zrenjanin dolazili pre kritičnog događaja i ulazili u zlatarske radnje, a između ostalih i u zlatarsku radnju u kojoj je izvršeno krivično delo, onda po pravilnom nalaženju prvostepenog suda iz svih izvedenih dokaza proizilazi da se kritični događaj u Zrenjaninu desio upravo onako kako je to navedeno u izreci prvostepene presude.

Pravilno prvostepeni sud vezano za krivično delo izvršeno u Zrenjaninu nije prihvatio odbranu okrivljenog AA, koja se svodi na to da on nije učestvovao u izvršenju krivičnog dela, te da i pored činjenice da je dolazio u Zrenjanin da razgleda zlatarske radnje, naknadno je odustao od ideje da se iz jedne od tih radnji oduzme nakit, da su okrivljeni BB i ostali okrivljeni to samoinicijativno učinili, bez njegovog znanja i poslužili se vozilom „Citroen“ za koje on nije znao da će biti upotrebljeno u te svrhe, te da BB nije dao pištolj, već je istu ocenio kao neosnovanu, pre svega jer je ovakva odbrana okrivljenog AA u suprotnosti sa svim izvedenim dokazima, kao i sa odbranom okrivljenog BB, koji je u prethodnom postupku detaljno objasnio način na koji je pre kritičnog događaja preuzeo vozilo „Citroen“ od svedoka ŽŽ, a koji je vozilo na zahtev okrivljenog AA dovezao do Beograda, pri čemu je okrivljeni BB objasnio da se ispod sedišta nalazio i pištolj marke „Bereta“ za koji pištolj mu je AA i javio da će se tu nalaziti, ispod sedišta suvozača, pa je pravilno prvostepeni sud imajući u vidu sve izvedene dokaze, odbranu okrivljenog AA ocenio kao neosnovanu, neubedljivu i sračunatu na umanjenje njegove krivice, a za koje svoje zaključivanje je po stavu Apelacionog suda u Beogradu, dao pravilne razloge.

Činjenično stanje vezano za krivično delo teško ubistvo, koje je opisano pod tačkom 5 izreke prvostepene presude, a za koje je okrivljeni BB oglašen krivim, utvrđeno je na osnovu zapisnika o uviđaju, izveštaja Kliničkog centra Novi Sad – Instituta za sudsku medicinu, izveštaja Instituta za sudsku medicinu o izvršenoj obdukciji tela pokojnog PP, na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka dr. SS2 i veštaka balističara SS1, iskaza svedoka TT11, TT12, TT13 i TT14, kao i na osnovu odbrana okrivljenih BB, EE, GG i VV.

Pre svega na osnovu svih napred navedenih dokaza, te iskaza svedoka kao i nalaza veštaka balističara, te odbrane okrivljenog BB koji je u svojoj odbrani naveo da kada ih je nakon potere zaustavio policajac koji je bio na motoru i koji im je naredio da svi izađu iz kola, prvo je izašao okrivljeni GG, te da kada je policajac naredio okrivljenom GG da se okrene prema kolima, a zatim ga i rukama naslonio na kola, on je sa zadnjeg sedišta izašao iz kola sa pištoljem „Bereta“ u ruci, stao je iza policajca i rekao mu „Ne mrdaj“, te da kada se policajac okrenuo prema njemu, sa pištoljem u ruci, on je potegao obarač i ispalio je metak kojim je policajac pogođen, da je video da je policajac pogođen, pa je počeo da trči preko auto-puta, kada je uočio da policajac puca za njim, naglo je skrenuo, preskočio ogradu auto-puta, trčao preko njiva i sakrio se u žbunje iza benzinske pumpe, koja odbrana okrivljenog je potvrđena i ostalim izvedenim dokazima, pa je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje vezano za krivično telo teško ubistvo.

Naime, pravilno je prvostepeni sud našao da je odbrana okrivljenog BB u skladu i sa pismenim izveštajima Policijske uprave Novi Sad od 12.04.2009. godine, iz kojih proizilazi da je okrivljeni BB tokom bekstva odbacio od sebe pištolj, te da kada je sustignut i lišen slobode, radnicima policije se predstavio kao RR, pri čemu je kod sebe imao i ličnu kartu na ime RR, dok je iz istog pismenog izveštaja utvrđeno da su 11.04.2009. godine lišeni slobode i EE i VV, koji su nakon izlaska iz kola „Citroen“ trčali kroz atare u prostoru mesta Kovilj, da su nosili sportsku putnu torbu koju su usput odbacili, te da se prilikom lišenja slobode EE policajcima predstavio kao RR1, pri čemu je kod sebe imao i ličnu kartu na ime RR1, dok je iz pismenog nalaza veštaka MUP-a Republike Srbije, Odeljenja Nacionalno kriminalističko tehničkog centra u Novom Sadu od 22.04.2009. godine, utvrđeno da su obe lične karte koje su kod sebe imali okrivljeni BB i EE i to na ime RR i RR1 falsifikovane.

Ceneći sve izvedene dokaze kao i odbrane okrivljenih EE GG, VV i BB, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da iz istih saglasno proizilazi da nakon što su sa zlatnim nakitom oduzetim u zlatarskoj radnji u Zrenjaninu, vozilom „Citroen“ krenuli prema Novom Sadu, uočili su da ih prati policijska patrola u vozilu „Mercedes“ koja ih je sustigla i preprečila im put, da su se tada zaustavili, te da kada su policajci izašli iz kola, okrivljeni BB rekao je GG da beže, nakon čega je GG ponovo pokrenuo vozilo, pa su nastavili da beže, skretali sa puta pa se vraćali na auto-put. Kada ih je sustigao i preprečio im put policajac na motoru, oni, zaustavili su se, iz kola je izašao GG i dok je policajac oštećeni PP stajao pored kola sa pištoljem u ruci, iz kola je izašao okrivljeni BB, takođe sa pištoljem u ruci i odmah pucao u oštećenog PP, a tada je ranjeni policajac ispalio nekoliko hitaca između ostalog i u pravcu GG koga je ranio u noge, dok je istovremeno okrivljeni BB bežao u pravcu benzinske pumpe, a je okrivljeni EE koji je bio u kolima sa okrivljenim VV, je sa mesta suvozača prešao na mesto vozača, stavio vozilo u pokret i udaljio se, pa su sišli ponovo sa puta na zemljanu površinu, zatim su napustili kola i nastavili da beže dok nisu bili lišeni slobode, pri čemu su okrivljeni BB i EE kod sebe imali lažne lične karte, koje su prethodno nabavili za slučaj intervencije policije. Pravilno prvostepeni sud nije prihvatio odbrane okrivljenog BB i EE koje se svode na to da oni policajcima nisu dali na uvid lažne lične karte imajući u vidu da su iste neosnovane, neubedljive i u suprotnosti sa izvedenim dokazima, jer iz svih dokaza izvedenih tokom postupka proizilazi da su obojica nabavili lažne lične karte upravo zbog eventualne intervencije policije.

Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su okrivljeni BB i EE bili svesni da ukoliko lažne javne isprave - lične karte upotrebe kao pravu čine krivično delo, kao i da su okrivljeni EE i GG bili svesni da bežanje sa lica mesta u trenutku kada u odnosu na njih policajci vrše intervenciju nije dozvoljeno i da predstavlja krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanje javnog reda i mira, pri čemu su želeli izvršenje krivičnih dela, o čemu je prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude dao iscrpne razloge, koje kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni.

Na napred navedeno pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenih stiču sva bitna obeležja krivičnih dela za koje su okrivljeni oglašeni krivima i to:
-da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna obeležja dva krivična dela razbojništva iz člana 206 stav 3 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ i jedno produženo krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ;
-da se u radnjama okrivljenog BB stiču sva bitna obeležja dva krivična dela razbojništva iz člana 206 stav 3 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ, jedno produženo krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ, krivično delo teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 6 KZ i jedno krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355 stav 2 u vezi stava 1 KZ;
-da se u radnjama okrivljenog DD stiču sva bitna obeležja dva krivična dela razbojništva u pomaganju iz člana 206 stav 3 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 35 KZ;
-da se u radnjama okrivljenog ĐĐ stiču sva bitna obeležja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206 stav 3 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ;
-da se u radnjama okrivljenog EE stiču sva bitna obeležja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206 stav 3 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ, te sva bitna obeležja krivičnog dela ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanju javnog reda i mira iz člana 23 stav 1 Zakona o javnom redu i miru, kao i sva bitna obeležja krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 355 stav 2 u vezi stava 1 KZ;
-da se u radnjama okrivljenog VV stiču sva bitna obeležja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206 stav 3 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ;
-da se u radnjama okrivljenog GG stiču sva bitna obeležja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206 stav 3 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ, te sva bitna obeležja krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanju javnog reda i mira iz člana 23 stav 1 Zakona o javnom redu i miru, o čemu su u ožalbenoj presudi dati jasni, dovoljni i pravilni razlozi.

Imajući u vidu napred navedeno neosnovani su žalbeni navodi okrivljenog ĐĐ i njegovog branioca u kojima se ističe da se u slučaju okrivljenog ĐĐ eventualno može raditi o krivičnom delu razbojništva u pomaganju. Ovo s toga što je i sam okrivljeni u svojoj odbrani naveo da je čuo instrukcije koje je okrivljeni AA davao okrivljenom BB, kako treba da se ponaša prilikom ulaska u zlataru i šta da radi, na osnovu čega je, kako i sam navodi, zaključio da planiraju da opljačkaju zlataru, te da je znao da će okrivljeni BB prilikom izvršenja dela koristiti i pištolj, jer je video kada je AA BB pištolj predao, pri čemu je, kako je to prethodno dogovoreno, ostao ispred zlatarske radnje da čuva stražu i spreči eventualni ulazak nekog kupca, te dao znak okrivljenom AA kada da dođe vozilom po okrivljenog BB, pa je po dogovoru obavestio AA kada je došla policija, pri čemu je okrivljeni ĐĐ na bazi sporazuma o podeli uloga u zajedničkom izvršenju dela ostvario svoj deo prilikom izvršenja dela, odnosno preduzeo radnje kako je to dogovoreno između okrivljenih, pri čemu je prihvatio i radnje ostalih okrivljenih kao svoje, pa se po pravilnom nalaženju prvostepenog suda u radnjama okrivljenog ĐĐ stiču sva bitna obeležja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206 stav 3 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ.

Žalbeni navodi okrivljenog DD i njegovog branioca, da okrivljeni nije izvršio krivična dela razbojništvo u pomaganju, već da se u odnosu na njega može govoriti samo o krivičnom delu prikrivanja, ocenjeni su kao neosnovani, s obzirom da je prvostepeni sud tokom postupka na osnovu svih izvedenih dokaza i odbrana okrivljenih nesumnjivo utvrdio da je okrivljeni DD pre izvršenja krivičnih dela išao u predmetne zlatare radi prikupljanja podataka o načinu rada, navikama zaposlenih, radnom vremenu, o postojanju sigurnosnih kamera, te razgledao zlatni nakit, čime je bitno doprineo izvršenju krivičnih dela, pa je pravilno prvostepeni sud pravno kvalifikujući radnje okrivljenog DD našao da se u istima stiču sva bitna obeležja dva krivična dela razbojništva u pomaganju iz člana 206 stav 3 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 35 KZ.

Činjenično stanje vezano za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ, koje je opisano pod tačkom 6 izreke prvostepene presude, za koje je okrivljeni VV oglašen krivim, utvrđeno je pre svega na osnovu odbrane okrivljenog VV koji je u potpunosti priznao izvršenje tog krivičnog dela, pri čemu je naveo da su nakon što je uhapšen, policajci izvršili pretres stana njegove sestre, gde su pronašli 45 paketića heroina koji je on doneo u stan svoje sestre nekoliko dana pre nego što je isti pronađen, da sestru nije obavestio o tom heroinu, već da ga je sakrio, navodeći da je heroin bio namenjen daljoj prodaji. Činjenično stanje vezano za ovo krivično delo, utvrđeno je i na osnovu iskaza svedoka TT15 koja je navela da je stan izdala VV1 koja je stan koristila zajedno sa svojim bratom VV, te da su 11.04.2009. godine policajci vršili pretres kuće i tog stana, u kome su našli jednu kesicu sa praškastom materijom bele boje i obavestili je da je okrivljeni VV uhapšen, te da su nakon nekoliko dana ponovo došli i vršili pretres i pronašli još 45 paketića u navedenom stanu, a koji iskaz je u skladu sa zapisnicima o pretresanju stana, pri čemu je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka Nacionalno kriminalističko tehničkog centra MUP-a Republike Srbije utvrđeno da opojna droga koja je pronađena u stanu svedoka TT15 predstavlja smešu opojne droge heroina u obliku baze, koja se nalazi na listi opojnih droga i psihotropnih supstanci. Na osnovu svih navedenih dokaza, kao i na osnovu odbrane okrivljenog VV, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da droga koja je pronađena pripada njemu i da je tu drogu nabavio radi dalje prodaje, zbog čega je i bila zapakovana u više manjih paketića, te da ju je doneo u stan i sakrio u kupatilu nekoliko dana pre intervencije policije, te da njegova sestra o tome ništa nije znala, pa je pravilno pravno kvalifikujući utvrđeno činjenično stanje pravilno našao da se u radnjama okrivljenog VV stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ, o čemu su u prvostepenoj presudi dati jasni i pravilni razlozi.

Okrivljeni i branioci u izjavljenim žalbama navode da tokom postupka nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 KZ, te da u odnosu na navedeno krivično delo činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno. Iznete žalbene navode okrivljenih i njihovih branilaca, Apelacioni sud u Beogradu ocenjuje kao neosnovane imajući u vidu da je prvostepeni sud u odnosu na krivično delo zločinačko udruživanje u potpunosti i pravilno utvrdio činjenično stanje, a o čemu je u obrazloženju presude dao jasne i uverljive razloge.

Naime, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da iz svih dokaza koji su izvedeni tokom postupka proizilazi da je okrivljeni AA pre kritičnih događaja, odnosno pre izvršenja krivičnih dela razbojništava koja su izvršena u zlatarskim radnjama u Novoj Pazovi, Požarevcu i Zrenjaninu, u više navrata dolazio do zlatarskih radnji da bi prikupio informacije o načinu njihovog rada, radnom vremenu, količini i kvalitetu zlatnog nakita, te postojanju sigurnosnih kamera i donosio odluku o tome da li su te zlatarske radnje podobne za izvršenje krivičnih dela ili ne, te da su po njegovoj odluci, a zajedno sa njim radi prikupljanja informacija u navedene gradove dolazili okrivljeni BB, kao i okrivljeni DD koji je, a kako to proizilazi iz odbrane okrivljenog AA, njima i služio da tipuje zlatarske radnje, da je DD dolazio u Požarevac i Zrenjanin, ulazio u obe radnje i tražio od prodavačica da razgleda zlatan nakit, te da su iz tog razloga zajedno sa AA, BB i DD u Zrenjanin dolazili i okrivljeni EE i GG, a da je u Požarevac dolazio okrivljeni ĐĐ, da je okrivljeni AA obezbeđivao vozila koja su upotrebljena prilikom izvršenja krivičnih dela i to vozilo “Dačia”, koje je upotrebljeno prilikom izvršenja krivičnog dela u Novoj Pazovi, te vozilo “Citroen” koje je upotrebljeno u Zrenjaninu, kao i da je zajedno sa ĐĐ obezbedio vozilo koje je korišćeno prilikom izvršenja krivičnog dela u Požarevcu, da je okrivljeni AA u dva navrata obezbedio i oružje, odnosno pištolj “Zastava”, kalibra 7,65 mm i pištolj “Bereta” M-70, da je odlučivao o tome koje radnje će preduzeti okrivljeni B prilikom izvršenja krivičnih dela u Novoj Pazovi, Požarevcu i Zrenjaninu, kao i koje radnje će preduzeti okrivljeni ĐĐ u Požarevcu, pri čemu je doneo odluku i o tome ko će od okrivljenih učestvovati pri izvršenju krivičnog dela u Zrenjaninu, pa je doneo odluku da okrivljeni EE na licu mesta odluči ko će od okrivljenih preduzeti koje konkretne radnje u zlatarskoj radnji u Zrenjaninu. Dalje, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su ostali okrivljeni u skladu sa takvim odlukama i postupali, pa je okrivljeni AA organizovao prodaju nakita, čiji je veći deo prodavao okrivljeni DD, a novac od prodaje predavao okrivljenom AA, pri čemu je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je upravo okrivljeni AA organizovao kriminalnu grupu koja je za cilj imala da radi sticanja dobiti vrši krivična dela razbojništva, te da su ostali okrivljeni i to BB, EE, VV, DD, ĐĐ i GG, koji su izvršavali zadatke postavljene od strane okrivljenog AA, bili pripadnici organizovane kriminalne grupe, te da su u tom cilju i ulazili u zlatarske radnje i u skladu sa prethodnim dogovorima, uz upotrebu pretnji, oduzimali zlatni nakit i pribavljali protivpravnu imovinsku korist, a sve kako je opisano u izreci prvostepene presude.

Odluka prvostepenog suda da ne prihvati odbrane okrivljenih, koje se svode na negiranje da je postojala organizovana kriminalna grupa je po oceni ovog suda pravilna, a koje odbrane je prvostepeni sud ocenio kao neosnovane i iste nije prihvatio, jer je pravilno našao da su u suprotnosti sa izvedenim dokazima, te da su po oceni suda neosnovane, neubedljive i sračunate na umanjenje krivične odgovornosti, jer je na osnovu svih izvedenih dokaza prvostepeni sud u potpunosti i pravilno utvrdio činjenično stanje koje je vezano za krivično delo zločinačko udruživanje.

Imajući u vidu da je po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje vezano za krivično delo zločinačko udruživanje, to su žalbeni navodi okrivljenih i branilaca ocenjeni kao neosnovani. Žalbeni navodi branioca okrivljenog BB i branioca okrivljenog AA, u kojima se navodi da okrivljeni BB nije mogao postati pripadnik organizovane kriminalne grupe kako mu je to stavljeno na teret, jer se nalazio u pritvoru u vreme kada je prema optužnici grupa organizovana, ocenjeni su kao neosnovani, imajući u vidu da je prvostepeni sud dao jasne i uverljive razloge na osnovu kojih dokaza je utvrdio činjenično stanje kao u izreci prvostepene presude, pri čemu je nesumnjivo utvrđeno da se BB nakon izlaska iz pritvora pridružio grupi pa nije od značaja činjenica što je okrivljeni jedno vreme bio u pritvoru. Takođe i žalbeni navodi okrivljenih i branilaca da se većina okrivljenih među sobom nije poznavala, ocenjeni su kao neosnovani, imajući u vidu da za postojanje organizovane kriminalne grupe nije neophodno da se svi okrivljeni među sobom poznaju, imajući u vidu da se radnja izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim sastoji u organizovanju grupe ili drugog udruženja za vršenje krivičnih dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od 3 godine ili teža kazna, pri čemu organizovanje predstavlja stvaranje grupe ili drugog udruženja, plana za vršenje krivičnih dela, te dodelu uloga pojedinim pripadnicima i uopšte preduzimanje organizacionih mera neophodnih za funkcionisanje grupe ili udruženja i obavljanja onoga zbog čega je i stvorena, a to je vršenje krivičnih dela, pri čemu se u pogledu stepena organizovanosti ne postavljaju nikakvi uslovi, dok je radnja izvršenja drugog oblika odnosno stava 2 navedenog člana za koje su okrivljeni BB, EE, VV, GG, DD i ĐĐ oglašeni krivima pripadanje navedenoj grupi ili udruženju, tj. postajanje člana grupe ili udruženja, pri čemu to znači i vršenje krivičnih dela u okviru grupe i udruženja, a sama činjenica odnosno okolnost da li su se okrivljeni među sobom poznavali ili nisu, nije od uticaja za postojanje navedenog krivičnog dela, već je neophodno je da je grupa stvorena, te da su podeljene uloge, a što je prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio tokom postupka i za svoje zaključivanje dao, po oceni ovog suda, pravilne razloge u obrazloženju pobijane presude.

Po stavu Apelacionog suda u Beogradu činjenica da se svi okrivljeni među sobom nisu poznavali, ne dovodi u sumnju postojanje organizovane kriminalne grupe, kao ni svojstvo organizatora okrivljenog AA, pa ni svojstvo članova ostalih okrivljenih, odnosno okrivljenih BB, EE, VV, GG, DD i ĐĐ.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenog AA stiču svi subjektivni i objektivni elementi koji čine biće krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ, te da se u radnjama okrivljenog BB, EE, VV, GG, DD i ĐĐ stiču svi bitni elementi krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ, jer je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni AA organizovao kriminalnu grupu koja je imala za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora preko 3 godine, kao i teža kazna, te da su pripadnici te grupe postali ostali okrivljeni i to BB, EE, VV, GG, ĐĐ i DD, te da su svi bili svesni svoga dela znali da je to delo zabranjeno i hteli njegovo izvršenje.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o kaznama, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da su izjavljene žalbe i u tom delu neosnovane. Ovo stoga što su kako pojedinačne, tako i jedinstvene kazne na koje su okrivljeni osuđeni pobijanom presudom, i po oceni Apelacionog suda u Beogradu u svemu u skladu sa težinom učinjenih dela i stepenom krivice okrivljenih kao učinilaca, tako i sa ostalim relevantnim okolnostima iz člana 54 KZ, pri čemu je prvostepeni sud imao u vidu i pravilno utvrdio sve okolnosti koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana, a njena visina pravilno odmerena, a koje su navedene u obrazloženju pobijane presude i istima je, a nasuprot iznetim žalbenim navodima, dat adekvatan značaj.

Naime pravilno je prvostepeni sud u odnosu na okrivljenog AA imao u vidu i cenio kao otežavajuću okolnost činjenicu da je okrivljeni do sada osuđivan i to prema izveštaju iz kaznene evidencije 2005. godine, zbog krivičnog dela iz člana 195 stav 3 KZ RS i tokom 2007. godine još dva puta i to jednom zbog krivičnog dela iz člana 220 stav 2 KZ RS i krivičnih dela iz člana 23 stav 1 Zakona o javnom redu i miru i krivičnog dela iz člana 54 stav 2 KZ, pri čemu je sud imao u vidu i činjenicu da se protiv okrivljenog AA vodi više krivičnih postupaka pred Višim sudom u Valjevu, između ostalog i zbog istovrsnih krivičnih dela, a što je sud utvrdio na osnovu izveštaja Višeg suda u Valjevu, mada pravilno prvostepeni sud navedenu okolnost nije cenio kao otežavajuću s obzirom da krivični postupci nisu okončani i ne zna se njihov ishod, pri čemu je pravilno u vidu imao stepen krivice okrivljenog AA, način i okolnosti pod kojima je pripremao i učestvovao u izvršenju krivičnih dela, pa mu je za svako od izvršenih krivičnih dela prethodno utvrdio pojedinačne kazne i to za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, za krivično delo razbojništvo iz člana 206 stav 1 u vezi člana 33 KZ koje je izvršeno u Novoj Pazovi kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, za dva krivična dela razbojništva iz člana 206 stav 3 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ koja su izvršena u Požarevcu i Zrenjaninu kazne zatvora u trajanju od po tri godine i šest meseci i za produženo krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od jedne godine pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam godina u koju mu je uračunato i vreme koje provodi u pritvoru počev od 12.04.2009. godine, pa do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, a najduže do isteka kazne izrečene prvostepenom presudom.

Pravilno je prvostepeni sud u odnosu na okrivljenog BB imao u vidu i cenio olakšavajuće okolnosti i to činjenicu da je okrivljeni mlad čovek, te što je pred sudom priznao sve bitne činjenice koje su pomogle sudu u utvrđivanju postojanja krivičnih dela za koje su okrivljeni oglašeni krivima, dok je kao otežavajuću okolnost cenio činjenicu da je okrivljeni EE do sada tri puta osuđivan od čega dva puta zbog istovrsnih krivičnih dela i to 2004. godine zbog krivičnog dela iz člana 167 stav 1 KZ RS, 2005. godine zbog krivičnog dela iz člana 169 stav 1 KZ RS i krivičnog dela iz člana 168 stav 1 KZ RS i 2006. godine zbog krivičnog dela iz člana 246 stav 1 KZ, pa je ceneći sve navedene okolnosti kao i način izvršenja krivičnih dela za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, te okolnosti pod kojima su ta dela izvršena i stepen njegove krivice, sud okrivljenom prethodno utvrdio za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, za krivično delo razbojništvo iz člana 206 stav 3 u vezi stava 1 i člana 33 KZ izvršenog u Zrenjaninu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, za krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanja javnog reda i mira iz člana 23 stav 1 Zakona o javnom redu i miru kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci i za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina u koju mu je uračunato i vreme koje provodi u pritvoru počev od 11.04.2009. godine, pa do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene presudom.

Prvostepeni sud je u odnosu na okrivljenog BB, kao olakšavajuću okolnost cenio njegovu mladost, odnosno činjenicu da je okrivljeni rođen 1990 godine i da je u vreme izvršenja krivičnih dela bio mlađe punoletno lice, činjenicu da je okrivljeni BB prema izveštaju iz kaznene evidencije neosuđivan, pri čemu je cenio i to da je sam okrivljeni BB naveo da je krivično odgovarao zbog krivičnog dela krađe za koje mu je izrečena uslovna osuda, pa je imajući u vidu navedene okolnosti kao i način izvršenja krivičnih dela za koje je okrivljeni BB oglašen krivim, te stepen njegove krivice, okolnosti pod kojima su krivična dela izvršena, a posebno kod izvršenja krivičnog dela teško ubistvo činjenicu da je u oštećenog policajca PP pucao iznenada bez ikakvog upozorenja u trenutku kada je izlazio iz kola i u trenutku dok je oštećeni vršio intervenciju prema drugom licu nenadajući se ovakvom napadu i nedajući mogućnost oštećenom da preuzme bilo koju radnju kako bi se zaštitio ili sprečio ovaj napad, pa mu je izvršeno krivično delo teško ubistvo iz člana 141 stav 6 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina, a koja je maksimalno dozvoljena kazna za mlađa punoletna lica, za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, za krivično delo razbojništvo iz člana 206 stav 1 u vezi člana 33 KZ koje je izvršeno u Novoj Pazovi kaznu zatvora u trajanju od dve godine, za dva krivična dela razbojništva iz člana 206 stav 3 u vezi stava 1 i člana 33 KZ koja su izvršena u Požarevcu i Zrenjaninu kazne zatvora u trajanju od po tri godine, za produženo krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od pet meseci, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina u koju će mu se uračunati i vreme provedeno u pritvoru počev od 11.04.2009. godine, pa do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, a najduže do isteka kazne izrečene prvostepenom presudom.

Takođe, pravilno je prvostepeni sud u odnosu na okrivljenog VV kao olakšavajuću okolnost cenio činjenicu što je okrivljeni do sada neosuđivan, a što je utvrđeno na osnovu izveštaja iz kaznene evidencije, pri čemu je kao olakšavajuću okolnost cenio i činjenicu da je okrivljeni priznao izvršenje krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret, a što je pomoglo utvrđivanju činjeničnog stanja, pa je imajući u vidu sve navedeno kao i način i okolnosti pod kojima su izvršena krivična dela sud okrivljenom za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, za krivično delo razbojništvo iz člana 206 stav 3 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ koje je izvršeno u Zrenjaninu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 kaznu zatvora u trajanju od dve godine, pa je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine u koju mu je uračunao i vreme provedeno u pritvoru od 11.04.2009. godine kada je lišen slobode, pa do 24.12.2010. godine kada mu je pritvor ukinut.

U odnosu na okrivljenog GG pravilno je prvostepeni sud imao u vidu i cenio kao otežavajuću okolnost činjenicu da je prema izveštaju iz kaznene evidencije do sada osuđivan ukupno četiri puta između ostalog i za istovrsna krivična dela i to 2006. godine zbog krivičnog dela iz člana 23 stav 1 Zakona o javnom redu i miru, 2007. godine zbog krivičnog dela iz člana 220 stav 1 KZ RS, 2008. godine, zbog krivičnog dela iz člana 23 stav 1 Zakona o javnom redu i miru i ponovo 2009. godine zbog krivičnog dela iz člana 23 Zakona o javnom redu i miru, pa je ceneći način izvršenja krivičnih dela, te stepen krivice okrivljenog kao i okolnosti pod kojima su krivična dela izvršena sud okrivljenom za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, za krivično delo razbojništvo iz člana 206 stav 3 u vezi stava 1 u vezi člana 33 koje je izvršeno u Zrenjaninu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i za krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanju javnog reda i mira iz člana 23 stav 1 Zakona o javnom redu i miru kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, pa je okrivljenog GG osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i osam meseci u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru počev od 11.04.2009. godine kada je lišen slobode, pa do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, a najduže do isteka kazne izrečene presudom.

U odnosu na okrivljenog DD pravilno je prvostepeni sud kao olakšavajuće okolnosti cenio činjenicu da je okrivljeni porodičan čovek i otac jednog maloletnog deteta, te da je prema izveštaju iz kaznene evidencije okrivljeni do sada tri puta osuđivan od čega su dve presude brisane, pa samim tim navedene osude sud i nije cenio kao otežavajuću okolnost, dok je u odnosu na treću osudu koja nije brisana, a koja se odnosi na izvršenje krivičnog dela uvreda iz člana 93 stav 2 KZ imao u vidu da se ne radi o istovrsnom, niti srodnom krivičnom delu, pa ni navedenu osudu nije cenio kao otežavajuću okolnost, te je ceneći način izvršenja krivičnih dela za koje je okrivljeni DD oglašen krivim i stepen njegove krivice, sud je prethodno okrivljenom za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca i za dva krivična dela razbojništva u pomaganju iz člana 206 stav 3 u vezi stava 1 u vezi člana 35 KZ koja su izvršena u Požarevcu i Zrenjaninu utvrdio pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po tri godine, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 12.04.2009. godine kada je lišen slobode pa do 24.12.2010. godine kada mu je pritvor ukinut.

Pravilno je prvostepeni sud u odnosu na okrivljenog ĐĐ cenio kao olakšavajuću okolnost činjenicu da je okrivljeni do sada neosuđivan, a što se utvrđuje na osnovu izveštaja iz KE, te činjenicu da je pred sudom priznao sve bitne činjenice koje su pomogle sudu u utvrđivanju postojanja krivičnih dela, pa je ceneći način izvršenja krivičnih dela kao i stepen krivice, te okolnosti pod kojima su dela izvršena sud okrivljenom prethodno utvrdio za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, a za krivično delo razbojništvo iz člana 206 stav 3 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ koje je izvršeno u Požarevcu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i sedam meseci, u koju mu je uračunao i vreme provedeno u pritvoru počev od 11.04.2009. godine kada je lišen slobode, pa do 30.07.2010. godine kada mu je pritvor ukinut.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu ovako odmerenim kako pojedinačnim, tako i jedinstvenim kaznama zatvora svim okrivljenima u potpunosti će se ostvariti svrha izricanja krivičnih sankcija i svrha kažnjavanja propisana članom 4 i 42 KZ, pa su žalbeni navodi ocenjeni kao neosnovani imajući u vidu jasne razloge prvostepenog suda koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu.

Imajući u vidu napred navedeno Apelacioni sud u Beogradu je suprotne žalbene navode kao i predloge i to kako iz žalbe Tužioca za organizovani kriminal za strožijim, tako i iz žalbi okrivljenih i branilaca za blažim kažnjavanjem ocenio kao neosnovane, s obzirom da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve okolnosti koje u smislu člana 54 KZ utiču da krivična sankcija bude pravilno odabrana i njena visina pravilno odmerena, o čemu su dati jasni i uverljivi razlozi u obrazloženju pobijane presude, a koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, pa se neosnovano u izjavljenim žalbama ističe suprotno, pri čemu se u izjavljenim žalbama ne navodi ni jedna okolnost koja nije cenjena od strane prvostepenog suda prilikom odmeravanja kazni okrivljenima, a koja bi bila od značaja za donošenje drugačije odluke.

Pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 206 ZKP, okrivljenog AA i BB obavezao da na ime imovinsko pravnog zahteva vlasnika zlatarske radnje „AA“ iz Nove Pazove naknade štetu prouzrokovanu izvršenjem krivičnog dela u navedenoj zlatarskoj radnji isplate oštećenoj OO iznos od 989.980,00 dinara, a što je vrednost oduzetog zlatnog nakita, pri čemu je pravilno obavezao okrivljene AA i BB da zajedno sa okrivljenima DD i ĐĐ na ime imovinsko pravnog zahteva oštećenog vlasnika zlatarske radnje „BB“ iz Požarevca plate oštećenom OO1 iznos od 7.451.904,00 dinara, a imajući u vidu da je tokom postupka utvrđena vrednost zlatnog nakita oduzetog iz navedene zlatare, dok je pravilno oštećenog OO1 na osnovu odredbe člana 206 ZKP, za preostali deo imovinsko pravnog zahteva uputio na parnicu, a o čemu su u pobijanoj presudi dati jasni i argumentovani razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, dok se neosnovano izjavljenim žalbama ističe suprotno.

Po oceni Apelacionog suda u Beogradu neosnovano se žalbama branilaca i okrivljenih pobija prvostepena presuda zbog odluke o troškovima krivičnog postupka, jer je prvostepeni sud pravilnom primenom odredbi člana 193 i 194 ZKP imajući u vidu složenost i dužinu trajanja krivičnog postupka okrivljene obavezao da naknade troškove krivičnog postupka, i to troškove koji se odnose na angažovanje branilaca po službenoj dužnosti, te troškove koji se odnose na nalaz i mišljenje veštaka, a koju odluku je prvostepeni sud obrazložio na strani 65 prvostepene presude.

Sa iznetih razloga, Apelacioni sud u Beogradu na osnovu odredbe člana 388 Zakonika o krivičnom postupku doneo je odluku kao u izreci presude.


Zapisničar, Predsednik veća-sudija,
Zorica Avramović, s.r. Zoran Savić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)