Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.12.2012.

Kž1 Po1 15/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 15/12
Dana 21.12.2012. godine
B E O G R A D

 

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, Vučka Mirčića, Mirjane Popović, Duška Milenkovića i Milene Rašić, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Slađanom Lazićem, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 4 u vezi stava 3 i 2 Krivičnog zakonika, u vezi člana 61 stav 1 Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o žalbama Tužioca za organizovani kriminal, branilaca okrivljenog AA, advokata AB i AB1, okrivljenog AA1 i njegovog branioca, advokata AB2, branioca okrivljenog AA2, advokata AB3, branioca okrivljene BB, advokata AB4, branioca okrivljenog VV, advokata VA, okrivljenog GG i njegovog branioca, advokata GA, okrivljenog DD i okrivljenog DD1 i njegovog branioca, advokata DA, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1.br.272/10 od 26.12.2011. godine, nakon održane sednice veća u smislu odredbe člana 447 Zakonika o krivičnom postupku, dana 20.12. i 21.12.2012. godine, doneo je dana 21.12.2012. godine,


P R E S U D U

UVAŽAVANjEM žalbi branilaca okrivljenog AA advokata AB i advokata AB1, okrivljenog AA1 i njegovog branioca, advokata AB2 u delu odluke o kazni, okrivljenog DD, okrivljenog GG i njegovog branioca, advokata GA i branioca okrivljene BB, advokata AB4, u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K-Po1.br.272/10 od 26.12.2011. godine, tako što Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, okrivljene AA i AA1 zbog produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 4 u vezi stava 3 i 2 Krivičnog zakonika, u vezi člana 61 stav 1 Krivičnog zakonika, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim na osnovu odredbi članova 4, 14, 22, 25, 42, 45, 54 i 63 KZ, OSUĐUJE i to okrivljenog AA na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) godina, a okrivljenog AA1 na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i 6 (šest) meseci, u koje kazne se okrivljenima uračunava vreme provedeno u pritvoru od 10.05.2010. godine do upućivanja okrivljenih u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora, ali najduže do isteka vremena kazni na koje su osuđeni u ovoj presudi, a na osnovu odredbi člana 264 stav 4 ZKP okrivljeni DD, GG i BB se oslobađaju obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka i paušala, dok se ove žalbe u ostalom delu i u celosti žalbe okrivljenog DD1, njegovog branioca adv. DA, branioca okrivljenog AA2 adv. AB3 i žalba Tužioca za organizovani kriminal, ODBIJAJU kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1.br.272/10 od 26.12.2011. godine, okrivljeni AA, AA1, DD1, DD, GG, AA2, BB, ĐĐ i VV oglašeni su krivim da su izvršili produženo krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 4 u vezi stava 3 i 2 Krivičnog zakonika, u vezi člana 61 stav 1 Krivičnog zakonika, a okrivljeni DD i zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 u vezi stava 2 i 1 KZ, pa je prvostepeni sud prethodno utvrdio optuženom DD za produženo krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 4 u vezi stava 3 i 2 Krivičnog zakonika u vezi člana 61 stav 1 Krivičnog zakonika pod I i II izreke kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 u vezi stava 2 i 1 KZ pod tačkom 3, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, a zatim okrivljene i to AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) godina u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 10.05.2010. godine do upućivanje u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora, optuženog AA1 na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina u koju kaznu mu uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 10.05.2010. godine do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora, optuženog DD1 na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 4 (četiri) meseca u koju kaznu mu uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 10.05.2010. godine do 04.05.2011. godine kada mu je pritvor ukinut, optuženog DD na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci u koju kaznu mu je uračunao vreme lišenja slobode i u pritvoru od 10.05.2010. godine do 02.06.2011. godine kada mu je pritvor ukinut, optuženog GG na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju kaznu mu uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 10.05.2010. godine do 05.05.2011. godine kada mu je pritvor ukinut, optuženog AA2 na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 10.05.2010. godine do 08.02.2011. godine kada mu je pritvor ukinut, optuženu BB na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju joj se uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 10.05.2010. godine do 08.02.2011. godine kada joj je pritvor ukinut, optuženog ĐĐ na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine u koju mu se uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 10.05.2010. godine do 08.02.2011. godine kada mu je pritvor ukinut i optuženog VV na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca u koju mu se uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 10.05.2010. godine do 14.02.2011. godine kada mu je ukinut pritvor. Na osnovu člana 87 stav 1 u vezi člana 79 stav 1 tačka 7 i 80 KZ, člana 350 stav 5 KZ i 348 stav 5 KZ (za optuženog DD) izriče se mera bezbednosti – oduzimanje predmeta pa se oduzima od optuženog AA jedan mobilni telefon sa pretplatničkim karticama (bliže opisani u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, SBPOK broj Ku 29/10 od 10.05.2010. godine), optuženog AA1 mobilni telefon sa pretplatničkim karticama (bliže opisanim u potvrdama o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala od 10.05.2010. godine), jedno putničko vozilo marke "Golf 2", registarskih oznaka _, sa jednim ključem i saobraćajnom dozvolom za pomenuto vozilo na ime optuženog (bliže opisani u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala od 10.05.2010. godine), optuženog DD1 mobilni telefon sa pretplatničkim karticama (bliže opisanim u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, SBPOK broj Ku 29/10 od 10.05.2010. godine), jedno putničko vozilo marke "Ford Eskort" registarskih oznaka _, sa ključevima i saobraćajnom dozvolom (bliže opisani u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, SBPOK broj Ku 29/10 od 10.05.2010. godine), optuženog DD jedan mobilni telefon sa pretplatničkim karticama (bliže opisanim u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, SBPOK Ku.br.29/10 od 10.05.2010. godine), jedno putničko motorno vozilo marke "Reno SPS" registarskih oznaka _ sa saobraćajnom dozvolom i ključem ( bliže opisanim u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, SBPOK Ku.br.29/10 od 10.05.2010. godine), dve ručne bombe M 52, jedna automatska puška M 70 fabričkog broja B11868 sa pet okvira, dve poluautomatske puške fabričkoj broja J 369447 IU 68243, 234 komada puščanih metaka kalibra 7,62 mm i 10 komada pištoljskih metaka kalibra 9 mm (bliže opisani u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, SBPOK Ku.br.29/10 od 10.05.2010. godine), optuženog GG mobilni telefon sa pretplatničkim karticama (bliže opisanim u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, SBPOK Ku.br.29/10 od 10.05.2010. godine), jedno putničko motorno vozilo marke "Mercedes Benz" registarskih oznaka _, sa jednim ključem i saobraćajnom dozvolom (bliže opisani u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, SBPOK Ku.br.29/10 od 10.05.2010. godine), optužene BB mobilni telefon sa pretplatničkim karticama (bliže opisanim u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, SBPOK Ku.br.430/10 od 10.05.2010. godine), optuženog AA2 jedan mobilni telefon sa pretplatničkim karticama (bliže opisani u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, SBPOK od 10.05.2010. godine), optuženog ĐĐ jedan mobilni telefon sa pretplatničkim karticama (bliže opisani u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, SBPOK broj Ku 29/10 od 10.05.2010. godine), optuženog VV mobilni telefon sa pretplatničkim karticama (bliže opisanim u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, SBPOK broj Ku 425/10 od 10.05.2010. godine), putničko motorno vozilo marke "Ford Siera", registarskih oznaka _, kao i saobraćajna dozvola za navedeno vozilo na ime VV (bliže opisanim u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, SBPOK broj Ku 425/10-1 od 10.05.2010. godine).

Na osnovu člana 91 i 92 KZ od optuženih AA, AA1, DD1, DD, GG, AA2, BB, ĐĐ, VV, oduzima se imovinska korist pribavljena krivičnim delom, pa se obavezuju optuženi da plate dole određene novčane iznose, koji odgovaraju pribavljenoj imovinskoj koristi, iskazane u evrima, a u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan isplate u korist budžetskih sredstava Republike Srbije i to u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, prema sledećim pojedinačnim iznosima:

1.optuženi AA – 11.200 evra,
2.optuženi AA1 – 12.600 evra,
3.optuženi DD1 – 1.520 evra,
4.optuženi DD – 1.950 evra,
5.optuženi GG – 1.400 evra,
6.optužena BB – 100 evra,
7.optuženi AA2 – 550 evra,
8.optuženi ĐĐ – 250 evra,
9.optuženi VV – 500 evra.

Na osnovu člana 193 – 196 ZKP obavezuju se optuženi da na ime troškova krivičnog postupka, plate sledeće pojedinačne iznose:

1.optuženi AA – 5.280,00 dinara
2.optuženi AA1 – 4.800,00 dinara
3.optuženi DD1 – 39.000,00 dinara
4.optuženi DD – 528.937,50 dinara
5.optuženi GG – 338.125,00 dinara
6.optužena BB – 344.130,00 dinara
7.optuženi ĐĐ – 39.610,00 dinara
8.optuženi VV – 2.880,00 dinara

kao i da na ime paušala, po navedenoj presudi plate iznose od po 20.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

-Tužilac za organizovani kriminal zbog odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud Beogradu preinači ožalbenu presudu tako što će optuženima AA, AA1, DD1, DD, GG, AA2, BB i VV utvrditi kazne zatvora u dužem trajanju,

- branioci okrivljenog AA, advokati AB i advokat AB1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu uvaži razloge žalbe, pobijanu presudu preinači tako što će okrivljenom AA izreći oslobađajuću presudu odnosno tako što će preinačiti prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije i okrivljenog osuditi zbog krivičnog dela iz člana 350 stav 3 KZ odnosno što će mu izreći blažu krivičnu sankciju i ukoliko tako ne odluči pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje sa molbom da shodno članu 390 ZKP blagovremeno sud obavesti branioce i optuženog o datumu i vremenu održavanja sednice veća,

-okrivljeni AA1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o krivičnim sankcijama i drugim odlukama, sa predlogom da Apelacioni sud ožalbenu presudu preinači, okrivljenog AA1 oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 350 stav 4 u vezi stava 3 i 2 u vezi člana 61 KZ ili da presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a da o sednici drugostepenog suda bude obavešten shodno odredbi člana 447 stav 5 ZKP, kao i da Apelacioni sud prema okrivljenom ukine pritvor i isti zameni nekom blažom merom,

-branilac okrivljenog AA1, advokat AB2, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud na osnovu člana 449 ZKP zakaže i održi glavni pretres, da se pozovu branilac i okrivljeni AA1, a da se po održanom pretresu prvostepena presuda u celosti ukine i vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili da se ožalbena presuda preinači tako što će okrivljeni AA1 na osnovu člana 423 stav 1 tačka 2 ZKP biti oslobođen od optužbe za radnje krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u produženom trajanju iz člana 350 stav 4 u vezi stava 3 i 2 u vezi člana 61 KZ, da mu bude ukinut pritvor te bude oslobođen obaveze da plati pribavljenu protivpravnu imovinsku korist u celosti kao i obaveze da isplati troškove krivičnog postupka i paušala,

-okrivljeni DD1, ne navodeći osnov po kome pobija ožalbenu presudu, dok iz obrazloženja proizilazi da se ista pobija zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, ne dajući poseban predlog za donošenje odluke, navodeći da veće uzme u obzir sve realnosti u njegovom slučaju i da on traži pomilovanje,

-branilac okrivljenog DD1, advokat DA zbog povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu branioca okrivljenog, ukine prvostepenu presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači prvostepenu presudu i oslobodi od optužbe okrivljenog DD1, sa zahtevom da branilac i okrivljeni na osnovu člana 447 stav 2 ZKP budu obavešteni o sednici veća,

-okrivljeni DD zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni, odluke o meri bezbednosti oduzimanja predmeta, odluke o oduzimanju imovinske koristi i odluke o troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud kao drugostepeni ožalbenu presudu preinači u delu koji se odnosi na njega i istog oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo, da mu vrati slobodno raspolaganje mobilnim telefonom sa pretplatnom karticom i putničko motorno vozilo "Reno SPS" te da stavi van snage odluku o oduzimanju 1.950 evra u dinarskoj protivvrednosti, da bude oslobođen obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka u iznosu od 528.937,50 dinara i paušala u iznosu od 20.000,00 dinara, da se prvostepena presuda u odnosu na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci na koju je osuđen za krivično delo iz člana 348 stav 3 u vezi stava 2 i 1 KZ preinači tako što će mu izreći uslovnu kaznu zatvora sa zahtevom da u smislu člana 447 stav 2 ZKP optuženi i njegov branilac budu obavešteni o sednici veća, prilažući u fotokopiji dokumentaciju o materijalnom stanju,

-okrivljeni GG, zbog netačno utvrđenih činjenica, visine kazne i zbog oduzetih stvari, sa molbom da žalbeni sud razmotri žalbu, prekvalifikuje krivično delo, ublaži oblik krivičnog dela navodeći da nije bilo društvene opasnosti i da ni na koji način nije oštećena država Srbija,

-branilac okrivljenog GG, advokat GA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o krivičnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, troškovima krivičnog postupka, imovinskopravnim zahtevima, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu, preinači ožalbenu presudu i okrivljenog GG oslobodi o kazne, da se njegovom branjeniku vrati vozilo "Mercedes Benz" registarskih oznaka _, jedna saobraćajna dozvola broj _ za to vozilo, jedan ključ za to vozilo, ili da presudu u celini ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje, sa molbom da Apelacioni sud u Beogradu osuđenog GG i njegovog branioca obavesti o održavanju sednice veća na kojoj se bude rešavalo o žalbi,

-branilac okrivljenog AA2, advokat AB3, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud ožalbenu presudu preinači tako što će okrivljenog AA2 osloboditi od optužbe da je izvršio produženo krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 4 u vezi stava 3 i 2 KZ u vezi člana 61 KZ ili da donese odluku kojom će ožalbenu presudu ukinuti i predmet vratiti istom sudu na ponovno suđenje sa zahtevom da njega i njegovog branjenika Apelacioni sud obavesti o sednici veća u smislu odredbe člana 375 stav 1 ZKP,

-branilac okrivljene BB, advokat AB4, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o krivičnoj sankciji i odluke o troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud na sednicu veća pozove njega kao branioca i okrivljenu BB, da ožalbenu presudu na sednici veća preinači i okrivljenu oslobodi za navedeno krivično delo ili da ukine ožalbenu presudu i naloži prvostepenom sudu da otkloni navedene nedostatke, a da u krajnjem slučaju okrivljenoj izrekne blažu kaznu zatvora ispod zakonom propisanog minimuma i oslobodi je plaćanja troškova krivičnog postupka, dostavljajući zdravstvenu dokumentaciju za okrivljenu, kao i uverenje o imovinskim prilikama okrivljene,

-žalbu sa odgovorom na žalbu branilac okrivljenog VV, advokat VA zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud ožalbenu presudu ukine i predmet vrati istom sudu na ponovno odlučivanje ili preinači navedenu presudu i okrivljenog VV oslobodi ili izrekne blažu kaznu a da u smislu člana 375 ZKP moli da bude obaveštena o sednici veća.

U odgovoru na žalbu Tužilaštva za organizovani kriminal zajednički branioci okrivljenog AA, advokati AB i AB1 su predložili da Apelacioni sud u Beogradu odbije žalbu Tužilaštva za organizovani kriminal kao neosnovanu.

U odgovoru na žalbu Tužilaštva za organizovani kriminal branilac okrivljenog AA1, advokat AB2 je predložio Apelacionom sudu da odbije žalbu Tužioca za organizovani kriminal u celosti kao neosnovanu a da usvoji žalbu branioca okrivljenog AA1 i da ga oslobodi troškova postupka i ukine mu pritvor.

U odgovoru na žalbu Tužioca za organizovani kriminal branilac okrivljenog DD1, advokat DA je predložio da Apelacioni sud odbije žalbu zamenika Tužilaštva za organizovani kriminal kao neosnovanu u odnosu na okrivljenog DD1 i u celosti ostao kod svoje žalbe na presudu.

U odgovoru na žalbu Tužioca za organizovani kriminal branilac okrivljenog GG, advokat GA je predložio da Apelacioni sud odbije žalbu zamenika Tužioca za organizovani kriminal kao neosnovanu i optuženog GG oslobodi od kazne ili da presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, sa predlogom da on kao branilac i njegov branjenik GG budu obavešteni o sednici veća.

Tužilac za organizovani kriminal je u svom dopisu Ktž.br.55/12 od 20.07.2012. godine, iznelo mišljenje da su neosnovani navodi okrivljenih i njihovih branilaca i da žalbe okrivljenih i njihovih branilaca treba da se odbiju kao neosnovane, a da se žalba tužioca usvoji kao osnovana.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 447 ZKP i to dana 20.12.2012. godine u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Dragoslava Markovića, okrivljenog AA, okrivljenog AA1, branioca okrivljenog AA1, advokata AB2, okrivljenog DD1, branioca okrivljenog DD, advokata ĐA, okrivljenog GG, branioca okrivljenog GG, advokata GA, okrivljenog AA2, branioca okrivljenog AA2, advokata AB3, okrivljene BB i prevodioca za albanski jezik VV2, a u odsustvu uredno obaveštenih branilaca okrivljenog AA, advokata AB i AB1, branioca okrivljenog DD1, advokata DA, branioca okrivljenog VV advokata VA, branioca okrivljene BB, advokata AB4, okrivljenog DD i prevodioca za albanski jezik VV1 za koju je pristupio prevodilac za albanski jezik VV2, a dana 21.12.2012. godine u prisustvu okrivljenog AA, branioca okrivljenog AA, advokata AB1, okrivljenog AA1, branioca okrivljenog AA1, advokata AB2, branioca okrivljenog DD1, advokata DA, okrivljenog DD, branioca okrivljenog DD, advokata ĐA, branioca okrivljenog GG, advokata GA, branioca okrivljenog AA2, advokata AB3, okrivljene BB, branioca okrivljene BB, advokata AB4, branioca okrivljenog VV, advokata ĐA, i sudskog prevodioca za albanski jezik PP, a u odsustvu uredno obaveštenih Tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljenog AA, advokata AB, okrivljenog DD1, okrivljenog GG, okrivljenog AA2, pa je nakon razmatranja spisa predmeta, zajedno sa pobijanom presudom, izjavljenim žalbama i odgovorima na žalbu, te napred iznetim mišljenjem Tužioca za organizovani kriminal iz pismenog podneska, imajući u vidu i izjašnjenja strana na sednici veća, našao:

  Prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 5 i 11 i stava 2 tačka 1 i 2 ZKP (iako se u žalbama okrivljenih i branilaca citiraju iste povrede ali shodno članovima tada važećeg ZKP i to člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP i stava 2 istog člana), na koje se navodima žalbi okrivljenih i njihovih branilaca neosnovano ukazuje.

Najpre, suprotno iznetim žalbenim navodima u prvostepenoj presudi nisu sadržane bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 1 ZKP, na koje između ostalog ukazuje okrivljeni GG u svojoj žalbi tražeći izuzimanje transkripata snimljenih telefonskih razgovora sa broja telefona 0634/0073490 (koji je naveden u žalbi okrivljenog) ističući da se isti nisu mogli uvrstiti u dokazni materijal, jer nisu bili ispunjeni zakonski uslovi, za snimanje tih razgovora.

Po nalaženju ovoga suda izneti žalbeni navodi u žalbi okrivljenog GG ocenjeni su kao neosnovani jer je nadzor i snimanje telefonskih razgovora ovog okrivljenog sprovedeno u skladu sa tada važećim odredbama člana 504e i 504ž ZKP, a na osnovu naredbe istražnog sudije kojom je odobreno snimanje telefonskih razgovora ovog lica, pa je bez značaja navod okrivljenog da predmetni broj telefona nije naveden u naredbi, a posebno kada se ima u vidu da okrivljeni u odbrani i nije sporio da je njegov glas u telefonskoj komunikaciji.

U prvostepenoj presudi nisu sadržane ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 11 ZKP i stava 2 tačka 2 ZKP, na koje se u žalbi okrivljenih i njihovih branilaca ukazuje.

Ovo s toga što je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih svih dokaza, bliže označenih u obrazloženju pobijane presude, a u sklopu iznetih odbrana okrivljenih, dao jasne, uverljive i neprotivrečne razloge o svim činjenicama koje su predmet dokazivanja, a izreka presude je jasna i razumljiva i nije protivrečna sama sebi, niti su razlozi presude protivrečni izreci. Takođe, uvidom u spise predmeta utvrđuje se da o činjenicama koje su predmet dokazivanja ne postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprave ili zapisnika o iskazima datih u postupku i samih tih isprava i zapisnika, kako se to neosnovano ističe u žalbama.

Nasuprot iznetim žalbenim navodima prvostepeni sud je u obrazloženju presude dao jasne i uverljive razloge da su okrivljeni izvršili produženo krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 4 u vezi stava 3 i 2 Krivičnog zakonika u vezi člana 61 stav 1 KZ, a okrivljeni DD i pored navedenog dela i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 u vezi stava 2 i 1 KZ.

Takođe, pre svega su neosnovani žalbeni navodi okrivljenih i njihovih branilaca, kojima se ukazuje da je izreka presude nerazumljiva i protivrečna samoj sebi i razlozima presude, u delu koji se odnosi na zaključak prvostepenog suda da su okrivljeni postupali kao članovi organizovane kriminalne grupe. Ovo s toga što je prvostepeni sud na osnovu izvedenih dokaza i odbrana okrivljenih, u pobijanoj presudi na nesumnjiv način utvrdio da su okrivljeni u vremenskom periodu od 20.12.2009. do 10.04.2010. godine delovali kao organizovana kriminalna grupa krijumčareći veći broj lica u nameri da sebi i drugom pribave materijalnu korist i to tako što organizatori AA i AA angažuju druga lica, ugovaraju sa NN licima visinu novčanog iznosa po svakom prevezenom licu, isplaćuju za obavljeni posao ili određuju da to plate putnici, da im se novac vraća ako se posao ne završi i da svi kao članovi organizovane kriminalne grupe imaju svest o zajedničkom delovanju, a sa ciljem da za ukupno 58 lica albanske nacionalnosti sa područja AP KiM i 2 lica iz Republike Albanije omoguće ilegalni odlazak u zemlje zapadne Evrope, opredeljujući pri tome ulogu i zadatak svakog od okrivljenih, te za koji zaključak je izneo u svemu jasne i logične razloge na stranama 105, 106, 107 i 108 pobijane presude.

Takođe, dat je pravilan zaključak prvostepenog suda na strani 109 obrazloženja ožalbene presude da što se tiče krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 u vezi stava 2 i 1 KZ koje je optuženom DD stavljeno na teret, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje na osnovu pravilno ocenjenih dokaza u spisima predmeta, pa se i po oceni ovog suda radi o neovlašćenom, dakle bez propisane dozvole držanju veće količine vatrenog oružja, municije, kao i držanja sredstava velike razorne moći čije držanje nije dozvoljeno građanima (ručnih bombi, automatske puške i drugog kao u činjeničnom opisu) zbog čega su žalbeni navodi okrivljenog DD ocenjeni kao neosnovani.

Kako je dakle prvostepeni sud u pobijanoj presudi izneo jasne i logične razloge zbog čega je našao da su okrivljeni krivičnopravne radnje za koje su oglašeni krivim preduzimali kao članovi organizovane kriminalne grupe za krivično delo iz člana 350 stav 4 u vezi stava 3 i 2 KZ, a koje i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to su žalbeni navodi branilaca okrivljenih u ovom delu ocenjeni kao neosnovani.

Ni žalbeni navodi okrivljenih i njihovih branilaca u kojima se ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 11 ZKP i u vezi sa tim ističe da je izreka pobijane presude protivrečna razlozima i da je visina protivpravno pribavljene imovinske koristi u odnosu na okrivljene paušalno odmerena i da nema dokaza da novac potiče od izvršenja predmetnog krivičnog dela, nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani, kao i navodi da nije utvrđen identitet lica koja su ilegalno prešli granicu Republike Srbije.

Suprotno ovim žalbenim navodima, prvostepeni sud je po oceni ovog suda, na nesumnjiv način utvrdio da su svi okrivljeni radnje za koje su oglašeni krivim preduzimali u cilju sticanja dobiti za sebe i druge članove grupe, a visinu protivpravno pribavljene imovinske koristi utvrdio je kako na osnovu odbrana okrivljenih, tako i na osnovu transkripata telefonskih razgovora, pa je prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio da su okrivljeni omogućili ilegalni prelazak državne granice Republike Srbije za 58 lica albanske nacionalnosti sa Kosova i 2 državljanina Republike Albanije, što je delom utvrđeno iz razgovora koji su okrivljeni obavljali između sebe kao i uvidom u presudu Prekršajnog suda u Subotici Pr.br.2-8-2260/10 od 12.04.2010. godine.

Ni žalbeni navod da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 5 ZKP koja se ogleda u tome da je pretres održan bez lica čije je prisustvo pretresu bilo obavezno, jer u uvodu presude kada su navođeni okrivljeni kod okrivljenog AA2 nije navedeno ko je branilac okrivljenog i da li je bio prisutan na glavnom pretresu kada je isti okončan obzirom da se radilo o slučaju obavezne odbrane, nije mogao biti prihvaćen, jer iz spisa predmeta i pobijane presude nesumnjivo proizilazi da je na glavnom pretresu kada je isti i okončan bio prisutan branilac okrivljenog AA2, advokat AB3 koji je na istom pretresu i dao završnu reč.

Inače, osim navedenog, žalbama okrivljenih i njihovih branilaca se u suštini pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ukazivanjem na pogrešnu ocenu dokaza, a posebno isticanjem da nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivična dela za koja su oglašeni krivim.

Iznete žalbene navode ovaj sud ocenjuje kao neosnovane, jer je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih svih dokaza, a u sklopu iznetih odbrana okrivljenih, koje je cenio kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti, pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje iz izreke pobijane presude. Naime, pravilnom ocenom odbrana okrivljenih i svih izvedenih dokaza, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da su okrivljeni u vremenskom periodu od 20.12.2009. do 10.04.2010. godine delovali kao organizovana kriminalna grupa i to organizatori kriminalne grupe AA i AA1 zajedno sa pripadnicima organizovane kriminalne grupe optuženima DD1, DD, GG, AA2, BB, ĐĐ i VV, sa ciljem sticanja dobiti za sebe i drugog, te da su delujući sa unapred određenim zadacima i ulogama, na taj način što su AA i AA1 stupali u kontakt sa NN licima među kojima i sa NN "ss" koja su pronalazila zainteresovane migrante za odlazak u zemlje zapadne Evrope, te su omogućili većem broju lica i to ukupno 58 lica albanske nacionalnosti sa područja AP KiM i 2 lica iz Republike Albanije ilegalan odlazak u zemlje zapadne Evrope nedozvoljenim prelaskom državne granice Republike Srbije prema Republici Mađarskoj pri čemu su svaki od okrivljenih u radnjama opisanim pod tačkama od 1 do 11 učestvovali u organizaciji i realizaciji prevoza navedenih lica odnosno njihovog tranzita kroz Republiku Srbiju i prebacivanje do pogodnih pograničnih mesta radi nedozvoljenog prelaska državne granice Republike Srbije i ulaska u Mađarsku.

U vezi sa radnjom opisanom pod tačkom 1 izreke prvostepene presude, prvostepeni sud je imao u vidu pre svega odbrane okrivljenih AA, AA1, ĐĐ, VV koji su u periodu od 20. do 22.12.2009. godine omogućili nedozvoljen prelazak državne granice između Republike Srbije i Republike Mađarske za 5 lica – 2 NN lica iz Albanije i 3 NN lica albanske nacionalnosti sa područja AP KiM tako što je NN lice u dogovoru sa AA 20.12.2009. godine 2 lica iz Albanije koja su prethodno ušla na teritoriju Republike Srbije AP KiM uputio preko Peći do Gnjilana, pa su ova lica u organizaciji AA, AA1 i NN lica prebačena preko administrativne linije KiM stigla u Bujanovac, pri čemu je AA1 kontaktirao ĐĐ i ponudio mu da preuzme emigrante i dalje ih preveze na relaciji od Bujanovca do Novog Sada što je ĐĐ prihvatio i predložio AA1 da u prevoz pored njega uključuje i VV a što je utvrđeno iz razgovora od 20.12.2009. godine, odbrane okrivljenog ĐĐ, optuženog VV, te pregledavanjem video zapisa snimka sa naplatnih rampi od 20./21.12.2009. godine koji snimak je pregledan na glavnom pretresu dana 07.11.2011. godine. Pri tome prvostepeni sud na strani 73 obrazloženja pobijane presude pravilno nije prihvatio objašnjenje optuženog ĐĐ koji je optuženi dao zbog čega postoji razlika u iskazima iz policije i na glavnom pretresu, pojašnjavajući da je u policiji bio pod stresom i psihički nestabilan.

U vezi sa radnjom opisanom pod tačkom 2 izreke prvostepeni sud je pravilno zaključio da su dana 28.01.2010. godine okrivljeni AA, AA1, DD1 i NN lica omogućili nedozvoljen prelazak državne granice za 4 NN lica albanske nacionalnosti sa područja AP KiM, tako što je AA u večernjim satima telefonom kontaktirao AA1 kako bi za navedena lica omogućio nedozvoljen prelazak administrativne linije kod kontrolnog punkta "Končulj", a potom njihov tranzit ka području Subotice nakon čega je AA1 telefonom pozvao DD kome je ponudio dalji prevoz emigranata za novčanu naknadu. Međutim, kako to DD nije uradio okrivljeni AA1 je sam prevezao za iznos od 600 evra ili 150 evra po putniku svojim vozilom marke "Golf" i po uputstvima AA odvezao je lica do Palića gde ih je po dogovoru sa AA preuzeo na privremeni smeštaj DD1 radi daljeg transporta i nedozvoljenog prelaska granice, a što je utvrđeno na osnovu telefonskih razgovora okrivljenog AA1 sa okrivljenim DD od 27.01.2010. godine. Iz iskaza optuženog DD proizilazi da mu je AA1 zaista ponudio da preveze lica, da je on rekao da ne može i da je utvrđeno da je AA1 učestvovao u navedenoj radnji na opisani način svojim vozilom marke "Golf" oznaka _ što proizilazi iz video snimaka sa naplatnih rampi Doljevac, Bubanj Potok, Stara Pazova 28./29.01.2010. godine. Pri tome pravilno prvostepeni sud nije prihvatio navode odbrane optuženog AA1 da u prevozu ljudi do Subotice nije učestvovao, jer mu je automobil bio tehnički neispravan, iz razloga što je čitanjem potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP RS od 10.05.2010. godine utvrđeno da je od optuženog pored ostalih stvari oduzet i izveštaj o plaćanju doplatne karte Parking servisa Beograd za vozilo VR 970-25 od 02.12.2009. godine, jedna opomena i priznanica o uplati parking servisa za isto vozilo od 24.02.2010. godine na ime AA1.

U vezi sa radnjom opisanom pod tačkom 3 izreke prvostepeni sud je pravilno zaključio da su okrivljeni AA, AA1, DD, DD1, GG i NN lica omogućili nedozvoljen prelazak državne granice za 4 NN lica albanske nacionalnosti sa područja AP KiM, a što je prvostepeni sud utvrdio iz razgovora telefonskih između AA1 sa DD od 14.02.2010. godine, 15.02.2010. godine, razgovora između okrivljenog DD1 i DD od 15.02.2010. godine, iz iskaza okrivljenog DD1 iz koga je utvrđeno da je isti preuzeo lica za koja mu je javio AA onako kako se to navodi u činjeničnom opisu. To proizilazi i iz sadržine telefonskih razgovora vođenih 15./16.02.2010. godine između okrivljenog AA, okrivljenog GG, video snimaka sa naplatnih rampi od 15.02.2010. godine a u koje je uvid prvostepeni sud vršio na pretresu dana 08.11.2010. godine. Prvostepeni sud je činjenično stanje utvrdio iz iskaza optuženog GG koji je dao na glavnom pretresu u vezi tačke tri optuženja u potpunosti priznajući navode optužbe i detaljno kao i za svaku tačku u kojoj je učestvovao (strane 54, 56, 58, 71 i 73 TAZGP) opisujući način na koji se to odigralo i ko je u tome učestvovao. Sud je utvrdio da je u istom učestvovala i optužena BB (optuženi GG je izričito tvrdio da je uvek radio sa "istim ljudima") ali ista nije uneta u ovu tačku optuženja u vezi koje se spominje optuženi GG jer bi na taj način došlo do povređivanja identiteta optužbe i presude. Pri tome prvostepeni sud iskaz okrivljenog DD dat u vezi tačke tri da je 4 lica preuzeo od AA1 u januaru 2010. godine nije prihvatio dajući obrazloženje na strani 76 koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Radnje opisane u tački 4 izreke sud je utvrdio preslušavanjem razgovora od 20.02.2010. godine između AA i DD1, zatim između AA1 i DD, razgovora između AA i GG, kao i razgovora AA sa licem koje oslovljava "ss1" ili "ss2" od 23.02.2010. godine, i to da su u periodu od 20. do 22.02.2010. godine okrivljeni AA, AA1, DD, DD1, GG i NN lice omogućili nedozvoljen prelazak državne granice za 4 NN lica albanske nacionalnosti sa područja AP KiM, a što je utvrđeno i iz iskaza okrivljenog DD koji je angažovan od strane AA1. DD je lica predao DD1 uz učestvovanje u konkretnom ilegalnom prebacivanju od strane okrivljenog GG. Radnje pod tačkom 4 potvrđuje razgovor GG obavljen dana 22.02.2010. godine, kao i pregledavanjem video zapisa od 22.02.2010. godine, kao i izveštaj MUP Republike Srbije od 23.02.2010. godine što je sve detaljno navedeno i obrazloženo na strani 78 i 79 pobijane presude.

Radnje opisane u tački 5 izreke prema kome su u periodu od 28.02. do 08.03.2010. godine okrivljeni AA, AA1, DD, DD1 i NN lica omogućili nedozvoljen prelazak državne granice za 13 lica albanske nacionalnosti sa područja AP KiM prvostepeni sud je utvrdio iz iskaza okrivljenog DD koji je preuzeo od AA 8 lica albanske nacionalnosti sa područja AP KiM i iste prevezao za 500 evra do Subotice ostavivši ih kod "Eko pumpe", dok je DD1 potvrdio da se sve odigralo na način opisan u optužnici dodajući detalj da je video kada su lica legitimisana od strane policije, zatim iz telefonske komunikacije od 28.02.2010. godine AA1 sa NN licem, zatim razgovora koji je AA1 dana 01.03.2010. godine obavio sa navedenim licem, zatim razgovora AA1 od 02.03.2010. godine sa AA, razgovor DD1 i AA od 03.03.2010. godine u različitim vremenskim periodima, iz iskaza DD i telefonske komunikacije sa AA1 od 01.03.2010. godine gde je takođe utvrđeno da je DD na način opisan u tački 5 preuzeo 8 lica koje je trebalo da preveze do objekta kod "ss3", da je jasne instrukcije DD dobio od AA1 u razgovoru obavljenom 01.03.2010. godine u različitim vremenskim periodima, te u razgovoru AA i DD u kojim razgovorima AA DD nudi za 8 lica dodatnih 100 evra koje će mu putnici dati odnosno kojima je putem telefona AA rekao da DD daju novac iz kojih razgovora se jasno utvrđuje organizatorska uloga AA koji sam putnicima određuje koliko novca dodatno da daju odnosno koji sam određuje visinu dodatnog novčanog iznosa koji nudi DD, te istome daje jasne instrukcije šta sa putnicima da radi odnosno ako neće sam da ih odveze. Iz razgovora DD sa AA1 od 02.03.2010. godine u različitim vremenskim periodima, razgovora AA sa "ss1" od 08.03.2010. godine kao i iz razgovora na albanskom jeziku koji je AA obavio sa "ss1" dana 08.03.2010. godine koga proizilazi da su lica prebačena preko granice tog datuma. Iz razgovora AA sa nepoznatim muškarcem istoga datuma od 20,19 časova utvrđuje se da on daje jasne instrukcije šta treba da se radi sa migrantima te kaže "Čim stigne u Budapest, zvati ss4" što potvrđuje priznanje optuženog GG o ulozi AA u prebacivanju migranata koja se nakon što ilegalno pređu granicu prema Republici Mađarskoj dalje odvija u njegovoj organizaciji. Iz razgovora od istog datuma AA spominje "ss" i NN "ss5". U prilog navedenom stoje video snimci sa naplatnih rampi od 01.03.2010. godine pregledani na pretresu dana 08.11.2011. godine kao i službena beleška MUP Republike Srbije od 08.03.2010. godine bliže navedeno na strani 81 ožalbene presude.

Takođe u vezi sa radnjama opisanim u tački 6 izreke presude pravilno je prvostepeni sud zaključio da su okrivljeni AA, AA1, DD, DD1 i NN lica u periodu od 13. do 16.03.2010. godine omogućili nedozvoljen prelazak državne granice za 4 NN lica albanske nacionalnosti sa područja AP KiM, tako što NN "ss" telefonom sa AA1 ugovara nedozvoljen prelazak za navedena lica za iznos od 1.200 evra po licu te AA1 u dogovoru sa AA angažuje DD za iznos od 400 evra za turu. Dana 15.03.2010. godine u prepodnevnim časovima na području Končulja vozilom "Reno SPS" DD preuzima lice, auto-putem E 75 dolazi do "Euro-petrol" pumpe na području Subotice odakle po uputstvima AA preuzima DD1, svojim vozilom smešta u svoj objekat na Paliću zbog daljeg transporta tih lica i nedozvoljenog prelaska granice Srbije odakle im je nakon kraćeg zadržavanja preko NN lica omogućen nedozvoljen prelazak državne granice Republike Srbije ka Republici Mađarskoj. Navedene činjenice utvrđene su iz iskaza okrivljenog DD, razgovora od 13.03.2010. godine AA1 sa "ss1", na osnovu razgovora od 13.03.2010. godine AA1 sa DD, razgovora od 14.03.2010. godine između AA i AA1, razgovora AA i DD1, zatim razgovora od 15.03.2010. godine između DD i AA1, zatim iz razgovora od istog datuma između AA i AA1, zatim razgovora između AA i DD1, zatim iz razgovora AA i DD, kao i iz video snimaka naplatnih rampi od 15.03.2010. godine pregledane dana 08.11.2010. godine, dva izveštaja MUP Republike Srbije od 15.03.2010. godine bliže navedenih na strani 82 i 83 pobijane presude kao i pregledavanjem video zapisa optičkog snimanja okrivljenog DD1 od 15.03.2010. godine.

U vezi sa radnjama opisanim pod tačkom 7 izreke prvostepeni sud je pravilno zaključio da su u periodu od 21. do 23.03.2010. godine okrivljeni AA, AA1, DD, DD1 i NN lice omogućili nedozvoljen prelazak državne granice za 4 NN lica albanske nacionalnosti sa područja AP KiM, tako što NN "ss" telefonom ugovara sa AA1 nedozvoljen prelazak za navedena lica, da AA1 u dogovoru sa AA angažuje DD za iznos od 350 evra za turu koji angažuje i svog brata DD da dovede lica do Niša odakle ih je DD vozilom "Reno SPS" vozio do Subotice i kod pumpe "Euro-petrol" u Subotici predao DD1 po dogovoru sa AA1 a DD1 je prema uputstvima AA smestio u svoj objekat na Paliću migrante zbog daljeg transporta lica i nedozvoljenog prelaska granice Srbije odakle im je nakon kraćeg zadržavanja preko NN lica omogućen nedozvoljen prelazak državne granice Republike Srbije ka Mađarskoj. Navedene činjenice prvostepeni sud je utvrdio kako iz iskaza optuženog DD, AA1 koji je potvrdio da je navedena lica predao bratu DD – DD, zatim iz telefonskih razgovora od 21.03.2010. godine između AA1 i NN "ss", zatim razgovora AA koji poziva DD1 od 22.03.2010. godine i razgovora AA od istog datuma, zatim pregledavanjem video zapisa optičkog snimanja AA od 24.03.2010. godine bliže navedenog na strani 84 kao i navoda šta je iz istog utvrđeno, kao i iz iskaza svedoka DD iz čijeg iskaza je utvrđeno da je on preuzeo od AA1 putnike i novac koji je dalje prosledio svom bratu optuženom DD na način kako je to opisano pod tačkom 7.

Takođe, u vezi sa radnjama opisanim pod tačkom 8 izreke presude, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su okrivljeni AA, AA1, DD1, GG, AA2, BB i NN lica omogućili nedozvoljeni prelazak državne granice za 4 lica albanske nacionalnosti sa područja AP KiM i to SS1 do SS4, tako što NN "ss" dana 28.03.2010. godine ugovara sa AA nedozvoljen prelazak granice za navedena lica, te AA1 u dogovoru sa AA angažuje EE za iznos od 450 evra za prevoz dana 25.03.2010. godine u večernjim satima na području Končulja vozilom marke "Mercedes" registarskih oznaka _, što je sud utvrdio iz dela iskaza okrivljenog AA1 iz koga proizilazi da je okrivljeni AA1 razgovarao sa EE koji je vozio vozilo marke "Mercedes" te da su putnici tom licu dali 400 evra. Činjenično stanje iz tačke 8 izreke prvostepeni sud je utvrdio i na osnovu odbrane GG koji je u potpunosti priznao da je izvršio radnje bliže opisane na stranama 58-59 TAZGP na osnovu kog dela njegovog iskaza se utvrđuje da su radnje preduzeli optuženi GG, AA, DD1, BB i AA2, zatim iz iskaza optuženog AA2, iz sadržine razgovora na albanskom jeziku AA1 i NN muškog lica od 25.03.2010. godine, iz razgovora na albanskom jeziku AA1 i EE od 26.03.2010. godine iz koga proizilazi da je okrivljeni AA1 jasno davao nalog EE da odveze lica na pumpu, za koju je optuženi DD1 naveo da je mesto gde je on preuzeo putnike, takođe iz razgovora od 26.03.2010. godine prema kome AA javlja DD1 kada stižu lica, iz razgovora od 27.03.2010. godine u kome GG javlja AA kada bi lica trebala da odu, da proverava da li je sve "čisto", a na AA insistiranje "Ajde kume pravi nešto ne mogu da ćekam" GG je odgovorio "Pa j...... ga ne mogu otići u zatvor" iz čega je utvrđeno da je postojala svest kod obojice učesnika o tome da su u pitanju nelegalne radnje zbog kojih se može ići u zatvor. Činjenično stanje nadalje je utvrđeno iz razgovora lica navedenih u tački 8 optužnice u dane 27.03, 28.03, 29.03, 30.03. a bliže navedenih na 89, 87 i 88 strani obrazloženja pobijane presude, te uvidom u presudu Prekršajnog suda u Subotici Pr.br.2-8-2260/10 od 12.04.2010. godine, iz iskaza svedoka EE, odbrane optuženog DD1, suočenja optuženog AA1 i svedoka EE, kao i pregledavanjem video snimka sa naplatne rampe vezano za EE i vozilo marke "Mercedes" _ koji snimak je pregledan na pretresu dana 08.11.2011. godine kao i šta je iz istog utvrđeno.

U vezi sa radnjama opisanim pod tačkom 9 izreke presude, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su okrivljeni AA, AA1, DD i DD1 i NN lica omogućili nedozvoljen prelazak državne granice Republike Srbije za 7 lica albanske nacionalnosti i to SS5 do SS11, tako što AA i AA1 dogovorili nedozvoljen prelazak granice za navedena lica za šta je angažovan kao vozač DD koji je od AA1 preuzeo lica i ugovoreni iznos od 600 evra, a koji iznos je AA1 vratio obzirom da su lica zaustavljena na naplatnoj rampi Bubanj Potok i ista nisu prema dogovoru AA i DD1 prihvaćena od strane DD1 te započeta radnja i nije dovršena. Ove činjenice prvostepeni sud je utvrdio iz iskaza AA1, koji je informisan od strane DD da su lica zaustavljena na Bubanj Potoku, iz iskaza DD koji je potvrdio da je od AA1 preuzeo 7 lica albanske nacionalnosti koje je trebao da odveze do Subotice, da ih je zaustavila policija na Bubanj Potoku, da je AA1 vratio 600 evra koje je od njega prethodno uzeo za put a iz kog iskaza je utvrđeno da je AA1 bio jedan od organizatora, zatim iz razgovora AA1 i DD  od 29.03.2010. godine kao i razgovora od istog dana između AA1 i AA kojim AA1 obaveštava AA da su putnici uhvaćeni u Beogradu, a što je potvrdio i svedok DD, kao i iz odbrane optuženog GG koji je naveo da je sigurno znao o transportu jer mu je javljeno par sati ranije i da optuženi GG ne zna da li su bilo šta znali o ovom transportu AA2 i BB, zbog čega je prvostepeni sud prihvatajući njegovu odbranu izostavio AA2 i BB iz tačke 9 optuženja jer su i okrivljeni AA2 i okrivljena BB u svojim odbranama negirali učešće. Iste činjenice utvrđene su uvidom u depešu MUP Republike Srbije od 29.03.2010. godine iz koje je utvrđeno da su policijski službenici 29.03.2010. godine radi kontrole zaustavili vozilo marke "Reno SPS" tamno teget boje, oznaka _ vlasništvo SS12 kojim je upravljao po ovlašćenju DD i da su u istom zatekli lica bliže navedena u tački 9 izreke.

Takođe, u vezi sa radnjama opisanim pod tačkom 10 izreke, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su okrivljeni AA1, ĐĐ, VV i NN lica omogućili nedozvoljen prelazak državne granice između Republike Srbije i Republike Mađarske za 4 NN lica albanske nacionalnosti sa područja AP KiM, po prethodnom dogovoru AA1 i "ss" tako što AA1 nakon što su emigranti prešli administrativnu liniju KiM sa kontrolnog punkta Končulj kontaktira ĐĐ kako bi ga angažovao za 250 evra da preveze emigrante, da je ĐĐ u razgovoru sa AA1 angažovao VV za isti iznos od 250 evra pa je svojim vozilom vozio auto-putem do Novog Sada dana 30.03.2010. godine navedena lica a po dogovoru sa ĐĐ predao ih NN licima, koja su im zatim omogućila nedozvoljen prelazak državne granice Republike Srbije ka Mađarskoj. Sud je činjenično stanje utvrdio najpre iz odbrane optuženog ĐĐ koju je dao prilikom saslušanja u policiji koju je sud prihvatio, koji je na jasan i detaljan način kao i kod tačke 1 opisao kako ga je AA1 kontaktirao za prevoz 4 lica sa Kosova od Bujanovca do Subotice nudeći mu za to 250 evra, da je za taj prevoz angažovan VV po dogovoru sa ĐĐ i AA1, kao i iz razgovora između AA1 sa NN licem od 30.03.2010. godine, pregledavanjem video zapisa snimka naplatne rampe 29./30.03.2010. godine iz koga je utvrđeno da vozilo registarske oznake VR 956-05 prolazi naplatnu rampu u Doljevcu 29.03.2010. godine te naplatnu rampu u Bubanj Potoku 30.03.2010. godine. Iz svega navedenog proizilazi pravilan zaključak prvostepenog suda da je u konkretnom slučaju AA1 po prethodnom dogovoru sa "ss" organizovao migrantima ilegalan prelazak granice obzirom da je i sam rekao da je ljude preuzimao ili od AA ili od "ss".

Takođe u vezi sa radnjama opisanim pod tačkom 11 izreke presude, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su okrivljeni AA, AA1, DD1, GG, AA2, BB i NN lica omogućili nedozvoljen prelazak državne granice za 7 NN lica albanske nacionalnosti sa područja AP KiM tako što je AA1 u dogovoru sa "ss" dana 05.04.2010. godine preuzeo lica koja su prešla administrativnu liniju te na području Končulja od ovih lica predao 4 ilegalna emigranta NN licu koji ih je dana 06.04.2010. godine dovezao na Palić i predao DD1, a preostala 3 ilegalna emigranta je poslao autobusom za koja lica je po dogovoru sa AA preuzeo DD1 koji ih je sačekao na autobuskoj stanici svojim vozilom i zajedno sva lica prevezao i smestio u svom objektu na Paliću, ulica _ broj _ sve do 10.04.2010. godine zbog daljeg transporta tih lica i nedozvoljenog prelaska granice, odakle ih po daljim uputstvima AA preuzima GG koji angažuje jednog NN taksistu, te GG o broju lica i vremenu njihovog dolaska obaveštava AA2, a BB prema dogovoru sa GG sa srpske strane ŽŽ sa mađarske strane ugovora vreme, pravac i mesto nedozvoljenog prelaska granice Srbije. Za ove radnje činjenično stanje je utvrđeno iz telefonskog razgovora AA1 sa "ss" od 04.04.2010. godine, razgovora od 05.04.2010. godine AA1 i NN lica, razgovora od 06.04.2010. godine između AA i DD1 i istoga dana između AA i GG, kao i GG i AA2, kao i razgovora od 08.04.2010. godine između AA i DD1, kao i telefonske komunikacije između GG, AA, DD1, AA2 i BB iz kojih je utvrđeno da je emigrantima omogućen ilegalan prelazak granice kao u činjeničnom opisu tačke 11 a što se konkretno utvrđuje iz razgovora GG i Gizele od 10.04.2010. godine gde se pominje robna kuća "Ikea" kod "Mekdonaldsa" kao odredište na koje bi emigranti trebali da stignu, kao i iz iskaza okrivljenog AA2 iz koga je utvrđeno da je u tom navrata prebačeno ukupno 7 lica te da je osim njega u toj radnji učestvovala i BB koja mu je telefonom potvrdila da je sve u redu i da će lica neko preuzeti sa mađarske strane, iskaza okrivljenog GG koji je priznao izvršenje radnji pod tački 11, zatim pregledavanjem video snimka sa naplatnih rampi od 06.04.2010. godine, kao i iz razgovora na mađarskom jeziku između BB i Mađara ŽŽ od 08.04.2010. godine, kao i ostalih razgovora bliže navedenih na strani 94 obrazloženja iz kojih je utvrđeno da je okrivljena BB dogovarala vreme i mesto prelaska granice te je u tom smislu koordinirala rad konkretnih učesnika u primopredaji lica, javljala do u minut ljudima sa naše strane kada će emigranti biti preuzeti, te Mađaru javljala u koje vreme će biti čovek sa ljudima te ceo proces primopredaje telefonskim putem pratila i vreme odigravanja i praktično bila veza između svih lica koja su u tome učestvovala a što sve ide u prilog pravilnom zaključku prvostepenog suda o aktivnoj ulozi BB koja se nije svodila samo na prevođenje. Osim navedenog, činjenično stanje kao u izreci prvostepene presude utvrđeno je i na osnovu ostalih materijalnih dokaza u spisima predmeta.

U vezi radnji opisanih pod III a u odnosu na krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 u vezi stava 2 i 1 KZ za koje je oglašen krivim okrivljeni DD sud je utvrdio iz iskaza okrivljenog DD u predkrivičnom postupku i u prethodnom krivičnom postupku, i koji nije činjenično osporavao izvršenje dela koje mu je stavljeno na teret, kao i iz iskaza svedoka SS, potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP Republike Srbije od 10.05.2010. godine, zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija MUP Republike Srbije od 10.05.2010. godine, izveštaja o pregledu oružja MUP Republike Srbije od 01.06.2010. godine, izveštaja Ministarstva odbrane, Sektora za ljudske resurse od 11.05.2011. godine.

Imajući u vidu da je prvostepeni sud, na osnovu svih izvedenih dokaza, na nesumnjiv način utvrdio da su okrivljeni izvršili radnje opisane pod I, II tačkama od 1 do 11 prvostepene presude, kao i okrivljeni DD pod tačkom III izreke presude za krivično delo iz člana 348 stav 3 u vezi stava 2 i 1 KZ posebno, pri čemu je u pobijanoj presudi izneo za svakog od okrivljenih jasne i logične razloge zbog čega nalazi da u njihovim radnjama stoje bitni elementi predmetnih krivičnih dela, te zbog čega smatra da su postupali kao organizovana kriminalna grupa, pri čemu su bili sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, da su bili svesni da je njihovo delo zabranjeno, dakle da su postupali sa krivicom, to su žalbeni navodi okrivljenih i njihovih branilaca u delu kojim se osporava prvostepenom presudom utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza kao i žalbeni navodi da prvostepeni sud nije obrazložio zbog čega nalazi da su okrivljeni postupali sa umišljajem i da su bili svesni svog dela, ocenjeni neosnovanim.

Na pravilnost zaključka prvostepenog suda ukazuje činjenica da su okrivljeni sve radnje obavljali, noću i u ranim jutarnjim časovima, uspostavljajući pri tom telefonsku komunikaciju sa nepoznatim licima kao i međusobnu komunikaciju kojom su podnosili izveštaje jedni drugima o kretanju lica kojima su omogućavali nedozvoljen prelazak granice, i obaveštavali organizatore o tome da li su obavili svoje radnje ili ne, te se njihova uračunljivost ne može ni dovoditi u sumnju, obzirom da njihovo postupanje upućuje na logičan zaključak da su bili svesni svoga dela i hteli njihovo izvršenje.

Po oceni ovoga suda iz svih izvedenih dokaza proizilazi pravilan zaključak da su svi okrivljeni svojim pojedinačnim radnjama delovali upravo u cilju obezbeđenja nedozvoljenog prelaska granice Republike Srbije u Republiku Mađarsku građanima albanske nacionalnosti sa područja AP KiM i sa područja Republike Albanije da su svi znali da deluju kao organizovana grupa koja je imala za cilj sticanje protivpravne imovinske koristi pri čemu je svako od okrivljenih imao određeni zadatak i ulogu u okviru ove grupe, a organizatorska uloga okrivljenog AA1 i AA koja nesumnjivo proizilazi posebno iz razgovora AA1 sa "ss1" od 13.03.2010. godine bliže navedenog na strani 81 pobijane presude, te da su ostvarili protivpravnu imovinsku korist navedenu u izreci pobijane presude, kako to pravilno utvrđuje i prvostepeni sud u pobijanoj presudi. Takođe, neosnovani su navodi iz odbrane okrivljenog DD1 koji je negirao pripadnost grupi, jer je tokom postupka nesumnjivo utvrđeno da je stupio u kontakt sa okrivljenim AA, da su imali dogovor oko dolaska lica i smeštanja istih u hotel kog okrivljenog DD1, da ista lica nije uvodio u knjigu gostiju, da je iste čekao na određenom mestu, preuzimao ih od najčešće od DD što proizilazi i iz odbrane ovog okrivljenog. Okrivljeni DD1 je o prijemu lica uvek obavaštavao okrivljenog AA u telefonskom razgovoru i o dolasku i odlasku lica koja je prosleđivao dalje. Stoga pravilno prvostepeni sud utvrđuje da je na taj način utvrđena pripadnost grupi okrivljenog DD1. Nadalje, neosnovani su navodi odbrane okrivljenog VV kojima se između ostalog negira da je bio član grupe i da kod njega nije postojala svest o pripadanju grupi, jer nije nikome predavao putnike, nije se dalje interesovao za putnike, koje nije dovodio blizu granice. Ovi žalbeni navodi ocenjeni su kao neosnovani posebno kada se ima u vidu da je sam okrivljeni kako to prvostepeni sud navodi na strani 47 ožalbene presude objasnio svoje učešće u radnjama dela za koje je oglašen krivim, na koji način, i ko ga je angažovao da prevozi putnike, za koji iznos, objašnjavajući kako je ispred ĐĐ išao ,, prazan i gledao put" sa zadatkom da prati da li ima policije, što sve ukazuje na njegovo članstvo u grupi i obavljanje određenih radnji koje su doprinosile omogućavanju nedozvoljenog prelaska državne granice za određena lica, te u tom smislu i nije potrebno dalje njegovo interesovanje za ta lica, niti je neophodna stroga hijerarhija među članovima, što predstavlja tezu odbrane, koju je i prvostepeni sud pravilno ocenio. I žalbeni navodi okrivljenog AA1 kojima osporava njegove telefonske razgovore, ocenjeni su kao neosnovani, jer i sam okrivljeni u toku postupka nije sporio da je vodio razgovore sa drugim organizatorima i članovima kriminalne grupe, posebno sa NN ,,ss" oko iznosa koji će kome pripasti posle završenog posla, jer je njemu novac i vraćen za deo posla koji nije završen, kao i o detaljima prevoza lica na određeno mesto i predaju drugim članovima grupe , a sve u cilju omogućavanja ilegalnog prelaska granice za lica sa AP Kosova i Metohije i iz Albanije. Posebno je značajno da je okrivljeni na glavnom pretresu naveo da ga je zvao AA, da mu je rekao da je njegov broj dobio od ,,ss", te da je sa AA kontaktirao o prevozu ljudi od Končulja do Bujanovca, ali da je informacije dobijao kako od ,,ss" tako i od AA. Dakle, prvostepeni sud je pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje, pa su suprotni žalbeni navodi okrivljenih i njihovih branilaca ocenjeni kao neosnovani i ovim žalbama se u suštini samo ponavljaju navodi odbrana okrivljenih i daje drugačija ocena izvedenih dokaza od one koju je dao prvostepeni sud, a koji su i po nalaženju ovoga suda pravilno ocenjeni, kako je to napred navedeno. Razloge prvostepenog suda o neprihvatanju odbrana okrivljenih, kao i razloge koje odbrane prihvata i u kom delu bliže date na strani od 105 do 108 pobijane presude, u svemu prihvata i ovaj sud.

Po oceni ovog suda neosnovano se izjavljenim žalbama pobija presuda zbog povrede krivičnog zakona.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio Krivični zakon kada je našao da su se u radnjama okrivljenih opisani pod I, II tačka 1 do 11 izreke stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 4 u vezi stava 3 i 2 Krivičnog zakonika u produženom trajanju u vezi člana 61 KZ, kao i u odnosu na okrivljenog DD u radnjama opisanim pod tačkom III izreke stekla su se obeležja i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 u vezi stava 2 i 1 Krivičnog zakonika, za koje ih je oglasio krivim. Stoga su žalbeni navodi okrivljenih i njihovih branilaca kojima se pobija prvostepena presuda zbog povrede krivičnog zakona, a u suštini zasnovani na stavu da je presuda doneta uz bitne povrede krivičnog postupka i uz nepravilno utvrđeno činjenično stanje, te da je stoga usledila povreda krivičnog zakona ocenjeni kao neosnovani.

Prvostepeni sud nasuprot stavu tužioca, pravilno nije optužene oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 2 Krivičnog zakonika (AA i AA1) odnosno za izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenje krivičnih dela iz člana 346 stav 4 u vezi stava 2 KZ (DD1, DD, GG, AA2, BB, ĐĐ i VV), smatrajući da je u konkretnom slučaju krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 KZ opšte i lakše krivično delo u odnosu na krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 4 KZ gde je zaprećena kazna zatvora od 3 do 12 godina, koje je posebno i teže krivično delo, obzirom da se radi o prividnom sticaju u odnosu konsumpcije, gde je krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela konzumirano krivičnim delom nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 4 KZ. Naime, kako je utvrđeno da su okrivljeni delovali u sastavu organizovane kriminalne grupe u potpunosti su ispunjeni uslovi za postojanje kvalifikovanog oblika navedenog krivičnog dela iz člana 350 KZ , a opisane radnje u optužnici označene kao radnje krivičnog dela iz člana 346 stav 2 i člana 346 stav 4 u vezi stava 2 KZ, po pravilnoj oceni prvostepenog suda u potpunosti predstavljaju elemente bića krivičnog dela iz člana 350 stav 4 u vezi stava 3 i 2 KZ. S toga je pravilno prvostepeni sud utvrdio da opis radnji prvog dela može se smatrati opisom koji u potpunosti opredeljuje delovanje organizovane kriminalne grupe u okviru odredbi koje važe za organizovani kriminal, a koje predstavljaju u ovom slučaju bitna obeležja kvalifikovanog oblika krivičnog dela iz člana 350 stav 4 u vezi stava 3 i 2 KZ, te se pripadanje kriminalnoj grupi u konkretnom slučaju ne može smatrati obeležjem drugog posebnog krivičnog dela, dajući pri tome razloge zašto nije optužene posebno oslobodio za prvo krivično delo obzirom da u tom smislu i ne postoje zakonski uslovi za donošenje oslobađajuće presude, a što sve prihvata i ovaj sud.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o kaznama, a povodom žalbi branilaca okrivljenog AA, okrivljenog AA1 i njegovog branioca ovaj sud nalazi da su žalbe osnovane za ovu dvojicu okrivljenih, dok su žalbe Tužioca za organizovani kriminal, ostalih okrivljenih i njihovih branilaca u tom delu neosnovane.

Po oceni ovoga suda, osnovano se u izjavljenim žalbama branilaca okrivljenog AA i okrivljenog AA1 i njegovog branioca ističe da je prvostepeni sud okrivljenima izrekao kazne zatvora u dužem vremenskom trajanju nego što je neophodno sa stanovišta svrhe kažnjavanja, jer nije dao adekvatan značaj olakšavajućim okolnostima.

Naime, prvostepeni sud je u odnosu na okrivljenog AA cenio olakšavajuće okolnosti da je oženjen, da je porodičan čovek, otac troje maloletne dece, da je neosuđivan, a na strani okrivljenog AA1 da je oženjen, porodičan čovek, otac jednog maloletnog deteta. Međutim, osnovani su žalbeni navodi okrivljenih i njihovih branilaca da prvostepeni sud pravilno utvrđenim olakšavajućim okolnostima na strani okrivljenih nije dao adekvatan značaj, posebno kod činjenice da na strani ovih okrivljenih nema otežavajućih okolnosti.

S toga je ovaj sud, dajući adekvatan značaj olakšavajućim okolnostima na strani okrivljenog AA i AA1 ožalbenu presudu preinačio tako što je okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest godina, a okrivljenog AA1 na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci u koje kazne je okrivljenima uračunao vreme provedeno u pritvoru kao u izreci ove presude.

Po nalaženju ovoga suda sa ovako odmerenim kaznama u potpunosti će se ostvariti svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42 KZ i iste su u svemu u skladu sa težinom učinjenog krivičnog dela i stepenom krivice okrivljenih kao učinilaca.

Osim navedenog odlučujući o žalbama na odluku o kazni, a povodom žalbi Tužioca za organizovani kriminal, ostalih okrivljenih i njihovih branilaca, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je okrivljene uvažavajući sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti bliže navedene na strani 110 i 111 pobijane presude osudio na kazne zatvora kao u izreci pobijane presude, pri tom pravilno imajući u vidu i odredbu člana 57 stav 2 KZ po kojima postoji zabrana ublažavanja kazne za krivična delo iz člana 350 stav 3 i 4 KZ, a polazeći od opšte svrhe krivičnih sankcija iz člana 4 stav 2 KZ, zbog čega su u tom delu kao neosnovani ocenjeni žalbeni navodi i tužioca i okrivljenih i njihovih branilaca.

Ovaj sud je kao u izreci prvostepenu presudu preinačio u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što je uvažavajući žalbe okrivljenih DD, GG i BB, a na osnovu odredbi člana 264 stav 4 ZKP, ove okrivljene oslobodio obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka i paušala, imajući pri tom u vidu njihove imovinske prilike, ceneći pri tom odgovarajuća uverenja Poreske uprave i uverenja o članovima porodičnog domaćinstva i njihovim prihodima, koje su okrivljeni dostavili, kao i izveštaje o zdravstvenom stanju. Sve navedene činjenice po nalaženju ovog suda ukazuju da bi plaćanjem troškova krivičnog postupka i paušala bila dovedena u pitanje egzistencija okrivljenih kao i egzistencija lica koja su po zakonu dužni da izdržavaju.

Pravilno je prvostepeni sud prema okrivljenima izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta na osnovu člana 87 stav 1 u vezi člana 79 stav 1 tačka 7 i 80 KZ, člana 350 stav 5 KZ i 348 stav 5 KZ (za optuženog DD), bliže navedene na strani od 12 do 14 izreke pobijane presude za koju je na strani 112 i 113 pobijane presude dao dovoljne i jasne razloge. Posebno su između ostalog neosnovani u ovom delu žalbeni navodi okrivljenog GG, jer je na strani 79 ožalbene presude iz izveštaja MUP od 23.02.2010. godine, nesumnjivo utvrđeno da je vozilo marke Mercedes registarskih oznaka _ koje je pravilno i po oceni ovog suda oduzeto od okr. GG, upotrebljeno za izvršenje krivičnog dela prilikom izvršenja radnji krivičnog dela pod tačkom četiri izreke ožalbene presude.

Takođe, pravilno je prvostepeni sud na osnovu članova 91 i 92 KZ od okrivljenih oduzeo imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom bliže navedenu na strani 14 izreke pobijane presude, za koju je dao dovoljno jasno obrazloženje na strani 113 i 114 pobijane presude i te razloge u svemu prihvata i ovaj sud, zbog čega su kao neosnovani ocenjeni žalbeni navodi okrivljenih i njihovih branilaca u tom delu.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 455 stav 1 tačka 2 i 3 ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.


Zapisničar        Predsednik veća-sudija
Slađan Lazić,s.r       Zoran Savić,s.r

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)