Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.10.2013.

Kž1 Po1 15/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 15/13
Dana: 28. 29. i 30.10.2013. godine
B E O G R A D


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudije Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, i sudija Milimira Lukića, Nadežde Mijatović, Dragoljuba Đorđevića i Nade Zec, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Stojanom Petrovićem, zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388 stav 7 u vezi stava 1 i stava 3 Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o žalbama branioca okrivljenog AA, advokata AB, branioca okrivljenog AA1, advokata AB5, branioca okrivljenog AA1 i AA3, advokata AB3, okrivljenog AA2, njegovog branioca advokata AB1, okrivljenog AA3 i njegovih branilaca advokata AB2 i advokata AB4, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K-Po1.br.14/12 od 07.02.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 28. i 29.10.2013. godine, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Dragana Česta, okrivljenog AA1, okrivljenog AA2 i okrivljenog AA3, branioca okrivljenog AA, advokata AB, branioca okrivljenih AA1 i AA3, advokata AB3 i branioca okrivljenog AA2, advokata AB1, a u odsustvu uredno obaveštenog branioca okrivljenog AA1, advokata AB5, doneo je jednoglasno dana 30.10.2013. godine,


P R E S U D U

USVAJANjEM žalbi branioca okrivljenog AA1, advokata AB5 i advokata AB3, okrivljenog AA2, njegovog branioca advokata AB1 i branioca okrivljenog AA, advokata AB, PREINAČAVA SE presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K-Po1.br.14/12 od 07.02.2013. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji – kazni, tako što Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, okrivljenog AA, AA1 i AA2, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, zbog izvršenog krivičnog dela trgovina ljudima u saizvršilaštvu iz člana 388 stav 7 u vezi stava 1 i stava 3 Krivičnog zakonika, u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivima, primenom navedenih zakonskih propisa kao i odredbi člana 4, 42, 45, 54 i 63 Krivičnog zakonika, osuđuje i to:

-okrivljenog AA na kaznu zatvora u trajanju od 14 (četrnaest) godina,

-okrivljenog AA1 na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina, u koju kaznu će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru po rešenju o određivanju pritvora Višeg suda u Beogradu, Ki.br.862/11 od 09.10.2011. godine, koji mu se računa od 07.10.2011. godine, kada je lišen slobode, pa do upućivanja okrivljenog u ustanovu za izdržavanje kazne, i

-okrivljenog AA2 na kaznu zatvora u trajanju od 12 (dvanaest) godina, u koju kaznu će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru po rešenju o određivanju pritvora Višeg suda u Beogradu, Ki.br.862/11 od 09.10.2011. godine, koji mu se računa od 07.10.2011. godine, kada je lišen slobode, pa do upućivanja okrivljenog u ustanovu za izdržavanje kazne,

dok se žalbe okrivljenog AA2, njegovog branioca advokata AB1, branioca okrivljenog AA1 i AA3, advokata AB3, branioca okrivljenog AA1, advokata AB5, branioca okrivljenog AA, advokata AB, u preostalom delu, kao i žalbe okrivljenog AA3 i njegovih branilaca advokata AB2 i AB4 u celosti, ODBIJAJU kao neosnovane, i navedena presuda u nepreinačenom delu POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K-Po1.br.14/12 od 07.02.2013. godine, okrivljeni AA, okrivljeni AA1, okrivljeni AA2 i okrivljeni AA3, oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela trgovina ljudima u saizvršilaštvu iz člana 388 stav 7 u vezi stava 1 i stava 3 Krivičnog zakonika, u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, pa ih je sud primenom navedenih zakonskih odredbi kao i odredbi člana 4, 42, 45, 54 i 63 Krivičnog zakonika, osudio i to okrivljenog AA na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, okrivljenog AA1 na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 6 meseci, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru po rešenju o određivanju pritvora Višeg suda u Beogradu, Ki.br.862/11 od 09.10.2011. godine, koji mu se računa od 07.10.2011. godine, kada je lišen slobode, pa nadalje, okrivljenog AA2, na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru po rešenju o određivanju pritvora Višeg suda u Beogradu, Ki.br.862/11 od 09.10.2011. godine, koji mu se računa od 07.10.2011. godine, kada je lišen slobode, pa nadalje i okrivljenog AA3, na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru po rešenju o određivanju pritvora Višeg suda u Beogradu, Ki.br.862/11 od 09.10.2011. godine, koji mu se računa od 07.10.2011. godine, kada je lišen slobode, pa nadalje.

Na osnovu člana 91 i 92 Krivičnog zakonika, okrivljeni AA, AA1, AA2 i AA3 obavezani su da solidarno na ime ostvarene protivpravne imovinske koristi u budžet Republike Srbije uplate iznos od 55.000 eura, u dinarskoj protivvrednosti po kursu Narodne banke Srbije na dan uplate, u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Na osnovu člana 258 Zakonika o krivičnom postupku, oštećena OO i oštećena OO1 su upućene na parnicu radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.

Na osnovu člana 262 stav 2 Zakonika o krivičnom postupku, okrivljeni su obavezani da sudu naknade troškove krivičnog postupka u iznosu čija će visina biti određena naknadno posebnim rešenjem.

Protiv navedene presude, blagovremeno su žalbe izjavili:

-branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji – kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, uvaži žalbu i presudu Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K-Po1.br.14/12 od 07.02.2013. godine, preinači tako što će u smislu odredbe člana 422 stav 1 tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku, odbiti optužbe Tužilaštva za organizovani kriminal u Beogradu, Kt.br.1/12 od 03.02.2012. godine i Kt.br.1/12 od 03.02.2012. godine (ispravljene dana 08.02.2012. godine), da je izvršio produženo krivično delo trgovina ljudima iz člana 388 stav 7 u vezi stava 1 i 3 Krivičnog zakonika, u vezi člana 61 Krivičnog zakonika i krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika. Branilac okrivljenog je tražio da u smislu odredbe člana 447 stav 2 Zakonika o krivičnom postupku bude obavešten o sednici veća kada se bude razmatralo o žalbi,

-branilac okrivljenog AA1, advokat AB5, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog povrede krivičnog zakona, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, preinači pobijanu presudu i okrivljenog AA1 i AA3 oslobodi od optužbe ili izmeni pravnu kvalifikaciju i utvrdi da se u radnjama okrivljenih stiču elementi krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije iz člana 184 stav 1 Krivičnog zakonika, ili da istu ukine i vrati na ponovno suđenje, imajući u vidu žalbene navode. Branilac je u svojoj žalbi takođe predložio da se prema okrivljenima ukine pritvor i tražio je da bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda.

-okrivljeni AA2, zbog pogrešne primene materijalnog zakona, zbog pogrešne primene Zakonika o krivičnom postupku, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Okrivljeni je u svojoj žalbi tražio da prisustvuje sednici veća drugostepenog suda,

-branilac okrivljenog AA2, advokat AB1, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog pogrešne primene materijalnog prava, zbog pogrešne primene procesnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu donese odluku da se preinači presuda i oslobodi AA2 ili ista ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da bude osuđen na znatno blažu kaznu zatvora za znatno blaže krivično delo, te da mu se ukine pritvor i odmah pusti na slobodu. Branilac je tražio da bude obavešten o sednici veća,

-okrivljeni AA3, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači prvostepenu presudu ili da istu ukine i predmet vrati na ponovni postupak u kom će nakon svih izvedenih dokaza utvrditi da li je kao saizvršilac učestvovao u izvršenju krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret,

-branioci okrivljenog AA3, advokat AB2 i advokat AB4, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog povrede krivičnog zakona, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o krivičnoj sankciji i troškovima krivičnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, preinači pobijanu presudu u delu koji se odnosi na okrivljenog AA3 i istog oslobodi ili predmetnu presudu ukine i predmet vrati na ponovni postupak prvostepenom sudu, i

- branilac okrivljenih AA1 i AA3, advokat AB3, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog povrede krivičnog zakona, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, usvoji žalbu, napadnutu presudu ukine i istu vrati na ponovno suđenje, ali da ovaj predmet dodeli drugom veću u rad. Branilac je u žalbi tražio da okrivljeni AA1, AA3 i on budu obavešteni o sednici veća.

Tužilac za organizovani kriminal, u svom podnesku Ktž.br.14/13 od 24.06.2013.godine, predložio je da Apelacioni sud u Beogradu, žalbe branilaca okrivljenih AA, AA1, AA2 i AA3 kao i samih okrivljeniih izjavljene protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K-Po1.br.14/12 od 07.02.2013. godine, odbije kao neosnovane i prvostepenu presudu potvrdi.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, održao je sednicu veća u prisustvu okrivljenih AA1, AA2 i AA3, kao i advokata AB, AB3 i AB1, a u odsustvu uredno obaveštenog advokata AB5, na kojoj je u smislu člana 451 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom i žalbama okrivljenih i njihovih branilaca, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog predloga Tužioca za organizovani kriminal iz napred navedenog podneska, odlučio kao u izreci presude.

Žalbom branioca okrivljenih AA1 i AA3, advokata AB3, prvostepena presuda se pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 8 Zakonika o krivičnom postupku, i ističe da je u predmetnoj krivično-pravnoj stvari na pravnu snagu stupila optužnica Višeg OJT-a u Beogradu, Kt.br.819/11 od 06.12.2011. godine, kojom je okrivljenom AA1 i okrivljenom AA3 stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388 stav 6 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, koju optužnicu je preuzelo na zastupanje i preciziralo Tužilaštvo za organizovani kriminal svojim aktom Kt.br.1/12 od 03.02.2012. godine, a kojom je okrivljenima stavljeno na teret izvršenje po jednog produženog krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388 stav 7 u vezi stava 1 i 3 Krivičnog zakonika, u vezi člana 61 Krivičnog zakonika, ispravljena aktom Tužilaštva za organizovani kriminal, Kt.br.1/12 od 08.02.2012. godine, kojim je okrivljenima AA1 i AA3, stavljeno na teret i izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 u vezi stava 4 i 2 Krivičnog zakonika, koji postupci po navedene dve optužnice su spojeni rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K-Po1.br.14/12 (Kv-Po1.br.342/12) od 24.05.2012.godine, radi vođenja jedinstvenog postupka u predmetu K-Po1.br.14/12, ali navedenom presudom kako to iz izreke iste očigledno proizilazi sud nije rešio predmet optužbe iz optužnice Tužilaštva za organizovani kriminal, Kt.br.1/12 od 03.02.2012. godine, u odnosu na krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 u vezi stava 4 i 2 Krivičnog zakonika, jer je za navedeno krivično delo po navedenoj optužnici sud presudom mogao samo okrivljene osloboditi od optužbe ili doneti osuđujuću presudu, obzirom da je nadležni tužilac do kraja postupka ostao kod navedene pravne kvalifikacije i podignute optužnice, a mogao je optužbu i odbiti. Međutim, sud u odnosu na krivično delo navedeno u optužnici nije doneo nikakvu odluku, zbog čega formalno-pravno navedena optužnica egzistira i dalje u odnosu na navedeno krivično delo, a ovo sve iz razloga što ni tužilaštvo ni sud nisu izvršili preciziranje optužnih akata u kojima bi jednom optužnicom bila obuhvaćena oba dela, već je sud samo doneo rešenje o spajanju krivičnih postupaka po navedenim optužnicama, što predstavlja napred navedenu povredu i razlog za ukidanje napadnute presude.

Nasuprot žalbenim navodima branioca okrivljenih AA1 i AA3, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, pobijana presuda ne sadrži navedenu povredu, jer je prvostepeni sud donoseći pobijanu presudu u potpunosti rešio predmet optužbe, ne prihvatajući pravnu kvalifikaciju Tužilaštva za organizovani kriminal da se u radnjama okrivljenih AA, AA1, AA2 i AA3 stiču bitna obeležja dva krivična dela koja su im optužnim aktom stavljena na teret, već da se u konkretnom slučaju radi o jednom krivičnom delu trgovine ljudima u saizvršilaštvu iz člana 388 stav 7 u vezi stava 1 i 3 Krivičnog zakonika, u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, za koje krivično delo je sud okrivljene i oglasio krivim i osudio na kazne, jer je navedenom zakonskom odredbom predviđen teži kvalifikovani oblik izvršenja krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388 stav 7 u vezi stava 1 i 3 Krivičnog zakonika. Ovaj oblik postoji onda kada je osnovno delo trgovina ljudima izvršeno od strane više lica koja su se udružila za vršenje tih dela, na koji način se i po nalaženju ovog suda konsumira krivično delo zločinačko udruživanje koje kao samostalno krivično delo podrazumeva vršenje radnji koje se tiču organizovanja grupe ili pripadništva određenoj grupi koja vrši određena krivična dela što u konkretnom slučaju istovremeno predstavlja radnju izvršenja kvalifikovanog oblika krivičnog dela iz člana 388 Krivičnog zakonika, budući da prema podacima u spisima predmeta i navodima iz optužnice kriminalnoj grupi kojoj su pripadali okrivljeni nije stavljeno na teret da je organizovana radi vršenja i nekih drugih krivičnih dela, osim krivičnog dela trgovina ljudima, zbog čega se u radnjama okrivljenih mogu steći samo obeležja bića jednog krivičnog dela i to krivičnog dela za koje su oglašeni krivima. Po nalaženju ovog suda, nasuprot žalbenim navodima branioca okrivljenih, optužnica rešena u celosti i za krivično delo zločinačko udruživanje jer je isto konsumirano kvalifikovanim oblikom krivičnog dela trgovina ljudima za koje su okrivljeni oglašeni krivim.

Potom, žalbom branilaca okrivljenog AA3, advokata AB2 i advokata AB4, prvostepena presuda se pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 9 Zakonika o krivičnom postupku, i ističe da je prema mišljenju odbrane prvostepeni sud prekoračio optužbu u odnosu na okrivljenog AA3 oglašavajući ga krivim, zbog čega je izreka presude nejasna i nezakonita, budući da u biću krivičnog dela trgovine ljudima ni u jednom stavu ne postoje radnje izvršenja koje su okrivljenom stavljene na teret, jer radnja izvršenja “kontrolisanje” ne samo da nije sama po sebi jasna već prosto kao takva nije uopšte predviđena kao radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela, zbog čega je potpuno nejasno šta prvostepeni sud podrazumeva pod tom radnjom, kao i kada okrivljenog osuđuje da je vršio prevoz oštećene OO, ne navodeći da li se radi o prevozu koji je rezultat prinude, pretnje ili upotrebe sile, ili zloupotrebe poverenja, kao ni kako je taj prevoz izvršen, pri čemu ne izvodi ni jedan dokaz koji bi potvrdio postojanje nečijeg naloga za obavljanje ove radnje, uz isticanje da ne postoje dokazi da se oštećena protivila ovom prevozu, što predstavlja bitan element bića predmetnog krivičnog dela, jer prema navodima odbrane nije dovoljno samo navesti da je okrivljeni prevozio oštećene kako to prvostepeni sud čini, posebno što navedena radnja izvršenja nikada nije dokazana.

Nasuprot žalbenim navodima branilaca okrivljenog, pobijana presuda ne sadrži bitnu povredu na kojoj se u žalbi branilaca ukazuje, jer prvostepeni sud donoseći pobijanu presudu nije prekoračio optužbu, budući da je okrivljeni oglašen krivim za kvalifikovani oblik krivičnog dela koje mu je optužnim aktom tužilaštva stavljeno na teret, pri čemu se prvostepeni sud, donoseći pobijanu presudu kretao u granicama činjeničnog stanja opisanog u optužnici, na koji način oglašavajući okrivljenog krivim nije prekoračio optužbu. Što se tiče žalbenih navoda branilaca okrivljenog u kojima se osporavaju konkretne radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim da je preduzeo, isti su takođe neosnovani i o njima će biti više reči kod obrazlaganja činjeničnog stanja.

Dalje, žalbom branilaca okrivljenog AA3, advokata AB2 i AB4, branioca okrivljenog AA, advokata AB, branioca okrivljenog AA1, advokata AB5, kao i okrivljenog AA3 i AA2, prvostepena presuda se pobija zbog bitne povrede člana 438 stav 1 tačka 11 Zakonika o krivičnom postupku i ističe da je izreka pobijane presude nerazumljiva i protivrečna razlozima, kao i da ista ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, zbog čega se kao takva ne može ispitati.

Nasuprot žalbenim navodima kako okrivljenih, tako i branilaca okrivljenih, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, prvostepena presuda ne sadrži navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer je prvostepeni sud donoseći istu dao jasne razloge, na kojima je zasnovao svoju odluku, koje kao pravilno utvrđene u potpunosti prihvata i ovaj sud i nalazi da žalbenim navodima okrivljenih i branilaca, pravilnost, a ni zakonitost pobijane presude u navedenom delu nisu dovedene u pitanje.

Žalbom branilaca okrivljenog AA3, advokata AB2 i AB4 i branioca okrivljenog AA1 i AA3, advokata AB3, prvostepena presuda se pobija i zbog bitne povrede člana 438 stav 2 tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku, i ističe da je izreka presude protivurečna razlozima i da nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a razlozi koji su navedeni su u znatnoj meri nejasni i protivurečni, uz isticanje protivurečnosti koje postoje u presudi. Navedene žalbene navode Apelacioni sud u Beogradu ocenio je neosnovanim jer je prvostepeni sud donoseći pobijanu presudu dao jasne razloge na kojima je zasnovao svoju odluku obrazlažući u potpunosti činjenični opis iz izreke pobijane presude i zasnivajući istu na dokazima koji su pribavljeni u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Žalbom branilaca okrivljenog AA3, advokata AB2 i AB4, prvostepena presuda se pobija zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, i ističe da je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak kada je našao da je okrivljeni AA3 pripadao organizovanoj kriminalnoj grupi, čiji je organizator okrivljeni AA, držeći se navedene hipoteze po svaku cenu, iako je ista u suprotnosti sa dokazima izvedenim na glavnom pretresu, jer da bi se govorilo o tome da je okrivljeni AA3 bio deo organizovane kriminalne grupe moralo bi prvo da se podseti na Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog kriminala čije je rešenje naša zemlja unela u svoj pravni poredak, gde se u stavu 2 člana 5 navedene Konvencije navodi da se o postojanju saznanja, namere, svrhe ili dogovora o aktivnosti organizovane kriminalne grupe može zaključiti na osnovu objektivnih činjeničnih okolnosti, imajući u vidu da zakonska definicija organizovane kriminalne grupe iz člana 112 tačka 35 Krivičnog zakonika, glasi da je organizovana kriminalna grupa ona grupa koja se sastoji od 3 ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od 4 godine ili teža kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi, iz čega proizilazi da sud kada daje ocenu da li neko lice pripada organizovanoj kriminalnoj grupi svoj stav treba da bazira na objektivnim činjeničnim okolnostima, a ne na indicijama ili neutemeljenim subjektivnim pretpostavkama, što prvostepeni sud upravo čini u pobijanoj presudi zanemarujući objektivne činjenice koje govore u prilog tome da okrivljeni AA3 prosto ne samo da nije bio član nikakve organizovane kriminalne grupe, već nije znao šta ostali okrivljeni rade i u kakvim su odnosima.

Takođe i žalbama branioca okrivljenog AA2, advokata AB1, branioca okrivljenog AA1 i AA3, advokata AB3, branioca okrivljenog AA, advokata AB, okrivljenog AA2 i okrivljenog AA3, ističe se da prvostepeni sud nije izveo pravilan zaključak kada je našao da je u konkretnom slučaju postojala organizovana kriminalna grupa, imajući u vidu da nijednim izvedenim dokazom nije tokom postupka dokazano postojanje bilo kakve veze između okrivljenih, hijerarhije između njih, kao i njihovo zajedničko delovanje u okviru grupe, što predstavlja bitne elemente koji su neophodni za postojanje organizovane kriminalne grupe.

Nasuprot žalbenim navodima kako okrivljenih, tako i njihovih branilaca, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, pravilno je prvostepeni sud analizom izvedenih dokaza našao da su okrivljeni AA, AA1, AA2 i AA3 pripadali organizovanoj kriminalnoj grupi, imajući u vidu da je tokom postupka nesumnjivo dokazano da su ovi okrivljeni od marta meseca 2011. godine, do 07.10.2011. godine, na teritoriji Republike Srbije, u Beogradu i Republike Italije, u Breši, i to okrivljeni AA kome je suđeno u odsustvu, organizovao kriminalnu grupu koja je postojala određeno vreme i delovala sporazumno u cilju vršenja krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388 stav 7 u vezi stava 1 i stava 3 Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora teža od 4 godine, a radi sticanja neposredne finansijske koristi, na taj način što je okrivljeni AA sačinio plan delovanja organizovane kriminalne grupe, da za finansijsku korist na području Republike Srbije dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi drugih lica korišćenjem njihovih teških prilika, upotrebom sile i pretnje, zadržavanjem njihovih ličnih isprava, vrbovanjem, prevozom, prebacivanjem, prodavanjem, držao više ženskih osoba, u cilju njihove eksploatacije kroz prostituciju na području Republike Italije, među kojima su bile žrtve trgovine ljudima OO, rođena _. godine, OO1, rođena _. godine, OO4, rođena _. godine, OO5, rođena _. godine, maloletna OO3, rođena _. godine, i maloletna OO2, rođena. godine, dok su pripadnici organizovane kriminalne grupe od marta meseca 2011. godine, do 07.10.2011. godine, postali okrivljeni AA1, sin okrivljenog AA, koji je imao zadatak da po nalogu organizatora organizovane kriminalne grupe AA s obzirom da duži vremenski period boravi na teritoriji Italije, zajedno sa organizatorom kriminalne grupe vrši kontrolu eksploatisanih devojaka, obezbeđuje mesto na kom će "raditi" i to na potezu auto-put Breša – Milano, na kojem je vršena seksualna eksploatacija devojaka, kroz uličnu prostituciju i prevoza žrtvi radi predaje drugim licima, vršio “čuvanje” devojaka zajedno sa pripadnicima organizovane kriminalne grupe okrivljenim AA3 za vreme seksualne eksploatacije oštećenih na ulicama u mestu Kastagnjeto, prebacujući devojke sa teritorije Republike Srbije na teritoriju Republike Italije u slučajevima kada organizator organizovane kriminalne grupe koji je tu ulogu preuzimao na sebe nije bio u mogućnosti da to izvrši, i kada bi to naložio okrivljenom AA1, koje kriminalne aktivnosti je izvršavao na osnovu neposrednih i telefonskih naloga dobijenih od strane organizatora organizovane kriminalne grupe okrivljenog AA, zatim AA2 koji je imao zadatak da po nalogu organizatora organizovane kriminalne grupe okrivljenog AA, na području Republike Srbije stupi u kontakt sa ženskim osobama i da im nudi poslove na području Republike Italije ili da im predočava da će se za svoj račun baviti prostitucijom u Republici Italiji, pa na taj način prethodno zadobivši njihovo poverenje povremeno i stupanjem u emotivnu vezu sa njima vrbovao ih radi seksualne eksploatacije kroz uličnu prostituciju, te kada su devojke bile zavrbovane zloupotrebom poverenja, odlazile na teritoriju Republike Italije, prisiljavao žrtve da se bave prostitucijom, vršio kontrolu žrtava za vreme njihove seksualne eksploatacije, uzimao novac koji su žrtve zaradile u seksualnoj eksploataciji, koje kriminalne aktivnosti je izvršavao na osnovu neposrednih i telefonskih naloga dobijenih od strane organizatora organizovane kriminalne grupe okrivljenog AA i okrivljeni AA3 koji je imao zadatak da po neposrednom nalogu organizatora organizovane kriminalne grupe okrivljenog AA i pripadnika organizovane kriminalne grupe okrivljenog AA1, ženska lica koja su prethodno zavrbovana i nad kojima je uspostavljen odnos eksploatacije kroz uličnu prostituciju “čuva” za vreme njihove seksualne eksploatacije na mestu eksploatacije kako iste ne bi pobegle, pozvale u pomoć ili sačuvale za sebe deo novca stečen kroz prostituciju, prevozeći žrtave radi predaje drugim licima radi seksualne eksploatacije, kao i da vrši “čuvanje” devojaka u objektima gde su ih drugi pripadnici organizovane kriminalne grupe smeštali, zatim vršio prevoz devojaka sa teritorije Republike Srbije do Republike Italije, a sve u cilju njihove eksploatacije na teritoriji gradova Breša i Kastagnjeto u Republici Italiji, pa je tako okrivljeni AA2 po prethodnom dogovoru sa okrivljenim AA koji boravi u mestu Kastagnjeto, u Breši početkom marta meseca 2011. godine, stupio u emotivni odnos sa oštećenom OO, te je zloupotrebom poverenja zadobijenog u ostvarenoj emotivnoj vezi i davanjem lažnih obećanja da će na području Italije raditi kao bebi siterka, istu odveo u Italiju, tako što je okrivljeni AA došao u Beograd dana 22.04.2011. godine, a zatim zajedno sa okrivljenim AA2 prebacio oštećenu OO u Italiju, gde je oštećenoj zadržao lične isprave u nameri uspostavljanja kontrole nad istom, predočavajući joj da će se baviti prostitucijom, a okrivljeni AA2 uz upotrebu fizičke sile istu prinudio na prostituciju nakon čega su je okrivljeni AA1, AA3 i AA2 odvozili na unapred rezervisanu lokaciju na kojoj se odvija prostitucija u mestu San Zieno, gde je pružala seksualne usluge klijentima 7 dana u nedelji, 12 časova dnevno, uz unapred određeni limit dnevne zarade, te je potom nakon završenog radnog dana novac predavala okrivljenom AA2 i okrivljenom AA, dok se okrivljeni AA2 dana 14.05.2011. godine, vratio u Srbiju sa namerom vrbovanja i dovođenja novih ženskih osoba, te je koristeći teške prilike proistekle nemanjem sredstava za egzistenciju zavrbovao najpre sestre OO5 i OO4, a potom i OO1, obezbedio im putne isprave, da bi dana 18.05.2011. godine, okrivljeni AA zajedno sa okrivljenim AA2 odvezao OO5 i OO4 i OO1 na područje Italije, smestio ih u objekat u kome je već boravila oštećena OO, zadržao im lične isprave te su boraveći u kući zajedno sa OO koja je svakodnevno fizički maltretirana od strane okrivljenog AA2, bojeći se za svoju sudbinu pristale na uslove koje su im odredili okrivljeni, nakon čega su ih okrivljeni AA1 i AA3 odvozili na unapred utvrđeno mesto gde se odvijala prostitucija da bi okrivljeni AA1 kontrolisao OO1, a okrivljeni AA2, okrivljeni AA i okrivljeni AA3 ostale devojke, kao i OO6, rumunska državljanka, nevenčana supruga okrivljenog AA, koja seksualna eksploatacija je nad OO5 i OO4 trajala do kraja maja 2011. godine, odnosno do njihovog bekstva, a nad OO do 26.06.2011. godine, kada je pronađena od strane nevladine organizacije iz Italije, dok je seksualna eksploatacija nad OO1 nastavljena od strane okrivljenog AA i AA1 do oktobra 2011.godine, da bi krajem septembra 2011.godine, okrivljeni AA, okrivljeni AA1 i okrivljeni AA2 ponovo napravili dogovor sa okrivljenim AA2 da na području Beograda zavrbuje najmanje dve ženske osobe, te da ih potom radi odvođenja u Italiju preda okrivljenom AA1 i okrivljenom AA3, koji su u svrhu njihovog odvođenja u Italiju došli u Beograd putničkim vozilom marke “Mercedes dajmler krajsler E 320” registarskih oznaka CL 968 TS, a okrivljeni AA2 ostvario kontakt sa više ženskih osoba, među kojima i sa maloletnom OO2, rođenom _. godine i maloletnom OO3, rođenom _. godine, vrbujući ih radi odlaska u Italiju, te su se dana 07.10.2011. godine, nakon prethodno ostvarenog dogovora okrivljeni AA1 i okrivljeni AA3 uputili iz Kragujevca ka Italiji, sa planom da u Beogradu od okrivljenog AA2 preuzmu dve ženske osobe, odnosno maloletne oštećene, zaustavljajući se na pumpi “Slap” u Beogradu koja je bila dogovoreno mesto, ali u svom planu nisu uspeli jer su od strane policijskih službenika SBPOK-a lišeni slobode, iz čega po nalaženju ovog suda nedvosmisleno proizilazi da su okrivljeni delovali u sastavu organizovane kriminalne grupe čiji je organizator AA, u okviru koje grupe su imali tačno određene uloge, cilj-sticanje finansijske koristi, hijararhiju-jer se tačno znalo po čijim se uputstvima postupalo, kao i vremenski kontinuitet u preduzimanju radnji.

Žalbom branioca okrivljenog AA, advokata AB, ističe se da je prvostepeni sud donoseći pobijanu presudu povredio načelo “ne bis in idem”, oglašavajući okrivljenog AA krivim za delo za koje se protiv njega već vodi postupak u Italiji, navodeći da je protiv okrivljenog AA zbog istog krivičnog dela pokrenut postupak u Italiji, u kom postupku je okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje istog krivičnog dela i nepravnosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, gde se kao oštećene pojavljuju OO, OO1, OO4, OO5 i druge, koju činjenicu je branilac isticao tokom postupka, i koja je prvostepenom sudu bila poznata, ali je istu sud ignorisao, zbog čega je prema navodima branioca povredio Evropsku konvenciju o prenosu postupaka u krivičnim stvarima.

Takođe i žalbom branioca okrivljenog AA1, advokata AB5, prvostepena presuda se pobija u navedenom delu i ističe da sud ni jednom radnjom nije pokušao da utvrdi koji je sud kada i za koje delo započeo krivični postupak, iako je imao saznanja da se istovremano protiv okrivljenog AA1 i ostalih okrivljenih vodi postupak pred sudom u Italiji, sa sedištem u Breši, jer je preko Predsednika veća okrivljenima AA1, AA3 i AA2 dostavljao pismena stranog suda, propuštajući da utvrdi i mesto izvršenja predmetnog krivičnog dela i da navede kada i gde su delovali AA1, AA3 i AA2, na koji način sud nije utvrdio uslove iz člana 10 Krivičnog zakonika da li se gonjenje protiv okrivljenih može preduzeti.

Nasuprot žalbenim navodima branioca okrivljenog AA, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, donoseći pobijanu presudu prvostepeni sud nije povredio navedeno načelo, jer postupak koji se vodi u Italiji protiv okrivljenog AA nije pravnosnažno okončan već je okrivljeni nepravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, zbog čega se ne može govoriti o presuđenoj stvari i povredi navedenog načela, kao ni o povredi Evropske konvencije o prenosu postupaka u kirivičnim stvarima i to članova 13 i 30 stav 1 Konvencije kojima je propisano da svaka država ugovornica koja pre ili u toku krivičnog postupka za krivično delo koje se ne smatra krivičnom delom političke ni čisto bojne prirode, dođe do saznanja da se postupak koji predstoji u drugoj državi odnosi na isto krivično delo, protiv istog lica, razmotroće da li može odustati ili obustaviti sopstveni postupak ili ga preneti na drugu državu, imajući u vidu da iz izvedenih dokaza tokom postupka nesumnjivo proizilazi da su radnje koje su okrivljenima stavljene na teret preduzimane kako na teritoriji Republike Srbije tako i na teritoriji Republike Italije, zbog čega se nadležnost našeg suda ne dovodi u pitanje, a samim tim ni povreda Konvencije.

Što se tiče žalbenih navoda branioca okrivljenog AA1, advokata AB5 u kojima se ističe da prvostepeni sud nije utvrdio uslove za krivično gonjenje propisane članom 10 Krivičnog zakonika, isti su po nalaženju ovog suda neosnovani imajuću u vidu da postupak koji se vodi u Italiji nije pravnosnažno okončan i okrivljeni nije izdržao kaznu na koju je osuđen u inostranstvu u potpunosti, nije pravnosnažnom presudom oslobođen, nije mu kazna zastarela ili oproštena, zbog čega u konkretnom slučaju nisu prekršeni posebni uslovi za krivično gonjenje za krivično delo učinjeno u inostranstvu, pri čemu je ovaj sud posebno imao u vidu i činjenicu da iz spisa predmeta i izvedenih dokaza nesumnjivo proizilazi da su radnje koje su okrivljenima stavljene na teret i za koje su oglašeni krivim preduzete kako na teritoriji Republike Srbije tako i na teritoriji Republike Italije, kao i odredbe člana 7 i 8 Krivičnog zakonika, te s tim u vezi nadležnost našeg suda za suđenje u konkretnoj krivično pravnoj stvari nije dovedena u pitanje.

Potom, žalbama okrivljenog AA2, okrivljenog AA3, i branilaca okrivljenih, prvostepena presuda se takođe pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, i ističe da prvostepeni sud iz izvedenih dokaza nije izveo pravilan zaključak kada je okrivljene oglasio krivim za predmetna krivična dela, ne prihvatajući njihove odbrane, a prihvatajući iskaz oštećene OO, na kom iskazu je najvećim delom i zasnovana pobijana presuda, kao i kada je prihvatio iskaze ostalih oštećenih, u delu koji je sudu odgovarao za izvođenje svog zaključka, a ne prihvatajući iskaze u delu u kom su svedočile u korist okrivljenih, navodeći da ih okrivljeni nisu primoravali da se bave prostitucijom već da su to radile zato što su htele.

Nasuprot žalbenim navodima kako okrivljenih, tako i njihovih branilaca, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, pravilno je prvostepeni sud ceneći odbrane okrivljenih AA1, AA2 i AA3, u vezi sa dokazima izvedenim na glavnom pretresu, i činjenicama koje je sud utvrdio njihovim izvođenjem, našao da okrivljeni osporavaju izvršenje krivičnih dela koje su im stavljena na teret optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal, zbog čega pravilno odbrane okrivljenih nije prihvatio, nalazeći da su nelogične i nedosledne, jer su u pojedinim fazama krivičnog postupka okrivljeni AA1, AA2 i AA3 u svojim odbranama kontradiktorni sami sebi i drugim izvedenim dokazima i kao takve njihove odbrane su i po nalaženju ovog suda sračunate na izbegavanje i umanjenje sopstvene krivične odgovornosti.

Naime, po nalaženju ovog suda, pravilno je prvostepeni sud odbrane okrivljenih AA1, AA2 i AA3 u kojima spore da su na bilo koji način učestvovali u bavljenju prostitucijom oštećenih, kao i da su oštećene primoravali da se bave prostitucijom, navodeći da su sve oštećene dobrovoljno htele da se bave prostitucijom isključivo za svoj račun i da su celokupnu imovinsku korist od prostitucije zadržavale za sebe, ocenio neosnovanim. Njihove odbrane u navedenom delu su u suprotnosti sa dokazima izvedenim tokom dokaznog postupka na glavnom pretresu, a pre svega u suprotnosti su sa iskazom oštećene OO datom tokom postupka, kao i sa iskazima oštećenih OO4, OO5 i OO3, datim prilikom ispitivanja u policiji i pred istražnim sudijom, kao i sa iskazom oštećene OO2 datim prilikom ispitivanja u policiji i pred istražnim sudijom. Okrivljeni AA2 tokom postupka je više puta menjao svoju odbranu, te je tako u odbrani datoj pred istražnim sudijom dana 09.10.2011. godine, naveo da je okrivljenog AA zamolio da mu pomogne da ode u Italiju i tamo radi bilo koji posao, nakon čega ga je okrivljeni AA posle izvesnog vremena pozvao i pitao da li poznaje nekog ko se bavi prostitucijom, da je on dva meseca izbegavao da uđe u bilo kakvu priču te vrste, ali je na kraju ipak dao AA broj telefona oštećene OO za koju se među taksistima pričalo da se bavi prostitucijom, nakon čega su okrivljeni AA i oštećena OO uspostavili kontakt i dogovorili se kako će i šta da će da rade, a da on nije imao nikakve veze sa poslovima vezanim za prostituciju, niti je ostvarivao bilo kakvu finansijsku korist. Ovakva odbrana okrivljenog je i po nalaženju ovog suda u suprotnosti sa iskazom oštećene OO koja je dosledno tokom celog postupka, iskreno i ubedljivo opisala u kakvim je odnosima bila sa okrivljenim AA2, šta ju je motivisalo da ode u Italiju, šta je tamo očekivala i šta ju je zateklo, na koji način su se prema njoj odnosili i kakvu ulogu u njenom prostituisanju su imali ostali okrivljeni i to AA, AA1 i AA3, kao i činjenice koje se tiču sudbine ostalih oštećenih OO4, OO5 i OO1. Oštećena je tako u svom iskazu navela da je epilog priče iz ovog krivičnog postupka nastao kada je upoznala okrivljenog AA2 zvanog “aa”, sa kojim se u prvo vreme povremeno viđala, a kasnije su bili i u emotivnoj vezi, pa pošto nije imala stalan posao u Srbiji i pošto je imala finansijskih problema, dogovorila se sa AA2 da zajedno odu u Italiju, gde bi ona radila kao bebi siterka, a AA2 bi radio na građevini. Pre odlaska u Italiju okrivljeni AA2 joj je rekao da im je njegov ujak AA zvani “aa” obezbedio posao u Italiji i to njoj posao bebi siterke, a njemu posao na građevini, koji iskaz je pravilno prvostepeni sud prihvatio, jer iz istog jasno proizilazi da je oštećena OO pre odlaska u Italiju jedino poznavala okrivljenog AA2, sa kojim je bila u emotivnoj vezi, i kom je očigledno bezrezervno verovala, a koji ju je držao u uverenju da joj je u Italiji obezbeđen posao bebi siterke. Takođe, iz navedenog iskaza proizilazi da su okrivljeni AA i njegova nevenčana supruga OO6 oštećenu OO upoznali tek kada su putničkim motornim vozilom marke “Mercedes” C klase _ boje došli u Srbiju i nakon toga OO i AA2 odvezli u mesto _, gde okrivljeni AA ima kuću i gde su proveli nekoliko dana, a potom su otišli svi zajedno u Italiju, za koje vreme su je okrivljeni AA i njegova supruga Dana držali u uverenju da je čeka obezbeđen posao bebi siterke u Italiji i da će sve da bude u redu, koja iluzija se kod oštećene OO razbila iste večeri kada su stigli u Italiju i smestili se u stan kod okrivljenog AA u mestu _, u blizini _, kojom prilikom joj je okrivljeni AA2 uzeo pasoš i rekao da o pasošu više ne razmišlja, a da će kod sebe imati samo fotokopiju pasoša radi identifikacije. Narednog dana u prepodnevnim satima u prisustvu okrivljenog AA i OO6, okrivljeni AA2 joj je rekao da je u Italiju dovedena ne da bi čuvala decu već da bi se bavila prostitucijom, da njen boravak u Italiji košta i da ona mora da zarađuje novac, da će prostitucijom morati da se bavi htela to ili ne i da ne pokušava da pobegne niti da ga prijavi policiji, jer se on nikoga ne boji, a da će ona tek tada videti ko je on, na koje saznanje je ona reagovala energično i počela da viče i baca stvari po stanu, i da joj je okrivljeni AA u nekom momentu savetovao da je za nju najbolje da pristane da se bavi prostitucijom jer će tako zaraditi dosta novca i okrivljeni AA2 će prestati da je bije. Dalje, svedok je u svom iskazu navela da su je četvrtog dana po dolasku u Italiju okrivljeni AA, okrivljeni AA2 i OO6 odveli u ulicu tj. na auto-stradu – Via Padana superiore, radi bavljenja prostitucijom, a pre nego što su je izveli na ulicu dali su joj 10 kondoma i rekli da svaki od njih vredi 50 evra, a po povratku u stan se razduživala sa novcem i neiskoriščenim kondomima, pri čemu je od nje sav novac uzimao okrivljeni AA2, a posle nekoliko dana u stan u kom su tada živeli došao je sin okrivljenog AA koga zna po nadimku “aa1” ili “aa2”, pa ju je i on zajedno sa AA2, Danom i AA odvodio na ulicu radi bavljenja prostitucijom i obilazio je u toku dana, a u stan je dolazio i AA1 drug AA3, koji je rodom iz Kragujevca, a koji isto živi u Italiji sa porodicom, i koji ju je ponekad vozio do mesta gde se bavila prostitucijom, a kada bi se desilo da bude nasamo sa njim AA3 joj je predlagao da dođe da radi sa njim i da će mnogo bolje da prođe. Posle nedelju dana od njenog dolaska u Italiju okrivljeni AA zvani “aa” i njegova supruga OO6 su iznajmili kuću u naselju San Zeno, ulica Via Salvano, na ime OO6 brata gde se ona preselila sa AA2, a u narednom periodu su AA i Dana svakog dana dolazili po okrivljenog AA2 i nju, a povremeno su to činili i AA1 i AA3 i odvozili su je do ulice gde se bavila prostitucijom, navodeći da su u tom periodu AA2 i AA3 od okrivljenog AA1 uzimali novac za gorivo a on im je davao neki deo novca koji je ona zarađivala baveći se prostitucijom, dok je AA sa AA2 delio sve pare koje bi ona zaradila, pojašnjavajući da se prostitucijom bavila 12 sati, svaki dan osim ponedeljka, kada su je izvodili samo par sati uveče, a dnevno je u proseku imala 10 klijenata, što znači da je dnevni limit zarade od bavljenja prostitucijom bio 500 evra, s tim što je nekada imala dnevno i po 12 – 13 pa i 15 klijenata, navodeći da je radila i u vreme menstrualnog ciklusa, s tim što je tada pružala samo usluge oralnog seksa. Oštećena je u svom iskazu navela da se na kraju radnog dana razduživala se novcem i kondomima, a ukoliko bi se dogodilo da u toku dana potroši svih 10 kondoma neko od okrivljenih AA, AA1, AA3 ili AA2 su joj donosili još kondoma, tako da su okrivljeni u svakom momentu znali koliko je novca zaradila tog dana. Svedok je takođe navela da je u ulici u kojoj se bavila prostitucijom bilo puno žena koje su bile raspoređene na rastojanju od po 50 metara, sa jedne i druge strane ulice, a za mesto na ulici se plaćalo Albancu po imenu “Denis” i to 50 evra dnevno, koji novac mu je plaćao okrivljeni AA ili okrivljeni AA2, da se ulicom u kojoj se bavila prostitucijom često kretala policija, kao i da je kuća u kojoj su živeli bila u blizini policijske stanice. U situaciji kada bi je policija zaustavila ona bi pokazivala fotokopiju pasoša i vizit kartu hotela “HN” koji se nalazi u Breši kao navodno mesto gde živi, a koju je po savetu okrivljenog AA i njegove supruge Dane držala kod sebe i policiji govorila da se bavi prostitucijom jer je samohrana majka, da su joj roditelji bolesni i da se sama bavi prostitucijom, tj. da nema makroa jer je to u Italiji zabranjeno. Svedok je navela i da je imala mobilni telefon kod sebe, ali da je imala veoma malo kredita samo toliko da bi mogla da pozove nekog od okrivljenih, kada je ulazila u auto sa klijentom, i kada se vraćala, nakon pružanja seksualne usluge, na svoje “radno” mesto, tako da su okrivljeni i po broju “cimanja” na mobilni telefon znali koliko je klijenata imala u toku dana, a samim tim i koliko je para zaradila, a dešavalo se da okrivljeni AA2, okrivljeni AA1, okrivljeni AA3 i okrivljeni AA kao i Dana Kardaresku povremeno u toku dana prolaze u blizini ulice gde je radila kako bi nadzirali njeno kretanje, zbog čega su oni uvek imali uvid da li se nalazi na mestu koje je za nju zakupljeno ili ne, kao i da li je otišla sa klijentom na pružanje seksualnih usluga.

Činjenicu da je okrivljeni AA2 bio uključen u posao prostitucije, na način kako je to opisano u izreci presude pravilno je prvostepeni sud utvrdio i iz telefonskih razgovora koje je okrivljeni AA2 vodio dana 31.07.2011. godine, u 20:26:29 časova, sa osobom po nadimku " Džoni” za koga je okrivljeni AA2 na glavnom pretresu rekao da se radi o njegovom drugu čije prezime ne zna, a koje razgovore prvostepeni sud citira na strani 104, 105 i 106 obrazloženja prvostepene presude, iz kojih proizilazi da se poslom kojim se okrivljeni AA2 bavio ostvarivala dobra zarada i da je on bio veoma zadovoljan, imajući pri tom u vidu i iskaz oštećene OO o tome koliko su oštećene donosile novca okrivljenima – najmanje 500 evra dnevno pa i više, koji novac su okrivljeni delili, i da joj je poznato da je AA2 ovako dobijeni novac slao u Srbiju svojoj majci i bivšoj devojci preko “Vestern uniona” ( koja činjenica joj je poznato jer je u stanu viđala priznanice). Imajući u vidu napred navedeno, pravilno je prvostepeni sud zaključio da dokazima koji su na zahtev odbrane okrivljenog AA2 izvedeni u dokaznom postupku i na glavnom pretresu i to uvidom u fotokopiju vozne karte od 26.06.2011. godine, i uvidom u fotokopiju uplatnice “Vestern union” iz koje je utvrđeno da je AA2A (vanbračna supruga okrivljenog AA2) dana 25.06.2011. godine, u 13,32 časova, poslala novac u iznosu od 150 evra AA2 u _, Italija, nisu potkrepljeni navodi okrivljenog AA2, da nije imao novca i da nije ostvarivao zaradu, finansijskim iskorišćavanjem oštećene koja se bavila prostitucijom, jer su navodi okrivljenog u ovom delu u suprotnosti sa iskazom oštećene i sa ostalim dokazima koje je sud prihvatio.

Ceneći navode odbrane okrivljenog AA2 da se oštećena OO u Italiji dobrovoljno bavila prostitucijom, u prilog kojim tvrdnjama je naveo niz razloga zbog kojih je oštećena OO objektivno mogla više puta da ga prijavi policiji ili da pobegne, a što ona nije učinila, navodeći da je ona bila u telefonskim kontaktima i komunikaciji preko interneta sa roditeljima i drugaricama kojima je mogla da saopšti šta joj se dešavalo i da zatraži pomoć od njih, i naglašavajući da je prema oštećenoj OO bio veoma korektan, da je nije tukao i maltretirao već ju je povremeno izvodio u kafić, i povremeno su išli u posetu kod okrivljenog AA1 i njegove supruge u stan u kom su AA1 i njegova supruga živeli, tj. da su odlazili na ručak kod njih, kao i da je oštećena OO u nekoliko navrata prijavljivala policijskoj stanici druge prostitutke sa kojima je radila i da nije tačno da joj je on oduzeo pasoš, jer je pasoš sve vreme bio kod nje, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada iste nije prihvatio, jer su napred navedeni navodi u suprotnosti sa iskazom oštećene OO, koja se tokom postupka više puta izjašnjavala na navedene okolnosti i tvrdila da je bila žrtva okrivljenih, da kod nje nije bilo dobrovoljnog pristanka da se bavi prostitucijom i da je u mrežu prostitucije uvučena od strane okrivljenog AA2, a u tom "poslu" održavana fizičkim i psihičkim maltretiranjem i torturom od strane okrivljenog AA2, kao i stalnom kontrolom, nadziranjem i uslovljavanjem od strane ostalih okrivljenih, pre svega AA, AA1 i AA3, kao i nevenčane supruge okrivljenog AA, OO6.

Takođe pravilno je prvostepeni sud ceneći činjenicu da je ulica u kojoj je oštećena radila bila rezervisana za bavljenje prostitucijom zbog čega je policija često prolazila tom ulicom i kontrolisala ih, kao i da je policijska stanica bila blizu stana u kom je živela, zaključio da se oštećena i pored toga nije usuđivala da okrivljene prijavi policiji jer se plašila za sopstvenu bezbednost i bezbednost svoje porodice obzirom da joj je okrivljeni AA2 pretio i fizički je maltretirao za razne stvari, tukao rukama, nogama i čime god je stigao, da ju je gađao raznim predmetima, a kada bi od batina pala, šutirao ju je i razvlačio po celoj kući, kao i da se dešavalo da je policija pitala za modrice koje su bile vidljive, ali da im je ona uvek govorila da joj je modrice naneo neki klijent, što je radila isključivo iz straha od okrivljenog AA2, navodeći da se nikada nije obraćala nekoj zdravstvenoj ustanovi za pomoć u smislu medicinskog zbrinjavanja jer joj okrivljeni AA2 to nije dozvoljavao.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, pravilno je prvostepeni sud iskaz oštećene OO u navedenom delu ocenio logičnom i iskrenim, pravilno nalazeći da je neživotno i nerealno da mlada devojka poput oštećene OO upletena u mrežu prostitucije i kao takva registrovana od strane policije u Italiji, za nju stranoj zemlji, izložena stalnom fizičkom i psihičkom maltretiranju od strane okrivljenog AA2 koji je izigrao njeno poverenje, na koga je praktično jedino upućena jer nikog svog tamo nije imala, pri čemu su je okrivljeni AA2, AA, AA1 i AA3 pa i OO6 nevenčana supruga okrivljenog AA konstatno pratili, kontrolisali svaki njen korak, bila spremna da prijavi policiji bilo koga od okrivljenih, jer opravdano nije znala na koji način bi se policija zemlje koja je za nju inostranstvo odnosila prema konkretnom problemu u situaciji kada je ona registrovana kao prostitutka i iz druge je zemlje, u prilog čemu govori i činjenica da je na pitanje policije u situacijama kada je bila kontrolisana po sopstvenom kazivanju iz straha od okrivljenih govorila da ona nema makroa i da sama radi jer ima bolesne roditelje ili da je samohrana majka, zbog čega je bilo teško zamisliti na koji način bi policija u ovom slučaju reagovala i da li bi uopšte reagovala, a povratno ukoliko bi odgovor bio negativan jedino je ostajala opcija da se vrati među okrivljene i ponovo bude izložena možda još većem i surovijem maltretiranju od strane okrivljenog AA2 i drugih okrivljenih, objašnjavajući vrlo iskreno i jasno da je postojala mogućnost da ona pobegne ili da okrivljene prijavi policiji, ali da to nije učinila jer se plašila pretnji koje su joj upućivali AA2, AA, AA1 i AA3 u smislu da njene porodice i nje neće da bude ukoliko nešto bude rekla policiji, koje pretnje su opravdano i po nalaženju ovog suda kod oštećene stvorile strah da bilo šta preduzme u cilju svog spasavanja.

Takođe, ceneći iskaz oštećene OO, koja u istom nije skrivala ni činjenicu da je u prvo vreme po dolasku u Italiju bila u telefonskom kontaktu sa majkom i ocem i da im je tada govorila da je sa njom sve u redu, da radi kao bebi siterka, da je u prvo vreme bila u kontaktu i sa drugaricama putem interneta i da im je na taj način davala do znanja da je sa njom sve u redu a što je sve okrivljeni AA2 koristi kao argument u prilog tvrdnji da je oštećena OO u Italiju otišla sa namerom i željom da se dobrovoljno bavi prostitucijom, pravilno je prvostepeni zaključio kada je našao da isti nije u suprotnosti sa ostalim navodima oštećena, jer je oštećena OO u razgovorima koje je vodila bila pod stalnom kontrolom okrivljenog AA2 koji je i prisustvovao tim razgovorima, i svesna da će je okrivljeni fizički maltretirati ukoliko napravi pogrešan korak, zbog čega je morala da predstavlja činjenice u lepšem svetlu nego što su one zaista bile. Ceneći činjenicu da je oštećena OO u Italiju otišla na nagovor i iz velike ljubavi i poverenja koje je imala prema okrivljenom AA2, da je svoj odlazak u Italiju najavila samo majci sa molbom da ona ne kaže ocu gde ide i da je ocu lično javila gde se nalazi, javljajući mu se tek kada je bila daleko od Srbije, posebnu vezu koju je oštećena OO imala sa ocem koja je zasnovana na međusobnom poverenju i ljubavi, kao i primarni strah koji je oštećena OO imala od okrivljenog za sopstvenu i bezbednost svoje porodice pri čemu ne treba zanemariti ni činjenicu da je ona svojevoljno otišla u Italiju, da je otišla za boljim životom sa muškarcem koga nije ni predstavila porodici i da o odlasku ocu sa kojim je živela nije ništa rekla, dakle svoj odlazak nije najavila svesno da joj on ne bi zabranio da ode zbog bliskosti koju je sa njim imala, to je i po nalaženju ovog suda logično njeno ćutanje u prvo vreme o svemu što je doživela i njena potreba da stvari prikaže lepšim nego što jesu uključujući tu i stavljanje na Facebook slike kuće u kojoj živi, i živeći u nadi da će nešto promeniti obzirom na emocije koje je očigledno imala prema okrivljenom AA2, u prilog čemu govori i činjenica da je oštećena OO konačno skupila hrabrost i kada je došla do nešto novca, tačnije kako to u svom iskazu navodi utajila nešto od novca zarađenog prostitucijom uplatila kredit za telefon, i od oca zatražila pomoć, nakon čega se on obratio nevladinoj organizaciji Astra, posle kog obraćanja je usledila akcija njenog spasavanja, što sve govori u prilog zaključku da kod oštećene OO nije bilo dvoumljenja ili promene plana da pobegne glavom bez obzira, što sigurno ne ukazuje na htenje da se bavi prostitucijom već naprotiv, na to da je ugrožena i da joj je potrebna pomoć.

U prilog činjenici da je oštećena OO u Italiji bila izložena maltretiranju od strane okrivljenog AA2 i da je bila uplašena i nakon što je spašena iz Italije i dovedena u Srbiju, govori i sadržina telefonskog razgovora vođenog dana 03.08.2011. godine, u 22:08:29 časova, između okrivljenog AA2 sa osobom koja je označena kao NM, za koju je na glavnom pretresu okrivljeni AA2 rekao da je njegov kum AA2K u kom razgovoru osoba NM objašnjava da je video OO, a iz kog razgovora nesumnjivo proizilazi da je vođen pošto se oštećena OO vratila u Srbiju i govori o tome da je oštećena OO i tada bila uplašena onim što je preživela u Italiji, a posebno da se plašila okrivljenog AA2.

Ceneći iskaz oštećene OO pravilno je prvostepeni sud zaključio kada je isti prihvatio i u delu koji se odnosi na dolazak, način života i probleme sa kojima su se u Italiji suočile i oštećene OO4, OO5 i OO1, jer je oštećena OO objasnila da je oko mesec dana pošto je ona stigla u Italiju okrivljeni AA2 autobusom otišao u Srbiju, rekavši joj da ide po nove devojke, a posle par dana okrivljeni AA je svojim kolima otišao u Beograd odakle je dovezao okrivljenog AA2, OO1, OO5 i OO4 koje su se uselile u kuću u naselju San Zeno, gde su do tada živeli okrivljeni AA2 i ona, objašnjavajući da je oštećenuOO, OO4 i OO5 upoznala tek tada kada su one došle u Italiju i da je iz njihove priče shvatila da su se one u Srbiji bavile normalnim poslovima, tj. da se nisu bavile prostitucijom i da dolazeći u Italiju nisu očekivale da će da budu primorane da se bave prostitucijom, zbog čega su bile zatečene i veoma brzo postale žrtve okrivljenih, navodeći da je bila prisutna u stanu kada su okrivljeni AA1, AA, AA2 i AA3 saopštili OO1, OO5 i OO4 identičnu priču kao i njoj kada je stigla i Italiju, da treba od narednog dana da počnu da se bave prostitucijom i da nemaju drugog izbora. Oštećena je takođe navela da su već narednog dana po dolasku u Italiju sve tri devojke bile na ulici gde se ona već bavila prostitucijom i da je videla da su OO4, OO5 i OO pasoš bili kod okrivljenog AA2 koji ih je držao sakrivene, ali da ne zna na kom mestu, ponavljajući identičnu priču o načinu bavljenja prostitucijom, navodeći da su okrivljeni oštećenima davali svakog dana po 10 kondoma i objašnjavali im da svaki vredi po 50 eura, kao i da su sve tri OO, OO5 i OO4 povremeno dobijale batine od okrivljenog AA2, a sav novac koji su prostitucijom zarađivale OO, OO5 i OO4 kao i ona, davali su okrivljenima AA2 i AA koji su isti sa ostalim okrivljenima delili među sobom. Oštećena OO takođe je u svom iskazu navela da su ih u prvo vreme okrivljeni obilazili i donosili im sendviče i vodu i to svako od okrivljenih AA, AA1, AA3 kao i AA2, a kasnije su im davali po 10 eura za njihove dnevne potrebe, u kom kontekstu je prvostepeni sud ceneći odbranu okrivljenog AA1 datu u policiji i na glavnom pretresu u kojoj je negirao bilo kakvo učešće u izvršenju krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, a koja odbrana se kreće od toga da oštećene OO, OO5 i OO4 uopšte ne poznaje po imenu i prezimenu, mada dopušta mogućnost da ih je prepoznao po liku, dok OO1 poznaje kao devojku koju je viđao u društvu sa okrivljenim AA2, što je tvrdio u policiji i pred istražnim sudijom, do toga da navedene oštećene poznaje, da ih je viđao u stanu kada je dolazio da poseti AA2, da je vremenom saznao da se one bave prostiticijom sa čime on nema nikakve veze, ali da se možda nekada dogodilo da je neku od oštećenih povezao do grada ali ne zarad prostitucije, već na mesta gde bi one tražile i da se po AA2 povratku u Srbiju smuvao sa OO1 kao i odbranu okrivljenog AA3 koji je negirao izvršenje krivičnog dela za koje se tereti, negirajući u istrazi da poznaje bilo koju od oštećenih i negirajući bilo kakvu vezu sa prostitucijom ali i sa okrivljenim AA2 u vezi poslova prostitucije, a navodeći na glavnom pretresu da poznaje oštećenu OO, OO1, OO5 i OO4, jer ih je viđao u stanu u kome je živeo okrivljeni AA2 u Italiji kada ga je posećivao i da je vremenom saznao da se one bave prostitucijom ali da on u taj posao nije umešan i da od tog posla nije imao nikakve finansijske koristi, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada isti nije prihvatio, nalazeći da su nelogične, protivrečne drugim dokazima izvedenim tokom postupka i sračunate na izbegavanje i umanjenje krivice ovih okrivljenih, jer su njihove odbrane u suprotnosti sa iskazom svedoka oštećene OO, koja je do detalja opisala učešće svakog od okrivljenih u poslovima vezanim za njeno prostituisanje i prostituisanje oštećenih OO4, OO5 i OO1, kao i njihovu ulogu u tom poslu, određujući AA i AA2 kao glavne u poslu prostitucije jer je AA uveo u posao AA2, tako da su njih dvojica vodili posao, dok su se AA3 i AA1 manje mešali i oni su praktično bili AA2 i AA sluge, kao i da se oni ništa nisu pitali već je bilo onako kako kažu AA2 i AA, uz navođenje niza radnji koje su okrivljeni AA1 i AA3 preduzimali, iz čega i po nalaženju ovog suda nesumnjivo proizilazi njihova uloga pripadnika organizovane kriminalne grupe. Iz iskaza oštećene OO proizilazi i da su AA1 i AA3 svojim vozilom prevozili nju i ostale oštećene do mesta gde su se bavile prostitucijom, da su im u toku dana donosili hranu i vodu, a ponekad i garderobu kada je trebalo da se neka od devojaka presvuče, kao i da su ih pozivali telefonom da vide koliko imaju novca kod sebe, a ako imaju preko 100 eura dolazili su da uzmu novac a takođe su pojedinačno i zajedno sa nekim od ostalih okrivljenih u toku dana više puta obilazili ulicu u kojoj su se one bavile prostitucijom, kontrolišući da li rade i gde su, a sve su to radili od straha da neka od njih ne bi pobegla sa nekim klijentom. Oštećena je u svom iskazu takođe pojasnila da novac koji su dobijali od njih a koji su zaradile bavljenjem prostitucije su delili okrivljeni AA2, AA1 i AA, a da nikada nije videla da AA3 učestvuje u deobi novca, mada je čula da je i on dobijao deo novca ali joj nije poznato koliko je taj deo iznosio.

Analizirajući iskaz oštećene OO4, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada je našao da isti ima niz podudarnosti sa iskazom oštećene OO i to u delu u kom je navela da se AA2 u Srbiju vratio autobusom sa namerom da sa sobom u Italiju povede nove devojke, kako to tvrdi oštećena OO, pri čemu je u Srbiju došao i to ne slučajno svojim vozilom i okrivljeni AA, koji je nju OO5, OO1 i AA2 najpre odvezao u Bosnu, gde on ima kuću a zatim u Italiju, koji iskaz je u suprotnosti sa odbranom okrivljenog AA2 u delu u kom je naveo da se sa njima sreo u Italiji u iznajmljenom stanu gde je živeo zajedno sa oštećenom OO. Oštećena je u svom iskazu navela da su ih po dolasku u Italiju već narednog dana AA i AA2 automobilom kojim je upravljao AA odvozili do ulice u kojoj su radile i tom prilikom kao i svakog narednog dana pre nego što bi izašle iz kola dobijale su određeni broj kondoma, čija vrednost je 50 eura, da im je radni dan u početku trajao od 15.00 do 23.00 časa noću, a kada su već ušle u posao njihov radni dan je trajao od 19.00 do 02.00 časa, a po završetku posla AA i AA2 bi ih pokupili kolima i vozili nazad u stan, dok su u toku dana AA i AA2 vozilom prolazili kroz ulicu u kojoj su one radile ili kružili okolo kako bi proverili da li je sve u redu, potvrđujući svojim iskazom navode iskaza oštećene OO da je AA2 nju udarao kada je rekla da želi da se vrati kući. Takođe, pravilno je prvostepeni sud zaključio i kada je prihvatio iskaz navedene oštećene dat u policiji dana 07.10.2011. godine, u smislu člana 504 đ Zakonika o krivičnom postupku, koji iskaz je vremenski posmatrano, bliži spornim događajima, zbog čega je njeno sećanje bilo svežije, pravilno zaključujući da je u pojedinim segmentima već tada prilikom ispitivanja primetna njena potreba da odgovornost AA2 koliko toliko ublaži insistirajući na tome da je novac koji je zaradila od prostitucije zadržavala za sebe, kako se i dogovorila sa AA2, što je suprotno iskazu oštećene OO, koja je bila izričita da su sve one celokupan iznos novca zarađen od prostitucije predavale po završetku radnog dana okrivljenima, stavljajući ga na jedan sto i razdužujući se se novcem i kondomima, a okrivljeni AA2 i okrivljeni AA su potom novac delili na pola, a deo novca su dobijali i okrivljeni AA1 i okrivljeni AA3, ali da ona to nije videla već je samo čula, dodajući da su neretko bile skidane gole od strane OO6 koja je proveravala da eventualno nisu nešto novca zadržale za sebe, pravilno zaključujući da je na strani oštećene OO4 postojala namera da minimizira i praktično eliminišu ulogu okrivljenog AA2 sa kojim je u daljim rodbinskim vezama i sav teret preveli na lica kojih faktički u ovom postupku nema, tj. lica koja su nedostupna sudu i to na okrivljenog AA, kome se sudi u odsustvu i OO6. Minimiziranje i eliminisanje uloge okrivljenog AA2 i pristrasnost prema istom od strane ove oštećene se ogleda posebno i na zapisniku datom pred istražnim sudijom dana 25.01.2012. godine, u kom iskazu je navela da je AA glavni organizator prostitucije i tiranin koji je uzimao polovinu zarade.

U kojoj meri je oštećena OO4 pod uticajem okrivljenog AA2 pokazuje i činjenica da je od svedoka SS inače poznanika okrivljenog AA2 oduzeta uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima jedna kesa u njegovom stanu koju je okrivljeni AA2 u maju ili junu 2011. godine, zaboravio kada ga je posetio, a u kojoj su pronađene neke lične isprave oštećene OO4 i to lična karta, radna knjižica, jedan račun Udruženja banaka Srbije, jedan blanko obrazac zahteva za ispravku podataka Udruženja banaka Srbije i jedan lični izveštaj sa podacima Kreditnog biroa, što govori u prilog činjenici da je okrivljeni imao veliki uticaj na oštećenu, odnosno da je ona bila pod njegovom kontrolom. Imajući u vidu napred navedeno, pravilno je prvostepeni sud odbranu okrivljenog AA2 u delu u kom je naveo da je želo da pomogne OO4, da se zaposli kao vaspitačica u jednom romskom obdaništu u Kotežu i da je to razlog zbog čega su se njene lične isprave našle u ovoj kesi koju je zaboravio u stanu kod SS, ocenio neosnovanom i sračunata na izbegavanje krivične odgovornosti, jer oštećena OO4 ne ispunjava kvalifikacije da obavlja taj posao, obzirom da je završila samo osnovnu školu, a kako okrivljeni AA2 nije znao ni naziv vrtića u kom je trebala OO4 da se zaposli, niti prezime ili bliže podatke SS5, čoveka iz romskog društva, koji je navodno trebao da mu pomogne kako bi je zaposlio to njegove navode iznete u odbrani još više čini neprihvatljivim.

Ceneći iskaz oštećene OO5 koji je dala tokom postupka i u kome je negirala da se u Italiji bavila prostitucijom, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada isti nije prihvatio, nalazeći da je nelogičan i protivrečan drugim izvedenim dokazima a pre svega iskazu oštećene OO i iskazu njene sestre oštećene OO4 dat prilikom ispitivanja u policiji i kao takav sračunat na prikrivanje istine u cilju očuvanja braka i porodice koju je zasnovala, a do koje joj je očigledno veoma stalo, imajući u vidu da je oštećena OO5 prilikom ispitivanja u policiji dala vrlo iskren i logičan iskaz koji je u bitnom saglasan sa iskazima oštećene OO i oštećene OO4 koje su dale u policiji, obzirom da je negirala svoje učešće u poslovima vezanim za bavljanje prostitucije, a iz kog iskaza proizilazi da je oštećena OO4, sestra oštećene OO5 stupila u kontakt sa njihovim daljim rođakom AA2 koji joj je ponudio da pođe sa njim u Italiju, da ona nije smela da pusti OO4 da sama ide, a i sama je videla šansu da kroz neki legalni posao koji bi radila u Italiji bar mesec dana zaradi nešto novca za potrebe svoje porodice, menjajući kasnije tokom postupka svoj iskaz pre svega u cilju umanjenja odgovornosti okrivljenog AA2 u poslovima vezanim za prostituciju u Italiju i pravdajući njegovo ponašanje činjenicom da je on dugovao novac u iznosu od 1.500 eura AA, jer je njegovim novcem platio pasoše, put i stanarinu za njih i da AA2 nije imao drugačiji način da ovaj dug vrati nego da devojke rade, dodajući da konkretno od nje niko nije zahtevao da se bavi prostitucijom, ali da je ona indirektno shvatila o čemu se radi, kao i da njenu sestru OO4  i nju niko nije fizički maltretirao.

Imajući u vidu napred navedeno kao i činjenicu da je oštećena OO5 pobegla iz stana u kom je živela u Italiji, bez da se ikome javila, bez novca u stranoj zemlji sa sestrom OO4, koja čak nije imala ni pasoš, pri čemu su spas potražile kod njima nepoznatih ljudi, takođe stranaca, uz srećnu okolnost da su se oni na kraju ipak poneli čovečno i dali im novac za voznu kartu, da su ih u toku puta više puta pozivali okrivljeni i tražili od njih da se vrate, da joj je AA2 pretio da će je ošišati (što je za nju predstavljalo ozbiljnu pretnju obzirom da ima veoma dugu kosu o kojoj posebno vodi računa), i da su AA i AA2 pretili i njoj navodeći da će nauditi i njenoj porodici, mužu i detetu koje je za nju, kako kaže slaba tačka, nesumnjivo i po nalaženju ovog suda ukazuje da OO5 nije bilo baš udobno i lepo u Italiji, a da njen odlazak bez da se pozdravila sa bilo kim upravo znači beg (a ne uobičajen odlazak na čemu insistira u svom iskazu na glavnom pretresu), koja činjenica u povezanosti sa iskazom oštećene OO i onim što su oštećena i OO5 preživele od okrivljenih i bile primorane da se bave prostitucijom, njena izneverena očekivanja, tj. obećanja koja joj je dao okrivljeni AA2 da će joj pomoći da se u Italiji bavi nekim legalnim poslom, jasno ukazuju na činjenicu da je oštećena OO5 mimo svoje volje uvučena u posao ulične prostitucije od strane okrivljenih.

Potom, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada nije prihvatio odbrane okrivljenih i u delu gde navode da su oštećene OO, OO5, OO4 i OO1 imale mogućnost i slobodu kretanja, da su im pasoši bili dostupni i da su mogle da napuste Italiju kad god su htele, ali da su one dobrovoljno htele da se bave prostitucijom, nalazeći da su u ovom delu odbrana okrivljenih nelogične i protivrečna drugim izvedenim dokazima tokom postupka i kao takve sračunata na izbegavanje krivice, jer iz odbrane okrivljenog AA2, kao i iskaza svedoka OO proizilazi da su oštećene na ulici u toku “rada” sa sobom nosile overene fotokopije putne isprave na koji način su se legitimisale za slučaj policijske kontrole, jer je navodno postojala opasnost da im pasoši budu ukradeni, pa je tako oštećena OO bila izričita tokom postupka da je okrivljeni AA2 kako su došli u Italiju njoj i oštećenima OO5, OO4 i OO1, oduzeo putne isprave, koje je sakrio, a koji iskaz je saglasan sa iskazom OOO njenog oca koji je prilikom ispitivanja u svojstvu svedoka između ostalog naveo da mu je ćerka kada mu se obratila za pomoć rekla da su joj ljudi koji su je odveli u Italiju oduzeli pasoš, zbog čega je on shvatio da čak i da ode u Italiju ne može da joj pomogne jer ona nema dokumenta, pa se obratio za pomoć nevladinoj organizaciji “Astra”, kao i sa iskazom svedoka SS2 koja je navela da OO prilikom spasavanja na ulici nije kod sebe imala pasoš, zbog čega se oko mesec dana zadržala u “Sigurnoj kući” u Italiji, dok joj nije urađena neophodna dokumentacija koja je potrebna za povratak u Srbiju, ceneći pri tom i iskaz svedoka SS1, majke oštećene OO1, koja je u svom iskazu navela da joj se OO1 u telefonskom razgovoru žalila da ne može da se vrati u Srbiju jer joj je ukraden pasoš, i da ljudi koji su joj ukrali pasoš traže 500 evra da bi joj vratiti putnu ispravu, što je sve u saglasnosti sa iskazom oštećene OO u delu u kojem je navela da su im okrivljeni oduzeli pasoš, pa i oštećenoj OO1, u prilog čemu govori i sadržina telefonskog razgovora vođenog dana 26.09.2011. godine, u 23:22:02 između okrivljenog AA i okrivljenog AA2 iz kog telefonskog razgovora proizilazi da se pasoši nalaze kod okrivljenog AA2.

Takođe, po pravilnoj oceni prvostepenog suda ni uvidom u izveštaj policije o kontroli prostitucije na teritoriji opštine Kastagnjeto od 21.05.2011. godine, ni uvidom u izveštaj policije o kontroli rada opšte prevencije opština San Zeno novaglio od 17.06.2011. godine, koje dokaze u fotokopiji je u vidu overenog prevoda sud na predlog odbrane izveo na glavnom pretresu u dokaznom postupku, nije dokazano da su oštećene kod sebe uvek imale originalne putne isprave -pasoše kako je to tvrdila odbrana, jer iz navedenih izveštaja proizilazi da se radi o normalnim pasošima u smislu da nisu falsifikovani a ne o originalima, koji navodi odbrane su u suprotnosti i sa iskazom oštećene OO koja je navela da joj je pasoš oduzeo AA2 a da je ona kod sebe imala fotokopiju koja je overena od strane policijskog maršala, istovremeno tvrdeći da su isti tretman imale i ostale oštećene i da su u slučaju policijske kontrole one pokazivale overene fotokopije pasoša, zbog čega se i po nalaženju ovog suda ne može zaključiti da su u pitanju bili originali, a što je u suprotnosti sa odbranom okrivljenih koju su iznosili na glavnom pretresu.

Ceneći odbranu okrivljenog AA2 i iskaz svedoka SS3 iz kojih proizilazi da im je oštećena OO3, devojka koja je trebalo da im posluži za navodnu prevaru okrivljenog AA kako bi od njega uzeli novac, a zatim pobegli, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada iste nije prihvatio, imajući u vidu veliko interesovanje AA2 za ovu oštećenu, sa kojom je čak i stupio u direktni kontant, kao i tvrdnje okrivljenog AA2 da mu je nebitno koje dve devojke će da budu prisutne u restoranu na benzinskoj pumpi kada dođu AA3 i AA1, jer je navodno trebalo samo da stvori privid devojaka koje će otputovati u Italiju, dok AA2 ne uzme novac od AA1, koje interesovanje i njegova angažovanost za stupanje u kontakt sa OO3 i po nalaženju ovog suda ukazuje da je prava namera okrivljenog AA2 bila upravo da oštećenu OO3 i OO2 pošalje kolima zajedno sa AA1 i AA3 u Italiju radi bavljenja prostitucijom, što potvrđuje i razgovor vođen dana 06.10.2011. godine, u 23:21:57 časova, između okrivljenog AA2 i NN SS3, gde SS3 kaže AA2 da “evo OO3 je pristala da putuje, evo je pored mene”, nakon čega se OO3 uključuje u razgovor i obraća se AA2: “Gde si ti, ljubavi moja?”, kao i razgovor vođen 06.10.2011. godine, u 23:24:19 časova, između AA2 i NN osobe u kom razgovoru nakon komunikacije između AA2 i OO3, AA2 traži da mu OO3 da SS3 na telefon i nastavlja dalju komunikaciju sa njim, koji razgovori nesumnjivo ukazuju da je oštećena OO3 trebala da ode u Italiju da bi se tamo bavila prostitucijom.

Ceneći iskaz oštećene OO2 dat u smislu člana 504-đ Zakonika o krivičnom postupku, dana 20.10.2011. godine, pred istražnim sudijom, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada je isti prihvatio, imajući u vidu da je oštećena učinila nespornim da poznaje AA2 zvanog “aa”, navodeći da ga je upoznala još kad je bio taksi vozač, kao i da se ona neko vreme zabavljala sa AA2 bratom Željkom, opisujući veoma iskreno i detaljno svoje probleme sa narkoticima i pokušaje da se odvikne od upotrebe droge, navodeći da se bavila prostitucijom i otvoreno pričajući o tome da ju je AA2 pitao da li bi išla u Italiju da radi, tj. da se bavi prostitucijom što je ona prihvatila, detaljno opisujući da je jedne večeri oko 21-22 časa AA2 došao do Ovčanskog puta, da su se našli kod podruma pića i da je AA2 došao nekim starim kecom bez tablica tamne boje, možda zelene, da je ona sela kod njega u auto i on je odvezao do kuće, da je u toku vožnje videla da je AA2 bio nervozan, pitao je gde joj je pasoš i ona mu je odgovorila da je pasoš kod kuće, kada joj je AA2 rekao da bi ona u Italiji bila u njegovom stanu u kom se već nalazi OO i da bi radila na ulici, pa su se dogovorili da se čuju narednog dana, a AA2 joj je tada rekao da narednog dana obavezno bude čista i da ne uzima ništa od narkotika, navodeći da se sledećeg dana čula sa AA2 i dogovorili su se da AA2 dođe po nju uveče, a da joj se nakon toga isključio telefon, ispraznila baterija i ona je zaspala, kao i da joj je telefon bio isključen dva dana jer nije imala punjač, pa se nije čula sa njim. Dalje, oštećena je navela da je u petak 07.10.2011. godine, otišla u Beč kod majke privatnim prevozom koji joj je deda platio, da se u Beču zadržala dva dana i zatim se privatnim prevoznikom vratila u Beograd, izričito navodeći da je AA2 znao da je ona bila maloletna, prihvatajući iskaz navedenog svedoka u potpunosti, imajući u vidu pri tom i nalaz i mišljenje sudskog veštaka psihologa VV koja je bila prisutna prilikom ispitivanja oštećene pred istražnim sudijom, kao i prilikom ispitivanja oštećene na glavnom pretresu, na kom je ostala pri svom nalazu i mišljenju iz čega je utvrđeno između ostalog sposobnost oštećene da bude ispitana kao svedok, kao i da oštećena OO2 nema sklonosti ka konfabulaciji, zbog čega su žalbeni navodi branilaca okrivljenih u kojim se ističe da okrivljeni nisu znali da je maloletna ocenjeni neosnovanim.

Da je okrivljeni AA2 oštećenu OO2 želeo da odvede u Italiju radi bavljenja prostitucijom, proizilazi i iz telefonskih razgovora vođenih između AA2 i maloletne OO2 dana 03.10.2011. godine, u 17:23:54 časa, iz kog razgovora proizilazi da je AA2 u komunikaciji sa OO4 tražio da mu ona da broj telefona “aa” objašnjavajući da ona treba da ide gore, razgovora vođenog 03.10.2011. godine, u 17:29:47 između AA2 i njegove drugarice SS4, iz kog razgovora takođe proizilazi da je AA2 tražio broj telefona od “aa” da bi dana 03.10.2011. godine, u 18:29:25 časova, AA2 dobio poruku sa brojem telefona za koji je oštećena OO2 rekla da je isti koristila, razgovora vođenog 03.10.2011. godine, u 18:29:36 časova, između AA2 i OO2 iz kog razgovora proizilazi da se AA2 interesuje da li je oštećena bez novca, da li ima pasoš i da li ima drugaricu koja ima pasoš, kao i razgovora vođenog 03.10.2011. godine, u 18:33:20 časova, između AA2 i nepoznate ženske osobe za koju je AA2 naveo da je u pitanju OO2 iz kog razgovora takođe proizilazi da se AA2 interesuje da li ona ima pasoš, kao i da li ima drugaricu koja ima pasoš, ceneći pri tom i činjenicu da je između telefonskih razgovora koje je AA2 vodio sa OO3 i OO2 vodio i niz razgovora sa okrivljenim AA1 i AA, iz kojih se jasno vidi njegov dogovor oko pronalaženja i organizovanja prevoza i unapred planiranja kako će se postupati sa dve devojke koje sa teritorije Republike Srbije treba u Italiju kolima da prevezu AA1 i AA3, a koje je u Srbiji angažovao AA2, a za koje se ispostavilo da su maloletne OO3 i OO2.

Što se tiče žalbenih navoda branioca okrivljenog AA2, advokata AB1 u kojima se ističe da prvostepeni sud u pobijanoj presudi nije tačno interpretirao transkripte razgovora zbog čega je ocenom istih izveo pogrešan zaključak, oglašavajući okrivljenog krivim, isti su po nalaženju ovog suda neosnovani, jer je ovaj sud uvidom u transkripte utvrdio da je sadržina istih u potpunosti identična sa onim što navodi prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude.

Takođe i žalbeni navodi branioca okrivljenih AA1 i AA3, advokata AB3 u kojima se ističe da je karakteristika pobijane presude de se samo OO veruje uz isticanje činjenice da su okrivljeni oglašeni krivim i za radnje izvršene prema OO1, pri čemu OO1 nije saslušana ni u jednoj fazi postupka , već samo na osnovu iskaza OO sud utvrđuje postojanje krivično pravnih radnji okrivljenih i prema OO1, zbog čega je sud načinio presedan jer je okrivljenima stavio na teret nešto o čemu se lice na čiju štetu je to učinjeno nije izjasnilo, kao i da se OO1 i dalje nalazi u Italiji iako je mogla sa ostalim oštećenima da se vrati u Srbiju, što govori u prilog navodima odbrane da je ona dobrovoljno otišla u Italiju i da tamo dobrovoljno boravi, po nalaženju ovog suda su neosnovani, imajući u vidu da iz izvedenih dokaza nesumnjivo proizilazi da su okrivljeni krivično pravne radnje preduzeli i na štetu oštećene OO1, a da se ona u Srbiju nije vratila jer je ovde čeka izvršenje kazne zatvora što je jedini razlog njenog boravka u Italiji.

  Žalbama kako okrivljenih tako i branilaca okrivljenih, prvostepena presuda se pobija i zbog povrede Krivičnog zakonika i ističe da u konkretnom slučaju iz izvedenih dokaza se nikako ne može izvesti zaključak da su okrivljeni izvršili krivično delo trgovina ljudima iz člana 388 stav 7 u vezi stava 1 i 3 Krivičnog zakonika, imajući u vidu da je sud izveo pogrešan zaključak kod kvalifikatornog elementa iz stava 3 člana 388 Krivičnog zakonika, nalazeći da je trgovina ljudima učinjena prema maloletnom licu, ne izvodeći pri tom ni jedan dokaz i ne dajući ni jedan razlog na osnovu kog bi se moglo zaključiti da su okrivljeni AA1 i okrivljeni AA3 izvršili bilo koju krivičnu radnju u odnosu na maloletne OO2 i OO3, uz isticanje da bi se u konkretnom slučaju eventualno moglo raditi o krivičnom delu posredovanje u vršenju prostitucije.

Nasuprot žalbenim navodima kako okrivljenih tako i branilaca okrivljenih, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, pravilno je prvostepeni sud ocenom izvedenih dokaza našao da se u nedozvoljenim radnjama okrivljenih AA, AA1, AA2 i AA3 stiču sva bitna kako subjektivna tako i objektivna obeležja krivičnog dela trgovina ljudima u saizvršilaštvu iz člana 388 stav 7 u vezi stava 1 i stava 3 Krivičnog zakonika, u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, budući da je tokom postupka nesumnjivo utvrđeno da su okrivljeni od marta meseca 2011. godine, do 07.10.2011. godine, na teritoriji Republike Srbije, u Beogradu i Republike Italije, u Breši i to okrivljeni AA, kome je suđeno u odsustvu u uračunljivom stanju i sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, sa umišljajem i svestan da je njegovo delo zabranjeno organizovao organizovanu kriminalnu grupu koja je postojala određeno vreme i delovala sporazumno u cilju vršenja više krivičnih dela trgovina ljudima iz člana 388 stav 7 u vezi stava 1 i stava 3 Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora teža od 4 godine, a radi sticanja neposredne finansijske koristi na taj način što je sačinio plan delovanja organizovane kriminalne grupe da za finansijsku korist na području Republike Srbije dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi drugih lica korišćenjem njihovih teških prilika, upotrebom sile i pretnje, zadržavanjem njihovih ličnih isprava, vrbovanjem, prevozom, prebacivanjem, predavanjem, držanjem više ženskih osoba, a u cilju njihove eksploatacije kroz prostituciju na području Republike Italije, među kojima su bile žrtve trgovine ljudima OO, rođena _. godine, OO1 rođena _. godine, OO4 rođena _. godine, OO5 rođena _. godine, maloletna OO3 rođena _. godine, i maloletna OO2 rođena _. godine, a pripadnici organizovane grupe od marta meseca 2011. godine, do 07.10.2011. godine, u uračunljivom stanju, sposobni da shvate značaj dela i upravljaju svojim postupcima, sa umišljajem i svesni da je njihovo delo zabranjeno postali su okrivljeni AA1, sin okrivljenog AA, koji je imao zadatak da po nalogu organizatora organizovane kriminalne grupe AA s obzirom da duži vremenski period boravi na teritoriji Republike Italije zajedno sa organizatorom kriminalne grupe vrši kontrolu eksploatisanih devojaka određujući mesta na potezu auto-put Breša-Milano, na kojima se vršila seksualna eksploatacija devojaka kroz uličnu prostituciju, te da prevozi žrtve radi prodaje drugim licima, da vrši “čuvanje devojaka” zajedno sa pripadnikom organizovane kriminalne grupe okrivljenim AA3, za vreme seksualne eksploatacije oštećenih na ulicama mesta Kastagnjeto, da prebacuje devojke sa teritorije Republike Srbije na teritoriju Republike Italije u slučajevima kada organizator organizovane kriminalne grupe koji je tu ulogu preuzimao na sebe nije bio u mogućnosti da to izvrši, te bi to naložio okrivljenom AA1, koji je svoje kriminalne aktivnosti izvršavao na osnovu neposrednih telefonskih naloga dobijenih od strane organizatora organizovane kriminalne grupe okrivljenog AA, zatim AA2 koji je imao zadatak da po nalogu organizatora organizovane kriminalne grupe okrivljenog AA na području Republike Srbije stupi u kontakt sa ženskim osobama i da im nudi poslove na području Republike Italije ili da im predočava da će se za svoj račun baviti prostitucijom u Republici Italiji, pa na taj način prethodno zadobivši njihovo poverenje povremeno i stupanjem u emotivnu vezu sa njima, vrbuje radi seksualne eksploatacije kroz uličnu prostituciju te kada su devojke bile zavrbovane zloupotrebom poverenja odlazile na teritoriju Republike Italije, prisiljavao žrtve da se bave prostitucijom, vršio kontrolu žrtava za vreme njihove seksualne eksploatacije, uzimao novac koji su žrtve zaradile u seksualnoj eksploataciji, a okrivljeni je svoje kriminalne aktivnosti izvršavao na osnovu neposrednih telefonskih naloga dobijenih od strane organizatora organizovane kriminalne grupe AA i okrivljeni AA3 koji je imao zadatak da po neposrednom nalogu organizatora organizovane kriminalne grupe okrivljenog AA i pripadnika organizovane kriminalne grupe okrivljenog AA1 ženska lica koja su prethodno zavrbovana i nad kojima je uspostavljen odnos eksploatacije kroz uličnu prostituciju čuva za vreme njihove seksualne eksploatacije na mestu eksploatacije kako iste ne bi pobegle, pozvale u pomoć ili sačuvale za sebe deo novca stečen kroz prostituciju, te prevozi žrtave radi predaje drugim licima radi seksualne eksploatacije, kao i da vrši “čuvanje” devojaka u objektima gde su ih drugi pripadnici organizovane kriminalne grupe smeštali, zatim vršili prevoz devojaka sa teritorije Republike Srbije do Republike Italije, a sve u cilju njihove eksploatacije na teritoriji gradova Breša i Kastagnjeto, u Republici Italiji, pa je tako okrivljeni AA2 po prethodnom dogovoru sa okrivljenim AA koji boravi u mesto Kastagnjeto u Breši, početkom marta meseca 2011. godine, stupio u emotivni odnos sa oštećenom OO, te zloupotrebom poverenja zadobijenog u ostvarenoj emotivnoj vezi, davanjem lažnih obećanja da će na području Italije raditi posao bebi siterke, nakon čega okrivljeni AA dolazi u Beograd, dana 22.04.2011. godine, a zatim zajedno sa okrivljenim AA2 prebacuje oštećenu OO u Italiju, gde oštećenoj zadržava lične isprave u nameri uspostavljanja kontrole nad istom predočavajući joj da će se baviti prostitucijom, a okrivljeni AA2 uz upotrebu fizičke sile je prinudio na prostituciju, nakon čega su je okrivljeni AA1 (sin okrivljenog AA), AA3 (rođak okrivljenog AA) i AA2 odvozili na unapred rezervisanu lokaciju na kojoj se odvijala prostitucija u mestu San Zieno gde je pružala seksualne usluge klijentima sedam dana u nedelji, 12 časova dnevno, uz unapred određen limit dnevne zarade, da bi potom nakon završenog “radnog” dana novac predavala okrivljenom AA2 i AA, a okrivljeni AA2 se dana 14.05.2011. godine, vratio u Srbiju sa namerom vrbovanja i dovođenja novih ženskih osoba, te koristeći teške prilike proistekle nemanjem sredstava za egzistenciju zavrbovao najpre sestre OO5 i OO4, a potom i OO1 obezbedio im putne isprave, nakon čega je dana 18.05.2011. godine, okrivljeni AA zajedno sa okrivljenim AA2 odvezao OO5 i O4 i OO1 na područje Italije, smestio ih u objekat u kom je već boravila oštećena OO, zadržao im lične isprave, te su boraveći u kući zajedno sa OO koja je svakodnevno fizički maltretirana od strane okrivljenog AA2, bojeći se za svoju sudbinu, pristaje na uslove koje su im odredili okrivljeni, nakon čega su ih okrivljeni AA1 i AA3 odvozili na unapred određeno mesto gde se odvijala prostitucija, da bi okrivljeni AA1 kontrolisao OO1, a okrivljeni AA2, okrivljeni AA, okrivljeni AA3 ostale devojke, a istovremeno ih je kontrolisala i OO6, rumunska državljanka, nevenčana supruga okrivljenog AA, koja seksualna eksploatacija je nad OO5 i OO4 trajala do kraja maja 2011. godine, do njihovog bekstva, a seksualna eksploatacija nad OO do 26.06.2011.godine, kada je pronađena od strane nevladine organizacije iz Italije, dok je seksualna eksploatacija nad OO1 nastavljena od strane AA i okrivljenog AA1 do oktobra 2011. godine, da bi krajem septembra 2011. godine, okrivljeni AA, okrivljeni AA1 i okrivljeni AA2 ponovo napravili dogovor da okrivljeni AA2 na području Beograda zavrbuje najmanje dve ženske osobe, a da ih potom radi odvođenja u Italiju preda okrivljenom AA1 i okrivljenom AA3 koji su u svrhu njihovog odvođenja u Italiju došli u Beograd putničkim vozilom marke “Mercedes dajmler krajsler” _, registarskih oznaka _, te je tako okrivljeni AA2 ostvario kontakt sa više ženskih osoba među kojima i sa maloletnom OO1, rođenom _. godine i maloletnom OO3, rođenom _. godine, vrbujući ih radi odlaska u Italiju, a dana 07.10.2011. godine, nakon prethodno ostvarenog dogovora okrivljeni AA1 i okrivljeni AA3 uputili su se iz Kragujevca ka Italiji sa planom da u Beogradu od strane okrivljenog AA2 preuzmu dve ženske osobe odnosno maloletne oštećene zbog čega su se zaustavljeni na pumpi “Slap” u Beogradu na dogovorenom mestu, ali su od strane policijskih službenika SBPOK-a lišeni slobode, menjajući činjenični opis dispozitiva presude u odnosu na optužnicu Tužilaštva za organizovani kriminal. Pravilno prvostepeni sud nije prihvatio pravnu kvalifikaciju Tužilaštva za organizovani kriminal da se u radnjama okrivljenog AA, AA1, AA2 i AA3 stiču bitna obeležja bića dva krivična dela kako je to optužnim aktom okrivljenima stavljeno na teret okrivljenima, već da se u konkretnom slučaju radi o jednom krivičnom delu trgovina ljudima u saizvršilaštvu iz člana 388 stav 7 u vezi stava 1 i 3 Krivičnog zakonika, u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, za koje krivično delo ih je i oglasio krivima i osudio na kazne po zakonu. Izvodeći ovakav zaključak pravilno je prvostepeni sud zaključio da je upravo zakonom predviđeno da teži kvalifikovani oblik izvršenja krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388 stav 7 u vezi stava 1 i 3 Krivičnog zakonika, postoji kada je osnovno delo trgovina ljudima izvršeno od strane više lica koja su se udružili za vršenje tog dela, zbog čega se time konzumira i po nalaženju ovog suda krivično delo zločinačko udruživanje koje kao samostalno podrazumeva vršenje radnji koje se tiču organizovane grupe ili pripadništva grupi koja vrši određena krivična dela što je i u konkretnom slučaju istovremena radnja izvršenja kvalifikovanog oblika krivičnog dela iz člana 388 Krivičnog zakonika. Kako prema podacima u spisima predmeta ne proizilazi da je okrivljenima stavljeno na teret da su kriminalnu grupu organizovali radi vršenja i nekih drugih krivičnih dela, osim krivičnog dela trgovina ljudima, to je pravilno prvostepeni sud našao da se u radnjama okrivljenih stiču samo obeležja bića jednog krivičnog dela trgovina ljudima u saizvršilaštvu iz člana 388 stav 7 u vezi stava 1 i 3 Krivičnog zakonika, u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, za koje je okrivljene oglasio krivim, ne prihvatajući pravnu kvalifikaciju Tužilaštva za organizovani kriminal da se u konkretnom slučaju u radnjama okrivljenih stiču zakonska obeležja krivičnog dela trgovine ljudima u produženom trajanju iz člana 388 stav 7 u vezi stava 1 i 3 Krivičnog zakonika, u vezi člana 61 Krivičnog zakonika, već zakonska obeležja krivičnog dela trgovine ljudima u saizvršilaštvu iz člana 388 stav 7 u vezi stava 1 i 3 Krivičnog zakonika, u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, imajući u vidu da je odredbom člana 61 stav 2 Krivičnog zakonika, propisano da krivična dela uperena protiv ličnosti mogu činiti produženo krivično delo samo ako su učinjena prema istom licu, a kako je krivično delo trgovina ljudima upereno protiv ličnosti, a u konkretnom slučaju u pitanju je više različitih oštećenih, pravilno je prvostepeni sud našao da su u konkretnom slučaju okrivljeni izvršili onoliko krivičnih dela trgovine ljudima koliko je oštećenih, ali sud okrivljene nije mogao da oglasi krivim za sva dela jer bi to značilo povredu identiteta optužnog akta na štetu okrivljenih, pri čemu je ovaj sud imao u vidu da krivično delo trgovina ljudima podrazumeva izvršenje nekog od više alternativno predviđenih oblika radnji izvršenja pri čemu vrbovanje podrazumeva različite načine podstrekavanja odnosno uticanja na volju lica da donese određenu odluku, preduzme određenu radnju, odnosno da se stavi u određeni položaj u slučaju izvršenja krivičnog dela trgovina ljudima i podrazumeva postojanje niza okolnosti čiji se efekti pojedinačni ili u kombinaciji koriste u cilju dovođenja osoba u položaj ili situaciju u kojoj će moći da budu eksploatisani na način naveden u članu 388 Krivičnog zakonika, koristeći teške prilike oštećenih, dok prevoženje, prebacivanje i predaja podrazumeva svaki način transportovanja, dovođenja i predaje potencijalne žrtve odnosno osobe koja je već izložena eksploataciji, zbog čega su žalbeni navodi branilaca okrivljenih, kao i okrivljenih u kojima se ističe da okrivljeni nisu preduzimali radnje koje bi učvrstile volju kod oštećenih ocenjeni neosnovanim.

Donoseći svoju odluku Apelacioni sud je imao u vidu i žalbene navode branioca okrivljenih AA1 i AA3, advokata AB3 u kojima se ističe da prvostepeni sud nije izveo ni jedan dokaz niti je i jednom rečenicom obrazložio na osnovu čega je zaključio da su okrivljeni znali da su OO2 i OO3 maloletne, ne uzimajući u obzir ni činjenicu da je okrivljeni AA2 u prethodnom periodu sa AA poveo u Italiju upravo OO2, kojom prilikom su AA njegova supruga Dana, AA2 i oštećena OO stigli u mesto _ u Republici Srpskoj, gde je AA saznao da je OO2 maloletna, zbog čega je istu vratio za Beograd, jer je znao da ne postoji mogućnost njenog prebacivanja preko granice i pored posedovanja urednog pasoša i uz isticanje da okrivljeni nikada nisu videli OO2 i OO3, iz kojih razloga je dovedeno u sumnju činjenično stanje iz kog bi se utvrdila vinost okrivljenih da su znali da se radi o maloletnim devojkama koje treba da prevezu u Italiju, ali je iste takođe ocenio neosnovanim budući da iz izvedenih dokaza nesumnjivo proizilazi da je okrivljeni AA2 znao da su OO2 i OO3 maloletne, kao i da je kod njega postojala namera da ih u cilju eksploatacije prebaci u Italiju, o čemu govore napred navedeni transkripti razgovora, a u čemu su učestvovali i okrivljeni AA1 i AA3, koji su navedena lica trebali da prevezu od Beograda do Italije, ali su u svojoj nameri sprečeni od strane policije, zbog čega je po nalaženju ovog suda krivično delo koje su izvršili svršeno iako nije došlo do eksploatacije.

Ispitujući pobijanu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud u Beogradu, je žalbene navode branioca okrivljenog AA, advokata AB, žalbene navode branioca okrivljenog AA1, advokata AB3 i žalbene navode kako okrivljenog AA2 tako i njegovog branioca advokata AB1, ocenio osnovanim, imajući u vidu da se u žalbama kako okrivljenog tako i branilaca okrivljenih osnovano ukazuje da je prvostepeni sud okrivljenima izrekao visoke kazne zatvora, ne dajući adekvatan značaj olakšavajućim okolnostima koje je utvrdio na strani okrivljenih, zbog čega je ovaj sud ponovnom ocenom svih okolnosti propisanih odredbom člana 54 Krivičnog zakonika, ceneći na strani okrivljenog AA od olakšavajućih okolnosti činjenicu da je porodičan čovek, da je neosuđivan i ne nalazeći otežavajuće okolnosti, ceneći stepen krivice okrivljenog, težinu izvršenog krivičnog dela i ugroženost zaštićenog dobra, okrivljenog AA za izvršeno krivično delo, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina, na strani okrivljenog AA1 ceneći od olakšavajućih okolnosti činjenicu da je porodičan čovek, oženjen, otac troje maloletne dece, da je neosuđivan, dok otežavajuće okolnosti nije našao, ponovnom ocenom olakšavajućih okolnosti, ceneći stepen krivice okrivljenog, težinu izvršenog krivičnog dela i ugroženost zaštićenog dobra, okrivljenog AA1, za izvršeno krivično delo osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, dok je na strani okrivljenog AA2 ceneći od olakšavajućih okolnosti činjenicu da je porodičan čovek, da živi u vanbračnoj zajednici, otac jednog maloletnog deteta i da je neosuđivan, dok otežavajuće okolnosti nije našao, ceneći stepen krivice okrivljenog, ugroženo zaštićeno dobro, kao i težinu izvršenog krivičnog dela, okrivljenog AA2 osudio na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, pravilno nalazeći da se kaznama zatvora u navedenim trajanjima na okrivljene u dovoljnoj meri može uticati da ubuduće ne vrše ista i slična krivična dela, kao i da će se istima u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja i izricanja krivičnih sankcija propisane odredbom člana 4 i 42 Krivičnog zakonika.

Što se tiče žalbenih navoda okrivljenog AA3 i njegovih branilaca kojima se presuda pobija u delu odluke o krivičnoj sankciji i u kojima se ističe da prvostepeni sud nije pravilno cenio okolnosti koje su od uticaja na kaznu zbog čega je okrivljenom izrekao prestrogu kaznu, isti su po oceni Apelacionog suda u Beogradu neosnovani, jer je pravilno prvostepeni sud na strani okrivljenog ocenio sve okolnosti propisane odredbom člana 54 Krivičnog zakonika, odnosno pravilno je od olakšavajućih okolnosti cenio činjenicu da je mlad čovek i da je neosuđivan, dok otežavajuće okolnosti nije našao, te je pravilnom ocenom olakšavajućih okolnosti ceneći težinu izvršenog krivičnog dela, stepen krivice okrivljenog i ugroženost zaštićenog dobra, okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, pravilno nalazeći da će se kaznom zatvora u navedenom trajanju na okrivljenog u dovoljnoj meri može uticati da ubuduće ne vrši ista ili slična krivična dela, kao i da će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja i izricanja krivičnih sankcija, propisana odredbom člana 4 i 42 Krivičnog zakonika.

Takođe, po nalaženju ovog suda, pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu člana 63 Krivičnog zakonika, kada je okrivljenima u izrečene kazne uračunao vreme provedeno u pritvoru.

Ispitujući pobijanu presudu u delu odluke o imovinskom zahtevu, Apelacioni sud u Beogradu, je žalbene navode kako okrivljenih tako i branilaca okrivljenih u navedenom delu ocenjuje neosnovanim, imajući u vidu da je pravilno prvostepeni sud okrivljene obavezao da solidarno plate iznos od 55.000 evra u korist budžeta Republike Srbije, jer je tokom postupka nesumnjivo dokazano da su okrivljeni pribavili imovinsku korist u navedenom iznosu izvršenjem krivičnog dela za koje su oglašeni krivim.

Sa iznetih razloga, Apelacioni sud u Beogradu, primenom odredbi člana 457 i 459 Zakonika o krivičnom postupku, odlučio je kao u izreci presude.

Zapisničar       Predsednik veća-sudija
Stojan Petrović      Veroljub Cvetković
 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)