Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.10.2013.

Kž1 Po1 16/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
POSEBNO ODELjENjE
Kž1 Po1 16/13
Dana 18.10.2013. godine
B E O G R A D

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, Vučka Mirčića, Milene Rašić, Mirjane Popović i vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duška Milenkovića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Aleksandra Bagaša, kao zapisničara, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela iz člana 339 stav 2 u vezi stava 1 u vezi sa članovima 30 i 33 Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o žalbama Tužioca za organizovani kriminal i branioca okrivljenog AA, advokata AB, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K.Po1.br. 34/12 od 09.04.2013. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 447 ZKP-a, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Dimitrija Popića, okrivljenih AA, AA1 i AA2, kao i branilaca advokata AB1, advokata AB2, advokata AB i advokata AB3, doneo je dana 18. oktobra 2013. godine


R E Š E Nj E

USVAJANjEM žalbi Tužioca za organizovani kriminal i branioca okrivljenog AA, advokata AB, UKIDA SE presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K.Po1.br. 34/12 od 09.04.2013. godine i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K.Po1.br. 34/12 od 09.04.2013. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pokušaju iz člana 359 stav 1 u vezi sa člana 30 stav 1 Krivičnog zakonika, pa ga je sud osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine u koju mu se na osnovu člana 63 Krivičnog zakonika uračunava vreme koje je proveo u pritvoru i to od 07.02.2012. godine do 25.05.2012. godine. Istom presudom je u stavu jedan okrivljeni AA obavezan da sudu plati troškove krivičnog postupka čija će visina biti odmerena posebnim rešenjem. U stavu dva pobijane presude okrivljeni AA1, AA3 i AA2 su na osnovu člana 423 tačka 2 ZKP-a oslobođeni optužbe i to okrivljeni AA1 i AA3 da su izvršili krivično delo bekstvo i omogućavanje bekstva licu lišenom slobode u pokušaju iz člana 339 stav 1 u vezi članova 30 i 33 Krivičnog zakonika, a okrivljeni AA2 da je izvršio krivično delo bekstvo i omogućavanje bekstva licu lišenom slobode u pokušaju iz člana 339 stav 2 u vezi stava 1 u vezi člana 30 Krivičnog zakonika. Na osnovu člana 265 ZKP-a troškovi krivičnog postupka koji se odnose na okrivljene AA1, AA3 i AA2 padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv označene presude žalbe su izjavili:

-Tužilac za organizovani kriminal, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljenog AA, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje,

-branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da se pobijana presuda preinači i okrivljeni AA oslobodi od optužbe.

Odgovore na žalbu tužioca dostavili su:

Branilac okrivljenog AA1, advokat AB2 u kom odgovoru je predložio da se žalba tužioca odbije kao neosnovana, a pobijana presuda potvrdi.

Branilac okrivljenog AA2 AB1 u kom je predložio da se žalba tužioca odbije kao neosnovana, a pobijana presuda potvrdi.

Tužilac za organizovani kriminal dostavio je podnesak Ktž.br. 15/13 od 25.juna 2013. godine u kom je predložio da se žalba tužioca usvoji i pobijana presuda ukine, a žalba branioca okrivljenog AA, advokata AB odbije kao neosnovana.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, održao je sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa izjavljenim žalbama, pa je ispitujući pobijanu presudu u okviru osnova dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbama, našao:

Žalbe su osnovane.

Osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 ZKP-a koje se ogledaju u tome da je izreka pobijane presude protivrečna sama sebi, te da su razlozi navedeni u obrazloženju pobijane presude u pogledu odlučnih činjenica nejasni, zbog čega pobijana presuda nije mogla biti ispitana. Takođe se osnovano izjavljenim žalbama ukazuje da u prvostepenom postupku ni činjenično stanje nije potpuno utvrđeno.

  Naime, izjavljenim žalbama se ukazuje da je nejasan zaključak prvostepenog suda, koji je radnje okrivljenog AA, menjajući činjenični opis, kvalifikovao kao radnje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pokušaju iz člana 359 stav 1 u vezi člana 30 stav 1 Krivičnog zakonika. Dajući razloge za takav svoj zaključak prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude navodi da pravno stanovište tužilaštva da se radi o krivičnom delu bekstva i omogućavanje bekstva lica lišenog slobode iz člana 339 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika nije prihvatljivo, jer se upravo u činjeničnom opisu optužnog predloga izričito navode bitna obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja te da je to delo lex specialis u odnosu na delo iz člana 339 stav 2 Krivičnog zakonika koje se osim silom, pretnjom i obmanom može izvršiti na bilo koji drugi način.

Međutim, ovakav stav prvostepenog suda nije prihvatljiv, imajući u vidu da iz činjeničnog opisa radnji koje su predmetnim optužnim aktom stavljene na teret okrivljenom AA proizilaze upravo svi elementi krivičnog dela bekstvo i omogućavanja bekstva licu lišenom slobode u pokušaju iz člana 339 stav 2 Krivičnog zakonika pa kako je opis krivičnog dela iz čl. 339 KZ znatno uži od opisa krivičnog dela zloupotreba službenog položaja i direktnije se odnosi upravo na radnje koje su okrivljenom stavljene na teret, potpuno je nejasno zbog čega prvostepeni sud menjanjem činjeničnog opisa zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 u vezi člana 30 stav 1 Krivičnog zakonika, a ne o krivičnom delu iz člana 339 stav 2 Krivičnog zakonika, te ostaje nejasno kako prvostepeni sud zaključuje, uzimajući u obzir napred navedeno, da je krivično delo iz čl. 359 ZKP-a, lex specialis u odnosu na krivično delo iz čl. 339 KZ, koje je okrivljenom predmetnim optužnim aktom stavljeno na teret.

Takođe se osnovano žalbom tužioca ukazuje da prvostepeni sud izrekom pobijane presude nije jasno opisao vreme izvršenja krivičnog dela. Naime, prvostepeni sud je naveo da je okrivljeni AA krivično delo izvršio 07.02.2012. godine i to tako što je vreme provodio u drugim delovima posebne pritvorske jedinice iako je bio obavezan da vrši neprekidan vizuelni nadzor ispred prostorija AA1 i AA3, te da je na taj način omogućio okrivljenima AA1 i AA3 da izađu iz pritvorskih jedinica kroz ranije načinjene otvore na rešetkastim vratima, nakon čega su se okrivljeni AA1 i AA3 neometano kretali hodnikom i stepeništem objekta, a potom na prvom spratu neometano iskrivili zaštitne rešetke na prozoru i kroz takav otvor izašli u dvorište objekta omogućujući im na taj način bekstvo u čemu su u dvorištu sprečeni od strane pripadnika žandarmerije.

Međutim, ovako koncipirana izreka pobijane presude u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela je nejasna. Naime, prvostepeni sud utvrđuje da su okrivljeni AA1 i AA3 dana 07.02.2012. godine u vremenu od 05,06 do 05,09 časova izašli kroz ranije načinjene otvore na rešetkastim vratima. Dakle prvostepeni sud vreme izvršenja krivičnog dela vezuje samo za dan 07.02.2012. godine iako je utvrdio da su tog dana okrivljeni iz pritvorskih jedinica izašli kroz ranije načinjene otvore koje su napravili tako što su isekli rešetke na vratima, te da je sam postupak sečenja rešetki na vratima trajao neko vreme, a da je dovršen do 07.02.2012. godine, pa imajući u vidu da su okrivljeni iz pritvorskih jedinica pobegli dana 07.02.2012. godine, a da je sečenje rešetki trajalo već neko vreme ( nekoliko dana ) a da su ostali čuvari naveli da su redovno vršili nadzor nad spornim prostorijama 75 i 77, te kako je prvostepeni sud izrekom pobijane presude utvrdio da su okrivljeni AA3 i AA1 nekoliko dana ranije najavili bekstvo okrivljenom AA ostaje potpuno nejasno na osnovu čega prvostepeni sud zaključuje da je okrivljeni AA radnje predmetnog krivičnog dela preduzeo samo dana 07.02.2012. godine.

Osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje i da prvostepeni sud u pobijanoj presudi nije cenio sve dokaze koje je izveo na glavnom pretresu. Naime na strani 18 obrazloženja pobijane presude prvostepeni sud nalazi da je u oceni nalaza veštaka neuropsihijatra dr VV pre svega treba ukazati da je veštak u prvi mah pogrešno razumeo da je vreme izvršenja krivičnog dela momenat kada se odvija događaj prilikom i nakon ulaska begunaca u kancelariju kod okrivljenog AA, pa se o duševnom stanju ovog stražara izjasnio u kontekstu događaja i okolnosti koje su tada usledile, ali kada mu je na glavnom pretresu 08.04.2013. godine ukazano da je prema optužnom aktu za vreme izvršenja krivičnog dela merodavan tok događaja kritične noći koji je upravo prethodio ulasku begunaca u ovu prostoriju, veštak se tada izjasnio o svesti i kontroli postupaka okrivljenog AA u ovim relevantnim periodima vremena, pa je sud to prihvatio i na osnovu tog nalaza i mišljenja utvrdio odgovarajuće činjenice.

Međutim, u pogledu nalaza veštaka neuropsihijatra dr VV prvostepeni sud u pobijanoj presudi nije dao nikakve razloge, odnosno imajući u vidu navode prvostepenog suda u pogledu ovog nalaza, ostaje potpuno nepoznata sadržina predmetnog nalaza veštaka VV te ostaje nejasno koje činjenice je iz nalaza veštaka neuropsihijatra dr VV, prvostepeni sud utvrdio, sobzirom da u pobijanoj presudi činjenice koje je sud utvrdio iz predmetnog nalaza nisu navedene a u ovom delu pobijana presuda je ostala bez obrazloženja.

Takođe se osnovano žalbom tužioca ukazuje da su nejasni razlozi na osnovu kojih je prvostepeni sud zaključio da okrivljeni AA1 i AA3 nisu izvršili krivično delo koje im je predmetnim optužnim aktom stavljeno na teret. Naime, pri činjenici da su okrivljeni AA1 i AA3 izvršili sečenje zaštitnih rešetki koje su debljine 1h2 cm, kako to proizilazi iz zapisnika o uviđaju i koje su sačinjene od punog gvožđa, te imajući u vidu da je sečenje navedenih rešetki trajalo određeni vremenski period (u pitanju je više dana), te kako su nakon izlaska iz pritvorskih jedinica ušli u prostoriju u kojoj se nalazio AA, a da je AA1 stavio kažiprst desne ruke na usta zahtevajući od njega na taj način da ćuti i uputio mu reči „Lezi, nemoj da pisneš, otkinuću ti glavu“, nakon čega su mu vezali ruke kanapom, a potom ga vezali i za radijator kada mu je AA1 rekao „Sada se izgrebi ili udari sam, bolje nego da ti to ja uradim“, ostaje potpuno nejasno kako prvostepeni sud zaključuje da se u radnjama okrivljenih nisu stekli elementi krivičnog dela iz člana 339 stav 1 Krivičnog zakonika, odnosno da okrivljeni AA1 i AA3 kritičnom prilikom nisu upotrebili silu odnosno pretnju prema okrivljenom AA.

Naime, prvostepeni sud u pobijanoj presudi navodi da je iz razgovora okrivljenih AA3 i AA utvrđeno da je praktično AA najavljeno njihovo bekstvo te da se radnje okrivljenog AA1 i AA3 u odnosu na okrivljenog AA ne mogu podvesti pod upotrebu sile ili pretnje koja je preduzeta u cilju i funkciji ostvarivanja bekstva, a posebno ako se ima u vidu da se AA sam povredio, i da je AA bilo najavljeno bekstvo sa čim se on na neki način saglasio, prvostepeni sud zaključuje da se ono što su uradili okrivljeni AA1 i AA3 ne može tretirati kao stvarna sila, odnosno pretnja već se radi o fingiranim aktima.

Međutim, ovakav stav prvostepenog suda za sada nije prihvatljiv, imajući u vidu da iz radnji koje su okrivljeni AA1 i AA3 preduzeli prema okrivljenom AA, kao i iz načina na koji se okrivljeni AA1 obratio okrivljenom AA nesumnjivo proizlazi da navedene reči predstavljaju pretnju, te da vezivanje okrivljenog AA predstavlja i radnju primene sile zbog čega ostaje nejasno kako prvostepeni sud zaključuje da se u radnjama okr. AA1 i okr. AA3 nisu stekla obeležja predmetnog krivičnog dela. Naime, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, okolnost da je okrivljenom AA bilo na neki način najavljeno bekstvo i da on to nije prijavio te da se na neki način složio sa tim sama za sebe ne ukazuje da okrivljeni AA3 i AA1 nisu primenili silu prema okrivljenom AA odnosno da se radilo o fingiranim radnjama, posebno ako se ima u vidu činjenica da su okrivljeni AA3 i AA izvršioci najtežih krivičnih dela, te da praktično saglašavanje AA sa njihovim bekstvom te izbegavanje okrivljenog AA da prijavi pripremanje bekstva nije obavezivalo okrivljene AA3 i AA1 da u trenutku samog bekstva prema okr. AA postupaju blagonaklono niti iz dokaza koji se nalaze u spisima proizilazi da su okrivljeni AA1 i AA3 imali moralnu dilemu tog tipa te da su se kolebali oko primene sile ili pretnje a na šta jasno ukazuju reči koje je okrivljeni AA1 uputio AA kao i radnje koje su prema njemu preduzeli. Radnje koje su okrivljeni AA1 i AA3 preduzeli, po nalaženju ovog suda, nasuprot stavu prvostepenog suda, upravo ukazuju da su oni i pored činjenice da okr. AA nije prijavio pripremanje bekstva, bili spremni da preduzmu sve radnje radi ostvarenja svog cilja odnosno bekstva iz pritvorske jedinice, te ih u tom smislu zasigurno ponašanje okrivljenog AA nije obavezivalo da prema njemu imaju poseban obzir koji bi im eventualno mogao štetiti u ostvarenju njihovog cilja.

Takođe su nejasni razlozi koje je prvostepeni sud dao na strani 21 obrazloženja pobijane presude u kom je naveo da sa jedne strane tužilaštvo tvrdi da su okrivljeni AA1 i AA3 primenili silu i pretnju prema stražarima, a da kasnije tužilaštvo takođe tvrdi da su ti isti stražari prema kojima je bila primenjena sila i pretnja u stvari bili u dosluhu i da su sa umišljajem pomagali okrivljenima da pobegnu. Naime, osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je obrazloženje prvostepene presude u ovom delu nejasno, s obzirom da se u aktu tužilaštva upravo spominje primena sile prema jednom stražaru, a ne prema stražarima u množini kako to navodi prvostepeni sud.

Kada je u pitanju okrivljeni AA2 takođe je nejasan zaključak prvostepenog suda na osnovu čega zaključuje da okrivljeni AA2 nije izvršio krivično delo, odnosno da nisu dokazani navodi optužnog akta koji se odnose na umišljaj okrivljenog AA2. Prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude navodi da iz radnji okrivljenog AA2, kao i snimaka, proizilazi jedino stepen savesnosti, odnosno nesavesnosti u postupanju AA2, te da nema konkretnih dokaza, pa čak ni indicija da je propuste AA2 pravio kako bi pomogao beguncima ili da je bar pristao da im svojim propustima pomogne. Prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude u pogledu okrivljenog AA2 dalje navodi da ne postoji bilo kakva indicija koja bi ukazivala da je na monitoru u dežurnoj sobi okrivljenog AA2 tokom vremena bekstva bila slika sa neke kamere i da je on na monitoru video ili mogao videti da se upravo odvija bekstvo pritvorenika, imajući u vidu da se okrivljeni AA2 bavio problemom curenja vode i to na inicijativu svedoka SS i da su bili zajedno na drugom spratu, što sve isključuje mogućnost da je okrivljeni AA2 gledao bekstvo pritvorenika.

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da više okolnosti koje svakako postoje kada je okrivljeni AA2 u pitanju u međusobnoj povezanosti ukazuju da je prvostepeni sud imao osnova da odbranu AA2 detaljnije proveri i potpunije utvrdi činjenično stanje. Pre svega ostaje nejasno da li je prostorija u kojoj se AA2 nalazi centralna prostorija iz koje se preko monitora vrši nadzor u zgradi, te da li je AA2 bio dužan da sve vreme preko monitora prati dešavanja u zgradi. Takođe tokom prvostepenog postupka nije pouzdano utvrđeno, s obzirom da se o tome izjašnjava upravo okrivljeni AA2 da li je monitor na koji je povezan video nadzor zgrade jedini monitor u toj prostoriji, odnosno i monitor koji se koristi i prilikom upotrebe kompjutera ili se ne radi o istim monitorima. Takođe ostaje nejasno iz kog razloga je okrivljeni AA sredinom januara vraćen da nadgleda upravo ćelije broj 75 i 77 u kojima su se nalazili okrivljeni AA1 i okrivljeni AA3 i pored činjenice na koju ukazuje svedok SS2 da je nakon dešavanja u decembru 2011. godine, odnosno nakon incidentne situacije sa okrivljenim AA1, ovaj svedok predložio da se okrivljeni AA ukloni sa poslova nadgledanja prostorija okrivljenog AA1, pa je nejasno iz kog razloga je okrivljeni AA dana 19.01.2012. godine ponovno vraćen da nadgleda upravo okrivljene AA1 i AA3, odnosno iz kojih razloga je svedok SS1 doneo takvu odluku. Takođe za Apelacioni sud u Beogradu ostaje nejasno na osnovu čega prvostepeni sud zaključuje da se ponašanje AA2 konkretnom prilikom može pripisati isključivo nesavesnosti u postupanju, posebno ako se ima u vidu činjenica da je upravo zbog opasnosti od bekstva okrivljenih AA1 i AA3 doneta odluka da spoljna vrata ćelija okrivljenih AA3 i AA1 moraju biti otvorena, a unutrašnja rešetkasta zatvorena i zaključana, a sve kako bi stražar u hodniku ispred ćelija imao uvid u unutrašnjost ćelija, pa je imajući u vidu da je ispred navedenih ćelija postojalo stražarsko mesto upravo iz razloga nadgledanja okrivljenih AA3 i AA1 koji su okarakterisani kao lica čiji je stepen rizika od bekstva visok, ostaje nejasno iz kojih razloga okrivljeni AA2 nije vršio strožiji nadzor nad okrivljenim AA koji je bio određen da u svojoj smeni prati šta rade okrivljeni AA3 i AA1 u svojim prostorijama. Da navedeni nadzor okrivljeni AA2 nije obavljao proizilazi i iz video zapisa u kom se jasno vidi da su i kritične večeri okrivljeni AA2 i AA bili do navedenih prostorija, a da su se odmah nakon 10,00 časova se udaljili od tih prostorija, a da okrivljeni AA nije ostao na mestu na kom je morao da ostane, dakle ispred prostorija 75 i 77 u šta je nesporno bio upućen i okrivljeni AA2 i pored činjenice da je okrivljeni AA bio dužan da sve vreme provodi u nadgledanju tih prostorija i da to mesto na kratko može da napusti samo uz odobrenje pretpostavljenog starešine. Dakle, niz napred navedenih okolnosti svakako po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu ukazuju da je odbranu okrivljenog AA2 kako se to osnovano ukazuje i žalbom tužioca trebalo detaljnije proveriti i u odnosu na napred navedene okolnosti potpunije utvrditi činjenično stanje.

Prilikom ponovnog suđenja prvostepeni sud će imati u vidu primedbe na koje mu je ovim rešenjem ukazano, te će nakon što otkloni bitne povrede odredaba krivičnog postupka i potpuno utvrdi činjenično stanje biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku za koju će dati jasne i neprotivrečne razloge koji će u svemu biti prihvatljivi i za ovaj sud.

Sa svega napred iznetog Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je doneo odluku kao u dispozitivu rešenja na osnovu odredbe člana 458 ZKP-a.

Zapisničar,       Predsednik veća-sudija,
Aleksandar Bagaš      Zoran Savić

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)