Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.02.2011.

Kž1 Po1 18/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 18/10
Dana 11.02.2011. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Slobodana Rašića, predsednika veća, Veroljuba Cvetkovića, Savke Gogić, Dragoljuba Đorđevića i Nadežde Mijatović, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu optuženog AA i dr., zbog krivičnog dela zločinačkog udruživanja iz čl. 346 st. 1 Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o žalbama Tužioca za organizovani kriminal, optuženih BB, VV, GG, DD i ĐĐ, njihovih branilaca, branilaca okrivljenih AA, ZZ, ŽŽ i EE, te majke optuženog EE, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala K.Po1.br.123/10 od 01.03.2010. godine, nakon održane sednice veća u smislu odredbe čl. 375 Zakonika o krivičnom postupku, u dane 24., 25. i 26. januara 2011. godine, doneo je dana 11. februara 2011. godine


P R E S U D U

I ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal, optuženog BB i njegovih branilaca, optuženog VV i njegovih branilaca, optuženog GG i njegovih branilaca, optuženog ĐĐ i njegovog branioca, te branilaca optuženih AA, ZZ, ŽŽ i EE, kao i majke optuženog EE, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala K.Po1.br.123/10 od 01.03.2010. godine u odnosu na ove optužene, POTVRĐUJE.

II Uvažavanjem žalbe optuženog DD i njegovih branilaca, samo u delu koji se odnosi na odluku o kazni, PREINAČAVA SE presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala K.Po1.br.123/10 od 01.03.2010. godine, tako što Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, optuženom Ljubanu Ećimu za krivično delo falsifikovanje isprave u produženom trajanju iz čl. 355 st. 2 u vezi st. 1 u vezi sa čl. 61 Krivičnog zakonika, utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine i 2 /dva/ meseca, a za krivično delo neovlašćenog držanja oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 st. 1 Krivičnog zakonika zadržava kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 6 /šest/ meseci i optuženog DD na osnovu čl. 60 Krivičnog zakonika OSUĐUJE na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine i 6 /šest/ meseci, u koju kaznu mu uračunava vreme provedeno u pritvoru od 11.12.2007. godine do 10.06.2009. godine, dok se iste žalbe u ostalom delu ODBIJAJU kao neosnovane.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala K.Po1.br.123/10 od 01.03.2010. godine, optuženi AA, VV, GG i ZZ oglašeni su krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz čl. 246 st. 2 u vezi st. 1 Krivičnog zakonika u produženom trajanju – u vezi sa čl. 61 Krivičnog zakonika, optuženi ŽŽ i EE, zbog izvršenja po jednog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz čl. 246 st. 1 Krivičnog zakonika, optuženi BB zbog izvršenja jednog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz čl. 246 st. 2 u vezi st. 1 Krivičnog zakonika u produženom trajanju – u vezi sa čl. 61 Krivičnog zakonika i jednog krivičnog dela neovlašćenog držanja oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 st. 1 Krivičnog zakonika, optuženi ĐĐ zbog izvršenja jednog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz čl. 246 st. 1 Krivičnog zakonika i jednog krivičnog dela neovlašćenog držanja oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 st. 1 Krivičnog zakonika, dok je optuženi DD oglašen krivim zbog izvršenja jednog krivičnog dela neovlašćenog držanja oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 st. 1 Krivičnog zakonika i jednog produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz čl. 355 st. 2 u vezi st. 1 Krivičnog zakonika u vezi sa čl. 61 Krivičnog zakonika.

Za navedena krivična dela, optuženima BB, ĐĐ i DD prethodno su utvrđene pojedinačne kazne za svako krivično delo, i to optuženom BB za krivično delo iz čl. 246 st. 2 u vezi st. 1 KZ u produženom trajanju – u vezi sa čl. 61 KZ kazna zatvora u trajanju od 10 godina i 6 meseci a za krivično delo iz čl. 348 st. 1 KZ kazna zatvora u trajanju od 1 godine, optuženom ĐĐ za krivično delo iz čl. 246 st. 1 KZ kazna zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci a za krivično delo iz čl. 348 st. 1 KZ kazna zatvora u trajanju od 1 godine, te optuženom DD za krivično delo iz čl. 348 st. 1 KZ kazna zatvora u trajanju od 6 meseci a za krivično delo iz čl. 355 st. 2 u vezi st. 1 KZ u vezi sa čl. 61 KZ kazna zatvora u trajanju od 2 godine, nakon čega su optuženi osuđeni, i to optuženi AA na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, optuženi BB na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, optuženi VV na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, optuženi GG na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, optuženi DD na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 4 meseca, optuženi ZZ na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina, optuženi ŽŽ na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci, optuženi ĐĐ na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina a optuženi EE na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci.

Na osnovu odredbe čl. 63 KZ, optuženima je u izrečene kazne zatvora uračunato vreme provedeno u pritvoru, i to optuženima BB, VV i GG po rešenju istražnog sudije tog suda Ki.P.62/07 od 13.12.2007. godine, koji im se računa od 11.12.2007. godine, kada su lišeni slobode, do upućivanja optuženih u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u toj presudi, optuženima ĐĐ i EE po rešenju istražnog sudije tog suda Ki.P.62/07 od 13.12.2007. godine, koji im se računa od 12.12.2007. godine, kada su lišeni slobode, do upućivanja optuženih u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u toj presudi, optuženom ŽŽ po rešenju istražnog sudije tog suda Ki.P.62/07 od 06.02.2008. godine, koji mu se računa od 14.04.2008. godine, kada je lišen slobode, do upućivanja optuženog u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u toj presudi, optuženom DD po rešenju istražnog sudije Ki.P.62/07 od 13.12.2007. godine, koji mu se računa od 11.12.2007. godine, kada je lišen slobode, do 10.06.2009. godine, kada je pušten na slobodu, je optuženom ZZ po rešenju istražnog sudije tog suda Ki.P.62/07 od 13.12.2007. godine, a koji mu se računa od 12.12.2007. godine, kada je lišen slobode, do puštanja na slobodu nakon položenog jemstva.

Na osnovu čl. 87 i odredbe čl. 246 st. 7 KZ, prema optuženima je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, te je određeno da se od optuženih oduzimaju sledeći predmeti: opojna droga heroin u količini od 48.709,89 grama, koja je privremeno oduzeta od optuženog VV, opojna droga kokain u ukupnoj količini od 4.359,14 grama, koja je privremeno oduzeta od optuženih VV i ĐĐ, jedna precizna digitalna vaga pronađena pri pretresanju stana u Beogradu, __ 12.12.2007. godine, pištolj marke “Wolter” PPK, kalibra 7,65 mm, fabrički broj 168792, koji je privremeno oduzet od optuženog BB, pištolj marke “CZ” M-99, serijski broj 92752, sa 9 metaka u okviru kalibra 9 mm, što je privremeno oduzeto od optuženog DD, pištolj marke “Pjetro Bereta”, kalibra 9 mm, crne boje, FBA06078W, sa okvirom i 7 metaka, kalibra 7,65 mm, što je privremeno oduzeto od optuženog ĐĐ, svi mobilni telefoni, kartice za mobilne telefone, sve kartice raznih telekomunikacionih mreža i sve “halo” kartice, a što je prema potvrdama o privremeno oduzetim predmetima oduzeto od optuženih, jedna vozačka dozvola na ime SS1, br. _, lična karta na ime SS1, br. _ lična karta serijski broj SR_ na ime SS2, putna isprava – pasoš serijski broj _ na ime SS1 i četiri kofera marke “Samsonite”, koji su prema potvrdi o privremeno oduzetim predmetima oduzeti od optuženog VV.

Na osnovu odredaba čl. 91 i 92 KZ, te članova 513 i 515 ZKP, od okrivljenih je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenje krivičnih dela, i to novac koji je privremeno oduzet od optuženog BB u iznosu od 13.660 eura, novac koji je privremeno oduzet od optuženog VV u iznosu od 29.900 eura i 7.300,00 dinara, kao i novac koji je privremeno oduzet od optuženog ĐĐ u iznosu od 1.000 eura, s tim što su istovremeno optuženi AA, BB, VV, GG, ZZ, ŽŽ, ĐĐ i EE solidarno obavezani da na ime dela imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela plate novčani iznos od 112.000 eura u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom kursu Narodne Banke Srbije na dan isplate, a sve u korist budžeta Republike Srbije u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude.

Na osnovu odredbe čl. 193 i 196 ZKP, optuženi su obavezani da plate sudu troškove krivičnog postupka i to optuženi AA u iznosu od 296.000,00 dinara, optuženi BB, VV, GG, ZZ, ŽŽ, ĐĐ i EE iznose od po 158.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, a svi optuženi su obavezani da plate na ime paušala iznose od po 100.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude.

Istom presudom, na osnovu odredbe čl. 354 tačka 1 ZKP, prema optuženom DD odbijena je optužba da je izvršio krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga u produženom trajanju iz čl. 246 st. 2 u vezi st. 1 KZ u vezi sa čl. 61 KZ.

Protiv ove presude, žalbe su izjavili:

-Tužilac za organizovani kriminal, zbog povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, prvostepenu presudu preinači, tako što će optuženog AA oglasiti krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 346 stav 1 KZ, a optužene BB, VV, GG i ZZ zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ, te ovim optuženima najpre utvrditi pojedinačne kazne zatvora za ova dela, kao i pojedinačne kazne zbog krivičnog dela iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ i potom ih osuditi na jedinstvene kazne zatvora u dužem trajanju od kazni na koje su osuđeni prvostepenom presudom, a optužene ŽŽ, ĐĐ, EE i DD za izvršena krivična dela osuditi na strože kazne zatvora;

-branilac optuženog AA – advokat AB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se ukine prvostepena presuda i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da se pobijana presuda preinači tako što će se doneti oslobađajuća odluka u pogledu krivične odgovornosti AA, uz istovremeni zahtev da branilac bude obavešten o danu i času održavanja sednice žalbenog veća;

-optuženi BB, iz svih zakonom predviđenih razloga i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud ukine pobijanu presudu u delu koji se odnosi na tačke 1 i 5 dispozitiva pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da preinači pobijanu presudu tako što će mu izreći blažu krivičnu sankciju, uz istovremeni zahtev da bude obavešten o sednici veća;

-branilac optuženog BB - advokat BA, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu tako što će optuženog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ i izreći mu blažu kaznu za izvršeno krivično delo iz člana 348 stav 1 KZ ili da ukine pobijanu presudu u delu koji se odnosi na ovog optuženog i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da optuženom izrekne blažu kaznu zatvora, uz istovremeni zahtev da optuženi i njegov branilac u smislu odredbe člana 375 stav 1 ZKP budu obavešteni o sednici veća;

-branilac optuženog BB – advokat BA1, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o krivičnoj sankciji, oduzimanju imovinske koristi i troškovima postupka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu u odnosu na ovog optuženog i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijanu presudu preinači tako što će optuženog BB osloboditi krivične odgovornosti za krivično delo iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ u produženom trajanju – u vezi sa članom 61 KZ ili tako što će mu izreći blažu krivičnu sankciju od one koja mu je prvostepenom presudom izrečena, uz istovremeni zahtev da optuženi i njegov branilac budu obavešteni o sednici veća;

-optuženi VV, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da se pobijana presuda ukine ili preinači u pogledu odluke o kazni tako što će mu biti izrečena blaža krivična sankcija, sa manjim vremenskim trajanjem;

-branioci optuženog VV – advokati VB i VB1, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o kazni, odluke o oduzimanju imovinske koristi i troškova krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz istovremeni zahtev da branioci budu obavešteni o sednici veća u smislu odredbe člana 375 stav 1 ZKP;

-optuženi GG, ne navodeći zakonski osnov, s tim što iz obrazloženja proizlazi da je žalbu izjavio zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se pobijana presuda ukine;

-branioci optuženog GG – advokati VB i VB1, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o kazni, odluke o oduzimanju imovinske koristi i troškova krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz istovremeni zahtev da branioci optuženog u smislu odredbi člana 375 stav 1 ZKP budu obavešteni o sednici veća, kada se bude odlučivalo o žalbi;

-optuženi DD, zbog odluke o krivičnoj sankciji, ne navodeći predlog, s tim što iz obrazloženja proizlazi da predlaže da ga Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, osudi na blažu kaznu;

-branilac optuženog DD, advokat DB, zbog povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud preinači pobijanu presudu u pogledu pravne kvalifikacije dela tako što će optuženog oglasiti krivim za jedno krivično delo falsifikovanja isprave iz člana 355 stav 2 u vezi stava 1 KZ, te u pogledu odluke o kazni tako što će ga za ovo krivično delo osuditi na blažu kaznu po zakonu, uz istovremeni zahtev da o sednici veća u smislu odredbe člana 375 ZKP budu obavešteni optuženi i njegov branilac;

-branilac optuženog DD – advokat DB1, zbog odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu tako što će optuženom izreći blažu kaznu zatvora od one koju je izrekao prvostepeni sud, uz istovremeni zahtev da optuženi i branilac budu obavešteni o sednici veća;

-branilac optuženog DD – advokat Db2, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o krivičnoj sankciji i odluke o meri bezbednosti, sa predlogom da drugostepeni sud pobijanu presudu preinači tako što će optuženog osloboditi od optužbe ili tako što će optuženom izreći blažu krivičnu sankciju ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, uz istovremeni zahtev da optuženi i njegov branilac budu obavešteni o sednici veća, uz dodatni zahtev da optuženom DD budu vraćeni telefoni i telefonske kartice iz potvrde o oduzetim predmetima MUP-a RS, Direkcije policije UKP od 12.12.2007. godine;

-branioci optuženog ZZ, advokati ZB i ZB1, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o kazni i imovinsko-pravnom zahtevu, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijanu presudu preinači tako što će optuženog osloboditi od optužbe;

-branilac optuženog ZZ – advokat ZB2, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da je preinači u smislu žalbenih razloga, uz istovremeni zahtev da optuženi i njegov branilac budu obavešteni o sednici veća u smislu odredbe člana 375 ZKP;

-branilac optuženog ŽŽ – advokat ŽB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnim sankcijama, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu u odnosu na optuženog tako što će ga na osnovu člana 355 tačka 2 ZKP osloboditi od optužbe ili da pobijanu presudu u odnosu na optuženog ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da je preinači u smislu žalbenih navoda u pogledu odluke o visini kazne i odluke o oduzimanju imovinske koristi, uz istovremeni zahtev da optuženi i njegov branilac budu obavešteni o sednici veća u smislu odredbe člana 375 stav 1 ZKP;

-branioci optuženog ŽŽ - advokati ŽB1 i ŽB2, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se prvostepena presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz istovremeni zahtev da branioci budu obavešteni o sednici veća shodno odredbi člana 375 stav 1 ZKP;

-branilac optuženog ŽŽ – advokat ŽB3, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o krivičnoj sankciji, odluke o oduzimanju imovinske koristi i odluke o troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da se pobijana presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz istovremeni zahtev da optuženi i branilac budu obavešteni o sednici veća;

-branilac optuženog ŽŽ – advokat ŽB4, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje ili da pobijanu presudu preinači tako što će optuženog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ, uz istovremeni zahtev da optuženi i branilac budu obavešteni o sednici veća u smislu odredbe člana 375 stav 1 ZKP;

-optuženi ĐĐ, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da se pobijana presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz istovremeni zahtev da bude obavešten o sednici veća;

-branilac optuženog ĐĐ – advokat ĐB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o krivičnoj sankciji i oduzimanju imovinske koristi, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu u celosti i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz istovremeni zahtev da optuženi i njegov branilac budu obavešteni o sednici veća;

-branilac optuženog EE – advokat EB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava, odluke o kazni, odluke o oduzimanju imovinske koristi i troškova krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, drugom sudećem veću ili da preinači pobijanu presudu tako što će nakon otvaranja glavnog pretresa doneti presudu kojom se optuženi oslobađa od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ, ili da se prvostepena presuda preinači tako što će se optuženom izreći blaža kazna, uz istovremeni zahtev da u smislu odredbe člana 375 ZKP o sednici veća budu obavešteni optuženi i njegov branilac;

-branilac optuženog EE – advokat EB1, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o kazni, odluke o oduzimanju imovinske koristi i odluke o troškovima postupka, sa predlogom da se prvostepena presuda ukine u odnosu na optuženog uz istovremeno ukidanje pritvora optuženom ili da se pobijana presuda preinači tako što će optuženi biti oslobođen od optužbe ili tako što će mu biti izrečena blaža kazna, uz istovremeni zahtev da o sednici veća budu obavešteni optuženi i njegov branilac, shodno odredbi člana 375 stav 1 ZKP;

-majka osuđenog EE, EB2, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud nakon održanog pretresa preinači prvostepenu presudu tako što će izreći oslobađajuću presudu u odnosu na optuženog i optuženom ukine pritvor ili da optuženom izrekne blažu kaznu ili da spise vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Odgovore na žalbu Tužioca za organizovani kriminal, podneli su:

-branilac optuženog AA – advokat AB, sa predlogom da se žalba Tužioca za organizovani kriminal odbije kao neosnovana;

-branilac optuženog ZZ – advokat ZB2, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu odbije žalbu Tužioca za organizovani kriminal, izjavljenu protiv prvostepene presude, kao neosnovanu;

-branioci optuženog GG – advokati VB i VB1, sa predlogom da se žalba Tužioca za organizovani kriminal odbije kao neosnovana;

-branioci optuženog VV – advokati VB i VB1, sa predlogom da se žalba Tužioca za organizovani kriminal odbije kao neosnovana;

-branilac optuženog DD – advokat DB2, sa predlogom da se žalba Tužioca za organizovani kriminal odbije kao neosnovana;

-branilac optuženog ŽŽ – advokat ŽB4, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu žalbu Tužioca za organizovani kriminal odbije kao neosnovanu;

-branilac optuženog ŽŽ – advokat ŽB, sa predlogom da se žalba Tužioca za organizovani kriminal odbije kao neosnovana i usvoji žalba branioca optuženog ŽŽ, uz istovremeni zahtev da o sednici veća budu obavešteni optuženi i njegov branilac;

-branilac optuženog EE – advokat EB1, sa predlogom da se žalba Tužioca za organizovani kriminal u odnosu na optuženog EE odbije, a žalba branioca istog optuženog uvaži i donese odluka u smislu predloga koji su izneti u žalbi;

-optuženi BB, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu „odbaci u celosti“ žalbu Tužioca za organizovani kriminal kao bespredmetnu i „postupi u skladu sa zakonom po njegovoj izjavljenoj žalbi, koju će uvažiti i doneti odluku o ukidanju prvostepene presude u celosti“.

Tužilac za organizovani kriminal u podnesku Ktž.br.279/10 od 19.11.2010. godine predložio je da Apelacioni sud u Beogradu kao osnovanu uvaži žalbu Tužilaštva za organizovani kriminal Kt.S.br.24/07 od 04.10.2010. godine, izjavljenu protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K-Po1.123/10 od 01.03.2010. godine i istu presudu preinači tako što će okrivljenog AA oglasiti krivim zbog izvršenog krivičnog dela iz člana 346 stav 1 KZ, a okrivljene AA, VV, GG i ZZ oglasiti krivim zbog izvršenog krivičnog dela iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ, te ovim okrivljenima, nakon što utvrdi pojedinačne kazne za ova krivična dela, a zatim im utvrdi pojedinačne kazne zbog izvršenog krivičnog dela iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ – da ih osudi na jedinstvene kazne zatvora u dužem trajanju od kazni iz prvostepene presude, te da okrivljene ŽŽ, ĐĐ, EE i DD za izvršena krivična dela osudi na strože kazne zatvora, a da žalbe branilaca okrivljenih i okrivljenih, kao i majke okrivljenog EE, izjavljene protiv prvostepene presude, odbije kao neosnovane. Takođe je predložio da se odgovori na žalbu Tužioca za organizovani kriminal, koji su podneli branioci okrivljenih VV, ZZ, DD, GG, AA, ŽŽ i EE, te odgovor na žalbu koji je podneo okrivljeni BB, odbiju kao neosnovani.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, održao je sednicu veća u smislu odredbe čl. 375 ZKP i to dana 24. januara 2011. godine, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Dimitrija Popića, optuženih ZZ, DD, GG, ŽŽ, EE, VV, ĐĐ i BB i branilaca optuženih, i to advokata AB1 po zameničkom punomoćju umesto advokata AB za optuženog AA, branilaca optuženog BB – advokata Ba1 i BA, branilaca optuženih VV i GG – advokata VB i VB1, branilaca optuženog DD – advokata DB2 i DB, branilaca optuženog ZZ – advokata ZB2 i ZB, branilaca optuženog ŽŽ – advokata ŽB3, ŽB4, ŽB2 i ŽB, branioca optuženog ĐĐ – advokata ĐB, te branilaca optuženog EE – advokata EB1 i EB, a u odsustvu uredno obaveštenog branioca optuženog DD advokata DB1, te uredno obaveštenog branioca optuženog ŽŽ - advokata ŽB1, dana 25. januara 2011. godine u prisustvu Tužioca za organizovani kriminal i svih optuženih kao prethodnog dana, s tim što je za optuženog AA po zameničkom punomoćju za advokata AB pristupio advokat AB2, dok je za optuženog ZZ po zajedničkom punomoćju pristupila advokat ZB1, umesto advokata ZB, za okrivljenog EE pristupio advokat EB2 po zameničkom punomoćju umesto branioca – advokata EB, dok su dana 26. januara 2011. godine na sednicu veća pristupili zamenik Tužioca za organizovani kriminal i svi optuženi, a od branilaca, za optuženog AA pristupio je advokat AB3 po zameničkom punomoćju za advokata AB, za optuženog BB pristupili su advokati BA1 i BA, za optuženog VV pristupio je branilac – advokat VB, dok uredno obavešten advokat VB1 nije pristupio, za optuženog GG pristupili su isti branioci, za optuženog DD pristupili su branioci – advokati DB i DB2, dok nije pristupio uredno obavešten advokat DB1, za optuženog ZZ pristupili su branioci – advokati ZB1 i ZB2, za optuženog ŽŽ pristupili su branioci – advokati ŽB4 i ŽB3, kao i advokat ŽB, za optuženog ĐĐ advokat ĐB, te za optuženog EE branilac – advokat EB, dok uredno obavešten advokat EB1 nije pristupio.

Nakon održane sednice veća, na kojoj su razmotreni celokupni spisi predmeta i pobijana presuda, po oceni žalbenih navoda i navoda odgovora na žalbu, imajući u vidu i objašnjenja stranaka na sednici veća, kao i predlog Tužioca za organizovani kriminal iz napred navedenog podneska, Apelacioni sud u Beogradu je našao:

Prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona, koje Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, kao drugostepeni, ispituje po službenoj dužnosti, shodno odredbama člana 380 stav 1 tačka 1 i 2 ZKP.

Prvostepena presuda ne sadrži ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 1 ZKP koje se, prema navodima žalbe branioca optuženog ŽŽ – advokata ŽB4, ogledaju u nepropisnom sastavu suda i ističe da je postupak protiv optuženog vođen pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu, koje je stvarno i funcionalno nadležno za dela organizovanog kriminala, te koje nije moglo postupati u odnosu na optuženog ŽŽ, imajući u vidu da je stvarno i mesno nadležan za suđenje optuženom Okružni sud u Beogradu, nalazeći da je uspostavljanjem nadležnosti Posebnog odeljenja prekršeno pravo na odbranu prema optuženom.

Po oceni ovoga suda, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je našao da je stvarno i funkcionalno nadležan za postupanje u ovom predmetu, u odnosu na sve optužene i za sva krivična dela obuhvaćena optužnicom Tužioca za organizovani kriminal. Naime, nadležnost Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, sada Višeg suda u Beogradu, uspostavlja se podizanjem optužnice ovlašćenog javnog tužioca, dakle Specijalnog tužioca za organizovani kriminal, protiv optuženih za krivična dela koja su činjenično opisana kao dela sa elementima organizovanog kriminala, shodno odredbi čl. 504-a Zakonika o krivičnom postupku i odredbi čl. 3 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa o suzbijanju organizovanog kriminala, koji je važio u vreme pokretanja postupka prema optuženima. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te odredbu čl. 33 st. 6 Zakonika o krivičnom postupku, kojom je propisano da sud može odlučiti da se sprovede jedinstveni postupak i donese jedna presuda u slučaju kada je više lica okrivljeno za više krivičnih dela, ukoliko između izvršenih krivičnih dela postoji međusobna veza i ako postoji isti dokazi, to je u potpunosti pravilna odluka prvostepenog suda da, kod činjenice da je u konkretnom slučaju više lica optuženo za krivična dela koja su činjenično opisana tako da između tih krivičnih dela za koja je između ostalog optužen i ŽŽ i krivičnih dela za koja postoji osnovana sumnja da su ih izvršila lica optužena za krivična dela sa elementima organizovanog kriminala, postoji međusobna povezanost i isti dokazi - da je celishodno da se sprovede jedinstven postupak i donese jedna presuda za sva optužena lica pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu, odnosno Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu.

Iz napred navedenih razloga, ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno odbio predlog branilaca optuženih ŽŽ, ĐĐ i EE na glavnom pretresu održanom dana 22.10.2008. godine, da se krivični postupak protiv ovih optuženih razdvoji i da se Posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu oglasi funkcionalno nenadležnim za postupanje u odnosu na navedene optužene i o razlozima odbijanja predloga na stranama 134 i 135 izneo je u potpunosti jasne i logične razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne.

Stoga su žalbeni navodi branioca optuženog ŽŽ u delu u kojem se ukazuje na postojanje bitnih povreda iz člana 368 stav 1 tačka 1 ZKP, zbog nepropisnog sastava suda i s tim u vezi ističe da je na taj način povređen čl. 6 Evropske Konvencije o ljudskim pravima, koja garantuje pravo okrivljenima na pravično suđenje pred sudom zasnovanim na zakonu i da su na ovaj način povređeni i pravo na pravično suđenje i sudsku odluku u razumnom roku, ocenjeni neosnovanim, kao i žalbeni navodi branioca optuženog EE – advokata EB1, u kojima se navodi da je prvostepeni sud, odbivši predlog da se razdvoji krivični postupak u odnosu na ovog optuženog i da se oglasi funkcionalno nenadležnim za postupanje u odnosu na optuženog EE, povredio njegovo pravo na odbranu.

Takođe, neosnovani su i žalbeni navodi branioca okrivljenog BB – advokata BA, kojima se ukazuje na postojanje bitnih povreda iz čl. 368 st. 1 tačka 7 ZKP. S tim u vezi, u žalbi se ističe da prvostepeni sud pobijanom presudom nije rešio u potpunosti predmet optužbe jer u toku prvostepenog postupka nije izveo nijedan dokaz kojim bi pokušao da reši kriminalno delovanje optuženog BB ili ostalih navedenih optuženih na teritoriji Bosne i Hercegovine u inkriminisanom periodu, što predstavlja predmet optužbe, obzirom da ga je oglasio krivim da je zajedno sa optuženima AA, VV, GG i ZZ i NN licima u okviru kriminalne grupe, delovao udruženo, radi trgovine narkoticima u međunarodnim razmerama, na teritoriji Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, a u pobijanoj presudi za optuženog BB nema ni reči šta je on radio u Bosni i Hercegovini u ovom periodu, na koji način je ovaj deo optuženog akta i same presude ostao nerešen.

Suprotno ovim žalbenim navodima, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, nalazi da je prvostepeni sud u potpunosti rešio predmet optužbe u odnosu na sve optužene, pa i u odnosu na optuženog BB, obzirom da je na osnovu svih izvedenih dokaza u toku postupka pravilno utvrdio činjenično stanje, nakon čega je, kako je to i navedeno na strani 134 obrazloženja, izreku presude upodobio činjeničnom stanju utvrđenom tokom glavnog pretresa. U žalbama branilaca optuženog BB insistira se na tome da je optuženi AA saslušan u Kantonalnom sudu Sarajevo u vezi sa predmetnim krivičnim delima i da se tom prilikom izjasnio da sa događajima opisanim u optužnici nije kriv, nakon čega je na osnovu čl. 419 i 420 Zakona o krivičnom postupku BiH oslobođen od odgovornosti, iz čega proizilazi da državni organi Bosne i Hercegovine nisu mogli zaključiti da se optuženi AA bavio na teritoriji te države trgovinom narkoticima, iz kojih razloga i deo optužnice, odnosno prvostepene presude koji se odnosi na njegovu delatnost i delatnost ostalih optuženih u Bosni i Hercegovini, nije održiv. Međutim, žalbeni navodi u ovom delu, po oceni ovoga suda nisu od uticaja na drugačiju odluku, obzirom da je prvostepeni sud u pobijanoj presudi izneo jasne i logične razloge zbog čega nalazi da je optuženi BB, kao i ostali optuženi, izvršio predmetno krivično delo upravo onako kako je to opisano u izreci pobijane presude, koje ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne.

Ni žalbeni navodi branilaca optuženih, u delu u kojem se ukazuje na postojanje bitnih povreda iz člana 368 stav 1 tačka 8 ZKP i ističe da je prvostepeni sud prekoračio optužbu i da je u pobijanoj presudi povredio objektivni identitet optužbe i presude, nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani.

S tim u vezi, u žalbi branioca optuženog BB – advokata BA ističe se da je u izmenjenoj optužnici optuženom stavljeno na teret da je optuženi VV po nalogu optuženog AA ili BB, iz stana koji je iznajmio članovima organizovane kriminalne grupe ili drugim kupcima iznosio određene količine opojnih droga, dok ovih radnji u izreci presude nema, već se navodi da je optuženi BB posredovao u prodaji opojne droge i sam prodavao istu, da se u izreci takođe utvrđuje da je optuženi BB sa ostalim članovima kriminalne grupe u inkriminisanom periodu neovlašćeno nabavio od NN lica po tačno neutvrđenoj ceni najmanje 54 kilograma heroina i najmanje 7 kilograma kokaina, i da optuženom ova nedozvoljena nabavka narkotika izmenjenom optužnicom nije ni stavljena na teret, a što je dovelo do prekoračenja optužbe.

U žalbama optuženog VV i njegovih branilaca – advokata VB i VB1, ističe se da je prvostepeni sud prekoračio optužbu tako što je u izreci presude naveo da je optuženi Bila izneo 1 kilogram kokaina iz stana aa, iako se u izmenjenoj optužnici navodi da je optuženi opojnu drogu izneo iz stana aa1, a u žalbi branilaca optuženog ŽŽ da je optužba prekoračena na taj način što je prvostepeni sud u izreku presude uneo podatak o ceni za koju je navodno optuženi ŽŽ kupio najmanje 1 kilogram opojne droge heroin – za oko 11.000 eura, koji podatak nije sadržan u optužnici, te da se u izmenjenoj optužnici kao vreme izvršenja krivičnog dela pominje period od 05.07 do 15.07.2007. godine, dok se u izreci navodi da je krivično delo izvršio tokom prve polovine jula meseca 2007. godine, te da je u izmenjenoj optužnici optuženom stavljeno na teret da je dana 15.07.2007. godine na dogovorenom mestu navodno predao novac za kupljenu opojnu drogu optuženom AA, koji deo se izrekom pobijane presude ne obuhvata, već to ostaje nedorečeno, uz napomenu da se od navodno utvrđenog iznosa od oko 11.000 eura konstruiše potpuno proizvoljna priča od strane prvostepenog suda.

U žalbi branioca optuženog ĐĐ – advokata ĐB ističe se da je prvostepeni sud prekoračio optužbu i povredio objektivni identitet presude u odnosu na optužnicu, obzirom da je u pobijanoj presudi promenio odlučnu činjenicu – mesto izvršenja predmetnog krivičnog dela, jer je izrekom presude utvrdio da je optuženi VV u stanu aa izneo i predao ĐĐ 1 kilogram kokaina za iznos od 29.000 eura, dok je u izmenjenoj optužnici kao mesto gde se droga nalazila navedeno da je mesto izvršenja aa1, na koji način je prvostepeni sud prekoračio svoja ovlašćenja u pogledu objektivnog identiteta optužbe presude, a u žalbama branilaca optuženog EE ukazuje se da je prvostepeni sud prekoračio optužnicu na taj način što je ovog optuženog oglasio krivim da je prodao najmanje 1 kilogram heroina po ceni od 11.000 eura, što ni javni tužilac nije optuženom stavio na teret u optužnici, te na taj način što je prvostepeni sud u činjeničnom opisu izreke presude izmenio činjenični opis u optužnici navodeći da je optuženi EE u vremenskom periodu od septembra do decembra meseca 2007. godine od organizatora kriminalne grupe AA neovlašćeno kupovao radi dalje prodaje opojnu drogu heroin u količini od najmanje 1 kilogram po ceni od oko 11.000 eura za kilogram, koju opojnu drogu je preuzimao od NN lica na koje ga AA uputi, a zatim novac predavao optuženom ZZ, dok je u optužnici navedeno da je neovlašćeno radi dalje prodaje kupovao opojnu drogu heroin u tačno neutvrđenim količinama, koju je nakon toga neovlašćeno prodavao korisnicima u Nišu, na koji način je izmenio činjenični opis izvršenja krivičnog dela u odnosu na činjenični opis dat u preciziranoj optužnici u odnosu na pravno-relevantne činjenice te direktno povredio identitet optužnice i presude.

Suprotno iznetim žalbenim navodima, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, nalazi da prvostepeni sud nije učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 8 ZKP, odnosno da nije povredio identitet optužbe niti prekoračio optužnicu, obzirom da je učinjenim izmenama izreku presude upodobio činjeničnom stanju utvrđenom tokom glavnog pretresa, pri čemu nije povredio identitet optužbe i presude.

Naime, po oceni ovoga suda, povreda objektivnog identiteta optužnice u odnosu na optuženog ŽŽ ne postoji, obzirom da je prvostepeni sud u okviru iste pravne kvalifikacije krivičnog dela precizirao radnje izvršenja optuženog, precizirajući pri tome i datum izvršenja krivičnog dela koji je utvrđen u toku postupka, a koji se razlikuje od datuma označenog u optužnici, pa kako se radi o bližem opredeljenju vezanom za datum izvršenja istog dela i uloge optuženog, pri čemu nisu izmenjene bitne činjenice vezane za učinioca krivičnog dela i krivično delo sadržano u optužnici, to su žalbeni navodi u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Ni žalbeni navodi branilaca optuženih ŽŽ i EE, kojima se ukazuje na to da je prvostepeni sud, izvan navoda optužnice, utvrdio cenu heroina u iznosu od 11.000 eura, ne menja identitet krivičnog dela, obzirom da je prvostepeni sud na nesumnjiv način utvrdio da su optuženi u inkriminisanom periodu ugovarali kupovinu i dalju prodaju opojne droge heroin i kokain, pa kada se ima u vidu da je na nesumnjiv način utvrđena ova činjenica, obzirom da cena ne predstavlja bitan element predmetnog krivičnog dela, to ne stoje ni žalbeni navodi kojima se ukazuje na prekoračenje optužbe u ovom delu. Najzad, ni činjenica da je prvostepeni sud precizirao mesto izvršenja krivičnog dela, odnosno da je naveo da je optuženi VV iz stana u ulici aa izneo 1 kilogram kokaina, koji je predao optuženom ĐĐ, i pored toga što se u izmenjenoj optužnici navodi da je ovu opojnu drogu izneo iz stana u ulici aa1, ne predstavlja prekoračenje optužbe u smislu odredbe člana 368 stav 1 tačka 8 ZKP, obzirom da su i u ovom slučaju u izreci pobijane presude izmenjene činjenice koje konkretizuju mesto izvršenja krivičnog dela, ali koje nisu pravno relevantne za izmenu predmeta optužbe. Stoga su žalbeni navodi branilaca ovih optuženih, kojima se ukazuje na prekoračenje optužbe u delu koji se odnosi na mesto izvršenja krivičnog dela, ocenjeni neosnovanim.

Prvostepeni sud je u vezi sa učinjenim izmenama dao jasne i iscrpne razloge na stranama 132, 133 i 134 obrazloženja pobijane presude, koje i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne. Obzirom na to da je prvostepeni sud usaglasio činjenični opis u izreci presude sa utvrđenim činjeničnim stanjem tokom postupka, pri čemu je ostao kod istog oblika krivičnog dela, a na koji način je izmena opisa krivičnih dela koja su optuženima stavljena na teret ostala u okvirima zakonskog obeležja krivičnih dela i suštine tih dela opisanih u optužnici, to je ovaj sud našao da prvostepeni sud napred navedenim izmenama nije prekoračio optužbu, niti je izmenio identitet optužbe i presude, iz kojih razloga je žalbene navode branilaca optuženih u ovom delu ocenio neosnovanim.

Neosnovani su i žalbeni navodi branilaca optuženih BB – advokata BA, branilaca optuženog EE – advokata EB1 i EB, te branioca optuženog ŽŽ – advokata ŽB4, u delu u kojem se ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 10 ZKP.

U vezi sa tim, u žalbi branioca optuženog BB ističe se da je prvostepena presuda, u delu koji se odnosi na krivicu ovog optuženog, zasnovana na nedozvoljenom dokazu, odnosno na izveštajima radnika policije, koji ne predstavljaju dokaz u smislu odredbi iz člana 77 do 132 ZKP, zbog čega su se ovi izveštaji morali izuzeti iz spisa predmeta, a što sud nije učinio. U žalbama branilaca optuženog EE, u vezi sa ovom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, ističe se da je telefon optuženog prisluškivan bez naredbe suda i da je krivica optuženog utvrđena isključivo na osnovu telefonskih razgovora optuženog AA od 01.12.2007. godine i između optuženih EE i AA istog dana, te razgovora koji je vođen između optuženog EE i NN sagovornika sa broja telefona 3939-2911-5100 05.12.2007. godine, na kojim dokazima se presuda ne može zasnivati, dok se u žalbi branioca optuženog ŽŽ ističe da je prvostepeni sud, suprotno odredbama ZKP, kao dokaze izveo izveštaje MUP-a RS od 15.07.2007. godine, 21.07.2007. godine, 25.07.2007. godine, 25.08.2007. godine i 11.12.2007. godine, koji nisu sačinjeni po naredbi istražnog sudije i koji su morali biti izdvojeni iz spisa, obzirom da nisu izvedeni u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

U žalbama branilaca optuženih VV i GG, ističe se da naredba za prisluškivanje telefonskih razgovora ovih optuženih nije izdata u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, te da i izveštaji IX odeljenja UKP od 25.07.2007. godine i od 25.08.2007. godine nisu validni i da se kao takvi nisu ni mogli ceniti kao dokaz u ovom postupku.

Suprotno iznetim žalbenim navodima, prvostepeni sud je, po oceni ovoga suda, u svemu postupio u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Naime, prema stanju u spisima, naredbe koje se odnose na optužene BB, AA, GG, EE i ZZ - da se izvrši nadzor i snimanje razgovora ovih optuženih preko telefona ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima, te optičko snimanje ovih lica, doneo je ovlašćeni istražni sudija na predlog ovlašćenog javnog tužioca, nakon čega su ovlašćeni državni organi prvostepenom sudu dostavili materijal koji je dobijen primenom ovih mera, a koji je dalje korišćen u dokaznom postupku shodno odredbama članova 232 i 504-lj Zakonika o krivičnom postupku.

Pri tome, prvostepeni sud je pravilno zaključio da, obzirom da je istražni sudija koji je bio ovlašćen za postupanje u tom predmetu doneo naredbu koja glasi na lice, između ostalog na ime optuženog AA, protiv kog je vođena istraga, doneta u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, pa je imajući u vidu da su ovi dokazi pribavljeni na zakonit način, odnosno da su razgovori snimljeni po naredbi istražnog sudije, ceneći i jedinstvo dokaznog materijala, postojanje međusobne veze između izvršenih krivičnih dela i istovetnost dokaza, pravilno zaključio da se ovi dokazi mogu koristiti kao jedna celina u odnosu na sve optužene, dakle i na optužene ŽŽ i VV. Pri tome je, a što je vidljivo iz spisa predmeta, pravilno postupio i kada je doneo rešenje o izdvajanju audio zapisa i transkripata prisluškivanih telefonskih razgovora između lica koja nisu optužena u tom predmetu i između optuženih za koji istražni sudija nije doneo naredbu za prisluškivanje telefonskih razgovora, pravilno nalazeći da ovi dokazi nisu pribavljeni na zakonom predviđen način i da se na ovim podacima ne može zasnovati sudska odluka.

Takođe, ni žalbeni navodi branilaca optuženog VV – advokata VB i VB1, u delu u kojem se ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da je optuženi VV u komunikaciji sa ostalim optuženima, koristio telefone 064/_ i 064/_, obzirom na izveštaj “Telekoma Srbija” od 22.10.2009. godine, ne mogu se prihvatiti kao osnovani. Ovo stoga što je prvostepeni sud iz iskaza svedoka SS, koji je zaposlen u Upravi kriminalističke policije PU za Grad Beograd, Odsek za borbu protiv organizovanog kriminala, čiji posao je vezan za sprovođenje mera prisluškivanja telefonskih razgovora po naredbama istražnog sudije, utvrđeno da mobilni telefoni rade preko repetitora koji su na određenim pozicijama, na osnovu kojih podataka je moguće odrediti gde se ta osoba nalazi u momentu razgovora, te da, ukoliko dođe do promene kartice u istom telefonu – to se registruje preko tehničke službe operatera, pri čemu je istakao da, kada se glas jednog lica prvi put identifikuje – on se dalje prati bez obzira na promenu kartice i telefona, na osnovu kojih podataka se dolazi do daljih podataka o novom telefonu koje praćeno lice koristi.

Imajući u vidu činjenicu da je operativnim radom, u odnosu na optuženog VV, utvrđeno da se u jednom razgovoru, kada je pozvao neku ženu po imenu SS1, ovoj ženi predstavio kao “VV1”, da je zbog toga u transkriptima označavan kao “VV1”, te da je na nesumnjiv način, upravo na osnovu ovih podataka, prvostepeni sud utvrdio da je optuženi koristio više aparata i više kartica za mobilne telefone koje je menjao, između ostalog i telefone 064/_ i 064/_, da je uglavnom komunicirao sa optuženim AA i da je optuženi VV na glavnom pretresu potvrdio da je SS1 ime njegove sestre i da ga je ona zvala po nadimku “VV1”, to je po oceni ovoga suda u potpunosti pravilan zaključak prvostepenog suda da je optuženi koristio i napred navedeni broj mobilnog telefona.

Ni žalbeni navodi branilaca optuženih VV i GG, u delu u kojem se ističe da pretresanje stana u Beogradu, u ulici aa, koje je izvršeno dana 12.12.2007. godine, nije izvršeno po odredbama Zakonika o krivičnom postupku, te je i ovaj dokaz morao biti izdvojen iz spisa, nisu mogli prihvaćeni kao osnovani. Suprotno ovim žalbenim navodima, zakonitost sprovedenog pretresanja ne dovodi se u sumnju, obzirom da je iz spisa predmeta vidljivo da su radnici policije pretres stanova u ulicama aa, u ulici aa2 i u ulici aa3 u Beogradu izvršili na osnovu naredbe istražnog sudije za pretresanje, kojom su radnici policije ovlašćeni da sprovedu ovu istražnu radnju, pa kada se ima u vidu da je da je pretresanje izvršeno u prisustvu svedoka, pri čemu su optuženi upozoreni da imaju pravo da pretresanju prisustvuje i branilac, pri čemu se optuženi VV, na primer, izjasnio da ne želi da branilac prisustvuje pretresanju, to je, po oceni ovoga suda, pretresanje ovih stanova u svemu izvršeno po odredabama Zakonika o krivičnom postupku, te se validnost ovog dokaza uopšte ne dovodi u sumnju.

Takođe, ni žalbeni navodi branioca optuženog ŽŽ – advokata ŽB4, u delu u kojem se ističe da izveštaj MUP-a RS od 27.11.2007. godine ne može biti bilo kakav dokaz u krivičnom postupku, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, obzirom da je prvostepeni sud na osnovu ovog izveštaja pravilno utvrdio kako se kreće cena opojne droge na tržištu, zavisno od vrste i kvaliteta. Osim toga, cena opojne droge ne predstavlja bitan element krivičnog dela, već se radi samo o bližem određenju radnji optuženih u sklopu predmetnog krivičnog dela, te je prvostepeni sud u cilju što potpunijeg i pravilnijeg utvrđivanja činjeničnog stanja, po oceni ovoga suda, pravilno postupio kada je ovaj izveštaj MUP-a RS cenio kao dokaz. Ni žalbeni navodi istog branioca, u delu u kojem se ističe da nalaz i mišljenje veštaka VV6, radnika policije – diplomiranog fiziko-hemičara, nije mogao biti cenjen kao dokaz, jer ne poseduje stručna znanja u vezi sa žargonom i slengom lica koja se bave trgovinom opojne droge, ne mogu se prihvatiti kao osnovani. Ovo stoga što prvostepeni sud svoju odluku u vezi sa korišćenjem termina u komunikaciji između optuženih nije ni zasnovao na nalazu i mišljenju V1, već na nalazu i mišljenju Komisije veštaka, stručnih lica za ovu oblast veštačenja i svoj zaključak o postojanju žargona i slenga koji su optuženi koristili u međusobnoj komunikaciji, te da su na ovaj način obavljali dogovore u vezi sa kupoprodajom opojne droge, zasnovao, dakle, na nalazu i mišljenju stručnih lica.

U žalbama većine branilaca ističe se da je prvostepeni sud učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, koje se ogledaju u postojanju protivrečnosti i nejasnosti razloga o odlučnim činjenicama, te protivrečnosti sadržaja zapisnika i samih tih zapisnika, a u vezi sa stavom prvostepenog suda da su u komunikaciji između optuženih korišćeni šifrovani razgovori.

Međutim, ni žalbeni navodi u ovom delu nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani. Prvostepeni sud je, upravo u cilju proučavanja komunikacije između optuženih u inkriminisanom periodu, odredio veštačenje od strane veštaka koji imaju stručna znanja u vezi sa korišćenjem takozvanog „narkomanskog slenga“, sa zadatkom da se izjasne da li se u njihovoj komunikaciji može uočiti neka specifičnost koja odstupa od uobičajene komunikacije među ljudima. Izjašnjavajući se u vezi sa tim, Komisija veštaka u sastavu profesora VV2, naučnog radnika Instituta za kriminološka i socijološka istraživanja i VV3, višeg policijskog inspektora, radnika u Specijalizovanom odeljenju za otkrivanje trgovine drogom, navela je da u komunikaciji između optuženih postoje specifičnosti koje odstupaju od uobičajene komunikacije među ljudima, koja ima subkulturalni karakter i koja se ogleda u zatvorenosti komunikacije, a što sve ukazuje na mogućnost da se radi o zatvorenoj interesnoj grupi, koja se bavi poslovima koje treba držati daleko od očiju javnosti.

Prema mišljenju ove Komisije, u komunikaciji među optuženima zapažene su određene pravilnosti u vidu vrlo pažljive upotrebe šifriranih izraza, pri čemu reči i izrazi koje su oni zapazili ukazuju na postojanje mogućnosti da su upravo to reči i izrazi svojstveni ljudima koji se bave trgovinom narkoticima. Veštaci su objasnili da svaka interesna grupa pravi svoja pravila, koja su za nju karakteristična, obzirom da svaka grupa dogovara sistem šifriranja komunikacije, osoben upravo za tu grupu, te da su kao reči koje se mogu okarakterisati kao šifrovane, a koje su bile predmet analize, zapažene reči „cigla“ koja prema mišljenju veštaka verovatno označava kilogram pakovane droge i „petarda“ koji bi mogao označavati količinu od 5 kilograma droge.

Imajući u vidu činjenicu da je Komisija veštaka utvrdila postojanje sedam izraza za koje je dala mišljenje da se mogu sa izvesnim stepenom verovatnoće povezati sa drogom – reči „standardno“, „tvrdo ono“, „od šest da se napravi devetka“, „i ovo u originalu, jedno malecko“ , „petarda“, „cigla“ i „cement“, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su optuženi, između ostalog, u međusobnoj komunikaciji govorili i o neovlašćenom prometu opojnih droga, i to kokaina i heroina, koristeći pri tome unapred dogovorene termine kao šifre.

Naime, reč „standardno“ je korišćena u komunikaciji između optuženog AA i N.M. lica 16.07.2007. godine, koja se, prema mišljenju veštaka, odnosila na standardno pakovanje neke robe, moguće droge, reči „tvrdo ono“ korišćene su u komunikaciji između optuženog AA i JJ dana 20.07.2007. godine, koji termin se, prema mišljenju veštaka, vrlo verovatno odnosi na heroin ili kokain u kamenu, odnosno čvrstom obliku, reči „od šest da se napravi devetka“, koje su u komunikaciji koristili optuženi EE i NN Saša, dana 25.09.2007. godine, prema mišljenju veštaka, vrlo verovatno se odnose na miksovanje heroina ili kokaina sa nekom drugom supstancom, izraz „i ovo u originalu, jedno malecko“ koji je korišćen u komunikaciji između optuženog EE i NN Saše u razgovoru dana 25.09.2007. godine, može se, prema mišljenju veštaka, odnositi na heroin ili kokain bez miksovanja u količini od 5 grama, izraz „ petarda“ koji su dana 25.09.2007. godine u komunikaciji koristili optuženi EE i NN Saša, može se odnositi na 5 kilograma, izraz „cigla“ koji su u komunikaciji dana 26.11.2007. godine koristili optuženi AA i EE, može označavati heroin ili kokain pakovan u obliku cigle, a izraz „cement“ koji su u istom razgovoru koristili optuženi AA i EE je, prema mišljenju veštaka vrlo verovatno oznaka za heroin i kokain u prahu.

Kada se ima u vidu ovakav nalaz i mišljenje Komisije veštaka, to su, po oceni ovoga suda, neosnovani žalbeni navodi branilaca optuženih u delu u kojem se ukazuje da je prvostepeni sud, bez ikakvih stručnih znanja, sam vršio analizu transkripata koji se odnose na razgovor između optuženih, te da zbog toga postoji protivrečnost između razloga iznetih u obrazloženju pobijane presude i zapisnika koji se nalaze u spisima, te kojima se ukazuje na postojanje bitnih povreda iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP.

S tim u vezi, neosnovani su i žalbeni navodi branilaca optuženih, kojima se ukazuje da nalaz i mišljenje Komisije sudskih veštaka nije mogao biti dokaz koji ukazuje da su optuženi ugovarali kupovinu i prodaju opojne droge, obzirom da je zasnovan na „verovatnoći“. Ovo stoga što je nalaz i mišljenje Komisije veštaka cenjen u sklopu činjenica utvrđenih drugim dokazima, pri čemu je ova rezerva od strane prvostepenog suda otklonjena činjeničnim povezivanjem rezultata veštačenja sa činjenicama koje su utvrđene na osnovu drugih izvedenih dokaza koji su nesporno saglasni, te koji, i po oceni ovoga suda, u međusobnoj povezanosti, ukazuju na to da su optuženi izvršili krivična dela upravo onako kako je to opisano u izreci prvostepene presude.

Ni žalbeni navodi optuženog ĐĐ, njegovog branioca, kao i branilaca optuženih ŽŽ, DD, EE, optuženog VV, njegovog branioca, te branilaca optuženih GG, BB, ZZ i AA, kojima se ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, te ističe da su razlozi o odlučnim činjenicama u pobijanoj presudi potpuno nejasni, da je izreka pobijane presude protivrečna razlozima iste, a razlozi navedeni u obrazloženju u znatnoj meri protivrečni činjenicama utvrđenim u toku postupka, nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani. Suprotno iznetim žalbenim navodima, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, nalazi da je prvostepena presuda u izreci i razlozima jasna i razumljiva, da sadrži jasne i logične razloge o odlučnim činjenicama koji su saglasni sadržini izvedenih dokaza, te se i iz izreke i iz obrazloženja pobijane presude jasno može zaključiti koje su radnje okrivljeni preduzeli prilikom izvršenja predmetnih krivičnih dela, a zbog kojih ih je prvostepeni sud pobijanom presudom oglasio krivim.

Pobijajući prvostepenu presudu zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, branilac optuženog ĐĐ u žalbi ističe se da je prvostepeni sud u izreci pobijane presude, pod tačkom 5, utvrdio da je okrivljeni kupio jedan kilogram kokaina za iznos od 29.000 evra, pri čemu je nejasno od koga, te da je navedeno da je deo ove opojne droge, pronađen u stanu aa4, u kom je u to vreme okrivljeni ĐĐ stanovao, i to u količini od svega 140,05 grama, dok za preostali deo nema nikakve odluke, niti je ovu količinu moguće utvrditi, a na koji način je prvostepeni sud izreku presude učinio nejasnom samoj sebi i razlozima. Žalbeni navodi u ovom delu, po oceni ovoga suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, obzirom da je prvostepeni sud činjenicu da je optuženi ĐĐ kupio jedan kilogram kokaina po napred navedenoj ceni utvrdio na osnovu pravilne ocene svih izvedenih dokaza, pri čemu je pravilno zaključio da je kokain količine 140,05 grama, koji je kod njega pronađen, identičnog uzorka kao i kokain koji je pronađen kod optuženog VV, a što jasno ukazuje na poreklo ove opojne droge, pri čemu činjenica da u odnosu na preostali deo opojne droge nema odluke u prvostepenoj presudi nisu od značaja, kada se ima u vidu da su se optuženi i bavili neovlašćenim stavljanjem u promet opojnih droga.

U žalbama branilaca optuženog ŽŽ navodi se da je izreka presude nejasna u opisu radnji koje se tiču optuženog, obzirom da u opisu radnji navedenih u izreci presude proizlazi „potpuno nedefinisan i neutvrđen datum“ iako je tužilaštvo u izmenjenoj optužnici to definisalo, smatrajući da izreka presude mora da sadrži tačno vreme, mesto i način izvršenja krivičnog dela, te da iz tzv. „kape“ činjeničnog opisa sadržanog u izreci pobijane presude proizlazi da je optuženi ŽŽ neovlašćeno radi dalje prodaje kontinuirano kupovao opojne droge od optuženog AA u čitavoj drugoj polovini 2007. godine, dok se u delu gde se pominju konkretne radnje svakog od okrivljenih okrivljeni dovodi u vezu samo sa jednom kupovinom opojne droge heroin, u količini ne manjoj od jednog kilograma, koja se navodno desila početkom jula meseca 2007. godine, te iz kojih razloga okrivljeni nije ni mogao biti obuhvaćen tzv. „kapom“ i nije smeo biti doveden u kontekst sa dužim vremenskim periodom preduzimanja radnje izvršenja krivičnog dela.

Napred navedeni žalbeni navodi, po oceni ovoga suda, nisu osnovani, obzirom da je prvostepeni sud vreme, mesto i način izvršenja krivičnih dela za koje je ovaj optuženi oglašen krivim utvrdio na osnovu izvedenih dokaza, pri čemu se, kako je već navedeno u obrazloženju ove presude, kretao u granicama činjeničnog opisa dela iz optužnice. Kako su dakle, u činjeničnom opisu dela u izreci izmenjene činjenice i okolnosti koje konkretizuju predmetna krivična dela, ali koje nisu pravno relevantne za izmenu predmeta optužbe, niti je njima izvršena izmena identiteta dela, to nepodudarnost između činjeničnog opisa dela u optužnici i opisa u izreci pobijane presude nema onaj značaj koji se u žalbi branioca optuženog ŽŽ pridaje. Ni žalbeni navodi u delu u kojem se ukazuje da nije jasno da li se optuženi ŽŽ dovodi u vezu sa samo jednom kupovinom opojne droge heroin, početkom jula meseca 2007. godine, ili je radi dalje prodaje optuženi kontinuirano kupovao opojne droge od optuženog AA u čitavoj drugoj polovini 2007. godine, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, obzirom da i iz izreke i iz obrazloženja pobijane presude jasno proizlazi da je optuženom ŽŽ na teret stavljeno izvršenje jednog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 Krivičnog Zakonika, za koje delo je i oglašen krivim, pri čemu činjenica da je u tzv. „kapi“ izreke navedeno da je, kao i optuženi ĐĐ i EE, od AA neovlašćeno kupovao radi dalje prodaje supstance heroin ili kokain, ne ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, kako se to neosnovano ističe u žalbi branioca, obzirom da su tzv. “kapom” obuhvaćene radnje koje su svim optuženima u određenom vremenskom periodu stavljene na teret, kako bi se istaklo njihovo zajedničko delovanje u tom periodu.

U žalbi branioca optuženog DD ističe se da prvostepena presuda u odnosu na ovog optuženog ne sadrži razloge u vezi sa utvrđenim vremenom izvršenja krivičnog dela falsifikovanja isprave, niti razloge o tome na koji način je prvostepeni sud utvrdio mesto izvršenja krivičnog dela, a ni razloge na koji način je utvrdio da je okrivljeni nabavio radi upotrebe preinačene prave isprave. Napred izneti žalbeni navodi se, po oceni ovoga suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani. Ovo stoga što je prvostepeni sud, u odnosu na optuženog DD mesto, vreme i način izvršenja krivičnog dela nesumnjivo utvrdio na osnovu izvedenih dokaza u toku postupka, te u konkretnom slučaju ne stoje povrede odredaba krivičnog postupka na koje se ovom žalbom ukazuje.
U vezi sa bitnim povredama odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, u žalbi branioca optuženog ZZ ističe se da je prvostepeni sud izmenjenom optužnicom optuženom stavio na teret izvršenje krivičnog dela zločinačkog udruživanja iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ i krivičnog dela neovlašćenog prometa opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ u produženom trajanju, u vezi sa članom 61 KZ, te da je prvostepeni sud, suprotno stanovištu iznetom u optužnici, našao da osnovno krivično delo iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi sa članom 61 KZ, obzirom da je izvršeno od strane više lica koja su se udružila za vršenje tih krivičnih dela, konzumira krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ, s tim što je konzumiranu radnju izvršenja sadržanu u dispozitivu optužnice ipak zadržao u izreci presude u okviru činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 246 stava 2 u vezi stava 1 u vezi sa članom 61 KZ, na koji način je izreku pobijane presude učinio nerazumljivom samoj sebi te protivrečnom u celini i sa razlozima datim u presudi.

Međutim, ni žalbeni navodi u ovom delu ne mogu se prihvatiti kao osnovani, obzirom da i iz izreke i iz obrazloženja pobijane presude jasno proizlazi da je optuženi ZZ oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ u produženom trajanju, u vezi sa članom 61 KZ, pri čemu je prvostepeni sud na strani 126 pobijane presude izneo jasne i u svemu prihvatljive razloge za ovaj sud – zbog čega nalazi da je osnovno delo – krivično delo iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ u produženom trajanju u vezi sa članom 61 KZ konsumiralo krivično delo zločinačkog udruživanja. I po oceni ovoga suda, kada se ima u vidu zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnih dela u odnosu na optuženog ZZ, pa i u odnosu na optužene AA, BB, VV i GG, to je u potpunosti pravilan zaključak prvostepenog suda da krivično delo iz člana 346 stav 1 KZ u odnosu na optuženog AA, te krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ u odnosu na optužene BB, VV, GG i ZZ, obzirom da im je stavljeno na teret i izvršenje krivičnog dela 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi sa članom 61 KZ, teži oblik krivičnog dela, odnosno kvalifikovani oblik izvršenja krivičnog dela iz člana 246, jer postoji ukoliko je neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga izvršeno od strane više lica koja su se udružila za vršenje tih dela, te da stoga konsumira krivično delo zločinačkog udruživanja koje kao samostalno podrazumeva upravo vršenje radnji koje se tiču organizovanja grupe ili pripadništva grupi koja vrši određena krivična dela, zbog čega se u radnjama ovih optuženih stiču obeležja samo jednog krivičnog dela i to iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi sa članom 61 KZ, pošto su se udružili isključivo za vršenje ovih krivičnih dela odnosno neovlašćeni promet opojnih droga.

Kako se žalbama ostalih branilaca optuženog VV i majke optuženog EE, prvostepena presuda pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, ali se u ovim žalbama ne ukazuje u čemu se ove povrede sastoje, već se u suštini pobija prvostepenom presudom utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, i to posebno u vezi sa nalazom i mišljenjem Komisije veštaka VV2 i VV3 i ističe da je prvostepeni sud drugačije interpretirao njihov nalaz i mišljenje, te da je pogrešno cenio dokaze, a posebno transkripte prisluškivanih razgovora, ukazujući na to da nema dovoljno dokaza da su okrivljeni izvršili krivična dela za koja su oglašeni krivim, to je u ovom smislu prvostepena presuda nadalje i ispitana.

Prvostepeni sud je, po oceni ovoga suda, odlučne činjenice koje se odnose na postojanje predmetnih krivičnih dela i krivicu optuženih utvrdio na osnovu svih izvedenih dokaza i njihove pravilne ocene.

Činjenicu da je optuženi AA organizovao kupovinu supstanci heroin i kokain i ovu drogu predavao optuženima BB, VV, GG, ZZ i drugim NN licima, koja su postupala po njegovim instrukcijama i određivao zadatke i davao im naloge, a u cilju neovlašćenog stavljanja u promet opojnih droga, te su optuženi VV i GG skrivali opojnu drogu u iznajmljenim stanovima i prenosili je radi dalje prodaje kupcima, dok je optuženi BB posredovao u prodaji opojne droge i sam prodavao istu, a optuženi ZZ preuzimao novac od prodaje opojne droge i na taj način učestvovao u neovlašćenom stavljanju u promet opojne droge, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu pravilne analize svakog pojedinačnog razgovora koji je preslušan na glavnom pretresu između optuženog AA i ostalih optuženih, a pre svega optuženog EE. Kod činjenice da su, prema podacima o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji, optuženi AA i EE u komunikaciji upotrebljavali više reči iz takozvanog “narkomanskog slenga”, za koje su veštaci VV2 i VV3 naveli da se sa izvesnom verovatnoćom mogu povezati sa trgovinom droge i da je zaključak ove Komisije da se u komunikaciji između svih optuženih uočava odstupanje od uobičajenog govora u smislu zatvorenosti u komunikaciji, pravilno povezujući ovu činjenicu sa činjenicom da je policija dan nakon hapšenja optuženog VV u stanu u kome je boravio optuženi ĐĐ pronašla 140,05 grama opojne droge kokain koji je po sastavu isti kao kokain pronađen kod optuženog VV, obzirom da potiče iz istog uzorka, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je optuženi AA u komunikaciji sa ostalim optuženim licima, između ostalog, govorio i o neovlašćenom prometu opojnih droga – kokaina i heroina, koristeći pri tome unapred dogovorene termine kao šifre, koje su samo ovim licima bile prepoznatljive.

Takođe, iz analize navedenih transkripata razgovora, jasno proizlazi da je optuženi AA bio organizator kriminalne grupe i da je određivao zadatke i davao naloge ostalim optuženima. Na to ukazuje upravo činjenica da je optuženi AA u inkriminisanom periodu ostvario brojne telefonske razgovore sa optuženim BB, a iz kojih nesumnjivo proizlazi da se optuženi BB obraća optuženom AA zahtevajući da mu kaže da li hoće da preda „tamo neku robu“ istovremeno ga obaveštavajući šta je uradio i koliko je dao, pri čemu ga je izveštavao i ko se još interesuje za robu, dok ga je optuženi AA upućivao da samo njega pita, izdajući mu istovremeno i naloge šta će sve da uradi i kome će, kada, gde i šta od robe da odnese. Na ovakav zaključak ukazuje i razgovor između optuženih AA i VV od 30.10.2007. godine, iz koga se zaključuje da optuženi AA ne dozvoljava ostalim optuženima da se u međusobnoj komunikaciji bilo šta dogovaraju, ukoliko se prvo njemu ne obrate, obzirom da se optuženim VV obratio rečima „otkud tebi pravo da ti pitaš nekog nešto! Ja sam bolan tebi komandant u ovoj kombinaciji...“, nakon čega optuženi AA i BB uspostavljaju telefonski kontakt u kome optuženi AA optuženom BB govori da ostali „ne smeju pogrešnu reč progovoriti“, kao i telefonska komunikacija između optuženog AA sa jedne strane i optuženih GG i ZZ sa druge strane, iz koje se takođe zaključuje da su ova dvojica optuženih postupali po nalozima optuženog AA, vezanim za promet opojne droge, i to tako što je optuženi GG skrivao opojnu drogu i iznajmljenim stanovima, a optuženi ZZ preuzimao novac od prodaje opojne droge.

Prvostepeni sud je pravilno utvrdio i da je u toku prve polovine jula meseca 2007. godine, nakon više telefonskih razgovora, optuženi AA optuženom ŽŽ prodao najmanje jedan kilogram opojne droge heroin po ceni od 11.000 evra, u kojoj kupovini opojne droge je posredovao optuženi BB tako što ih je doveo u vezu. Kod činjenice da se optuženi BB i ŽŽ, kako su sami naveli u svojim odbranama, poznaju od ranije, da su imali konstantnu međusobnu telefonsku komunikaciju u istom periodu, te da je telefonsku komunikaciju ostvarivao i optuženi ŽŽ sa optuženim AA, kao i optuženi AA i BB međusobno, analizirajući transkripte ovih razgovora, prvostepeni sud je utvrdio da su putem telefona optuženi BB i ŽŽ dana 02.07.2007. godine ugovorili da optuženi ŽŽ nešto kupi od optuženog BB koji se u to vreme nalazio na moru, zbog čega ga je on uputio na optuženog AA, kako bi njih dvojica stupili u direktnu komunikaciju. Imajući u vidu da je ova komunikacija između optuženih AA i ŽŽ ostvarena odmah, nakon tri dana – 05.07.2007. godine i da su u razgovoru potvrdili da je sve u redu – dakle, da je došlo do kupovine koja je prethodno ugovorena, pri čemu su kupoprodaju ugovarali upravo koristeći određene šifre, pregovarajući o tome „može li nešto da se nabudži“ i „to samo jedno, ono treba“, i „za jedno celo“, pravilno analizirajući telefonsku komunikaciju između optuženih, imajući u vidu i mišljenje Komisije veštaka u vezi sa osobenostima tzv. „narkomanskog slenga“, te komunikaciju između optuženih AA i GG, iz koje proizlazi da su optuženi u razgovorima upotrebljavali i izraz „specijalno“, te da je u telefonskim razgovorima, u dva navrata, optuženi AA od optuženog GG potraživao „karte za sedenje“ pri čemu je jednom naglasio „dve karte za sedenje, ali specijalne“, prvostepeni sud je pravilno zaključio da se izraz „jedno celo“ odnosi na količinu od jednog kilograma, da je izraz „specijalno“ korišćen za opojnu drogu kokain, obzirom da je to višestruko skuplja i kvalitetnija vrsta opojne droge u odnosu na heroin, te da, kada su se dogovarali o kupoprodaji opojne droge heroin, takvog naglašavanja nije ni bilo, već da su optuženi ovu kupoprodaju ugovarali korišćenjem izraza „to samo jedno ono treba“.

Kako je iz izveštaja Četvrtog odeljenja Uprave kriminalističke policije – Policijske uprave za grad Beograd, MUP-a Srbije nesumnjivo utvrđeno da je na beogradskom tržištu najniža prodajna cena heroina na veliko oko 11.000 evra, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je optuženi ŽŽ od optuženog AA, u kupoprodaji u kojoj je posredovao optuženi BB, opojnu drogu heroin kupovao po ceni od oko 11.000 evra, te da je nesumnjivo došlo do primopredaje ove opojne droge između optuženih, imajući u vidu kontekst i suštinu razgovora između optuženih AA i ŽŽ od 05.07.2007. godine, te razgovor između optuženih ŽŽ i BB od 06.07.2007. godine iz kog jasno proizilazi da su zaključili da je sve u redu.

Takođe, pravilan je i zaključak prvostepenog suda da je optuženi GG bio pripadnik organizovane kriminalne grupe i da je po nalogu optuženog AA u iznajmljenim stanovima držao opojnu drogu, te da je ovu drogu radi prodaje iznosio i to 30.08.2007. godine i 05.09.2007. godine po jedan kilogram opojne droge heroin, a 09.09.2007. godine dva kilograma opojne droge kokain.

Naime, na osnovu ugovora o zakupu stana u Beogradu, u ul. Stevana Protića broj 39, prvostepeni sud je utvrdio da je svedok SS3 polovinom juna meseca 2007. godine izdao ovaj stan u zakup, kao vlasnik stana, pri čemu je zaključio ugovor sa SS2, poznanikom optuženog GG, da je SS2 do polovine septembra meseca 2007. godine bio u zakupu tog stana, ali da je u tom stanu boravio i neki SS2 rođak, te da su u stan dolazili još neki muškarci. Kada se ima u vidu ovakav iskaz svedoka SS3, te činjenica da optuženi GG u svojoj odbrani objasnio da je ovog svedoka viđao upravo u situaciji kada je dolazio u ovaj stan, da je iz izveštaja policije, koji se sačinjen na osnovu audio i optičkog snimanja i na osnovu naredbe istražnog sudije o prisluškivanju telefonske komunikacije, nesumnjivo utvrđeno da je optuženi GG relativno često dolazio u stan aa5, te da je viđen i dana 25.08.2007. godine, kao i to da je, prema izveštaju policije od 25.08.2007. godine i od 15.07.2007. godine i optuženi AA dolazio u ovaj stan i da je neposredno od strane radnika policije viđen i dana 25.08.2007. godine kada je, kako je to navedeno u izveštaju, izašao iz vozila koje se parkiralo u ulici aa5 i ušao u ulaz broj 39, izašao posle 10 minuta noseći u ruci roze kesu koju je predao vozaču, nakon čega se vratio u isti ulaz gde se zadržao još petnaest minuta, a zatim se odvezao, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je optuženi GG po nalogu optuženog AA krajem avgusta i početkom septembra meseca 2007. godine u tom stanu držao opojnu drogu. Na ovakav zaključak ukazuje i analiza komunikacije između optuženih AA i GG u ovom periodu, koju karakteriše upravo specifičnost na koju su ukazivali veštaci, u smislu zatvorenosti komunikacije, uz izbegavanje otvorenog navođenja lokacije, imena i naziva mesta gde se nalaze, koristeći iste termine u više navrata. Komunikacija između optuženih je evidentno bila šifrirana, obzirom da su koristili termine „karte za sedenje“, „dve karte za sedenje, ali specijalne“, bez preciznijeg navođenja bilo kakvih drugih podataka, pri čemu ove iste termine optuženi AA koristio i u komunikaciji sa optuženim GG i sa optuženim VV.

Kod činjenice da su optuženi između sebe očigledno imali unapred ugovorene šifre u okviru grupe, te da je kod optuženog VV prilikom pretresa stana, u kom je živeo, pronađena velika količina opojne droge heroin i kokain i to 48.709,89 grama bruto mase smeše opojne droge heroin koji se nalazio u putničkom koferu marke „Samsonit“ , upakovana u 35 paketa i 4.219,09 grama bruto mase opojne droge kokain, koji se nalazio u koferu marke „Samsonit“ upakovan u četiri paketa, ceneći posebno okolnost da je sa DNK materijala izolovanog sa traga sa kofera marke „Samsonit“ koji je pronađen u aa, gde su pronađeni paketi sa kokainom, i uzorka koji je dobijen iz traga koji je zatečen na koferu u kome su bile pronađene selotejp trake i iz kofera u čijoj unutrašnjosti je pronađen heroin, kao nesporni DNK profil izdvojen DNK optuženog GG, to se nameće nesumnjiv zaključak da je optuženi GG bio pripadnik kriminalne grupe koju je organizovao optuženi AA, te da je, po njegovom nalogu skrivao opojnu drogu u iznajmljenom stanu, koju je prenosio i predavao radi prodaje optuženom AA, a kako to pravilno zaključuje i prvostepeni sud.

Pravilno ceneći ovako izvedene dokaze, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je odbrana optuženog GG u delu u kojem ističe da se njegova komunikacija sa optuženim AA u tom periodu zapravo sastojala u tome da za račun optuženog AA u nekoliko navrata dobio izvesnu sumu novca radi čuvanja, te da je kasnije, u više navrata, ovaj novac predao optuženom AA, neprihvatljiva i nelogična, kao i odbrana optuženog VV u delu u kojem navodi da je on za optuženog AA samo prikupljao novac koji je ovaj uzimao na ime kamate, te da se nije bavio prenosom opojnih droga, kao i njegovu odbranu u delu u kojem ističe da je u njegov stan kofere marke „Samsonite“ u kojima je policija pronašla opojnu drogu, doneo njegov poznanik, SS4, pravilno nalazeći da je njegova odbrana u ovom delu neargumentovana, imajući u vidu da optuženi VV, osim imena, nije naveo bliže podatke niti adresu navodnog SS4, a posebno da je na jednom od ovih kofera, na ručki, stajao papirić bele boje na kom je bilo napisano ime SS2, dakle lica koje je uzelo u zakup stan aa5, a u koji stan su dolazili kako optuženi GG, tako i optuženi AA.

Pri tome, prvostepeni sud je pravilno utvrdio, upravo na osnovu telefonske komunikacije između optuženih, i činjenicu da je u razgovoru od 05.11.2007. godine optuženi VV po nalogu optuženog AA od opojne droge heroin, koju je neovlašćeno držao, odneo 2 kilograma heroina na dogovoreno mesto – na parking plac pumpe „Avia“ na putu Beograd – Niš i predao NN kupcu, obzirom da se prethodno optuženi VV sa optuženim AA dogovarao oko primopredaje „dve karte“, u kom razgovoru je optuženi AA optuženom VV objasnio gde se nalazi pumpa, uz napomenu da će doći dva lica koja će ga poznati, da on treba da uzme torbicu, da im da „karte“, te da nakon sat vremena treba da se nađe u „Meku“ da mu da „papire“.

Imajući u vidu transkripte razgovora koji su se početkom decembra meseca 2007. godine odvijali između optuženih BB i ĐĐ, koji inače ima prebivalište u Crnoj Gori, a koji je u navedenom periodu boravio u Beogradu, i to u aa4, u stanu koji je pod zakup iznajmljio njegov prijatelj SS5, te razgovore vođene između optuženih BB i AA u istom periodu, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su se optuženi BB i AA 07.12.2007. godine dogovorili da se optuženom ĐĐ proda opojna droga kokain, obzirom da se u razgovoru optuženi BB izjašnjava za optuženog ĐĐ „ovaj iz Nikšića“ i da su se nakon ovog razgovora i razgovora od 10.12.2007. godine, optuženi BB i ĐĐ sreli u kafeu „Portobelo“. Ovaj susret je očigledno ugovoren radi dogovora o kupoprodaji 1 kg kokaina po ceni od 29.000 evra, obzirom da se iz telefonskih poruka od istog dana, koje su razmenjivali optuženi AA i VV vidi da su njih dvojica ugovarali odlazak na „mega koncert“, nakon čega su ugovarali i „da haljine nisu providne, da imaju gumu“, pri čemu je optuženi VV optuženom AA u poruci napisao da će on kupiti jednu crnu izolir traku da ih „omota“, te je očigledno da optuženi AA i VV ovim porukama dogovaraju isporuku opojne droge koja je već smeštena u stanu aa, u kom stanu je optuženi VV boravio u tom periodu i da, kada govore o haljinama i o tome da haljine ne smeju biti providne, te da se mora kupiti crna izolir traka radi obmotavanja, govore zapravo o pakovanjima sa opojnom drogom. Na to ukazuje i činjenica da je iz izveštaja radnika policije od 11.12.2007. godine utvrđeno da se optuženi VV u ulici Đorđa Vajferta video sa optuženim BB, koji je došao svojim vozilom marke „Golf 5“, te da je, nakon što su se razdvojili, optuženi VV uhapšen, kojom prilikom su radnici policije kod njega pronašli novac u iznosu od 29.000 evra u koverti sa gumicom, na kojoj je kasnije izdvojen DNK optuženog ĐĐ.

Na osnovu ovako izvedenog dokaza, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su odbrane optuženih BB i ĐĐ – da se njihova međusobna komunikacija u ovom periodu odnosila na kupovinu garderobe, a ne opojne droge, nelogična i neuverljiva, imajući u vidu i činjenicu da je u stanu aa4, u kom je u tom periodu boravio optuženi ĐĐ, policija pronašla 140,05 grama kokaina, bez primesa, te da se radi o kokainu iz istog uzorka, kao i kokain koji je pronađen u stanu u kome je boravio optuženi VV, kako je to objasnio veštak VV4 u svom nalazu i mišljenju. Na ovakav zaključak ukazuje i činjenica da je u aa4 pronađena i digitalna vagica koja se može koristiti za merenje manjih količina opojne droge, te je očigledno da je optuženi ĐĐ 1 kg opojne droge kokain kupio upravo radi dalje prodaje.

Odbranu optuženog ĐĐ, u delu u kojem ističe da kokain koji je pronađen u njegovom stanu nije njegov i da ne zna kako se zatekao tu, imajući u vidu iskaze saslušanih svedoka SS6, SS7 i SS8, prvostepeni sud je pravilno ocenio neistinitom. Naime, svedok SS6 je u svom iskazu navela da je u stan optuženog ĐĐ ostavila opojnu drogu kokain, digitalnu vagu za merenje i pištolj, jer se prethodno nalazila u hotelu „Elegans“ na Zrenjaninskom putu, gde je bila sa klijentom, pošto se bavi tajlandskom masažom, da je drug Dejan pozvao da dođe na žurku u stan optuženog ĐĐ i da je tada sa sobom ponela kesu koja je zapravo pripadala njenom klijentu, u kojoj se nalazio pištolj, pakovanje droge kokain i jedna vagica, te da je ove predmet i to opojnu drogu kokain ostavila u cipeli koja se nalazila u hodniku tog stana, u drugoj cipeli vagicu, a pištolj u jednoj od soba, s tim što se ne seća tačno gde. Međutim, njen iskaz je opovrgnut pre svega izveštajem direktora hotela „Elegans“ iz kog proizlazi da su na smeštaju u hotelu 11.12.2007. godine bili SS9 iz Tutina i SS10 iz Tutina, radnici preduzeća „_“ iz Tutina, te da, prema tome, u hotelu nisu boravili svedok SS6 i njen navodni klijent, kao i iskazom svedoka SS11, recepcionara tokom 2007. godine u ovom hotelu, koji je objasnio da se krajem 2007. godine hotel renovirao, da stoga nije bilo puno gostiju, i da se u knjizi domaćih gostiju evidentira svaki domaći gost, dok strani državljani podnose i prijavu za boravak stranaca, koja se evidentira kasnije i u MUP-u. Isti svedok je objasnio i da se svaki gost hotela obavezno legitimiše tako što se na recepciji uzimaju dokumenta na uvid i zadrže, te da se na recepciji javljaju i gosti koji idu u posetu kod gosta koji tu boravi, s tim što se evidentira i taj dolazak, uz uzimanje dokumenata. Na neistinitost iskaza svedoka SS6 ukazuje i iskaz svedoka SS12, pripadnika policije, koji je radio pretres stana aa4, a iz kog je utvrđeno da je predmetni pištolj nađen u dnevnoj sobi, u trosedu, dakle ne na vidnom mestu, što opovrgava istinitost iskaza navedene svedokinje, obzirom da je ona navela da je pištolj ostavila pored neke torbe sa stvarima, pa kada se ima u vidu i da svedok SS6 sudu nije pružila nikakav dokaz o identitetu navodnog prijatelja Dejana koji je pozvao da dođe u stan optuženog ĐĐ, niti broj mobilnog telefona, to je očigledno da je iskaz svedokinje usmeren na pomaganje optuženom ĐĐ, u cilju izbegavanja njegove krivično – pravne odgovornosti, kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud.

Najzad, prvostepeni sud je pravilno utvrdio i da je optuženi EE u vremenskom periodu od septembra do decembra meseca 2007. godine od optuženog AA neovlašćeno kupovao radi dalje prodaje opojnu drogu heroin u količini od najmanje 1 kilogram po ceni od 11.000 evra za kilogram, pri čemu je telefonom ugovarao sa njim kupovinu opojne droge, a koju je preuzimao od NN lica na koja ga optuženi AA uputi, te da je novac predavao optuženom ZZ. Ovakav zaključak se i po oceni ovoga suda logično nameće kod činjenice da su optuženi EE i ZZ u svojim odbranama naveli da su poznavali optuženog AA od ranije, te da su bili u ličnoj i telefonskoj komunikaciji upravo u toku 2007. godine, a na to ukazuje i njihova međusobna telefonska komunikacija, kao i telefonska komunikacija optuženih EE i AA sa trećim licima u spornom periodu, te na više mesta pomenut nalaz Komisije veštaka, iz kog proizlazi da su ovi optuženi i u međusobnoj, i u komunikaciji sa trećim licima evidentno upotrebljavali neke od izraza za koje je Komisija utvrdila, sa izvesnim stepenom verovatnoće, da su to termini svojstveni upravo za ljude koji se bave neovlašćenim prometom opojnih droga („petarda“, „cigla“, „cement“, „standardno“, „tvrdo ono“, „od šest da se napravi devetka“).

Iz analize suštine ovih razgovora proizlazi da su optuženi AA i EE 25.09.2007. godine ugovorili da EE kupi od AA opojnu drogu, nakon čega je istog dana optuženi EE sa NN Sašom u Nišu ugovarao dalju prodaju te droge i prethodno miksovanje, obzirom da mu je u razgovoru rekao, između ostalog „da od šest bude devet“, na kraju ga upućujući da mu da „devet“ i „jedno malecko u originalu“, te da je optuženi AA optuženog EE u razgovoru uputio na karatistu, odnosno optuženog ZZ da mu preda „papire“ dakle novac na ime kupoprodaje opojne droge. Takođe, iz razgovora optuženih AA i EE od 26.11.2007. godine proizlazi da optuženi AA upućuje optuženog EE na čoveka koji će se njemu javiti radi prezimanja predmetne opojne droge, pri čemu prvostepeni sud pravilno zaključuje i da je optuženi EE u ovom razgovoru sa optuženim AA ugovorio kupoprodaju kako opojne droge heroin u čvrstom stanju, označivši je kao „ciglu“ tako i kupoprodaju opojne droge u prahu, obzirom da je rekao optuženom EE da proveri kakav je „cement“, pa kako u razgovoru nisu upotrebljavali izraz „specijalno“ koji se odnosi na opojnu drogu kokain, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je u pitanju bila prodaja opojne droge heroin, po ceni od oko 11.000 evra, imajući u vidu izveštaju IV odeljenja Uprave kriminalističke policije PU za grad Beograd, MUP Srbije. Stoga je, po oceni ovoga suda, prvostepeni sud pravilno zaključio da su optuženi u ovoj komunikaciji razgovarali upravo o neovlašćenom prometu opojnih droga, pravilno nalazeći da je odbrana optuženog EE, u delu u kojem tvrdi da sa optuženim AA nije ugovarao, niti je od njega kupovao opojnu drogu radi dalje prodaje, već da je sa njim razgovarao o građevinskom materijalu, neistinita, upravo imajući u vidu suštinu napred navedenih razgovara između ove dvojice optuženih, iz kojih nesumnjivo proizlazi da su u razgovorima korišćeni termini po prethodnom dogovoru, odnosno da su vodili šifrovan razgovor, pri čemu su neki od termina za veštake prepoznatljivi kao termini koji se koriste upravo u žargonu ljudi koji se bave neovlašćenim prometom opojnih droga.

Pravilno ceneći sve izvedene dokaze, prvostepeni sud pravilno zaključuje i da je optuženi ZZ po nalogu optuženog AA u više navrata preuzimao novac od lica na koja ga on upućivao, radi preuzimanja novca od prodate opojne droge, te da je između ostalog, dana 02.10.2007. godine, od optuženog EE preuzeo novac od prodate opojne droge, a od optuženog BB dana 11.10.2007. godine, obzirom da je 11.10.2007. godine u razgovoru između optuženih AA i BB konstatovano da optuženi BB govori AA „dao sam ovome pare danas“, te na pitanje optuženog AA kome je dao novac, objašnjava da je to lice tog dana zvao, nakon čega je optuženi AA konstatovao da se radi o ZZ, dok se iz telefonske komunikacije od 23.10.2007. godine između optuženog AA i ZZ vidi da se optuženi AA obratio optuženom ZZ sa pitanjem da li bi mogao sutra oko 11,00 časova da mu pošalje „onog tigra“ da mu da „onu papirologiju“ pri čemu mu je optuženi ZZ odgovorio da može, te su ugovorili da to lice dođe do restorana i, kako je optuženi AA objasnio optuženom ZZ „staće tu negde, ja ću ti ga opisati i to je to“, te je jasno da je optuženi AA upućivao optuženog ZZ da i od drugih lica preuzima novac, koristeći ugovoreni termin „papirologija“.

Pravilnom ocenom svih napred navedenih dokaza, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je navedena organizovana kriminalna grupa u periodu od jula meseca 2007. godine do 13.12.2007. godine neovlašćeno nabavila od NN lica po tačno neutvrđenoj ceni najmanje 54 kilograma heroina i najmanje 7 kilograma kokaina, od čega je prodato najmanje 6 kilograma heroina i najmanje 3 kilograma kokaina, dok je neprodati deo opojne droge pronađen u stanu u kome je boravio optuženi VV, dakle u ulici aa (48.709,89 grama bruto mase smeše opojne droge heroin i 4.912,09 grama bruto mase opojne droge kokain), te u stanu u kom je boravio optuženi ĐĐ, u ulici aa4 i to opojna droga kokain u količini od 140,05 grama. Pri tome, provostepeni sud je pravilno zaključio da su optuženi stavljali u promet ovu opojnu drogu po ceni od oko 11.000 evra za 1 kilogram heroina i po ceni od oko 30.000 evra za jedan kilogram kokaina, obzirom da su ovi podaci na nesumnjiv način utvrđeni čitanjem izveštaja MUP-a RS – Direkcije policije Policijske uprave za grad Beograd, Uprave kriminalističke policije IV odeljenja od 27.11.2009. godine, iz kog proizilazi da je cena 1 kilograma heroina iznosila oko 11.000 evra na beogradskom tržištu, a cena 1 kilograma kokaina 35.000 – 40.000 evra.

Prilikom donošenja odluke, prvostepeni sud je pravilno zaključio i da su odbrane optuženih BB, VV, GG i ZZ - da se niko od njih međusobno ne poznaje, osim što svi poznaju optuženog AA i da stoga nisu mogli biti pripadnici organizovane kriminalne grupe, u ovom delu neosnovane, jer je na nesumnjiv način utvrđeno da je optuženi BB u drugoj polovini 2007. godine poznavao optuženog VV, te imajući u vidu i to da u konkretnom slučaju nije ni bilo nužno da se svi optuženi međusobno poznaju, obzirom na činjenicu da je svaki član grupe obavljao samo dobijeni zadatak, te da je dovoljno to što svi pripadnici kriminalne grupe poznaju upravo optuženog AA, koji je bio organizator.

Kako se žalbama optuženih, njihovih branilaca, kao i majke optuženog EE ne dovodi u sumnju prvostepenom presudom utvrđeno činjenično stanje, to su žalbe u ovom delu ocenjene neosnovanim.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da su optuženi AA, BB, VV, GG i ZZ izvršili po jedno krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz čl. 246 st. 2 u vezi st. 1 KZ u produženom trajanju – u vezi sa čl. 61 KZ, a optuženi ŽŽ, ĐĐ, EE, po jedno krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz čl. 246 st. 1 KZ, za koja dela ih je oglasio krivim.

Kod činjenice da je u stanu u kome je u kritičnom periodu boravio optuženi AA, pronađen pištolj marke “Valter”, kalibra 7,65 mm, koji je neovlašćeno držao optuženi, obzirom da nije posedovao dozvolu za držanje oružja, da je i u stanu optuženog ĐĐ pronađen pištolj marke “Bereta”, model 70, kalibra 7,65 mm, za koji optuženi ĐĐ nije imao potvrdu, imajući u vidu i da je iskaz svedoka SS6, koja je navela da je ovaj pištolj ona donela u stan optuženog ĐĐ, ocenjen neistinitim i sračunatim na izbegavanje krivične odgovornosti ovog optuženog, te činjenicu da je i u stanu u kom je u spornom periodu stanovao optuženi DD, u ul. aa2, pronađen pištolj marke “CZ”, model 99, kalibra 9 mm, za koji nije imao dozvolu, ceneći nalaz i mišljenje veštaka balističara u sastavu od veštaka VV5 i VV7, diplomiranih mašinskih inženjera, iz kog je utvrđeno da su ovi pištolji funkcionalno ispravni i da prestavljaju oružje po članu 2 stav 2 tačka 1 Zakona o oružju i municiji, prvostepeni sud je pravilno zaključio i da su optuženi BB, ĐĐ i DD izvršili i po jedno krivično delo neovlašćenog držanja oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 stav 1 KZ.

Takođe, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je optuženi Ljuban Ećim izvršio produženo krivično delo falsifikovanja isprave iz čl. 355 st. 2 u vezi st. 1 KZ u vezi sa čl. 61 KZ, imajući u vidu činjenicu da su kod ovog optuženog pronađene preinačene prave isprave, kojima su zamenjene prvobitno stavljene fotografije fotografijama optuženog DD, i to lična karta na ime SS2, putna isprava – pasoš na ime SS2, lična karta na ime SS1 i vozačka dozvola na ime SS1.

Naime, na osnovu nalaza veštaka grafološke struke SS8, koji je dat kako u pisanoj formi, tako i u vidu iskaza na glavnom pretresu, koji je dat stručno i objektivno, utvrđeno je da su navedena dokumenta detaljno pregledana aparatom “projektina 3000”, da su obrasci ovih dokumenata originalni, ali da se na obrascima ne nalazi fotografija lica na čije ime glasi, a na koji način je utvrđeno da na ličnoj karti na ime SS2, serijski broj SR_, koji je izdat 29.06.2005. godine, izvršena zamena prvobitno stavljene fotografije, da se na pasošu serijski broj __ na ime SS2 na ispravi oko nitni na strani 2 uočavaju mehanička oštećenja, što ukazuje na moguću manipulaciju fotografijom, da se na 2 strani lične karte serijski broj SR_ na ime SS1, na strani 3, vide deformiteti nitni koji ukazuju na moguću manipulaciju fotografije, te da se na vozačkoj dozvoli broj SR_ na ime SS1, oko nitni na strani 1 uočavaju mehanička oštećenja i oštećenje papira u vidu sečenja i cepanja papira, a što ukazuje na promenu fotografije, što sve upućuje da je izvršena zamena prvobitno stavljenih fotografija postojećim, pa kada se ima u vidu da je na ispravama koje važe na ime SS2.

Imajući u vidu ovakav nalaz i mišljenje sudskog veštaka, te činjenicu da je prvostepeni sud neposrednim uvidom na glavnom pretresu utvrdio da se na oba dokumenta nalazi fotografija optuženog DD, kao i na dokumentima koji glase na ime SS1, to se nameće logičan zaključak da je optuženi DD ova dokumenta nabavio, odnosno da je nabavio preinačene prave isprave sa namerom da ih upotrebljava kao prave. Pri tome, nije od značaja na koji način i pod kojim okolnostima je optuženi došao do ovih falsifikovanih putnih isprava, niti je bitno ko je izvršio stavljanje fotografija optuženog na obrasce ovih dokumenata, jer je to nebitno za postojanje krivice optuženog, kome je stavljena na teret samo nabavka falsifikovanih isprava radi upotrebe, a kako to pravilno zaključuje i prvostepeni sud. Stoga je žalba branioca optuženog DD, u delu u kojem se ističe da je iz pobijane presude nejasno na koji način su podaci na navedenim ličnim ispravama preinačeni, ocenjena neosnovanom.


Žalbama branilaca optuženog DD pobija se i pravna kvalifikacija ovog krivičnog dela i insistira da se u radnjama optuženog stiču bitni elementi samo jednog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz čl. 355 st. 2 u vezi st. 1 KZ. Međutim, ovakvi žalbeni navodi ne mogu se prihvatiti kao osnovani, kod činjenice da je optuženi evidentno izvršio četiri posebne radnje predmetnog krivičnog dela, obzirom da su u pitanju četiri različita dokumenta na kojima su promenjene fotografije, te da se dakle u njegovim radnjama stiču svi elementi jednog produženog krivičnog dela falsifikovanja isprave iz čl. 355 st. 2 u vezi st. 1 u vezi sa čl. 61 KZ, obzirom na vremensku povezanost ovih radnji, te činjenicu da se radi o istovrsnim radnjama koje predstavljaju jednu celinu, i to korišćenjem iste situacije, uz jedinstven umišljaj učinioca u vidu njegove namere da iste upotrebi u pravnom saobraćaju kao prave radi lične identifikacije, a kako to pravilno zaključuje i prvostepeni sud.

Neosnovani su i žalbeni navodi branioca optuženog EE, u delu u kojem se ističe da je prvostepeni sud povredio pravo odbrane ovog optuženog tako što je odbio predlog branioca da se iz spisa predmeta izdvoje audio-zapisi na glavnom pretresu održanom dana 09.12.2008. godine, te na taj način što je odbio predlog za izdvajanje zapisnika o pretresanju stana optuženog EE, institirajući na činjenici da je pretres njegovog stana rađen noću.

Naime, prvostepeni sud je u pobijanoj presudi izneo jasne i logične razloge zbog čega je odbio ove predloge branioca optuženog – advokata EB1, koje i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne. I po oceni ovoga suda, audio-zapisi i transkripti prisluškivanih telefonskih razgovora svih optuženih pribavljeni su na zakonom predviđen način, na osnovu naredbe ovlašćenog istražnog sudije, iz kog razloga prvostepeni sud nije ni bio u obavezi da ih izdvoji iz spisa, a o čemu je izneo jasne i logične razloge na strani 137 pobijane presude. Takođe, kod činjenice da je pretresanje stana optuženog EE započelo u 17.30 časova, dakle u toku dana, imajući u vidu vreme kada je pretres obavljen, te da je pretresanje vršeno u prisustvu svedoka te da je optuženi upozoren da ima pravo da pretresanju prisustvuje i branilac, dakle, da je pretresanje stana izvršeno u svemu po odredbama Zakonika o krivičnom postupku, to su žalbeni navodi i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Takođe, neosnovani su i žalbeni navodi istog branioca – da je prvostepeni sud povredio pravo odbrane optuženom zabranjujući odgovore na pitanja branioca upućene veštaku, ocenivši ih kao suvišne, kao i menjajući činjenični opis u optužnici, na koji način je onemogućio efikasnu odbranu optuženog da se izjasni o tim činjenicama, obzirom da sud na glavnom pretresu ima ovlašćenje da odbije izvođenje dokaza koje oceni suvišnim, dok činjenica da je optužnica u određenim delovima izmenjena, kada se ima u vidu da se prvostepeni sud kretao u okvirima podnete optužnice, nije od uticaja, niti se njome dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, a što je detaljnije obrazloženo u delu koji se odnosi na nepostojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka.

Najzad, neosnovani su i žalbeni navodi Tužioca za organizovani kriminal, kojima se ukazuje na učinjene povrede krivičnog zakona i ističe da je prvostepeni sud povredio krivični zakon u korist optuženih AA, BB, VV, GG i ZZ jer ih nije oglasio krivim i zbog učinjenog krivičnog dela zločinačkog udruživanja iz čl. 346 KZ, od čega okrivljenog AA za stav 1 navedenog člana, a BB, VV, GG i ZZ, zbog izvršenog krivičnog dela zločinačkog udruživanja iz čl. 346 st. 2 u vezi st. 1 KZ. Ovo stoga što je, kako je to takođe navedeno u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka, prvostepeni sud u pobijanoj presudi izneo jasne i logične razloge zbog čega krivično delo iz čl. 246 st. 2 u vezi st. 1 KZ konzumira, kao teže, krivično delo iz čl. 346 st. 1 KZ, odnosno krivično delo iz čl. 346 st. 2 u vezi st. 1 KZ. Stoga su žalbeni navodi javnog tužioca i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na odluke o kazni, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni pravilno utvrdio i cenio sve okolnosti propisane odredbom čl. 54 KZ u odnosu na sve optužene, osim u odnosu na optuženog DD.

Naime, na strani optuženog DD, prvostepeni sud je pravilno cenio kao olakšavajuće okolnosti činjenicu da je optuženi porodičan čovek, otac petoro maloletne dece, da je priznao izvršenje krivičnih dela i da je do sada neosuđivan.

Međutim, ovako utvrđenim olakšavajućim okolnostima, prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj. Stoga je Apelacioni sud u Beogradu, dajući adekvatan značaj utvrđenim olakšavajućim okolnostima, imajući u vidu da na strani optuženog nije bilo otežavajućih okolnosti, uvažavanjem žalbi optuženog i njegovih branilaca u delu koji se odnosi na odluku o kazni, optuženom za produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz čl. 355 st. 2 u vezi st. 1 u vezi sa čl. 61 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca, imajući pri tom u vidu i broj krivično-pravnih radnji koje ulaze u sastav produženog krivičnog dela, pa ga je, zadržavajući kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci za krivično delo neovlašćenog držanja oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 st. 1 KZ, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, u koju mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru, nalazeći da će se u odnosu na optuženog DD ovako odmerenom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja propisana odredbom čl. 42 KZ.

Prvostepeni sud je u odnosu na optuženog BB kao olakšavajuće okolnosti pravilno cenio činjenicu da je delimično priznao izvršenje jednog krivičnog dela, a na strani optuženih VV i GG okolnosti da su do sada neosuđivani. Dajući pravilan značaj utvrđenim olakšavajućim okolnostima na strani ovih optuženih, a na strani optuženih AA, BB, GG, ZZ, ŽŽ, ĐĐ i EE da su svi porodični ljudi i da imaju decu, ceneći istovremeno i utvrđene otežavajuće okolnosti u vidu dosadašnje osuđivanosti na strani optuženih AA, ZZ, ŽŽ, ĐĐ i EE, ceneći i društvenu opasnost izvršenih krivičnih dela, jačinu ugrožavanja zaštićenog dobra i stepen krivice svakog od optuženih ponaosob, na strani optuženog BB i okolnost da je do sada više puta osuđivan, između ostalog i zbog istovrsnog krivičnog dela, prvostepeni sud je, nakon što je optuženima BB i ĐĐ prethodno utvrdio pojedinačne kazne, i to optuženom BB za krivično delo iz čl. 246 st. 2 u vezi st. 1 KZ u vezi sa čl. 61 KZ kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 6 meseci a za krivično delo iz čl. 348 st. 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, a optuženom ĐĐ za krivično delo iz čl. 246 st. 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci, te za krivično delo iz čl. 348 st. 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, pravilno postupio kada je optužene osudio na efektivne kazne zatvora, i to optuženog AA na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, optuženog BB na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, optuženog VV na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, optuženog GG na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, optuženog ZZ na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina, optuženog ŽŽ na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci, optuženog ĐĐ na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina, te optuženog EE na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci, u koje kazne im je na osnovu čl. 63 KZ uračunao vreme provedeno u pritvoru.

Kako je prvostepeni sud u odnosu na ove optužene izneo jasne i logične razloge u vezi sa vrstom i visinom kazni na koje su osuđeni, to su žalbeni navodi javnog tužioca, optuženih i njihovih branilaca u delu kojim se pobija pravilnost izrečenih kazni, odbijene kao neosnovane.

Neosnovani su i žalbeni navodi branilaca optuženih BB, ZZ, ŽŽ, ĐĐ i EE u delu koji se odnosi na oduzimanje imovinske koristi od optuženih, obzirom da je prvostepeni sud na nesumnjiv način utvrdio visinu imovinske koristi koja je pribavljena izvršenjem predmetnih krivičnih dela, te činjenicu da je od optuženog BB oduzet novac u iznosu od 13.660 eura, od optuženog VV u iznosu od 29.900 eura i 7.300,00 dinara, a od optuženog ĐĐ iznos od 1.000 eura, pravilno nalazeći da je tokom postupka nesumnjivo dokazano da su svi optuženi izvršili krivična dela vezana za neovlašćeni promet opojnih droga i da su se svi bavili prometom opojnih droga, te da je novac koji je kod njih pronađen i od njih oduzet u suštini zarada koju su ostvarivali upravo prodajom opojnih droga. Stoga su žalbeni navodi i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Neosnovani su i žalbeni navodi branioca okrivljenog DD – advokata DB2, u delu u kojem se predlaže da se okrivljenom vrate predmeti koji su oduzeti na osnovu člana 87 KZ, i to mobilni telefoni i kartice, obzirom da je prema optuženom odbijena optužba na osnovu člana 354 tačka 1 ZKP da je izvršio krivično delo zločinačkog udruživanja iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ i krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga u produženom trajanju iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1, a u vezi sa članom 61 KZ. I pored toga što je za ova krivična dela prema optuženom odbijena optužba, kada se ima u vidu odredba člana 512 stav 2 ZKP, kojom je propisano da rešenje o oduzimanju predmeta donosi organ pred kojim se vodio postupak, to je očigledno da je i za vraćanje ovih predmeta nadležan sud koji je sudio u prvom stepenu, a ne drugostepeni. Stoga je žalba i u ovom delu odbijena kao neosnovana.

Kako u odnosu na krivična dela iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ i 246 stav 2 u vezi stava 1 u vezi sa članom 61 KZ, u odnosu na koja je prema optuženom DD odbijena optužba na osnovu člana 354 tačka 1 ZKP, nije bilo žalbi izjavljenih od strane ovlašćenih lica, to se ovaj sud nije ni upuštao u ocenu pravilnosti i zakonitosti prvostepene presude u ovom delu.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe čl. 388 i 391 ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar, PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA,
Snežana Medenica, s.r. Slobodan Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)