Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.01.2013.

Kž1 Po1 18/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 18/12
Dana 24. i 25.01.2013. godine
B E O G R A D

 

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudije Slobodana Rašića, predsednika veća i sudija Veroljuba Cvetkovića, Nadežde Mijatović, Dragoljuba Đorđevića i Milimira Lukića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Stojanom Petrovićem, zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o žalbama branioca okrivljenog AA, advokata AB, okrivljenog BB, branioca okrivljene VV, advokata VA, branioca okrivljenog GG, advokata BA i branioca okrivljenog DD, advokata DA, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K-Po1.br. 275/2010 od 12.10.2011. godine, na sednici veća održanoj dana 24 januara 2013. godine, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal, Tamare Ristić, okrivljenog AA, njegovog branioca advokata AB, branioca okrivljenog BB, advokata VA1, branioca okrivljene VV, advokata VA, okrivljenog GG, njegovog branioca advokata BA i okrivljenih DD i ĐĐ, a u odsustvu uredno obaveštenih okrivljenih BB i VV, doneo je dana 25. januara 2013. godine, većinom glasova, sledeću


P R E S U D U

Uvažavanjem žalbi branioca okrivljenog AA, advokata AB, okrivljenog BB, branioca okrivljene VV, advokata VA i branioca okrivljenog GG, advokata BA, PREINAČAVA SE presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K-Po1.br. 275/2010 od 12.10.2011. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji – kazni, tako što Apelacioni sud u Beogradu, okrivljenog AA, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, okrivljenog BB, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude i okrivljenu VV sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, zbog izvršenog krivičnog dela otmice iz člana 134 stav 5 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, primenom navedenog zakonskog propisa kao i odredbi člana 14, 22, 25, 42, 45, 54 i 63 Krivičnog zakonika, OSUĐUJE i to okrivljenog AA i okrivljenog BB na kazne zatvora u trajanju od po 6 /šest/ godina, u koje kazne će se okrivljenima uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 15.05.2010. godine, do 12.10.2011. godine, a okrivljenu VV primenom navedenih zakonskih propisa kao i odredbi člana 56 i 57 Krivičnog zakonika, na kaznu zatvora u trajanju od 4 /četiri/ godine, u koju kaznu će joj se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2010. godine, do 15.03.2011. godine, i okrivljenog GG, zbog izvršenog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 u vezi stava 4 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, primenom navedenog zakonskog propisa kao i odredbi člana 14, 22, 25, 42, 45, 54 i 63 Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 /dve/ godine, u koju kaznu će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2010. godine, do 06.08.2010. godine, dok se u preostalom delu žalbe branioca okrivljenog AA, advokata AB, okrivljenog BB, branioca okrivljene VV, advokata VA i branioca okrivljenog GG, advokata BA, kao i žalba branioca okrivljenog DD, advokata DA u celosti, ODBIJAJU kao neosnovane i navedena presuda u nepreinačenom delu POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenje K-Po1.br.275/2010 od 12.10.2011. godine, okrivljeni AA, BB, VV, GG, DD i ĐĐ, oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela i to okrivljeni GG, DD i ĐĐ - udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 u vezi stava 1 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika, okrivljeni AA, BB i VV, zbog izvršenja krivičnog dela otmice iz člana 134 stav 5 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, a okrivljeni DD i zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1 Krivičnog zakonika, pa je sud okrivljenom DD za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 u vezi stava 4 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine, a za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1 Krivičnog zakonika, kaznu zatvora u trajanju od 2 /dva/ meseca, te je primenom odredbe člana 14, 22, 25, 42, 45 i 54 Krivičnog zakonika u odnosu na okrivljenog DD i člana 60 Krivičnog zakonika okrivljene osudio i to:

okrivljenog AA na kaznu zatvora u trajanju od 8 /osam/ godina, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2010. godine, do 12.10.2011. godine, okrivljenog BB na kaznu zatvora u trajanju od 8 /osam/ godina, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2010. godine, do 12.10.2011. godine, okrivljenu VV na kaznu zatvora u trajanju od 5 /pet/ godina, u koju kaznu joj se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2010. godine, do 15.03.2011. godine, okrivljenog GG na kaznu zatvora u trajanju od 3 /tri/ godine, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2010. godine, do 06.08.2010. godine, okrivljenog DD na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine i 1 /jednog/ meseca u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2010. godine, do 06.08.2010. godine i okrivljenog ĐĐ na kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2010. godine, do 06.08.2010. godine.

Istom presudom na osnovu člana 246a stav 3 Krivičnog zakonika, od okrivljenog DD oduzeto je 2 grama opojne droge marihuane.

U stavu II navedene presude, na osnovu člana 355 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, okrivljeni GG, DD i ĐĐ, oslobođeni su od optužbe da su:

dana 08. maja 2010. godine, u Beogradu, okrivljeni GG, neposredno od okrivljenih AA i BB saznao da su oni zajedno sa okrivljenom VV istog dana izvršili krivično delo otmice iz člana 134 stav 5 Krivičnog zakonika, za koje se po zakonu može izreći kazna od 30 do 40 godina, oštećenog OO na način kako je to opisano pod tačkom 2 dispozitiva optužnice, te potom svoja saznanja o ovome neposredno preneo okrivljenima DD i ĐĐ, pa to nisu prijavili organima gonjenja pre nego što su učinioci dana 15.05.2010. godine, otkriveni, pri čemu su svi okrivljeni mogli da shvate značaj svog dela i upravljaju svojim postupcima, bili svesni svog dela i njegove zabranjenosti i hteli njegovo izvršenje,

-čime bi izvršili krivično delo neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca iz člana 332 stav 1 Krivičnog zakonika.

Okrivljeni AA, BB, VV, GG, DD i ĐĐ su oslobođeni obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka i paušala.

Oštećeni OO i OO1 su upućeni na parnicu radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.

Protiv navedene presude, blagovremeno su žalbe izjavili:

-branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog bitne povrede odredaba krivičnog zakonika, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu napadnutu presudu ukine i predmet vrati Višem sudu u Beogradu na odlučivanje i nadležnost ili istu preinači tako što će izvršiti prekvalifikaciju krivičnog dela i okrivljenog AA oglasiti krivim za krivično delo otmice iz člana 134 stav 1 Krivičnog zakonika, pa mu imajući u vidu sve olakšavajuće okolnosti izrekne što blažu kaznu. Branilac okrivljenog je tražio da on i njegov branjenik u smislu člana 375 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, budu obavešteni o sednici veća drugostepenog suda;

- okrivljeni BB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog povrede zakona i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, ukine navedenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje. Branilac okrivljenog je tražio da bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda;

-branilac okrivljene VV, advokat VA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog povrede krivičnog zakona, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, preinači ožalbenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i okrivljenoj VV izrekne znatno blažu kaznu – sankciju. Branilac okrivljene je tražio da u smislu člana 447 Zakonika o krivičnom postupku zajedno sa okrivljenom VV bude obavešten o sednici veća;

-branilac okrivljenog GG, advokat BA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog pogrešne primene materijalnog prava i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni uvaži navode žalbe kao osnovane, i da donese odluku kojom će ukinuti prvostepenu presudu i vratiti je na ponovno suđenje ili da prvostepenu presudu preinači na taj način što će osloboditi GG krivične odgovornosti ili preinači na taj način što će izreći kaznu zatvora u kraćem trajanju od izrečene kazne zatvora u prvostepenoj presudi. Branilac okrivljenog je tražio da on i njegov branjenik budu obavešteni o danu i času održavanja sednice Apelacionog suda u Beogradu i

-branilac okrivljenog DD, advokat DA, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili istu preinači u odnosu na okrivljenog DD i izrekne mu manju jedinstvenu kaznu.

Na žalbe branilaca okrivljenih GG, advokata BA, okrivljenog BB, okrivljene VV, advokata VA, okrivljenog AA, advokata AB i okrivljenog DD, advokata DA, izjavljene protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K-Po1.br.2175/2010 od 12.10.2011. godine, odgovor je izjavio Tužilac za organizovani kriminal, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, odbije kao neosnovane žalbe koje su protiv presude Posebnog odeljenja, Višeg suda u Beogradu, K-Po1.br.275/2010 od 12.10.2011. godine, podneli branioci okrivljenih.

Tužilac za organizovani kriminal, u svom podnesku Ktž.br.58/12 od 01.10.2012. godine, izneo je mišljenje da su navodi svih izjavljenih žalbi neosnovani i da ih zbog toga treba odbiti a presudu Posebnog odeljenja, Višeg suda u Beogradu, K-Po1.br.275/2010 od 12.10.2011. godine, u celosti potvrditi.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, održao je sednicu veća u smislu odredbe člana 447 Zakonika o krivičnom postupku, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal, Tamare Ristić, okrivljenog AA, njegovog branioca advokata AB, branioca okrivljenog BB, advokata VA1, branioca okrivljene VV, advokata VA, okrivljenog GG, njegovog branioca advokata BA i okrivljenih DD i ĐĐ, a u odsustvu uredno obaveštenih okrivljenih BB i VV, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom i žalbama okrivljenog i branilaca okrivljenih, odgovorom na žalbe Tužioca za organizovani kriminal, kao i objašnjenjima navoda žalbe koji su izneli branioci okrivljenih, nakon što je prvostepenu presudu ispitao u okviru osnova, dela i pravca pobijanja istaknutih u žalbama, na osnovu odredbe člana 451 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku i po službenoj dužnosti na osnovu člana 451 stav 2 Zakonika o krivičnom postupku doneo odluku kao u izreci presude.

Žalbama branioca okrivljenog AA, advokata AB, okrivljenog BB, branioca okrivljene VV, advokata VA i branioca okrivljenog GG, advokat BA, prvostepena presuda se pobija zbog bitne povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku, gde se u žalbama branilaca ističe da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, protivrečna iznetim razlozima, a navedeni razlozi o odlučnim činjenicama su nejasni i protivrečni kao i da o odlučnim činjenicama uopšte nema razloga i postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava, odnosno zapisnika.

Nasuprot žalbenim navodima okrivljenog BB i branilaca okrivljenih, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku na koje se u žalbama branilaca okrivljenih ukazuje, jer je prvostepeni sud donoseći istu dao jasne razloge na kojima je zasnovao svoju odluku, a koje kao pravilno utvrđene u potpunosti prihvata i ovaj sud i nalazi da žalbenim navodima branilaca okrivljenih, pravilnost a ni zakonitost pobijane presude u navedenom delu nije dovedena u pitanje.

Dalje, žalbom branioca okrivljenog AA, advokata AB, prvostepena presuda se pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog povrede Krivičnog zakonika, i ističe da prvostepeni sud donoseći pobijanu presudu u odnosu na okrivljenog AA nije pravilno i potpuno utvrdio odlučne činjenice, koje su od značaja za donošenje zakonite odluke odnosno izveo je pogrešan zaključak kada je našao da je između okrivljenih postojao dogovor za izvršenje krivičnog dela, jer iz odbrana svih okrivljenih prema navodima branioca jasno proizilazi da između okrivljenih VV, GG, DD, ĐĐ i okrivljenih BB i AA nije postojao dogovor o izvršenju krivičnog dela kao ni dogovor o deobi novca, već su okrivljeni AA i BB od navedenih lica pribavili informacije radi izvršenja dela ali između njih nije postojao dogovor za izvršenje dela jer su okrivljeni delo izvršili bez njihovog znanja i učešća. Takođe, u žalbi branioca se ističe da je prvostepeni sud zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, izveo pogrešan zaključak kada je našao da se u radnjama okrivljenog AA stiču elementi krivičnog dela za koje ga je oglasio krivim, budući da iz svih izvedenih dokaza okrivljeni AA i BB su izvršili krivično delo otmica iz člana 134 Krivičnog zakonika, sami a ne u sastavu grupe jer niko od drugih okrivljenih nije svesno učestvovao u izvršenju krivičnog dela pa je stoga neodrživa pravna kvalifikacija istog, uz detaljno obrazlaganje razloga zbog čega branilac smatra da se ne radi o predmetnom krivičnom delu već samo o krivičnom delu otmica.

Takođe, žalbom okrivljenog BB, prvostepena presuda se pobija zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, gde se u žalbi branioca ističe da je tokom sprovedenog postupka i na osnovu odbrana okrivljenog AA i BB na nedvosmislen način utvrđeno da su njih dvojica planirali i izvršili krivično delo otmice oštećenog OO kako bi od njegovog oca iznudili novac za njegovo oslobađanje zbog čega nije tačno da su njih dvojica organizovali kriminalnu grupu kojoj su pored njih pripadali VV, GG, DD i ĐĐ, a posebno nije tačno da je okrivljena VV zajedno sa njima izvršila krivično delo jer je ista od strane okrivljenih zamoljena za uslugu da samo odvoji oštećenog i dovede ga na određenog mesta, a samo je sticajem okolnosti ona bila u autu kojim je oštećeni odvežen u kuću u kojoj je zadržan. Dalje, u žalbi okrivljenog se ističe da okrivljena VV nije mogla ni da zaključi o čemu se stvarno radi jer nije znala koje će radnje kasnije preduzeti okrivljeni AA i BB kao ni šta će ona da dobije za uslugu koju im pruža.

I žalbom branioca okrivljene VV, advokata VA, prvostepena presuda se pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog povrede Krivičnog zakonika, i ističe da je prvostepeni sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje odnosno isto je pogrešno cenio zbog čega je došlo do pogrešnog pravnog zaključka u odnosu na krivičnu odgovornost okrivljene VV, jer iz detaljne analize utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da u radnjama okrivljene nema elemenata koji bi ukazivali da je ista izvršila predmetno krivično delo zbog čega je prvostepeni sud u konkretnom slučaju u odnosu na okrivljenu morao da primeni pravni institut in dubio pro reo i donese odluku povoljniju po okrivljenu jer je tokom postupka prema navodima branioca postojala velika sumnja da je okrivljena izvršila predmetno krivično delo, pri čemu prvostepeni sud nije pravilno cenio ni ulogu okrivljene odnosno činjenicu da je ista kritičnom prilikom postupala u nameri da pomogne okrivljenom AA i BB ne znajući šta oni žele da urade.

Isto tako i žalbom branioca okrivljenog GG, advokata BA, prvostepena presuda se pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava, gde se u žalbi branioca ističe da su odlučne činjenice za presuđenje u ovoj stvari pogrešno utvrđene, kada je prvostepeni sud prilikom donošenja osuđujuće presude naveo da je okrivljeni GG učestvovao u iznajmljivanju kuće u Sremskim Karlovcima i njenoj pripremi za držanje otetog lica koji zaključak nema uporište u izvedenim dokazima tokom postupka iz razloga što je u postupku utvrđeno da je GG kolima odlazio do kuće u Sremskim Karlovcima, ali nije učestvovao u razgovorima niti u pregovorima oko iznajmljivanja kuće što je vlasnik predmetne kuće u svom iskazu i potvrdio, jer je sve razgovore, pregovore i konačne dogovore obavljao isključivo okrivljeni BB zbog čega po navodima branioca ni u kom slučaju ne može da postoji aktivna uloga GG. Takođe, po navodima branioca, prvostepeni sud je pogrešno zaključio i kada je našao da se njegova uloga ogleda i u tome što je on navodno nakon izvršene otmice dodatno finansirao troškove rent-a car i hrane za otetog OO jer iz odbrane GG i okrivljenog AA proizilazi drugo činjenično stanje, odnosno proizilazi da je pre izvršenja otmice postojao dug BB prema GG u novčanom iznosu od 400 evra, koji nije bio vraćen, a što je predstavljalo izvor njihovog sukoba, nakon čega je u periodu pre izvršenja otmice BB prestao da se javlja na pozive mobilnim telefonom od strane GG, pri čemu prvostepeni sud nije dao jasne razloge zašto nije prihvatio odbranu okrivljenog GG i AA kao istinitu, već je bez detaljne analize poklonio veru odbrani okrivljenog BB datoj na glavnom pretresu, a na kojoj odbrani je bazirao osuđujuću presudu isključivo u odnosu na okrivljenog GG. Takođe, u žalbi branioca okrivljenog se vrši i detaljna ocena odbrane okrivljenog GG, uz isticanje da prvostepeni sud odbranu okrivljenog nije pravilno ocenio, pri čemu nije dao jasne razloge zašto istu ne prihvata.

I žalbom branioca okrivljenog DD, advokata DA, prvostepena presuda se pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava, gde se u žalbi branioca okrivljenog ističe da prvostepeni sud donoseći pobijanu presudu u odnosu na okrivljenog DD, nije pravilno utvrdio činjenično stanje vezano za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela, odnosno nije izveo pravilan zaključak kada je našao da je okrivljeni postupao u okviru organizovane grupe, dajući informacije i pomoć organizatorima grupe da izvrše predmetno krivično delo jer prema navodima branioca, okrivljeni nije mogao da postupa u okviru grupe, imajući u vidu da nije znao šta je aktivnost grupe kao ni kakvu će on korist da ostvari, odnosno ne znajući šta će da dobije za uzvrat i da kod njega nije postojala namera da odavanjem informacija, za sebe pribavi bilo kakvu korist.

Nasuprot žalbenim navodima okrivljenog i branilaca okrivljenih, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, pravilno je prvostepeni sud donoseći pobijanu presudu utvrdio činjenično stanje, i na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio krivični zakon, nalazeći da se u radnjama okrivljenih stiču svi kako subjektivni tako i objektivni elementi krivičnog dela za koje su i oglašeni krivim.

Naime, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da okrivljeni AA, BB i okrivljena VV nisu sporili činjenice vezane za otmicu oštećenog OO, za traženje otkupa od oca oštećenog OO1 u iznosu od 150.000 evra, kao ni dogovor o tome kako će oštećenog da nagovore da dođe na određeno mesto i u određeno vreme, da ga zatim odvoje od druga sa kojim je došao, da ga obmanom privole da uđe u automobil i da ga zatim usput stave u gepek automobila i na kraju smeste u podrum kuće u Sremske Karlovce koji je već ranije bio pripremljen, a da ga onda silom, vezanog lisicama za krevet drže u tom podrumu i traže otkupnu cenu od 150.000 evra od njegovog oca, jer su navedene činjenice okrivljeni AA i BB opisali saglasno iskazu oštećenog OO, a iste su potkrepljeni i uvidom u pismenu dokumentaciju i fotografija lica mesta. Potom, pravilno je prvostepeni sud sadržinu poziva upućenu OO ocu oštećenom OO2, utvrdio na osnovu njegovog iskaza sa kojim je potpuno saglasna odbrana okrivljenog BB kao i činjenicu da je okrivljeni BB za telefonske pozive koristio različite telefone i kartice da ne bi bio otkriven što je utvrđeno na osnovu iskaza svedoka koji su u različitim situacijama u istom vremenskom periodu predavali telefone okrivljenom BB ili vršili zamenu telefona.

Činjenicu o učešću okrivljene VV u otmici, pravilno je prvostepeni sud utvrdio budući da istu nije osporila ni sama okrivljena u svojoj odbrani, mada je osporavala poznavanje okolnosti koje su prethodile odvoženju oštećenog OO kao i svoj umišljaj u odnosu na posledice radnje koju je ona preduzela, u kom delu odbranu okrivljene pravilno prvostepeni sud nije prihvatio, poklonivši u tom delu veru odbrani okrivljenog BB koji je angažovao VV, ceneći pri tom i sam trenutak kada se ona uključila kao i radnje koje je preduzela, odnosno da je znala da je njen zadatak da dovede oštećenog OO i da stvori situaciju kako bi on ušao u automobil okrivljenih, da je bila prisutna kada je on na silu odveden i zadržan u podrumu kuće u Sremskim Karlovcima kao i da je bila upoznata sa svim detaljima o njegovom smeštanju u kuću u Sremske Karlovce, zadržavanju u toj kući i o razlozima zbog čega su okrivljeni BB i AA to učinili, jer je okrivljena VV sve to činila za nagradu koja joj je bila obećana od otkupne cene koju su planirali da dobiju od OO1, na koji način je okrivljena znala da učestvuje u izvršenju radnje krivičnog dela otmica.

Činjenicu vezanu za učešće okrivljenog GG u planiranju otmice a pre toga i u organizovanju kriminalne grupe u kojoj je u početku bilo tri lica a kasnije još dva u cilju vršenja krivičnog dela otmica radi sticanja finansijske koristi, pravilno je prvostepeni sud utvrdio iz odbrane okrivljenog BB kao i odbrane ostalih okrivljenih, jer je GG zajedno sa okrivljenim AA bio idejni tvorac plana udruživanja radi vršenja otmice, koju su prvo njih dvojica zajedno sa okrivljenim BB planirali da izvrše kako bi na lak način došli do dosta novca, koju ideju su zatim razrađivali u svojim susretima tražeći pogodnu ličnost čiji roditelji imaju dovoljno novca da plate otkup, a koju ličnost je pronašao okrivljeni GG koji je saznao da otac oštećenog OO ima mnogo novca, i inicirao učešće OO drugova ĐĐ i DD radi dobijanja informacija o OO i daljoj razradi plana, jer prema odbrani BB i AA upravo je okrivljeni GG bio taj koji je dao novac za iznajmljivanje kuće u Sremskim Karlovcima i finansirao odlaske i pripremanje kuće za otmicu, pravilno ceneći pri tom i činjenicu da je i okrivljeni GG pored ostalih okrivljenih za svoje učešće trebao da dobije deo novca koji bi se pribavio izvršenjem predmetnog krivičnog dela, pravilno ceneći i odbranu okrivljenog GG u kojoj nije osporio činjenicu da je učestvovao u pravljenju lažnog profila na “Facebook” tvrdeći da nije znao za stvarnu namenu tog profila, jer iz odbrane okrivljenog BB okrivljeni GG je zajedno sa njim i okrivljenim AA tražio od okrivljenog ĐĐ da im pokaže profil oštećenog OO pri tom ĐĐ nije uspeo da ga pronađe zbog čega je zatražio od okrivljenog DD da pronađe profil, koji je u tome i uspeo pokazavši fotografiju oštećenog OO preko “Facebook” nakon čega su napravili odgovarajući profil koji im je bio potreban, a čije pravljenje je imalo za jedini cilj da stupe u kontakt sa oštećenim OO što jeste bio deo plana u čijoj je realizaciji učestvovao i okrivljeni GG, a koju činjenicu je potvrdio i okrivljeni AA u svojoj odbrani navodeći da su on i GG zajedno napravili profil na ime “OO3” za koji je GG doneo slike devojke kako bi na taj način stupili u kontakt sa oštećenim OO, a na koji način je okrivljeni GG aktivno učestvovao u stvaranju plana otmice, znao koje će se radnje realizovati i znao ko su članovi grupe i koje su njihove delatnosti.

Potom, činjenicu da su okrivljeni DD i ĐĐ znali za plan da se izvrši krivično delo od samog početka, pravilno je prvostepeni sud utvrdio iz odbrane okrivljenog AA i okrivljenog BB jer je prema navodima iz njihove odbrane okrivljeni GG već ranije razgovarao sa ĐĐ i DD o tome da postoji čovek koji ima 500.000 evra, s tim što je DD rekao da poznaje tog čoveka a ĐĐ je rekao da poznaje njegovog sina zbog kojih informacija su se okrivljeni BB i AA dalje sretali sa njima i od njih dobijali detaljne informacije o kretanju oštećenog, o njegovim drugovima i interesovanjima, a na osnovu kojih informacija su stvorili plan o otmici, čime se angažovanje okrivljenog ĐĐ i DD nije završilo, već su oni dobrovoljno dali podatke o OO a zatim su odlazili u igraonice zajedno sa GG, BB i AA gde su pokušavali da preko “Facebook” mreže pronađu OO fotografiju i da stupe u kontakt sa njim, u čemu nisu uspeli iz prvog pokušaja te su smislili način da preko profila njegovog druga EE to i učine, pravilno zaključujući da su upravo okrivljeni DD i ĐĐ kao drugovi oštećenog znali pogodan način kako da se približe oštećenom te su iznoseći sve poznate podatke o oštećenom OO i imovinskim prilikama njegovog oca učestvovali u stvaranju plana o tome kako bi se preko OO grupa domogla novca njegovog oca.

Da su okrivljeni AA i BB bili organizatori grupe a okrivljeni GG, DD, ĐĐ i VV postali članovi grupe koja ima sve oblike organizovane kriminalne grupe propisane odredbom člana 346 stav 5 Krivičnog zakonika, jer se ista sastojala od više od tri lica postojala je i delovala sporazumno radi izvršenja krivičnog dela otmice za koje se može izreći kazna zatvora od najmanje 5 (pet) godina što znači i najviše 20 (dvadeset) godina pri čemu su bili uračunljivi i postupali sa umišljajem jer su bili svesni postojanja grupe, cilja, njene delatnosti i hteli ostvarenje plana grupe, zbog čega se i po nalaženju ovog suda u radnjama okrivljenih GG, ĐĐ i DD stiču sva obeležja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 u vezi stava 4 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika, za koje su i oglašeni krivim.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada i pored utvrđenog činjeničnog stanja da su okrivljeni BB i okrivljeni AA organizatori a okrivljena VV član organizovane kriminalne grupe, okrivljene nije oglasio krivim za predmetno krivično delo, već za krivično delo otmice iz člana 134 stav 5 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, pravilno nalazeći da je izvršenje krivičnog dela otmice od strane organizovane kriminalne grupe kvalifikatorni oblik osnovnog dela, zbog čega se u njihovim radnjama udruživanje radi vršenja krivičnih dela konzumira težim oblikom krivičnog dela otmice koje im je i stavljeno na teret, jer se krivično delo otmica za koje su oglašeni krivim može izvršiti isključivo od strane organizovane kriminalne grupe a njihova grupa je formirana isključivo radi izvršenja otmice, zbog čega se radnje organizovane i članstva kriminalne grupe ne mogu smatrati posebnim, samostalnim krivičnim delom, imajući u vidu da je cilj organizovane kriminalne grupe konkretno krivično delo otmica koje su izvršili okrivljeni AA, BB i VV u okviru organizovane kriminalne grupe pa su za to krivično delo oglašeni krivim u čemu su iscrpljene sve njihove kriminalne aktivnosti koje su im optužnicom stavljene na teret.

Dalje, ceneći odbranu okrivljenog AA i BB, pravilno je prvostepeni sud zaključio da su okrivljeni u suštini priznali činjenice koje njihove radnje čine radnjama krivičnog dela otmice pokušavajući u svojim odbranama da veći deo odgovornosti prebace jedan na drugog, ali su se u suštini oni o svim detaljima izvršenja krivičnog dela dogovorili, krivično delo zajedno izvršili sa zajedničkim ciljem da otmicom dođu do novca i taj novac između sebe podele, pri čemu je okrivljeni AA pokušao da u svojoj odbrani ublaži krivičnu odgovornost navodeći da je hteo da oslobodi OO ali da nije imao ključ od lisica, koju odbranu je pravilno prvostepeni sud ocenio kao krajnje neuverljivu i neprihvatljivu, pravilno nalazeći da je okrivljeni AA bio slobodan da odlučuje i mogao je na razne načine da reši situaciju da pomogne oštećenom što nije učinio kao ni okrivljeni BB koji je svesno i voljno učestvovao u organizovanju grupe koja je osmislila plan otmice koju su zatim izvršili.

Ceneći odbranu okrivljene VV, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada je našao da je okrivljena u svojoj odbrani priznala deo radnji koje su joj stavljene na teret, osporavajući svoj doprinos u izvršenju otmice oštećenog OO, jer njena svest i znanje o radnjama koje preduzimaju okrivljeni AA i BB, upravo ukazuje na njeno učešće u tim radnjama, budući da se ona prvo lažno predstavila oštećenom OO, onda ga po prethodnom dogovoru dovela do okrivljenog AA i BB a zatim učestvovala u obmanjivanju oštećenog OO i primeni prinude nad njim prilikom njegovog nasilnog dovođenja u Sremske Karlovce, ne čineći sve to samo zbog drugarske veze sa okrivljenim BB već i zbog novčane naknade koju joj je on obećao zbog čega je nesumnjivo utvrđeno da je ona učestvovala u izvršenju dela znajući da time učestvuje u radnjama organizovane kriminalne grupe koja to delo vrši, i znajući da su organizatori kriminalne grupe okrivljeni AA i BB, da je plan grupe da se otme novac od oštećenog, od kog novca bi i ona dobila obećanu naknadu, zbog čega je odbrana okrivljene u navedenom delu ocenjena kao neosnovana.

Ceneći odbranu okrivljenog GG, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada je našao da je okrivljeni osporavao učešće u organizovanoj kriminalnoj grupi, zbog čega je odbranu okrivljenog u navedenom delu ocenio neosnovanom, budući da iz izvedenih dokaza nesumnjivo proizilazi da je on učestvovao u stvaranju grupe koja je imala plan za izvršenje otmice, da je on bio jedan od idejnih tvoraca odluke da se izvrši otmica a zatim je aktivno učestvovao u pripremama o izvršenju tog krivičnog dela, finansirajući iznajmljivanje prostora za držanje otete osobe, realizujući plan za stvaranje kontakta sa oštećenim OO, što je bila njegova uloga kao člana kriminalne grupe organizovane u cilju izvršenja predmetnog krivičnog dela, pravilno ceneći pri tom i činjenicu da to što on nije optužen za učešće u krivičnom delu ne može značiti da nije izvršio krivično delo udruživanja radi vršenja krivičnog dela, imajući u vidu da su njegove radnje u tom smislu u potpunosti utvrđene, jer je on kao član grupe bio svestan da su grupu organizovali okrivljeni AA i BB i da su njihovi članovi još i okrivljeni ĐĐ i DD pri čemu su svi imali svoje zadatke sa kojima je i okrivljeni GG bio potpuno upoznat zbog čega je i sam sarađujući sa njima ostvarivao svoje zadatke realizacije plana grupe.

Ceneći odbranu okrivljenog DD, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada je našao da je okrivljeni negirao izvršenje krivičnog dela, zbog čega njegovu odbranu nije prihvatio nalazeći da je u suprotnosti sa utvrđenim činjeničnim stanjem iz kog proizilazi da je on učestvovao u razgovorima o otmici bogate osobe, da je iskoristio činjenicu da poznaje oštećenog OO kao i njegove roditelje i da je sve podatke koji su mu bili poznati o OO životu preneo ostalim pripadnicima grupe, da je zatim učestvovao u otvaranju “Facebook” profila, što i po nalaženju ovog suda upravo znači da je on te informacije dao znajući da je plan grupe da OO bude otet da bi se od njegovog oca tražio novac za otkup, tražeći pri tom najbolji način da se osmisli plan kako bi obmanom naveli oštećenog OO da se nađe u situaciji da ne može pružiti otpor prilikom zadržavanja od strane grupe čiji je plan bio da ga otme i predlažući da se angažuje OO drug da bi se preko njega i njegovog “Facebook” profila ostvario kontakt i zadobilo OO poverenje kako bi dobrovoljno pristao da se nađe na određenom mestu u određeno vreme, na koji način je doprineo realizaciji plana grupe.

Ceneći odbranu okrivljenog ĐĐ, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada je našao da je okrivljeni u svojoj odbrani osporio učešće u izvršenju krivičnog dela, zbog čega njegovu odbranu nije prihvatio, nalazeći da je u suprotnosti sa izvedenim a od strane suda prihvaćenim dokazima iz kojih nesumnjivo proizilazi da je i on učestvovao u dogovoru sa okrivljenim DD dajući informacije koje je imao o oštećenom OO, kao i da je nakon što je OO bio otet ostvarivao kontakt sa ostalim pripadnicima grupe pa je čak bio prisutan kada je dogovoren plan primopredaje novca koji je tražen od oštećenog OO1, aktivno učestvujući u razmeni ideja o izvršenju krivičnog dela otmica kao dela koje može doneti znatnu korist i dajući informaciju o licima za koje je znao da je podobno za ostvarivanje plana otmice, pri čemu je bio svestan i voljno učestvovao u aktivnostima grupe.

Imajući u vidu napred navedeno, pravilno je prvostepeni sud po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja iz utvrđenog činjeničnog stanja, zaključio da se u radnjama okrivljenih AA, BB i VV stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela otmica iz člana 134 stav 5 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, a u radnjama okrivljenih GG, DD i ĐĐ elementi krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 u vezi stava 4 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika.

Ispitujući pobijanu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji – kazni, Apelacioni sud u Beogradu, je žalbene navode branioca okrivljenog AA, advokata AB, okrivljenog BB, branioca okrivljene VV, advokata VA i branioca okrivljenog GG, advokata BA, ocenio osnovanim, budući da se u žalbama okrivljenog i branilaca okrivljenih osnovano ukazuje, da prvostepeni sud odlučujući o visini krivične sankcije, nije dao pravilan značaj utvrđenim olakšavajućim okolnostima, i okrivljenima izrekao prestroge kazne, zbog čega je ovaj sud preinačio pobijanu presudu, te ponovnom ocenom svih okolnosti propisanih odredbom člana 54 Krivičnog zakonika, od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenih cenio da se radi o mladim osobama koje do sada nisu osuđivane, zatim u odnosu na okrivljene AA i BB priznanje izvršenog krivičnog dela otmice iz člana 134 stav 5 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, kao i njihovo izraženo kajanje zbog izvršenog krivičnog krivičnog dela, a u odnosu na okrivljenog BB i činjenicu da je otac maloletnog deteta, dok je od otežavajućih okolnosti u odnosu na sve okrivljene cenio način na koji je pripremljeno i izvršeno krivično delo otmice kao i okolnosti pod kojima je delo izvršeno, da je do izvršenja krivičnog dela došlo nakon detaljnog upoznavanja okrivljenih sa ličnim i porodičnim prilikama oštećenog, kao i da je lično poznanstvo i druženje sa oštećenim OO iskorišćeno za realizaciju krivičnog dela, kao i činjenicu da je žrtva krivičnog dela bio vršnjak okrivljenih čiju su nezrelost iskoristili kao mogućnost da osmisle kako da izvrše krivično delo što je zasluga okrivljenih DD, ĐĐ i AA.

Ceneći sve napred navedene okolnosti, Apelacioni sud u Beogradu je uvažavanjem žalbi branioca okrivljenog AA i okrivljenog BB u odnosu na okrivljene preinačio presudu u delu odluke o kazni, te je okrivljene zbog izvršenog krivičnog dela otmica iz člana 134 stav 5 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika osudio na kazne zatvora u trajanju od po 6 (šest) godina, u koje kazne im je primenom člana 63 Krivičnog zakonika uračunato vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2010. godine, do 12.10.2011. godine, kao i žalbe branioca okrivljene VV, u odnosu na koju je takođe preinačio presudu, osudivši je na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, primenom odredbi člana 56 i 57 Krivičnog zakonika, odnosno ublažavajući kaznu u odnosu na navedenu okrivljenu ispod zakonom propisanog minimuma, jer sveukupnost olakšavajućih okolnosti na strani okrivljene VV predstavljaju naročito olakšavajuće okolnosti, u koju kaznu joj je primenom člana 63 Krivičnog zakonika uračunato vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2010. godine, do 15.03.2011. godine, ceneći pri tom manji doprinos okrivljene u odnosu na okrivljenog AA i BB kao i njeno manje učešće u realizaciji radnji izvršenja dela, pravilno nalazeći da će se kaznama zatvora u navedenom trajanju u odnosu na navedene okrivljene u dovoljnoj meri uticati da ubuduće ne vrše ista ili slična krivična dela kao i da će se istima u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja i izricanja krivičnih sankcija propisana odredbom člana 4 i 42 Krivičnog zakonika.

Apelacioni sud u Beogradu, je takođe uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog GG, prvostepenu presudu preinačio u odnosu na navedenog okrivljenog, u delu odluke o kazni ceneći pri tom sve otežavajuće i olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog kao i stepen njegove krivice, nalazeći da će se kaznom zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, u koju kaznu mu je primenom odredbe člana 63 Krivičnog zakonika uračunato vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2010. godine, do 06.08.2010. godine, na okrivljenog u dovoljnoj meri može uticati da ubuduće ne vrši ista ili slična krivična dela, kao i da će se kaznom u navedenom trajanju u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja i izricanja krivičnih sankcija propisana odredbom člana 4 i 42 Krivičnog zakonika.

Što se tiče žalbenih navoda branioca okrivljenog DD kojima se presuda pobija u delu odluke o krivičnoj sankciji – kazni, i u kojima se ističe da prvostepeni sud prilikom odlučivanja o kazni nije pravilno utvrdio sve okolnosti, zbog čega je okrivljenog osudio na visoku kaznu, Apelacioni sud u Beogradu, je iste ocenio neosnovanim, iz razloga što je pravilno prvostepeni sud odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije u odnosu na navedenog okrivljenog cenio sve okolnosti propisane odredbom člana 54 Krivičnog zakonika, prethodno mu utvrđujući pojedinačne kazne za svako izvršeno krivično delo, odnosno utvrđujući mu za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 u vezi stava 4 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika kaznu zatvora od 1 (jedne) godine, a za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1 Krivičnog zakonika kaznu zatvora u trajanju od 2 (dva) meseca, te pravilnom primenom člana 60 stav 2 Krivičnog zakonika, okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 1 (jednog) meseca, u koju kaznu mu se primenom člana 63 Krivičnog zakonika uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2010. godine, do 06.08.2010. godine, pravilno nalazeći da se kaznom zatvora u navedenom trajanju na okrivljenog u dovoljnoj meri može uticati da ubuduće ne vrši ista ili slična krivična dela, kao i da će istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja i izricanja krivičnih sankcija propisana odredbom člana 4 i 42 Krivičnog zakonika.

Sa iznetih razloga, Apelacioni sud u Beogradu, je primenom odredbi člana 459 i 457 Zakonika o krivičnom postupku, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar        Predsednik veća-sudija
Stojan Petrović, s.r.      Slobodan Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)