Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.09.2013.

Kž1 Po1 18/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 18/13
Dana 20.09.2013. godine
B e o g r a d


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija: Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, Dragoljuba Đorđevića, Nadežde Mijatović, Nade Zec i vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu – sudije Duška Milenkovića, članova veća, sa samostalnim savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela udruživanje radi protivustavne delatnosti iz člana 319 stav 1 Krivičnog zakonika, u vezi krivičnog dela terorizma iz člana 312 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi Tužioca za organizovani kriminal i žalbi branioca okrivljenog AA, adv. AB, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K.Po1 br.8/12 od 10.05.2013. godine, u sednici veća održanoj u smislu čl. 447 stav 2 Zakonika o krivičnom postupku, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Jovice Jovanovića, okrivljenog AA i njegovog branioca, adv. AB1, a u odsustvu uredno obaveštenog branioca ovog okrivljenog, adv. AB, dana 20.09.2013. godine, doneo je


P R E S U D U


USVAJA SE žalba branioca okrivljenog AA, adv. AB, pa se samo u pogledu odluke o kazni PREINAČUJE presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K.Po1 br.8/12 od 10.05.2013. godine, tako što Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, okrivljenog AA, zbog krivičnog dela udruživanja radi protivustavne delatnosti iz člana 319 stav 1 Krivičnog zakonika u vezi krivičnog dela terorizma iz člana 312 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se, na osnovu odredbe člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru u Francuskoj, od 18.12.2007. godine do 13.05.2008. godine i od 10.01.2012. godine do 16.01.2012. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru počev od 16.01.2012. godine, pa do upućivanja okrivljenog u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja izrečene kazne, dok se u preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA, kao i žalba Tužioca za organizovani kriminal, kao neosnovane ODBIJAJU i prvostepena presuda u nepreinačenom delu POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e


Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K.Po1 br.8/12 od 10.05.2013. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je počinio krivično delo udruživanje radi protivustavne delatnosti iz člana 319 stav 1 Krivičnog zakonika u vezi krivičnog dela terorizma iz člana 312 Krivičnog zakonika, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju mu se, na osnovu odredbe člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru u Francuskoj od 18.12.2007. godine do 13.05.2008. godine i od 10.01.2012. godine do 16.01.2012. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru, počev od 16.01.2012. godine, pa do upućivanja okrivljenog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja izrečene kazne. Tom presudom, na osnovu odredbe člana 81 stav 1 Krivičnog zakonika, prema okrivljenom AA izrečena je mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, a vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi po izrečenoj meri bezbednosti uračunava se u vreme trajanja izrečene kazne, dok će sud meru bezbednosti obustaviti kada utvrdi da je prestala potreba za lečenjem i čuvanjem u zdravstvenoj ustanovi, a mera bezbednosti može trajati duže od izrečene kazne zatvora, sve dok za njom postoji potreba. Istom presudom, na osnovu odredbe člana 87 Krivičnog zakonika, prema okrivljenom AA izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: putničkog vozila aa. Na osnovu odredbe člana 246 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, okrivljeni AA obavezan je da naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 143.420,oo dinara i to: na ime obavljenih veštačenja iznos od 133.420,oo dinara i na ime paušala iznos od 10.000,oo dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Protiv te presude žalbe su izjavili:

-Tužilac za organizovani kriminal, zbog odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, pobijanu presudu preinači tako što će okrivljenog AA osuditi na kaznu zatvora u trajanju ne manjem od osam godina, odnosno na kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju od one na koju je osuđen prvostepenom presudom.

-branilac okrivljenog AA, adv. AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog povrede krivičnog zakona, zbog odluke o krivičnoj sankciji, i zbog, a kako to proizilazi iz sadržine žalbe, odluke o meri bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno da istu preinači tako što će ovog okrivljenog osuditi na kaznu zatvora u kraćem vremenskom trajanju i tako što će prema ovom okrivljenom ukinuti meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i istovremeno mu izreći meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, uz zahtev da on i njegov branjenik budu obavešteni o sednici veća drugostepenog suda.

Tužilac za organizovani kriminal, u podnesku Ktž.br.18/13 od 11.07.2013. godine, izneo je mišljenje da je žalba branioca okrivljenog neosnovana i da je zbog toga treba odbiti, a da žalbu Tužilaštva treba uvažiti.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je održao sednicu veća, u smislu odredbe člana 447 stav 2 Zakonika o krivičnom postupku, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Jovice Jovanovića, okrivljenog AA i njegovog branioca, adv. AB1, a u odsustvu uredno obaveštenog branioca ovog okrivljenog, adv. AB, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom, koju je ispitao u smislu odredbe člana 451 stav 1 i 2 Zakonika o krivičnom postupku, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, stava zamenika Tužioca za organizovani kriminal, datog u napred navedenom pismenom podnesku i navoda stranaka iznetih na sednici veća, našao da valja odlučiti kao u izreci ove presude.

Pobijajući prvostepenu presudu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i to, a kako proizilazi iz sadržine žalbe iz člana 438 stav 2 tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku, branilac okrivljenog AA u žalbi ukazuje da su zbog suprotnih nalaza i mišljenja sudskih veštaka od 02.03.2012. godine, kada su veštaci naveli da je okrivljeni sposoban da pristupi na glavni pretres, da prati tok glavnog pretresa i da iznese svoju odbranu i od 04.05.2012. godine, kada su veštaci naveli da okrivljeni nije sposoban da pristupi na glavni pretres, da prati tok istoga i da iznese svoju odbranu, u obrazloženju pobijane presude izostali jasni i neprotivrečni razlozi o tome da li je okrivljeni bio sposoban da shvati prirodu i svrhu krivičnog postupka, da razume pojedine procesne radnje i njihove posledice i da sam ili uz pomoć branioca vrši svoju odbranu.

Potom, branilac okrivljenog AA u žalbi ističe da su u obrazloženju ožalbene presude izostali jasni i neprotivrečni razlozi o tome da je okrivljeni AA u kritičnom periodu u stanju bitno smanjene uračunljivosti sa sada osuđenima AA1 do AA6 i sada pokojnim AA7 sa direktnim umišljajem stvorio udruženje lica radi vršenja krivičnog dela terorizma iz člana 312 Krivičnog zakonika, isticanjem da upravo stanje bitno smanjene uračunljivosti okrivljenog in tempore criminis isključuje mogućnost formiranja direktnog umišljaja kod okrivljenog u odnosu na inkriminisane krivično-pravne radnje u pitanju koje su mu dispozitivom podignute i izmenjene optužnice javnog tužioca stavljene na teret, a za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim da ih je počinio, stajući na pravno stanovište da je okrivljeni, upravo zbog stanja svog duševnog zdravlja, udruženju lica radi vršenja krivičnog dela terorizma mogao samo pristupiti.

Iznete žalbene navode Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, ocenjuje neosnovanim.

Naime, po oceni ovoga suda, a suprotno žalbenom navodu branioca okrivljenog AA, nalazi i mišljenja sudskih veštaka od 02.03.2012. godine i od 04.05.2012. godine u pogledu ocene sposobnosti okrivljenog AA da učestvuje u postupku nisu međusobno protivrečni, imajući u vidu da su se veštaci, s obzirom na prirodu duševne bolesti od koje okrivljeni boluje – vrsta paranoidne shizofrenije, izjašnjavajući se u više navrata o sposobnosti okrivljenog AA da shvati prirodu i svrhu krivičnog postupka, da razume pojedine procesne radnje i njihove posledice i da sam ili uz pomoć branioca vrši svoju odbranu, o ovoj činjenici davali mišljenja u skladu sa stanjem duševnog zdravlja okrivljenog u momentu obavljanja veštačenja, dakle, u različitim vremenskim periodima, a prvostepeni sud je kako na osnovu ovih, tako i na osnovu kasnije obavljenih veštačenja i konačno na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka dr VV1 do VV5 od 28.11.2012. godine, a koji je dr VV3 obrazložila na glavnom pretresu dana 11.02.2013. godine, kada je zajedno sa dr VV5 izvršila i neposredan pregled okrivljenog AA, utvrdio da je ovaj okrivljeni sposoban da shvati prirodu i svrhu krivičnog postupka, da razume pojedine procesne radnje i njihove posledice i da sam i uz pomoć svog branioca vrši svoju odbranu.

Osim toga, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, a suprotno iznetim žalbenim navodima branioca okrivljenog AA, prvostepeni sud je pravilnom ocenom izvedenih dokaza, a pre svega na osnovu odbrane sada osuđenog AA8 iz prethodnog postupka od 05.06.2007. godine i od 20.06.2007.godine, te izvedenih pismenih dokaza pravilno utvrdio da je okrivljeni AA bio svestan da je radnjama za koje je prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio da ih je preduzeo i to nabavkom vozila, prevozom oružja, municije i drugog materijala iz Novog Pazara do sela -, skrivanja-zakopavanja većeg broja buradi na imanju svog oca AA0 u selu _, imajući u vidu pri tom brojnost i značaj radnji, kao i ulogu okrivljenog, koja se između ostalog ogledala u rukovanju tzv. velikom eksplozivnom napravom koja mu je planom udruženja za napad dana 03.03.2007. godine bila dodeljena zajedno sa osuđenima AA1 do AA6 i sada pokojnim AA7 stvarao i stvorio udruženje lica radi vršenja krivičnog dela terorizma iz člana 312 Krivičnog zakonika, a što je i hteo, pri čemu, po oceni ovoga suda, a suprotno žalbenom navodu branioca okrivljenog stanje bitno smanjene uračunljivosti okrivljenog in tempore criminis ne isključuje mogućnost formiranja direktnog umišljaja kod okrivljenog u odnosu na preduzete inkriminisane krivično-pravne radnje, već samo stanje neuračunljivosti isključuje mogućnost formiranja umišljaja.

Kako je, sledstveno iznetom, po oceni ovoga suda, prvostepeni sud u obrazloženju ožalbene presude dao jasne, dovoljne i neprotivrečne razloge o tome da je okrivljeni AA, a shodno napred navedenim nalazima i mišljenjima veštaka, bio sposoban da shvati prirodu i svrhu krivičnog postupka, da razume pojedine procesne radnje i njihove posledice i da sam i uz pomoć branioca, vrši svoju odbranu, a takođe je u obrazloženju pobijane presude takve razloge dao i o tome da je okrivljeni AA u kritičnom periodu u stanju bitno smanjene uračunljivosti sa sada osuđenima AA1 do AA6 i sada pokojnim AA7 stvorio udruženje lica radi vršenja krivičnog dela terorizma iz člana 312 Krivičnog zakonika, to Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje suprotne žalbene navode branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 sta 2 tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku isticanjem da su u obrazloženju ožalbene presude o ovim odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja izostali jasni i neprotivrečni razlozi, ocenjuje neosnovanim.

Pobijajući prvostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i s tim u vezi zbog povrede krivičnog zakona branilac okrivljenog AA žalbom ukazuje da nema dokaza da je ovaj okrivljeni zajedno sa osuđenima AA1 do AA6 i sada pokojnim AA7 u kritičnom periodu stvorio udruženje lica radi vršenja krivičnog dela terorizma iz člana 312 Krivičnog zakonika i da je postupajući po pravilima interne kontrole i po unapred utvrđenim zadacima i ulozi radi sticanja verske i političke moći preduzimao unapred planirane opšte opasne radnje u nameri da ugrozi bezbednost Republike Srbije, stajući na stanovište da je okrivljeni preduzeo pripremne radnje za izvršenje krivičnog dela terorizma iz člana 312 Krivičnog zakonika, odnosno da je ovo krivično delo ostalo u pokušaju, a da je od izvršenja radnji opisanih pod tačkom I-4 izreke pobijane presude dobrovoljno odustao, zbog čega se, prema stavu branioca izraženog u izjavljenoj žalbi, u odnosu na ove radnje ima primeniti institut dobrovoljnog odustanka.

Iznete žalbene navode Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje ocenjuje neosnovanim.

Naime, po oceni ovoga suda prvostepeni sud je na osnovu dokaza koje je izveo i pravilno ocenio, nesumnjivo utvrdio činjenično stanje opisano u izreci pod tačkom I-1, I-2, I-3 i I-4 pobijane presude. Tako, činjenicu da je okrivljeni AA zajedno sa osuđenima AA1 do AA6 i sada pokojnom AA7 radnjama koje je preduzeo započeo i stvorio udruženje lica radi vršenja krivičnog dela terorizma, kao i da je preduzeo radnje u okviru planirane aktivnosti udruženja, prvostepeni sud je pravilno utvrdio pre svega na osnovu odbrane sada osuđenog AA8 iz prethodnog postupka od 05.06.2007. godine i od 20.06.2007. godine. Odbranu sada osuđenog AA8 iz prethodnog postupka od 05.06.2007. godine kada je naveo između ostalog, da ga je jedne večeri krajem decembra meseca 2006. godine sada osuđeni AA3 upitao da li bi učestvovao u ubistvu OO, na šta je on odgovorio da bi, te da mu je AA3 nakon dva do tri dana nakon toga rekao da se nije šalio i da su kod njega bili AA1, AA7, AA2 i AA4 koji su mu i predložili da sa njima učestvuje u tom poduhvatu, da mu je AA3 u jednom razgovoru rekao da je plan da jedna grupa ubije OO, a da druga istovremeno napadne zgradu SUP-a u Novom Pazaru, da ga je polovinom februara meseca 2007. godine pozvao AA3 i rekao mu da dođe kod njega, što je on i učinio, nakon čega su kod AA3 stigli i AA2 i AA9, pa su se sva četvorica odvezli u naselje _ gde su na jednom mestu u šumi zakopali jedno prazno bure, a da je i naredne dve večeri učestvovao u zakopavanju još dva bureta, dok ga je nekoliko dana nakon toga Fuad Hodžić poveo, kao i Hot Adnana i pokazao im gde su on i braća AAA5, AA5 i AA7 zakopali još nekoliko buradi na Parničkom brdu iznad Novog Pazara, da je u narednom periodu AA3 prvo doneo kod njega u dva džaka jednu automatsku pušku “Crvena zastava”, zatim jedan puškomitraljez, a nakon toga i municiju 7,62 mm koju je on nakon toga prepakivao u manje pakete i čuvao u podrumu kuće, kao i odbranu sada osuđenog AA8 iz prethodnog postupka od 20.06.2007. godine, u kojoj je naveo da mu je ovu municiju zapravo doneo AA9, svojim putničkim vozilom marke “Lada”, a da su dva dana nakon toga kod njega došli AA3, AA5 i AA, da bi AA preuzeo tu municiju i sklonio kod sebe u selo gde živi, pri čemu su se dovezli belom “Ladom Nivom” pančevačkih registarskih oznaka, te da su se tom prilikom, kada je AA prevozio municiju u selo gde živi on i AA3 putničkim vozilom “Lada” vozili ispred njega, da bi mogli da ga upozore ako negde vide policiju i da su u tu svrhu imali jedan toki-voki, dok se drugi toki-voki aparat nalazio kod AA i AA5, koji su se kretali u džipu “Lada Niva”, da je AA5, kada su stigli do Sjenice napustio džip i prešao u vozilo kod njega i AA3, a da se AA odvezao u pravcu sela _ gde živi, da mu je poznato da dok su AA3 i AA1 boravili na lokaciji gde su postavili prvi šator da ih je obilazio AA “Ladom Nivom” i donosio im hleb, s obzirom da je AA1 bio u bekstvu sa izdržavanja kazne zatvora a da iz priče svih njih zna da je AA pomagao AA1 i AA3 da naprave bombu (tzv. “veliku eksplozivnu napravu”) za koju je on, po nalogu AA3 pripremao komade armature, da je zajedno sa bratom _, braćom AAA5, AA4 i AA6 dana 02.03.2007. godine uveče otišao na planinu Ninaju, a da su usput sreli AA koji je vozio belu “Lada Nivu”, da su AA3 i AA1 postavili dva šatora, da su u jedan šator otišli AA1, AA7, AA3 i AA da razrade plan za akciju grupe, dok su ostali spavali u drugom šatoru, dok su on i njegov brat _ spavali u “Ladi Nivi” koju je vozio AA, da je sutradan u subotu dana 03.03.2007. godine AA1 saopštio plan akcije koju je trebalo izvesti te večeri, a plan je bio da jedna grupa, u kojoj su bili AA1, AA3 i AA4 napadne vozilo OO zoljama u trenutku kada on sedne u džip, pošto su znali da OO igra mali fudbal u hali sportova od 20,00 do 21,00 čas, a da je ostatak grupe trebalo da bude raspoređen u belu “Ladu Nivu” gde je trebalo da budu _, AA6 i AA5, a u džipu “Nisan” je trebalo da budu AA, AA2, AA7 i AA8 koji su trebali da napadnu zgradu policije u Novom Pazaru, koji napad je trebalo da izgleda tako što bi on i AA2 otvorili vatru na portirnicu zgrade policije, dok su AA7 i AA trebali da otvore vatru po kancelarijama u prizemlju a da AA7 ubaci eksplozivnu napravu koja je bila napravljena u čaši u kancelarije na prvom spratu zgrade policije, a da AA veliku eksplozivnu napravu postavi u portirnicu policije te da su se te večeri, shodno ovom planu i naoružani automatskim puškama, a neki i ručnim bombama u tri vozila odvezli u Novi Pazar i zauzeli pozicije, ali da je AA1 naknadno otkazao napad i naredio povlačenje na Ninaju zbog pojavljivanja policije ispred zgrade hale sportova u Novom Pazaru, da su se u narednim danima dogovarali o daljim koracima, a da su dana 16.03.2007. godine odlučili da odustanu od svake akcije, kao i da zna da je AA lično zakopavao opremu, jer mu je AA3 jednom prilikom rekao da je AA sam zakopao 17 buradi, a da njih toliko ne može tri bureta, prvostepeni sud je, pravilno, kao istinitu prihvatio, budući da ovakva odbrana sada osuđenog AA8 koja sadrži veliki broj detalja o razgovorima, planovima i delatnosti grupe i njenih članova potvrđena i izvedenim pismenim dokazima, a upravo je sada osuđeni AA8 ukazao na lokacije na kojima su prilikom uviđaja dana 11.06.2007. godine pronađeni oružje, municija, hrana i drugo, a što je opisano u zapisniku o uviđaju i potkrepljeno video snimkom i sačinjenom fotodokumentacijom, pa kako je sada osuđeni AA8 u svojoj odbrani iz prethodnog postupka tačno pokazao lokacije na kojima je bilo zakopano oružje i drugi materijal, pravilno prvostepeni sud njegovu izmenjenu odbranu sa glavnog pretresa od 07.04.2008. godine nije prihvatio.

Takođe, odbranu sada osuđenog AA8 iz prethodnog postupka od 05.06.2007. godine i od 20.06.2007. godine, prvostepeni sud je, pravilno, kao istinitu prihvatio nalazeći da je ista potvrđena kako odbranom sada osuđenog AA0, oca AA datu pred istražnim sudijom dana 18.04.2007. godine u kojoj je, između ostalog, naveo da mu je njegov najmlađi sin, ovde okrivljeni AA jednog dana krajem februara ili početkom marta meseca 2007. godine rekao da je vozilo kojim se dovezao i to “Lada Niva” pančevačkih registarskih tablica kupio u Novom Pazaru za 3.000 evra, da je dana 16.03.2007. godine AA sa svojom ženom AAŽ krenuo kod njene sestre u selo Guče, te da su ga te večeri sreli rođaci i rekli mu da se policija raspituje za njegovu kuću, da se, pošto se uplašio da je AA imao saobraćajni udes uputio u Sjenicu u policijsku stanicu, gde su mu prvo rekli da je AA imao problem sa autom, a kasnije je čuo da im je pobegao, ali nije znao da li automobilom ili peške, da se vratio kući, da je sutra ujutru došla policija, te da su zajedno otišli do dela imanja na potezu zvanom Krš, gde su već bili policajci, koji su otvorili kolibe, zatim su pregledali zemlju iza koliba i iskopali su neku burad u kojoj je bilo razne robe, hrane, veša, municije, zbog čega se on iznenadio jer nije znao da je to zakopano na njegovom imanju, da ne zna kada je poslednji put AA bio na tom potezu ali da ne spori da je AA tamo odlazio, tako i izvedenim pismenim dokazima i to zapisnikom o uviđaju istražnog sudije Opštinskog suda u Sjenici Kri.br.21/07 i potvrdom o privremeno oduzetim predmetima PS Sjenica od 17.03.2007. godine iz kojih proizilazi da su kod letnjih stanova u blizini jednog objekta u obliku šupe izgrađenog od daske u dva plastična bureta koja su bila zakopana u zemlji, u kolibi od pruća, u dograđenom delu porodične kuće u selu _, u kući AA0 u _ i u garaži AA0 pronađeni predmeti i to oružje, municija, vojna oprema, hrana, medicinska sredstva i ostalo, a koji dograđeni deo kuće je prema navodima odbrane sada osuđenog AA0 koristio njegov sin, ovde okrivljeni AA.

Činjenicu da je okrivljeni AA, zajedno sa osuđenima AA1 i AA3 započeo izradu eksplozivne naprave velike razorne moći težine 20,90 kilograma, koja je sadržavala sve sastavne elemente jedne eksplozivne naprave pravilno je prvostepeni sud utvrdio na osnovu odbrane sada osuđenog AA8, a takođe je iz odbrane osuđenog AA8 utvrdio da je okrivljeni AA imao znanja u vezi sa rukovanjem ovom napravom.

Činjenicu da je upravo okrivljeni AA trebao da dana 03.03.2007. godine navedenu napravu postavi u portirnicu zgrade policije u Novom Pazaru, po stvorenom planu napada na policijsku stanicu, o čemu je doneta konačna odluka u okviru plana udruženja, kao i odluka da se istovremeno liši života OO, u kom cilju su se osuđeni opremili automatskim puškama, ručnim bombama i sa dve eksplozivne naprave i u tri vozila u večernjim časovima dana 03.03.2007. godine, pošto su imali informaciju da OO igra fudbal od 20,00 do 21,00 čas u Hali sportova u Novom Pazaru, zbog čega su se uputili u Novi Pazar i raspodelili na odgovarajuće lokacije, sa planom da kada OO sedne u džip isto vozilo gađaju „zoljama“, a da članovi udruženja iz druga dva vozila istovremeno napadnu zgradu Policijske uprave u Novom Pazaru, pri čemu do realizacije ovog plana nije došlo jer je sada osuđeni AA3, koji je bio u grupi koja je trebala da liši života OO, primetio prisustvo policije, zbog koje ne bi bilo moguće na bezbedan način pristupiti realizaciji plana, nakon čega su se po naređenju osuđenog AA1 povukli u naselje Paralovo, prvostepeni sud je pravilno utvrdio na osnovu napred interpretirane odbrane sada osuđenog AA8, kao i iskaza svedoka OO koji je naveo da na rekreaciju ide subotom i ponedeljkom u večernjim časovima od 8 ili pola 9.

Činjenicu da je okrivljeni AA zajedno sa osuđenima AA4 i AA2 za potrebe udruženja početkom februara meseca 2007. godine kupio terensko vozilo „Lada Niva“ prvostepeni sud je pravilno utvrdio na osnovu odbrane sada osuđenog AA0, koji je u istoj naveo da se okrivljeni jednog dana vozilom „Lada Niva“ pančevačkih registarskih oznaka dovezao, a za koje vozilo mu je rekao da ga je kupio u Novom Pazaru, te na osnovu odbrana sada osuđenih AA8 i AA4, te iskaza svedoka SS i pismenih dokaza navedenih na str. 24 pasus treći obrazloženja pobijane presude.

I po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje pravilno je prvostepeni sud našao da je ovim dokazima obesnažena odbrana okrivljenog AA u kojoj je isti težio da se distancira od bilo kakvih saznanja o postojanju udruženja koje je formirano radi vršenja krivičnog dela terorizma, a samim tim i od učešća u aktivnostima udruženja, kao i od poznanstava sa većinom saokrivljenih, sada osuđenih lica, kao i da mu ništa nije poznato u vezi kupovine vozila „Lada Niva“.

O tome se prvostepeni sud u obrazloženju ožalbene presude detaljno izjasnio interpretirajući, analizirajući i dajući ocenu izvedenih dokaza, pravilno nalazeći da je na osnovu istih nesumnjivo utvrđeno da je okrivljeni AA zajedno sa sada osuđenima AA1 do AA6 i sada pokojnim AA7 od kraja decembra meseca 2006. godine do sredine februara meseca 2007. godine radnjama koje je preduzeo i to nabavkom vozila, prevozom oružja, municije i drugog materijala iz Novog Pazara do sela _, skrivanja – zakopavanja većeg broja buradi na imanju svog oca AA0 u selu _, imajući u vidu, dakle, brojnost i značaj radnji, kao i značaj uloge koja mu je dodeljena za napad planiran za 03.03.2007. godine stvarao i stvorio udruženje lica radi vršenja krivičnog dela terorizma, dok su pripadnici navedenog udruženja postali sada osuđeni AA8, AA88, BB, AA9 i BB1, te da je u okviru unapred utvrđenih zadataka i uloga preduzeo radnje izvršenja krivičnog dela koje su opisane u izreci pobijane presude u nameri ugrožavanja bezbednosti Republike Srbije, do čega bi nesumnjivo dovela realizacija planova udruženja u vidu ubistva OO, kao istaknutog čelnika verske zajednice i istovremenog napada na zgradu Policijske uprave u Novom Pazaru, uz izazivanje eksplozija i upotrebu automatskog oružja i ručnih raketnih bacača „zolja“, a u cilju sticanja verske i političke moći, što je prvostepeni sud pravilno na nesumnjiv način utvrdio iz delovanja udruženja, osnova po kome su se okrivljeni i sada osuđena lica udružila, njihovog nespornog ideološkog usmerenja, na šta ukazuje i video materijal pronađen kod okrivljenog i kod osuđenih, te iskaza svedoka OO.

S obzirom na izneto, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, suprotne žalbe navode branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje da nema dokaza da je ovaj okrivljeni zajedno sa sada osuđenima AA1 do AA6 i sada pokojnim AA7 u kritičnom periodu preduzeo radnje stvaranja i stvorio udruženje lica radi vršenja krivičnog dela terorizma iz člana 312 Krivičnog zakonika, te da je, postupajući po pravilima interne kontrole i po unapred utvrđenim zadacima i ulogama, radi sticanja verske i političke moći, preduzimao unapred planirane opšteopasne radnje u nameri ugrožavanja bezbednosti Republike Srbije, ocenjuje neosnovanim.

Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni AA inkriminisane krivično-pravne radnje u pitanju, u stanju bitno smanjene uračunljivosti preduzeo sa direktnim umišljajem, budući da je bio svestan da je radnjama koje je preduzimao stvarao i zajedno sa navedenim osuđenima stvorio udruženje lica radi vršenja krivičnog dela terorizma iz člana 312 Krivičnog zakonika i da je, postupajući po pravilima interne kontrole i po unapred utvrđenim zadacima i ulogama, radi sticanja verske i političke moći bio spreman da sa sada osuđenim licima sa kojima je stvorio ovo udruženje kao i članovima istog izaziva eksplozije i preduzima druge opšteopasne radnje i druge akte nasilja i da na taj način izazove osećanje straha i nesigurnosti kod građana, a što je i hteo kako bi ostvario zabranjenu posledicu koja se ogleda u ugrožavanju bezbednosti Republike Srbije.

O tome je prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude dao jasne, dovoljne i argumentovane razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, kao drugostepeni, zbog čega se suprotni žalbeni navodi branioca okrivljenog AA kojima se osporava utvrđeni oblik krivice, pokazuju neosnovanim, kao i isticanje žalbom branioca ovog okrivljenog da stanje bitno smanjene uračunljivosti okrivljenog in tempore criminis isključuje mogućnost formiranja direktnog umišljaja kod okrivljenog u odnosu na preduzete inkriminisane krivično-pravne radnje u pitanju, budući da stanje bitno smanjene uračunljivosti okrivljenog ne isključuje mogućnost formiranja direktnog umišljaja kod istog u odnosu na preduzete inkriminisane krivično-pravne radnje, već tu mogućnost isključuje samo stanje neuračunljivosti, što konkretno nije slučaj, a kako je to već napred navedeno.

Prema tome, prvostepeni sud je pravilnom ocenom izvedenih dokaza potpuno i pravilno utvrdio sve činjenice koje su predmet dokazivanja, i to kako one od značaja za radnje izvršenja krivičnih dela u pitanju, tako i one koje se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog AA prema preduzetim radnjama i o tome je u obrazloženju pobijane presude dao jasne, iscrpne i neprotivrečne razloge koje, kao pravilne u svemu prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio krivični zakon kada je protivpravnu delatnost okrivljenog AA opisanu u izreci pobijane presude pravno kvalifikovao kao krivično delo udruživanja radi protivustavne delatnosti iz člana 319 stav 1 Krivičnog zakonika u vezi krivičnog dela terorizma iz člana 312 Krivičnog zakonika, pravilno nalazeći da, iako je nakon izvršenja krivičnog dela iz Krivičnog zakonika brisana odredba člana 312 (krivično delo terorizma) a da je istovremeno uvedeno krivično delo terorizma odredbom člana 391 Krivičnog zakonika, nije izvršena dekrimizacija radnji koje su okrivljenom stavljene na teret pa je, pravilnom primenom odredbe člana 5 Krivičnog zakonika radnje okrivljenog AA opisane u izreci pobijane presude pravno kvalifikovao kao krivično delo udruživanja radi protivustavne delatnosti iz člana 319 stav 1 Krivičnog zakonika u vezi krivičnog dela terorizma iz člana 312 Krivičnog zakonika i o tome je, kao i o zakonskim obeležjima tih krivičnih dela na str. 27, pasus četvrti obrazloženja pobijane presude dao dovoljne i pravilne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni, zbog čega se suprotni žalbeni navodi branioca okrivljenog AA kojima se prvostepena presuda pobija i zbog povrede krivičnog zakona pokazuju neosnovanim.

S tim u vezi, po oceni ovoga suda, bez osnova je isticanje žalbom branioca okrivljenog AA, da okrivljeni radnjama koje je preduzeo, a koje su opisane u izreci pobijane presude, nije ostvario zakonska obeležja krivičnog dela terorizma iz člana 312 Krivičnog zakonika, ovo zbog toga što krivično delo udruživanje radi protivustavne delatnosti iz člana 319 Krivičnog zakonika predstavlja samostalnu inkriminaciju i radnja se sastoji u stvaranju grupe ili drugog udruženja lica radi vršenja krivičnih dela i člana 305-310 i člana 312-314 KZ-a, dakle, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je okrivljeni sa ostalim licima, sada osuđenim, stvorio udruženje radi vršenja krivičnog dela terorizma iz člana 312 KZ-a i za svoja činjenična i pravna zaključivanja je dao detaljne i neprotivurečne razloge, koje u svemu prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, a izneti žalbeni navodi branioca okrivljenog su neosnovani, i mogli bi biti osnovani samo da je započeto izvršenje radnji krivičnog dela terorizma, u kom slučaju bi došlo do primene principa supsidiriteta, dakle, postojalo bi samo krivično delo terorizma, pa kako je nesporno utvrđeno da radnje izvršenja krivičnog dela terorizma nisu započete, to ostaje samo biće krivičnog dela udruživanja radi protivustavne delatnosti iz člana 319 KZ-a, a da su započete radnje izvršenja krivičnog dela terorizma onda bi bilo mesta oceni da li radnje optuženog AA predstavljaju pripremne radnje ili ulaze u sastav radnji izvršenja, pa kako to nije slučaj, to su ovi žalbeni navodi branioca okrivljenog od strane Apelacionog suda ocenjeni neosnovanim.

Takođe, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, sledom iznetog u prethodnom stavu, neosnovanim ocenjuje i žalbeni navod branioca okrivljenog AA, da je okrivljeni od izvršenja inkriminisanih krivično-pravnih radnji opisanih pod tačkom I-4 izreke pobijane presude dobrovoljno odustao, zbog čega se, prema stavu branioca u odnosu na ove radnje ima primeniti institut dobrovoljnog odustanka, budući da je odredbom člana 32 stav 1 Krivičnog zakonika propisano da se izvršilac koji je pokušao izvršenje krivičnog dela, ali je dobrovoljno odustao od daljeg preduzimanja radnje izvršenja ili je sprečio nastupanje posledice, može osloboditi od kazne, dok je stavom 2 označenog člana propisano da se odredba stava 1 tog člana neće primeniti ukoliko učinilac krivično delo nije dovršio zbog okolnosti koje onemogućavaju ili znatno otežavaju izvršenje krivičnog dela, ili zbog toga što je smatrao da takve okolnosti postoje. Naime, prvostepeni sud je okrivljenog oglasio krivim za krivično delo udruživanje radi protivustavne delatnosti iz člana 319 u vezi člana 312 KZ i nesporno je utvrđeno da je okrivljeni sa ostalim osuđenima izvršio ovo krivično delo i da radnje terorizma nisu započete, pa sledom toga, krivično delo udruživanje radi protivustavne delatnosti je svršeno tako da nema mesta primeni instituta dobrovoljnog odustanka.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, koja se žalbom Tužioca za organizovani kriminal pobija kao blaga, a žalbom branioca okrivljenog AA kao stroga, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud, pre svega, potpuno i pravilno utvrdio sve okolnosti koje u smislu odredbe člana 54 Krivičnog zakonika utiču da kazna bude manja ili veća. S tim u vezi, pravilno je prvostepeni sud kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog AA cenio činjenicu da je isti porodičan čovek, da je otac četvoro maloletne dece, da ranije nije osuđivan i da je krivično delo izvršio u stanju bitno smanjene uračunljivosti, dok je pravilno kao otežavajuće okolnosti na njegovoj strani cenio stepen ugrožavanja zaštićenog dobra, odnosno činjenicu da je u okviru plana udruženja bio predviđen napad na poglavara jedne verske zajednice u Republici Srbiji i to na OO, kao i na zgradu Policijske stanice u Novom Pazaru, koji napad bi svakako doveo do gubitka života i povređivanja većeg broja lica, razaranja u velikom obimu i značajnog ugrožavanja bezbednosti Republike Srbije, do čega nije došlo samo sticajem okolnosti.

Međutim, po oceni ovoga suda, osnovano se žalbom branioca okrivljneog AA ukazuje da prvostepeni sud utvrđenim olakšavajućim okolnostima na strani okrivljenog AA nije dao adekvatan značaj, zbog čega je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, uvažio žalbu branioca okrivljenog AA u delu odluke prvostepenog suda o kazni i u ovom delu preinačio prvostepenu presudu, tako što je ovog okrivljenog, zbog krivičnog dela udruživanja radi protivustavne delatnosti iz člana 319 stav 1 Krivičnog zakonika u vezi krivičnog dela terorizma iz člana 312 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru, a kako je sve to dato u izreci ove presude.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, ovako odmerena kazna zatvora okrivljenom AA, u trajanju od četiri godine i šest meseci, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru, srazmerna je stepenu njegove krivice i nužna da izrazi društvenu osudu za krivično delo u pitanju, ali i dovoljna za ostvarenje u članu 42 Krivičnog zakonika propisane svrhe kažnjavanja. Stoga su žalba i napred izneti žalbeni predlog Tužioca za organizovani kriminal u delu odluke o prvostepenog suda o kazni, ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, po oceni ovoga suda, pravilno je prvostepeni sud, imajući u vidu da iz nalaza i mišljenja Komisije sudskih veštaka od 28.11.2012. godine proizilazi da je okrivljeni u vreme izvršenja dela bio u stanju bitno smanjene uračunljivosti, zbog čega su veštaci predložili da se prema okrivljenom, koji boluje od duševne bolesti vrste paranoidne shizofrenije, izrekne mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, radi otklanjanja utvrđene ozbiljne opasnosti da okrivljeni učini slično ili teže krivično delo prema istome, pravilnom primenom odredbe člana 81 stav 1 Krivičnog zakonika, izrekao meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, koja ima trajati dok za njom postoji potreba, a vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi uračunaće se u vreme trajanja izrečene kazne i o tome je u obrazloženju pobijane presude dao jasne, iscrpne i argumentovane razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, kao drugostepeni.

Sledstveno iznetom, dakle, imajući u vidu da se i po oceni ovoga suda ozbiljna opasnost da okrivljeni učini slično ili teže krivično delo ne može otkloniti psihijatrijskim lečenjem okrivljenog na slobodi, a kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, suprotne žalbene navode branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo mesta izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi prema okrivljenom, kao i predlog iznet u žalbi branioca okrivljenog AA, da ovaj sud prema ovom okrivljenom izrekne meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja na slobodi iz člana 82 Krivičnog zakonika, ocenjuje neosnovanim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 459 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku i odredbe člana 457 Zakonika o krivičnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je odlučio kao u izreci ove presude.


Zapisničar       Predsednik veća-sudija
Jelena Petković-Milojković, s.r.    Veroljub Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić
 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)