Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.11.2010.

Kž1 Po1 19/10


REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 19/2010
Dana 25.11.2010. godine
B e o g r a d


U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Savića, predsednika veća, Milimira Lukića i Aleksandre Zlatić, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Marine Barbir, kao zapisničara, u krivičnom predmetu osuđenog AA i dr., zbog krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 3 u vezi sa stavom 2 u saizvršilaštvu u vezi člana 33 KZ i dr., odlučujući o žalbi osuđenog BB, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Kv.Po1 br.1416/10 (K.Po1 br.52/10-K.P.br.15/05) od 22.10.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 25.11.2010. godine, doneo je

P R E S U D U


ODBIJA SE kao neosnovana žalba osuđenog BB, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kv.Po1 br.1416/10 (K.Po1 br.52/10-K.P.br.15/05) od 22.10.2010. godine, se POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kv.Po1 br.1416/10 (K.Po1 br.52/10-K.P.br.15/05) od 22.10.2010. godine, odbijen je kao neosnovan podnesak naslovljen kao molba za smanjenje kazne okrivljenog BB od 16.08.2010. godine, koji se ima smatrati zahtevom za preinačenje pravosnažne presude ovog suda K.Po1 br.52/10 (K.P.br.15/05) od 12.03.2007. godine, bez ponavljanja krivičnog postupka.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio osuđeni BB, ne navodeći posebno zakonski osnov pobijanja prvostepene presude, međutim, iz teksta žalbe se može zaključiti da istu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s predlogom da se žalba uvaži.

U podnesku Ktž.br.294/10 od 23.11.2010. godine, Tužilac za organizovani kriminal predložio je da se žalba osuđenog BB odbije kao neosnovana.

Razmatrajući spise predmeta i pobijanu presudu, a po oceni navoda iznetih u žalbi osuđenog, kao i mišljenja nadležnog tužioca, Apelacioni sud u Beogradu je, u sednici veća održanoj dana 25.11.2010. godine, našao:

žalba je neosnovana.

Prilikom donošenja prvostepene presude nisu učinjene, niti prvostepena presuda sadrži one bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a ni povrede krivičnog zakona, na koje žalbeni sud pazi po službenoj dužnosti u smislu člana 380 ZKP.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno našao da su činjenice na koje se osuđeni pozvao u zahtevu već bile predmet ocene prilikom odmeravanja kazne u toku prvostepenog postupka, odnosno da okolnosti koje osuđeni navodi nisu nove okolnosti, već su postojale prilikom odmeravanja kazne, a po svom karakteru nisu takve da bi očigledno dovele do blaže kazne od izrečene, u smislu člana 405 stav 1 tačka 4 ZKP, pa je zahtev osuđenog odbijen kao neosnovan.

Naime, prema obrazloženju presude K.P.br.15/05 od 12.03.2007. godine, stoji da je prilikom ocene odbrane optuženog BB sud imao u vidu i nalaz i mišljenje stalnih sudskih veštaka dr VV i VV1, kao i njihove izjave na glavnom pretresu, u kojima su, između ostalog, naveli da kod optuženog ne postoje medicinski razlozi zbog kojih sud ne bi mogao da komunicira s njim, već da je to njegov izbor ponašanja, kao što je to bio i prilikom obavljanja dopunskog veštačenja, a što sve ne proizilazi ni iz kakve duševne bolesti optuženog, a da je sposobnost optuženog da shvati značaj svog dela, kao i mogućnost da upravlja svojim postupcima bila smanjena, ali ne bitno. Okolnost da je okrivljeni porodičan čovek, otac dvoje maloletne dece, prvostepeni sud je imao u vidu prilikom odlučivanja o kazni, pa je pravilan zaključak prvostepenog suda da su okolnosti na koje se osuđeni poziva u zahtevu za preinačenje pravosnažne presude K.P.br.15/05 od 12.03.2007. godine već postojale prilikom odmeravanja kazne, a po karakteru nisu takve da bi očigledno dovele do blaže osude.

Stoga Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim navode žalbe osuđenog, kojima ponavlja navode iz podnetog zahteva – molbe, s obzirom da je prvostepeni sud o navedenim okolnostima već dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Navodi žalbe okrivljenog koji se tiču postupka za izdavanje osuđenog lica ne predstavljaju predmet odlučivanja drugostepenog suda povodom žalbe na konkretnu presudu. Subjektivni utisak osuđenog da mu je zdravlje znatno pogoršano, bez adekvatnih dokaza u prilog navedenom, ne predstavlja okolnost koja bi bila od uticaja na drugačije odlučivanje u konkretnoj krivičnopravnoj stvari.

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je na osnovu člana 388 ZKP odlučio kao u izreci.

Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Barbir s.r. Zoran Savić s.r.


Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)