Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.01.2013.

Kž1 Po1 19/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 19/12
Dana 30.01.2013. godine
B E O G R A D

 

U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, Mirjane Popović, Duška Milenkovića, Veroljuba Cvetkovića i Nade Zec, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Irenom Jušković, kao zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 3 u vezi stava 2 KZ, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA, adv. AB, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K.Po1 br. 55/11 od 10.07.2012. godine, nakon održane javne sednice veća u smislu odredbe člana 447 ZKP, dana 30. januara 2013. godine, doneo je


P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, adv. AB, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K.Po1 br. 55/11 od 10.07.2012. godine, POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e


Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br. 55/11 od 10.07.2012. godine, na osnovu odredbe člana 478 stav 3 ZKP, prema okrivljenom AA određeno je da se ostavlja na snazi presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja KP.br. 8/06 od 26.10.2007. godine, potvrđena presudom Vrhovnog suda Srbije, Posebno odeljenje Kž1 OK.br. 8/08 od 23.01.2009. godine, kojom je okrivljeni AA osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 3 u vezi stava 2 KZ.

U izrečenu kaznu zatvora uračunato je vreme koje je okrivljeni AA proveo na izdržavanju kazne od 09.02.2011. godine do 31.08.2011. godine i u pritvoru od 31.08.2011. godine do 22.11.2011. godine.

O troškovima krivičnog postupka sud će naknadno odlučiti posebnim rešenjem.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA, adv. AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede Krivičnog zakonika i odluke o kazni, sa predlogom da se ožalbena presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, te da na sednicu drugostepenog veća budu pozvani okrivljeni i njegov branilac.

Tužilac za organizovani kriminal u podnesku Ktž.br. 60/12 od 01.11.2012. godine predložio je da Apelacioni sud u Beogradu odbije kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog AA, adv. AB izjavljenu protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br. 55/11 od 10.07.2012. godine.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje održao je javnu sednicu veća, dana 30.01.2013. godine, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal i okrivljenog AA, a u odsustvu branioca okrivljenog adv. AB1, uredno pozvanog, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom, koju je ispitao u smislu odredbe člana 451 ZKP i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog izjašnjenja Tužioca za organizovani kriminal, datog u napred navedenom podnesku, našao:

Žalba je neosnovana.

Po oceni ovoga suda prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, na koje se ukazuje u izjavljenoj žalbi branioca okrivljenog, a kojima se ističe da je ožalbena presuda nepravilna i nezakonita, jer je izreka presude u protivrečnosti izvedenim dokazima, te nikako nije mogla biti osuđujuća.

Ovo stoga što je, nasuprot iznetim žalbenim navodima, prvostepeni sud na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih dokaza, koji su bliže označeni u obrazloženju prvostepene presude, a u sklopu iznete odbrane okrivljenog, pravilno i u potpunosti utvrdio sve činjenice, kako one koje čine obeležja krivičnog dela u pitanju, tako i činjenice i okolnosti koje se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema učinjenom delu. Takođe, izreka pobijane presude je jasna i razumljiva i sadrži sve ono što u smislu odredbi ZKP treba da sadrži, dok se uvidom u spise predmeta utvrđuje da ne postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika u pogledu svih onih okolnosti koje su relevantne za odlučivanje u ovoj krivično-pravnoj stvari.

Po oceni ovoga suda, neosnovani su navodi žalbe branioca okrivljenog kojima se ističe da se prvostepeni sud nije potrudio da pronađe svedoke SS i SS1, obzirom da su svedoci SS i SS1 bili dostupni organima suda, pa iskaze ovih svedoka prvostepeni sud nije smeo da uvaži, pogotovo jer je svedok SS iskaz dao u svojstvu okrivljenog, bez prisustva okrivljenog AA, tako da je sud morao naći način da ga ispita u svojstvu svedoka pod zakletvom, pa tek onda takav dokaz koristiti kao relevantan za presuđenje i opredeljivanje krivice okrivljenog AA. Ovo stoga što iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud u više navrata pokušao da obezbedi prisustvo svedoka SS1 i svedoka SS, te njihovo prisustvo nije moglo biti obezbeđeno, obzirom da se za svedoka SS vraćao poziv sa naznakom da se odselio sa navedene adrese, a proverom preko policije utvrđeno je da se nalazio u Bosni poslednjih godinu dana, da je dolazio u Srbiju tri puta za to vreme i da je nepoznato kada i da li će dolaziti u Srbiju, dok je prvostepeni sud izdao naredbu za privođenje svedoka SS1, ali je obavešten od strane Policijske stanice Novi Pazar da ga nisu pronašli, da se po njihovom saznanju nalazi u Nemačkoj, te da naredba nije izvršena, a iz transkripta audio zapisa sa glavnog pretresa održanog dana 16.01.2012. godine proizilazi da je na saglasan predlog stranaka prvostepeni sud u nastavku dokaznog postupka shodno odredbi člana 406 stav 1 tačka 1 i 5 ZKP doneo rešenje da se izvrši uvid u zapisnik o ispitivanju svedoka SS1 iz istrage od 14.04.2006. godine (list 1226 do 1228) i sa transkripta sa glavnog pretresa održanog dana 23.01.2007. godine (list 37–73), te je izvršen uvid u iskaz osuđenog SS sa zapisnika od 16.03.2006. godine (list 579–582), sa zapisnika iz istrage od 17.03.2006. godine (list 621-627) i sa transkripta sa glavnog pretresa od 23.10.2007. godine (list 2-25), a na šta stranke nisu imale primedbe, pa kako je u svemu postupljeno u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, to su suprotni žalbeni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Žalbeni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka suprotno odredbi člana 16 stav 5 ZKP, obzirom da je odredio tri veštačenja glasa okrivljenog AA, a pri tome ni Tužilaštvo ni odbrana nisu imali predloga za novim veštačenjem su neosnovani, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu održanom dana 16.01.2012. godine zamenik TOK-a predložio dopunu dokaznog postupka određivanjem ponovnog forenzičnog veštačenja glasa i predložio da se veštačenje poveri veštaku VV, dok je dopisom TOK-a Kts.br. 4/06 od 06.04.2012. godine, s obzirom na kontradiktornost nalaza i mišljenja veštaka dr VV1 i prof. dr VV predloženo da sud, shodno odredbi člana 117 ZKP, odredi veštačenje glasa okrivljenog AA, koje će poveriti Elektrotehničkom fakultetu u Novom Sadu ili Nišu, s obzirom da veštaci koji su do tada veštačili u predmetu svoj nalaz i mišljenje nisu mogli da usaglase i da su isti profesori na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, pa bi eventualno veštačenje u toj ustanovi moglo dovesti u pitanje pristrasnost stručnjaka koji bi dao nalaz i mišljenje.

Žalbom branioca okrivljenog u suštini se pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, te se ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane prvostepenog suda i u suštini daje analiza dokaza koja je u suprotnosti sa utvrđenim činjeničnim stanjem od strane prvostepenog suda. Posebno se osporava ocena iskaza svedoka SS2 i SS3 i ističe da na osnovu izvedenih dokaza nije utvrđeno da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim, a posebno imajući u vidu da se ni punomoćnik oštećenih nije pridružio krivičnom gonjenju i nije istakao imovinskopravni zahtev.

Iznete žalbene navode sud je ocenio kao neosnovane, jer je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih svih dokaza, koje je cenio kako pojedinačno, tako i u međusobnoj povezanosti, a u sklopu iznete odbrane okrivljenog, pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje.

Naime, činjenično stanje u pobijanoj presudi, koje je istovetno kao u ranijoj presudi, prvostepeni sud je pravilno utvrdio, tako da se činjenično stanje u odnosu na okrivljenog AA u ponovljenom postupku nije promenilo. Što se tiče ocene odbrane okrivljenog, prvostepeni sud istu nije prihvatio, ocenivši je neubedljivom, nelogičnom i protivrečnom izvedenim dokazima, a u istoj je okrivljeni u potpunosti negirao izvršenje krivičnog dela za koje se tereti, te je naveo da je na molbu SS2 prevezao četiri lica od Ribarića do Novog Pazara uz naknadu od 50 evra, da se radilo o putnicima iz autobusa koji se pokvario, a potom da su to bili rođaci SS2 sa Kosova i da ih je prevezao do svedoka SS1, kako mu je to rekao SS2, kao i da SS2 poznaje iz grada, da nisu bili u telefonskoj komunikaciji, da SS3 poznaje, ali da sa njim nije ništa radio, a sa SS se čuo par puta u vezi nekih dukserica. Pravilno prvostepeni sud nije prihvatio ovakvu odbranu, obzirom da nije potkrepljena nijednim dokazom, te ni iskazima svedoka SS2, SS3 i osuđenog SS, a pri tome je svedok SS2 u svom iskazu naveo da je zamolio okrivljenog AA da izvrši prevoz četiri Albanca sa Kosova od autobusa koji se pokvario u Ribarićima, do autobuske stanice u Novom Pazaru, a da mu za to nije ništa platio, niti mu je rekao da lica odveze do SS1, jer ga ne poznaje, a koji iskaz je u suprotnosti sa odbranom okrivljenog AA, pa je pravilno prvostepeni sud zaključio da je ovakav iskaz iskonstruisan u cilju pogodovanja odbrani okrivljenog AA, a u suprotnosti je i sa drugim izvedenim dokazima, posebno snimljenim telefonskim razgovorima. U tom smislu neosnovani su navodi žalbe branioca okrivljenog da sud nije pravilno ocenio iskaze svedoka SS2 i SS3 koji su negirali umešanost okrivljenog AA u izvršenje krivičnog dela, imajući u vidu da pravilno prvostepeni sud gore naveden iskaz svedoka SS2 nije prihvatio, obzirom da je u suprotnosti sa snimljenim telefonskim razgovorima iz kojih proizilazi da je telefonskog kontakta između AA i SS3 bilo i to upravo u vezi realizacije plana prebacivanja i tranzita stranih državljana preko teritorije SCG i dalje preko državne granice, a analiza sadržine ovih razgovora ukazuje da su razgovori jasno definisani na ostvarenje tog zadatka i sadrže kratka uputstva i objašnjenja određene radnje, koja se odnosi na prebacivanje ljudi. Takođe, pravilno prvostepeni sud nije prihvatio iskaz svedoka SS3 u delu u kome je naveo da AA, sa kojim je inače bio u stalnoj telefonskoj komunikaciji nije okrivljeni AA, obzirom da je AA identifikovan kao jedan od sagovornika u snimljenim telefonskim razgovorima i da je preko brojeva mobilnih telefona navedenih u prvostepenoj presudi bio u kontaktu sa SS3. Stoga su i po oceni ovog suda identitet i učešće okrivljenog AA u radnjama izvršenja krivičnog dela za koje je oglašen krivim pouzdano dokazani. Pravilno je prvostepeni sud prihvatio i iskaz osuđenog SS, obzirom da je isti detaljno opisao saradnju sa okrivljenim AA, na koji način je vršio prihvat i prevoz lica po prethodnom dogovoru sa njim, kao i da je na ime obavljenog posla primio novac, a što je u saglasnosti sa telefonskim razgovorima i priznanicama koje su kod njega pronađene.

Dakle, činjenično stanje u odnosu na radnje koje je preduzimao okrivljeni AA, kao pripadnik organizovane kriminalne grupe, prvostepeni sud je pravilno utvrdio na osnovu iskaza osuđenog SS, svedoka SS3 i SS1, kao i potvrde o privremeno oduzetim predmetima od SS i SS3, a posebno snimljenih telefonskih razgovora, odnosno šematskog prikaza komunikacija preko mobilnih telefonskih aparata koje su ostvarili AA, SS4, SS5, SS2, SS, SS3, među sobom, a što ukazuje da su u periodu od 22.02.2006. godine do 15.03.2006. godine u stalnoj telefonskoj komunikaciji bili okrivljeni AA sa SS4, SS5 i SS3, zatim AA sa nepoznatim licem u Novom Pazaru, koje je koristilo telefon, za koji je utvrđeno da ga je koristio svedok SS1, što je potvrdio u svom iskazu, te SS2, SS i SS3. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da činjenica da je okrivljeni omogućio nedozvoljen tranzit i prebacivanje preko državne granice stranim državljanima, proizilazi iz iskaza svedoka SS6, SS7, SS8, SS9, SS10 i SS11, iz kojih je sud utvrdio da se radi o državljanima Republike Albanije, koji su van graničnog prelaza prešli granicu SCG, a identitet ovih lica utvrđen je na osnovu fotokopija putnih isprava, odnosno izvoda iz matične knjige rođenih, pa je sud pravilno zaključio da su i u ostalim slučajevima prebacivana lica strani državljani, iako njihov identitet nije utvrđen, jer se u suprotnom o prevozu i boravku ovih lica ne bi govorilo u šiframa i ne bi se nazivali "robom", "gajbama", "metrima“, niti bi se angažovali takozvani "čistači", što ukazuje da su učesnici bili svesni i znali da vrše nedozvoljen tranzit stranih državljana koja su ilegalno u SCG.

Žalbene navode branioca okrivljenog koji se odnose na veštačenje glasa i činjenicu da iz nalaza proizilazi samo verovatnoća da se radi o glasu okrivljenog AA, jer ni po jednom veštačenju nije utvrđeno da je glas sigurno njegov, ovaj sud je ocenio kao neosnovane. Ovo stoga što je prvostepeni sud prvo veštačenje glasa na snimljenim telefonskim razgovorima poverio sudskom veštaku dr VV1, koji je dao mišljenje da se sa velikom verovatnoćom može konstatovati da okrivljeni AA nije učesnik spornih telefonskih razgovora, dok je drugo veštačenje vršio veštak dr VV, koji je izneo generalno mišljenje da postoji visok stepen verovatnoće da je uzorke govora u osam spornih snimaka i uzorak nespornog govora AA izgovorio isti govornik AA, a sa manjim stepenom verovatnoće sličnosti ocenjena su dva sporna snimka iz razloga skromnog govornog materijala i nedovoljnog broja identifikovanih forenzičkih markera u njima, dok je treće veštačenje povereno Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, koji je odredio profesora dr VV2 i docenta dr VV4, sudske veštake, da izvrše ovo veštačenje, a koji su zaključili da je ishod poređenja glasa govornika "aa" sa spornih snimaka i nespornog glasa okrivljenog AA verovatna pozitivna identifikacija, odnosno da se sa značajnom verovatnoćom može potvrditi pretpostavka da glas govornika "aa" sa spornih snimaka pripada okrivljenom AA. U tom smislu je prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude jasno i neprotivrečno objasnio da je prihvatio mišljenje veštaka Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, kao i veštačenje dr VV, dok nije prihvatio mišljenje veštaka dr VV1, te je obrazložio da se razlike u mišljenjima veštačenja dr VV i veštaka FTN odnose se samo na ocenu stepena verovatnoće identifikacije govornika, koji je kod dr VV visok, a kod veštaka FTN značajan, ali su jedinstveni u oceni pozitivne identifikacije govornika, odnosno da glas govornika “aa” sa spornih snimaka pripada okrivljenom AA, te se ne može smatrati da se radi o suprotnim nalazima.

Dakle, imajući u vidu napred navedeno, po oceni ovoga suda prvostepeni sud je pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje, pa su suprotni žalbeni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani, a u žalbi se u suštini samo daje drugačija ocena izvedenih dokaza od one koju je dao prvostepeni sud, a koji su po oceni ovoga suda pravilno cenjeni, kako je to napred navedeno.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenog AA stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 3 u vezi stava 2 KZ, jer je utvrđeno da je okrivljeni u okviru organizovane kriminalne grupe po prethodnom dogovoru u cilju sticanja materijalne koristi u četiri navrata omogućio nedozvoljen prelaz državne granice i nedozvoljen tranzit kroz SCG za više stranih državljana, a što navodima žalbe branioca okrivljenog nije dovedeno u sumnju.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, a povodom izjavljene žalbe branioca okrivljenog, ovaj sud nalazi da je žalba branioca okrivljenog neosnovana.

Naime, prvostepeni sud je, odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog imao u vidu njegove porodične prilike, da je oženjen, otac jednog maloletnog deteta, neosuđivan, dok otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog nije našao, pa je pravilno, zadržavajući raniji stav suda o stepenu krivice i odgovornosti okrivljenog, te nastalim posledicama, utvrdio da kaznu zatvora u trajanju od 3 godine treba zadržati, u koju mu se uračunava vreme koje je okrivljeni AA proveo na izdržavanju kazne od 09.02.2011. godine do 31.08.2011. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru od 31.08.2011. godine do 22.11.2011. godine.

Po nalaženju ovoga suda, ovako odmerenom kaznom zatvora okrivljenom AA u potpunosti će se ostvariti svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42 Krivičnog zakonika i ista je u svemu u skladu sa težinom učinjenog krivičnog dela i stepenom krivice okrivljenog kao učinioca.

Kako je prvostepeni sud u obrazloženju presude za ovakvu svoju odluku dao jasne i uverljive razloge, koje je u svemu kao pravilne prihvatio i ovaj sud, to su žalbeni navodi branioca okrivljenog u ovom delu odbijeni kao neosnovani.

Sa svega napred navedenog, a na osnovu odredbe člana 457 Zakonika o krivičnom postupku, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar,      Predsednik veća-sudija,
Irena Jušković      Zoran Savić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)