Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.10.2013.

Kž1 Po1 19/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 19/13
Dana: 25.10.2013. godine
B E O G R A D


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudije Zorana Savića, predsednika veća, sudija Vučka Mirčića, Milene Rašić, Mirjane Popović i predsednika Apelacionog suda u Beogradu, sudije Duška Milenkovića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Stojanom Petrovićem, zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 4 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o žalbama Tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljenog AA1, advokata AB1, branioca okrivljenog AA, advokata AA2 i branioca okrivljenog AA3, advokata AB2, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K.Po1.br.53/12 od 14.03.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2013. godine, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Dragana Rajkovića, okrivljenog AA, njegovog branioca advokata AA2, branioca okrivljenog AA1, advokata AB1, a u odsustvu uredno obaveštenog AA3 i njegovog branioca advokata AB2, za koga se po zameničkom punomoćju javio advokat AA2, doneo je jednoglasno sledeću


P R E S U D U


Usvajanjem žalbi branioca okrivljenog AA, advokata AA2 i branioca okrivljenog AA1, advokata AB1, PREINAČAVA SE presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K.Po1.br.53/12 od 14.03.2013. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji – kazni, tako što Apelacioni sud u Beogradu, okrivljenom AA sa ličnim podacima kao u izreci prvostepeno presude, za izvršeno krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 4 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, a za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, u saizvršilaštvu u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, i 6 (šest) meseci, pa ga primenom člana 60 Krivičnog zakonika, kao i odredbe člana 4, 42, 43, 45, 50 i 54 Krivičnog zakonika, osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci, u koju kaznu zatvora će mu se u smislu odredbe člana 63 Krivičnog zakonika, uračunati vreme provedeno u pritvoru od 10.09.2010. godine, do 08.07.2011. godine, a okrivljenog AA1, zbog izvršenog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, u saizvršilaštvu u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, primenom odredbe člana 4, 42, 43, 45, 50 i 54 Krivičnog zakonika, osuđuje na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, u koju kaznu će mu se u smislu odredbe člana 63 Krivičnog zakonika uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 10.09.2010. godine, do 17.11.2011. godine, dok se žalbe branioca okrivljenog AA, advokata AA2 i branioca okrivljenog AA1, advokata AB1 u preostalom delu, kao i žalbe Tužioca za organizovani kriminal u osuđujućem delu i branioca okrivljenog AA3, advokata AB2 u celosti, ODBIJAJU kao neosnovane i navedena presuda u nepreinačenom delu POTVRĐUJE.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba Tužioca za organizovani kriminal, izjavljena na oslobađajući deo presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K.Po1.br.53/12 od 14.03.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e


Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K.Po1.br.53/12 od 14.03.2013. godine, okrivljeni AA, okrivljeni AA3 i okrivljeni AA1, oglašeni su krivim da su izvršili, i to: okrivljeni AA, krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 4 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, u saizvršilaštvu u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, okrivljeni AA3 produženo krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 u vezi člana 61 Krivičnog zakonika, u saizvršilaštvu u vezi člana 33 Krivičnog zakonika i okrivljeni AA1 krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, u saizvršilaštvu u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, pa im je sud primenom navedenih zakonskih propisa, kao i odredbe člana 4, 42, 45, 54, 60 i 63 Krivičnog zakonika prethodno utvrdio i to okrivljenom AA za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 4 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika, kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, a za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, izvršenog u saizvršilaštvu u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, kaznu zatvora u trajanju od dve godine, te primenom odredbe člana 60 Krivičnog zakonika i člana 4, 42, 43, 45, 50 i 54 Krivičnog zakonika, okrivljene za učinjena krivična dela osudio, i to okrivljenog AA na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, okrivljenog AA3 za jedno produženo krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 u vezi člana 61 Krivičnog zakonika, izvršenog u saizvršilaštvu u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci i novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude i okrivljenog AA1, zbog izvršenog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, izvršenog u saizvršilaštvu u vezi člana 33 Krivičnog zakonika na kaznu zatvora u trajanju od dve godine.

Istom presudom, okrivljeni AA3 upozoren je da ukoliko izrečenu novčanu kaznu ne plati u označenom roku, sud će istu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Na osnovu člana 63 stav 1 Krivičnog zakonika, u izrečene kazne zatvora okrivljenima je uračunato vreme provedeno u pritvoru i to okrivljenom AA od 10.09.2010. godine, do 08.07.2011. godine, okrivljenom AA3 od 10.09.2010. godine, do 27.05.2011. godine, i okrivljenom AA1 od 10.09.2010. godine, do 17.11.2011. godine.

Na osnovu člana 348 stav 5 Krivičnog zakonika, od okrivljenog AA3 oduzeta su četiri metka kalibra 357 mm, koji predmeti će se po pravnosnažnosti presude predati MUP-u Republike Srbije na dalje raspolaganje.

U stavu tri navedene presude, na osnovu člana 91 i 92 Krivičnog zakonika, oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela od okrivljenog AA u iznosu od 750 evra i okrivljeni je obavezan da naznačeni novčani iznos isplati ovom sudu u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

U stavu četvrtom navedene presude, na osnovu člana 423 stav 1 tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku, okrivljeni AA3 i okrivljeni AA1 oslobođeni su od optužbe da su u toku 2010. godine, svesni svog dela hteli njegovo izvršenje i znali da je njihovo delo zabranjeno, postali pripadnici organizovane kriminalne grupe koja je delovala na teritoriji Republike Francuske, Bosne i Hercegovine i teritoriji Republike Srbije, na području opštine Čačak i Gornji Milanovac, a koju grupu je organizovao AA4 i koja grupa je imala za cilj vršenje krivičnih dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 u vezi stava 2 i stava 1 Krivičnog zakonika, za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od četiri godine ili teža kazna, radi sticanja finansijske koristi, na taj način što je organizator sačinio plan delovanja organizovane kriminalne grupe, da za finansijsku korist najpre u Srbiji i Bosni i Hercegovini preko pripadnika organizovane kriminalne grupe nelegalno nabavi i lageruje, a zatim ilegalno transportuje u Francusku i tamo proda na “crnom” tržištu veću količinu nelegalno pribavljenog vatrenog oružja, a protiv koga se u vezi ovih događaja vodi krivični postupak u Republici Francuskoj i u okviru koje organizovane grupe su bili zaduženi i to:

-okrivljeni AA3 da napravi, skladišti i preuzme oružje tokom krijumčarenja i da vrši finansijske transakcije primanja novca od organizatora kriminalne grupe AA4, a

-okrivljeni AA1 da ilegalno nabavljeno oružje čuva do njegove prodaje drugim pripadnicima organizovane kriminalne grupe,

-čime bi izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 4 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika.

U stavu petom navedene presude, na osnovu člana 264 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, obavezani su okrivljeni AA, AA3 i AA1 da naknade troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti naknadno, posebnim rešenjem.

Protiv navedene presude, blagovremeno su žalbe izjavili:

-Tužilac za organizovani kriminal, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 437 stav 1 tačka 3 u vezi člana 440 Zakonika o krivičnom postupku i zbog odluke o krivičnoj sankciji iz člana 437 stav 1 tačka 4 u vezi člana 441 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, u odnosu na okrivljene AA, AA3 i AA1, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, pobijanu presudu Posebnog odeljenja, Višeg suda u Beogradu, K.Po1.br.53/12 od 14.03.2013. godine, ukine u delu u kom su oslobođeni od optužbe okrivljeni AA3 i okrivljeni AA1, za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 4 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika, odnosno da ukoliko drugostepeni sud nađe da nema osnova za ukidanje preinači pobijanu presudu i da okrivljenom AA, AA3 i AA1 za krivična dela za koje su oglašeni krivim izrekne kazne zatvora u dužem vremenskom trajanju,

-branilac okrivljenog AA1, advokat AB1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog povrede krivičnog zakona, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni i troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, uvaži žalbene navode kao osnovane i prvostepenu presudu preinači tako što će u oslobađajućem delu potvrditi, a u osuđujućem delu okrivljenog AA1 osloboditi od optužbe. Branilac je tražio da bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda,

-branilac okrivljenog AA, advokat AA2, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine prvostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje ili da presudu preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili mu izreći blažu kaznu.Branilac okrivljenog je tražio da bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda, i

-branilac okrivljenog AA3, advokat AB2, zbog bitne povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku, iz člana 368 stav 1 tačka 10 i 11 Zakonika o krivičnom postupku, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369 tačka 3 Zakonika o krivičnom postupku, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 370 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku i zbog odluke o kazni iz člana 371 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, preinači ožalbenu presudu Posebnog odeljenja, Višeg suda u Beogradu, K.Po1.br.53/12 od 14.03.2013. godine i okrivljenog AA3 oslobodi od optužbe ili da mu izrekne blažu kaznu. Branilac je tražio da bude obavešten o sednici veća kako bi istoj prisustvovao.

Tužilac za organizovani kriminal, predložio je u svom podnesku Ktž.br.17/13 od 09.07.2013. godine, da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu Tužioca za organizovani kriminal od 28.05.2013. godine i prihvati predlog tužioca iz navedene žalbe, tako što će žalbe branilaca okrivljenih AA, AA3 i AA1 izjavljene protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K.Po1.br.53/12 od 14.03.2013. godine, odbiti kao neosnovane i postupi prema navodu tužioca iz žalbe od 28.05.2013. godine.

Apelacioni sud u Beogradu, održao je sednicu veća, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Dragana Rajkovića, okrivljenog AA, njegovog branioca advokata AA2, branioca okrivljenog AA1, advokata AB1, a u odsustvu uredno obaveštenog okrivljenog AA3 i njegovog branioca advokata AB2, za koga se po zameničkom punomoćju javio advokat AA2, na kojoj je u smislu člana 451 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom i žalbama Tužioca za organizovani kriminal i branilaca okrivljenih, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog predloga Tužioca za organizovani kriminal iz napred navedenog podneska našao da valja odlučiti kao u izreci presude.

Žalbom branioca okrivljenog AA, advokata AA2, prvostepena presuda se pobija zbog bitne povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku, iz člana 368 stav 1 tačka 9 i ističe da je sud u dva navrata prekoračio optužbu tako što je pobijanom presudom bitno izmenio činjenični opis događaja iz optužbe i tako na štetu okrivljenog narušio objektivni identitet između optužbe i presude, jer tačka dva dispozitiva presude nije istovrsna sa tačkom dva dispozitiva optužnice, budući da je sud iz činjeničnog opisa optužbe oduzeo one bitne činjenice koje idu u korist okrivljenom, a dodao činjenice koje mu idu na štetu i to tako što je iz dispozitiva presude uklonio bitnu činjenicu koja je navedena na strani 5 optužnice da su dva komada oružja odneta na popravku, koja činjenica već na način kako je formulisana potpuno obesmišljava optužnicu, jer implicite potvrđuje ono što je odbrana tvrdila od samog početka, a što je uostalom potvrđeno nalazom i mišljenjem francuskog veštaka balističara da se radi o pokvarenom neispravnom oružju. Dalje, žalbom branioca okrivljenog ističe se da je sud izmenio optužnicu tako što je u dispozitiv presude dodao odlučnu činjenicu “da je okrivljeni izvršio promet 200 komada metaka”, iako se u optužnici uopšte ne navodi količina metaka već samo da se radi o tri kesice sa mecima, uz navođenje da se iz pojma tri kesice sa mecima primenom načela “in dubio pro reo” ne bi moglo na nesumnjiv način zaključiti da se radi o većoj količini municije, dok sa druge strane kada je sud izmenio dispozitiv optužnice i dodao novu kvalifikatornu činjenicu "promet 200 metaka" koja nije obuhvaćena optužbom, onda čak iako se pokaže da je oružje neispravno okrivljeni bi ipak bio osuđen za teži oblik ovog krivičnog dela, jer 200 metaka predstavlja veću količinu municije. Potom, u žalbi branioca okrivljenog AA, advokata AA2, ističe se i da je prvostepeni sud donoseći pobijanu presudu učinio bitnu povredu iz člana 348 stav 2 tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku, koja se sastoji u tome što su razlozi presude protivrečni tački dva izreke, pa zbog toga u ovom delu nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude, jer u tački dva izreke presude osim za oružje, okrivljeni AA je osuđen i za promet ukupno 17 šaržera (7 komada oružja koji su imali spakovano po dva šaržera i tri odvojena šaržera i 8 prigušivača zanatske proizvodnje bez oznake marke) dok u razlozima presude na strani 41, pasus 4, sud eksplicitno navodi da ovi šaržeri i prigušivači predstavljaju “naprave” čije neovlašćeno posedovanje ne predstavlja krivično delo već prekršaj, te je imajući u vidu navedeno sud nužno morao da u odnosu na ove predmete oslobodi od optužbe AA, tako da ostaje nejasno zbog čega je on osuđen i za promet navedenih šaržera i prigušivača ako već njihov promet predstavlja samo prekršaj.

Takođe i žalbama branioca okrivljenog AA1, advokata AB1 i branioca okrivljenog AA3, advokata AB2, prvostepena presuda se pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ali se u žalbi branioca okrivljenog AA1 ne ističe u čemu se navedena povreda sastoji, dok se u žalbi branioca okrivljenog AA3 navodi da pobijana presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, a da su razlozi koji su navedeni međusobno protivrečni.

Nasuprot žalbenim navodima branilaca okrivljenih, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, pobijana presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, iz razloga što je prvostepeni sud donoseći istu dao jasne razloge na kojima je zasnovao svoju odluku, koje kao pravilno utvrđene u potpunosti prihvata i ovaj sud i nalazi da žalbenim navodima branilaca okrivljenih, pravilnost, a ni zakonitost pobijane presude u navedenom delu nisu dovedene u pitanje.

Što se tiče žalbenih navoda branioca okrivljenog AA, advokata AA2 u kojima se ističe da je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom iz člana 438 stav 1 tačka 9 Zakonika o krivičnom postupku, jer je sud prekoračio optužnicu na štetu okrivljenog, budući da je u dispozitivu presude dodao odlučnu činjenicu da je okrivljeni izvršio promet 200 komada metaka, isti su po nalaženju ovog suda, neosnovani, imajući u vidu da je optužnicom okrivljenom stavljeno na teret da je izvršio promet tri kesice sa municijom, dok je u dispozitivu pobijane presude, samo konkretizovan sadržaj kesice odnosno naveden tačan broj metaka koji se nalazili u kesama, na koji način po nalaženju ovog suda prvostepeni sud nije prekoračio optužnicu, već je samo u dispozitiv uneo broj metaka koji se nalazio u kesicama, zbog čega po nalaženju ovog suda konkretizacija da se u kesicama nalazilo 200 komada metaka ne predstavlja prekoračenje optužnice, te istovremeno ni promenu pravne kvalifikacije u smislu veće količine.

Takođe, pobijana presuda ne sadrži ni bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku, jer razlozi navedeni u prvostepenoj presudi nisu protivrečni sa izrekom, budući da je prvostepeni sud pravilno okrivljenog AA osudio kako za oružje koje je kod njega pronađeno, tako i za 17 šaržera i 8 prigušivača zanatske proizvodnje bez oznake, jer iz svih izvedenih dokaza tokom postupka nesumnjivo je utvrđeno da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo odnosno da je nedozvoljeno držao navedeno oružje, a navođenje prvostepenog suda da šaržeri i prigušivači predstavljaju naprave čije neovlašćeno posedovanje ne predstavlja krivično delo već prekršaj, nisu od uticaja na postojanje navedenog dela, budući da je okrivljeni pored navedenih naprava držao i oružje, iz čega nesumnjivo proizilazi da se radi o predmetnom krivičnom delu za koje je oglašen krivim.

Što se tiče žalbenih navoda branioca okrivljenog AA3, advokata AB2, u kojima se ističe da je prvostepena presuda zasnovana na nedozvoljenim dokazima, i to transkriptima presretnutih razgovora vođenih između AA4 i okrivljenog AA3, jer okrivljeni AA3 nije bio obuhvaćen naredbom za prisluškivanje na koji način je prvostepeni sud povredio odredbu člana 504-e Zakonika o krivičnom postupku, kojom je propisano da se nadzor i snimanje telefonskih razgovora lica za koje postoji osnovi sumnje da je učinilo krivično delo iz člana 504-a Zakonika o krivičnom postupku se može izvršiti, ako se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje, ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano, dok je u stavu 3 navedenog člana propisano da istražni sudija u naredbi za prisluškivanje mora da navode podatke o licu prema kome se mera primenjuje, osnove sumnje, način sprovođenja obim i trajanje mere, iz čega proizilazi da se navedena mera primenjuje prema licu koje je osnovano sumnjivo, a u cilju prikupljanja dokaza i njegovog krivičnog gonjenja saglasno članu 41 stav 2 Ustava Republike Srbije i članu 504-e Zakonika o krivičnom postupku, što ukazuje da se dokazi mogu prikupljati samo prema licu za koje glasi naredba i da se prema tom licu mogu tokom postupka samo koristiti, što je u konkretnom slučaju bio AA4, a ne AA3, isti su po nalaženju ovog suda neosnovani jer iz spis predmeta nesumnjivo proizilazi da je naredba za prisluškivanje okrivljenog AA4 izdata u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, i razgovori vođeni između njega i okrivljenog AA3 koji su korišćeni kao dokaz sami po sebi nisu nezakonito pribavljeni imajući u vidu da i iz ostalih dokaza proizilazi da su okrivljeni AA3 i okrivljeni AA4 delovali u okviru organizovane grupe i da je naredba o prisluškivanju doneta u cilju otkrivanja njihovih nezakonitih aktivnosti.

Dalje, žalbom branioca okrivljenog AA, advokata AA2, prvostepena presuda se pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio dve odlučne činjenice na kojima je zasnovao svoju odluku, odnosno odlučnu činjenicu da je okrivljeni AA izvršio promet 200 komada metaka, koju je prvostepeni sud zasnovao na činjenici da se municija nalazila u istoj torbi u kojoj su prilikom zaplene u Francuskoj pronađeni i neispravni pištolji ručne izrade, koji zaključak je pogrešan jer navedena činjenica uzeta sama za sebe bez drugih dokaza ne može automatski dovesti do zaključka da je okrivljeni zaista izvršio promet municije, jer svi dokazi izvedeni tokom postupka, a naročito transkripti razgovora nedvosmisleno ukazuju da se u torbi u trenutku kada je izašla iz AA prtljažnika nije nalazio nijedan metak, uz isticanje da je tokom postupka nesumnjivo utvrđeno da okrivljeni AA nijednom nije otvorio predmetnu torbu, ali da je na posredan način imao saznanja da se u torbi nalazi određeni broj neispravnih pištolja ručne izrade, koji su pripadali AA1. Takođe u žalbi branioca ističe se da je prvostepeni sud pogrešno protumačio termine koje su koristili okrivljeni u međusobnoj telefonskoj komunikaciji, i na osnovu pogrešnog šifarnika izveo pogrešan zaključak o telefonskim razgovorima vođenim između AA4 i okrivljenog AA6, kao i razgovorima vođenim između AA6 i AA4. Kao drugu odlučnu činjenicu koju je pogrešno utvrdio prvostepeni sud, branilac navodi ispravnost oružja odnosno 8 komada ručno izrađenih pištolja koji predstavljaju kopiju automatskog oružja marke “INGRAM MAC” pogrešno pogrešno ceneći nalaz i mišljenje veštaka i zaključujući da se ipak radi o oružju iz kojeg je moguće vršiti funkciju opaljenja, dakle da je reč o ispravnom vatrenom oružju, iako iz nalaza i mišljenja veštaka francuskih sudskih veštaka balističara kao i nalaza i mišljenja sudskog veštaka VV proizilazi suprotno, i to da u momentu kada su zaplenjeni nijedan od osam komada ručno izrađenog oružja zbog neispravnosti nije bio podoban da izbaci projektil, pokušavajući na taj način da minimizira vrstu neispravnosti oružja svodeći je samo na neispravnost izvlakača, mada francuski balističari navode i druge nedostatke oružja, koja činjenica je od ključnog značaja jer je neispravnost takva da onemogućava opaljenja oružja, uz navođenje da sud nije cenio neispravnost oružja u vreme izvršenja krivičnog dela, već je u nekom budućem vremenu i to nakon što bi se desila jedna buduća okolnost, popravka oružja.

I žalbom branioca okrivljenog AA1, advokata AB1, prvostepena presuda se pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak kada je okrivljenog oglasio krivim da je izvršio krivično delo iz člana 348 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika i osudio na kaznu zatvora, ne rukovodeći se činjenicama do kojih se tokom postupka došlo, a koje se tiču okrivljenog AA1 i dela za koje je optužen, budući da od strane tužilaštva tokom postupka nije prezentiran ni jedan jedini dokaz na osnovu kog bi se moglo učiniti nesumnjivim da je okrivljeni AA1 nabavio i u garaži svoje kuće sklonio torbu sa oružjem koje se u optužnici pominje jer svi dokazi izvedeni tokom postupka upućuju da okrivljeni AA1 nije imao nikakvih saznanja gde se nalazi torba sa oružjem do trenutka kada ga o tome nije obavestio njegov sin AA1A koji inače živi u Parizu, kada je i priznao ocu da je u dugovima i da mu zbog toga prete. U žalbi branioca okrivljenog se takođe ističe da okrivljeni AA1 i njegovog sina AA1A ne žive zajedno jer AA1A živi u _, a AA1 u _ koji je 600 kilometara udaljen od _, zbog čega okrivljeni AA1 nije mogao imati nikakvih saznanja o postojanju oružja, već kada je od sina saznao za postojanje predmetne torbe što je tokom postupka učinjeno nesumnjivim, on je pozvao telefonom školskog druga i prijatelja svog sina AA1A, takođe okrivljenog AA i od njega zahtevao da torbu sa oružjem skloni iz njegove kuće iz razloga bezbednosti, jer u kući gde se nalazila torba žive njegovi unučići.

Takođe i žalbom branioca okrivljenog AA3, advokata AB2, prvostepena presuda se pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da prvostepeni sud nije izveo pravilan zaključak kada je iz izvedenih dokaza našao da je okrivljeni AA3 izvršio predmetno krivično delo, budući da iz optužnice jasno proizilazi da je prijem i prodaja dva komada vatrenog oružja izvršena sa namerom “odnošenja automatskog oružja u Požegu na popravku” iz čega nesumnjivo proizilazi da javni tužilac prihvata da je oružje bilo neispravno i da je bila neophodna popravka, zbog čega potpuno drugačiji krivično-pravni status ima oružje koje je funkcionalno ispravno od neispravnog oružja koje mora da se popravi, pa samim tim i krivična odgovornost izvršioca mora da bude manja. Takođe, žalbom branioca okrivljenog AA3 ističe se da prvostepena presuda nema razloge o odlučnim činjenicama na osnovu kojih se može utvrditi da li je AA3 zaista primio navedeno automatsko oružje i da li može da bude krivično odgovoran, pozivajući se na transkripte preslušanih razgovora, kao i na iskaz okrivljenog AA6, koji potvrđuje da je dana 08.08.2010. godine, zaista doneo dva neispravna komada vatrenog oružja, da ih je držao u kesi i da ih je predao NN licu po nadimku “AA5" od kog momenta nastaje praznina koju sud nije popunio dokazima već pretpostavkama, pretpostavljajući da je to lice zadražalo kesu, a zatim je sledećeg dana predalo okrivljenom AA3, ali materijalnih dokaza i svedočenja u tom pravcu tokom postupka nije bilo, uz navođenje da iz navedenog proizilazi da se navodi optužbe nikako ne mogu potkrepiti i ne može se sa sigurnošću utvrditi da je u kesi koja je ostavljena u perionici zaista bilo neko oružje.

Nasuprot žalbenim navodima branioca okrivljenog AA, advokata AA2, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, pravilno je prvostepeni sud ceneći odbranu okrivljenog AA zaključio da isti u svojoj odbrani nije poricao da je dana 06.08.2010. godine, kada je od AA1 saznao gde se nalazi torba istu uzeo i odneo AA6, koju torbu je dana 25.08.2010. godine, prevezao od Gornjeg Milanovca do Čačka, zbog čega je na ime isporuke sa AA6 podelio 1.500 evra, kao i kada nije prihvatio odbranu okrivljenog AA u kojoj je poricao da je znao šta je sadržaj torbe tvrdeći da on jeste sumnjao da se radi o “nekim cevima”, ali da nije tačno znao o čemu se radi, kojoj odbrani pravilno prvostepeni sud nije poklonio veru, nalazeći da je njegova odbrana u tom delu nelogična i da je u suprotnosti sa transkriptima razgovora koje je neposredno okrivljeni AA vodio sa AA4, a iz kojih nesumnjivo proizilazi da je okrivljeni AA znao tačno o čemu se radi, tj. da se radi o oružju, ali da jedino nije znao gde se ono tačno nalazi, o čemu svedoči razgovor od 22.07.2010. godine, u 16,46 časova u kom razgovoru AA4 kaže AA: “Još deset je ostalo tu”, a AA mu odgovara: “To znam, zato ti pričam, ja znam priču on mi priča (misleći na AA1A – AA1 sina), pita me AA1A, ja sam sa AA1A školski drug, a njegova žena mi je _”. Činjenicu kako okrivljeni AA zna za priču, pravilno prvostepeni sud utvrđuje iz razgovora vođenog između AA4 i AA6 dana 22.07.2010. godine, u 17,23 sata u kome AA6 kaže: “Ja sam bio kod AA1A najboljeg druga, on se čuje svaki dan sa njim, čitao sam poruku šta mu šalju u poslednja dva dana”, a koje činjenično stanje je potvrđeno i odbranom okrivljenog AA1 koji je nakon izmene svoje odbrane potvrdio da je dao nalog AA da skloni oružje da ne bi stradao neko od njegovih unučića, te imajući u vidu odbranu okrivljenog AA1, transkripte presretnutih razgovora, presudu o priznanju krivice Višeg suda u Beogradu, K-Po1.br.76/12 – SPK.Po1.br.47/12 od 24.10.2012. godine, kao i nespornu činjenicu da je za odvoženje torbe AA i AA6 obećana “čast” od 3.000 evra, od kog iznosa su primili na ruke 1.500 evra, pravilno je prvostepeni sud zaključio da je odbrana okrivljenog AA nelogična i neuverljiva i očigledno sračunata na izbegavanje krivične odgovornosti, jer i po nalaženju ovog suda iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je okrivljeni AA od prvog trenutka znao šta je sadržaj torbe, pa je upravo zbog toga u dva navrata preuzimao torbu, transportovao i dalje predavao.

Potom, žalbene navode branioca okrivljenog AA3, advokata AB2, kojima se presuda pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, Apelacioni sud u Beogradu ocenjuje neosnovanim, iz razloga što je pravilno prvostepeni sud ceneći odbranu okrivljenog AA3 kao i ostale izvedene dokaze, zaključio da okrivljeni AA3 u svojoj odbrani nije sporio da je dana 09.08.2010. godine, u perionici gde je on povremeno radio na “dubinskom pranju” u kasnim večernjim satima njemu nepoznato lice donelo neku kesu i poručilo da je to za AA4, što inače njemu nije bilo ništa neobično, jer su se u toj perionici na isti način odlagale i druge AA4 stvari, kao i kada nije prihvatio odbranu ovog okrivljenog u kojoj je sporio da je znao šta je sadržaj te kese i da on tu kesu nije ni primio, niti čuvao, već je ona jednostavno odložena u prostoru gde su inače stajale AA4 stvari, koji deo odbrane je nelogičan i neuverljiv i u suprotnosti sa transkriptima presretnutih razgovora koji su vođeni te večeri između AA4 i AA3, gde prvo AA4 razgovarao sa donosiocem kese, jer AA3 i pre nego što mu AA4 to saopštava zna da “AA5” ide u Crnu Goru, a činjenica da AA3 zna šta je sadržaj kese proizilazi iz razgovora vođenog tog dana u 23,19 časova u kom razgovoru AA3 podnosi izveštaj AA4 i kaže: “Evo uzeo sam”, dok u razgovoru vođenom u 23,24 časova AA4 obaveštava AA3 zašto je njemu to predato, pa mu objašnjava da se “ovaj čovek....usro” i poručio AA3 “Ja ću to da završim, ništa se ti ne sekiraj”, u prilog čemu govori i reakcija AA3 koji mu kaže “Ajde videću sutra kad budem išao, ali vidi i ti”, nakon čega AA4 zove AA7 koji se nalazi na moru i traži od njega da organizuje preuzimanje te kese od AA3, zbog čega je pravilno prvostepeni sud našao da je reakcija AA3 i uveravanje AA4 da se ne sekira jedino logična ukoliko AA3 zna šta je sadržaj kese, zbog čega je odbranu AA3 i ovaj ocenio kao nelogičnu i neuverljivu, jer kod činjenice da zaista nije znao šta je sadržaj kese nejasno je zašto bi se on uopšte uplašio. Činjenicu šta se zaista nalazi u kesi pravilno je prvostepeni sud utvrdio iz transkripta razgovora vođenog između AA4 i AA6, u kom okrivljeni AA6 obaveštava okrivljenog AA4 da je dva komada oružja uzeo iz putne torbe, stavio u kesu, odneo na parking i predao po nalogu AA4 NN licu po nadimku “AA5” radi odnošenja majstoru u Požegu radi popravke.

Takođe i žalbeni navodi branioca okrivljenog AA1, advokata AB1, kojima se presuda pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ovaj sud ocenjuje neosnovanim, iz razloga što je pravilno prvostepeni sud ocenom odbrane okrivljenog AA1 i ostalih izvedenih dokaza utvrdio da je okrivljeni menjao svoju odbranu negirajući u istrazi bilo kakvu povezanost sa AA4, AA6 i AA, kao i bilo kakvu vezu sa oružjem, da bi na glavnom pretresu naveo da on u početku nije znao za postojanje oružja ali da je tek kasnije od sina AA1A saznao da se u njegovoj kući u Gornjem Milanovcu nalazi torba puna oružja i municije, nakon čega je pozvao AA rekavši mu da istu skloni da ne bi “neko stradao”, jer u toj kući živi njegov sin sa decom, tvrdeći da on nije držao oružje, niti da je stavio u promet već da je samo rekao AA da skloni iz kuće da neko ne strada, dok se ne utvrdi ko je vlasnik, koji navodi su u suprotnosti sa odbranom okrivljenog AA, kao i transkriptima presretnutih razgovora, iz kojih nesumnjivo proizilazi da niko osim okrivljenog AA1 nije znao gde se tačno oružje nalazi jer je očigledno da su svi, pa i AA1A AA1 sin znao da oružje postoji i znali su tačno o čemu se radi, znali su količinu i vrstu, kao i činjenicu da je oružje neispravno i da ga treba nositi kod majstora, ali niko sem AA1 nije znao gde se ono tačno nalazi i zašto je bilo neophodno “ubediti AA1 da je AA1A njegov sin u problemima” jer iz transkripta presretnutih razgovora koji su vođeni između AA4 i AA6, AA4 sve vreme pretio da će srušiti kuću AA1A AA1, predočavajući AA6 i AA da je on već drži u podrumu ili da je već držao oružje u podrumu AA1A, tražeći od AA6 i AA da ubede AA1 i da izvrše pritisak na AA1 da kaže gde je oružje, a koji pritisak je i dao rezultat jer je AA1 i to ne odmah već posle desetak dana i brojnih pretnji javio AA gde se nalazi torba sa oružjem, iz čega i po nalaženju ovog suda nesumnjivo proizilazi da je upravo okrivljeni AA1 držao tj. bio u posedu oružja sve do trenutka kada je javio AA odakle može da ga preuzme, predajući oružje AA u cilju zaštite svojih sinova, odnosno snahe i unuka, pri čemu pitanje prinude koja je vršena nad AA1 da otkrije gde se nalazi oružje nije činjenica koja je od značaja za pristupanje organizovanoj kriminalnoj grupi, tj. da li je uopšte on dobrovoljno i svesno pristupio grupi i kao takva ne isključuje njegovu krivičnu odgovornost.

Što se tiče žalbenih navoda branilaca okrivljenih kojima se osporava funkcionalnost oružja odnosno u kojima se ističe da je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak kada je našao da se radi o ispravnom oružje u smislu člana 2 Zakona o oružju i municiji, pozivajući se na nalaz i mišljenje veštaka koji su naveli da je oružje neispravno i da je zanatski izrađeno, zbog čega se ne može smatrati oružjem, Apelacioni sud u Beogradu ocenjuje neosnovanim, iz razloga što iz izvedenih dokaza i to nalaza Nacionalnog instituta kriminalističko-tehničke policije, Laboratorije kriminalističko-tehničke policije Pariz, Odeljenja za balistiku, kao i nalaza veštaka mehaničara za naoružanje VV proizilazi da oružje koje je dopremljeno u Francusku funkcioniše neuobičajeno, i isto je u Nalazu francuskih balističara označeno oznakom “vlad” od rednog broja 3 do rednog broja 10, pa je tako za uzorak “vlad 3” konstatovano da “selektor u poluautomatskom modemu ne funkcioniše, a kada se zatvarač zatvori metak ostaje zaglavljen, dok se udarcem u tvrdu površinu zatvarač polako pomera, puneći na taj način automat, na koji način su obavljeni testovi gađanja dok je dalje gađanje bilo nemoguće bez prepravki jer se “izvlakač nalazio između useka za izvlačenje metka i udarne igle”, dok je za uzorak označen pod brojem “vlad 4” konstatovano da “udarna igla ne obavlja svoju ulogu jer je mehanizam za izvlačenje oštećen na taj način da je opaljenje nemoguće tako što je izvlakač isprečen između useka za izvlačenje metka i udarne igle, te da bi se dobili elementi opaljenja za poređenje morao je da se skine izvlakač” uz navođenje da je “opaljenje za upoređenje obavljeno dana 03.11.2010. godine”. Dalje, u nalazu i mišljenju je navedeno da su francuski veštaci kod uzorka označenog kao “vlad 5” zbog oštećenog izvlakača i nemogućnosti opaljenja “skinuli izvlakač i obavili gađanje u takvoj konfiguraciji”, a kod uzorka označenog kao “vlad 6” konstatovano je da selektor u poluautomatskom modemu ne funkcioniše i da okviri ne pune automat pa su gađanja izvršili “ručnim punjenjem, dok gađanje u rafalnom modemu nije bili moguće proveriti”, pri čemu je opaljenje za upoređivanje obavljeno dana 05.11.2010. godine, dok kod uzorka označenog kao “vlad 7” je konstatovano da oružje funkcioniše neuobičajeno odnosno “mehanizam za izvlačenje je oštećen, tako da je opaljenje bilo nemoguće”, ali da je ipak izvršeno opaljenje za upoređenje dana 08.11.2010. godine, dok je kod uzorka “vlad 8” konstatovano da “udarna igla ne obavlja svoju funkciju, mehanizam izvlakača je oštećen na taj način da je opaljenje nemoguće, tako da je izvlakač isprečen između useka za izvlačenje metka i udarne igle” te da bi se dobio efekat opaljenja za upoređenje morao je da se skine izvlakač, nakon čega je izvršeno opaljenje dana 09.11.2010.godine, što je potpuno identična konstatacija i za primerke označene kao “vlad 9” i “vlad 10” iz kojih je takođe obavljeno opaljenje.

Takođe, pravilno je prvostepeni sud ceneći nalaz veštaka mehaničara za naoružanje VV koji je u svom dopunskom nalazu naveo da se radi o oružju čiji je izvlakač neispravan, zbog čega se ne može vršiti opaljenje, prihvatio jer iz istog nalaza proizilazi da se navedeno oružje može dovesti u funkciju opaljenja ako se skine izvlakač, ali takvo oružje bez izvlakača, odnosno kada je izvlakač skine više ne funkcioniše kao automatsko oružje, već se mora ručno puniti i prazniti i tada funkcioniše u takozvanom neautomatskom modemu, ceneći pri tom i nalaz Nacionalnog instituta kriminalističko-tehničke policije, laboratorije kriminalističko-tehničke policije Pariz, Odeljenje za balistiku i nalazeći da su navedeni nalazi urađeni stručno i u skladu sa pravilima struke, i da su u potpunosti saglasni, budući da iz istih proizilazi da se zbog opisanog nedostatka “izvlakač nalazi između useka za izvlačenje metka i udarne igle” i da je neophodno izvršiti intervenciju da bi se dobio efekat opaljenja, koji se postiže uklanjanjem izvlakača, te kada se to uradi, vatreno oružje zanatske izrade koje odgovara automatu tip “Ingram mac 11” kalibra 9 mm, više ne deluje u automatskom ili poluautomatskom režimu već u običnom režimu, zbog čega i po nalaženju ovog suda se u konkretnom slučaju radi o oružju iz stava 1 člana 348 Krivičnog zakonika, a pošto se radilo o količini od 10 komada u odnosu na okrivljenog AA i okrivljenog AA1 pravilno je prvostepeni sud našao da se u konkretnom slučaju radi o većoj količini oružja, dok se u odnosu na okrivljenog AA3 ne radi o većoj količini.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno je prvostepeni sud primenio Krivični zakonik, nalazeći da se u radnjama okrivljenog Marka AA stiču elementi krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 4 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika, kao i elementi krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika izvršenog u saizvršilaštvu u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, u radnjama okrivljenog AA3 elementi krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 u vezi člana 61 Krivičnog zakonika, i u radnjama okrivljenog AA1 elementi krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, u saizvršilaštvu u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, imajući u vidu da se kod okrivljenog AA i AA1 radi o većoj količini oružja, dok se kod okrivljenog AA3 ne radi o većoj količini oružja, zbog čega su žalbeni navodi branilaca okrivljenih kojima se presuda pobija zbog povrede krivičnog zakonika ocenjeni kao neosnovani.

Ispitujući pobijanu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji – kazni, Apelacioni sud u Beogradu je žalbene navode branilaca okrivljenih AA i AA1 ocenio osnovanim, dok je žalbene navode Tužioca za organizovni kriminal kojima se presuda pobija u delu odluke o kazni u odnosu na navedene okrivljene i u kojima se ističe da je prvostepeni sud okrivljenima izrekao blage kazne ocenio neosnovanim, budući da se osnovano žalbama branioca okrivljenog AA i branioca okrivljenog AA1 ukazuje da je prvostepeni sud okrivljene osudio na visoke kazne, zbog čega je ovaj sud u odnosu na navedene okrivljene usvajanjem žalbi njihovih branilaca preinačio prvostepenu presudu, te je ponovnom ocenom svih okolnosti propisanih odredbom člana 54 Krivičnog zakonika, ceneći na strani okrivljenog AA od olakšavajućih okolnosti njegovu neosuđivanost, imovinske prilike odnosno činjenicu da je lice bez imovine, dok otežavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog nije našao, te je ponovnom ocenom navedenih olakševajućih okolnosti ceneći težinu izvršenih dela, stepen krivice okrivljenog i ugrožanost zaštićenog dobra, okrivljenom AA prethodno za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 4 u vezi 2 Krivičnog zakonika, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, a za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, u saizvršilaštvu u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i 6 meseci, te je zatim primenom odredbe člana 60 Krivičnog zakonika okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i 8 meseci, dok je na strani okrivljenog AA1 cenio od olakšavajućih okolnosti njegovu životnu dob, činjenicu da je neosuđivan, da je otac petoro dece, od kojih je jedno maloletno, njegovo zdravstveno stanje, te činjenicu da boluje od dijabetesa, dok otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog nije našao, te je ponovnom ocenom olakšavajućih okolnosti ceneći stepen krivice okrivljenog, ugroženost zaštićenog dobra kao i težinu izvršenog krivičnog dela, okrivljenog AA1 osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, nalazeći da se kaznama zatvora u navedenom trajanju na okrivljene u dovoljnoj meri može uticati da ubuduće ne vrše ista ili slična krivična dela, kao i da će se istima u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja i izricanja krivičnih sankcije propisana odredbom člana 4 i 42 Krivičnog zakonika,zbog čega su žalbeni navodi Tužioca za organizovani kriminal u odnosu na navedene okrivljene ocenjeni neosnovanim.

Što se tiče žalbenih navoda Tužioca za organizovani kriminal kojima se presuda pobija u navedenom delu u odnosu na okrivljenog AA3 i u kojima se ističe da je prvostepeni sud okrivljenom izrekao blagu kaznu ne ceneći u dovoljnoj meri težinu izvršenog krivičnog dela i stepen njihove krivice i žalbenih navoda branioca okrivljenog AA3, advokata AB2 u kojima se ističe da je prvostepeni sud okrivljenom AA3 izrekao prestrogu kaznu za delo za koje ga je oglasio krivim, isti su po nalaženju ovog suda takođe neosnovani, imajući u vidu da je pravilno prvostepeni sud odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije na strani okrivljenog AA3a cenio sve okolnosti propisane odredbom člana 54 Krivičnog zakonika, odnosno pravilno je od olakšavajućih okolnosti cenio njegovu neosuđivanost, materijalne prilike, tj. da se radi o licu koje je bez imovine, činjenicu da je studirao i stekao zvanje, kao i kada otežavajućih okolnosti nije našao, te je pravilnom ocenom navedenih olakšavajućih okolnosti, ceneći težinu izvršenog dela, stepen krivice okrivljenog i ugroženost zaštićenog dobra, okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, nalazeći da se kaznom zatvora u navedenom trajanju na okrivljenog u dovoljnoj meri može uticati da ubuduće ne vrše ista ili slična krivična dela, kao i da će se istom u potpunostima ostvariti svrha kažnjavanja i izricanja krivičnih sankcija propisana odredbom člana 4 i 42 Krivičnog zakonika.

Takođe, po nalaženju ovog suda pravilno je prvostepeni sud primenom odredbe člana 63 Krivičnog zakonika, okrivljenima u kazne uračunao vreme provedeno u pritvoru.

Odlučujući o žalbi Tužioca za organizovani kriminal izjavljenoj na oslobađajući deo presude, Apelacioni sud u Beogradu je istu u navedenom delu odbacio kao nedozvoljenu primenom odredbe člana 434 stav 4 Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu da je zamenik Tužioca za organizovani kriminal Dragan Rajković na sednici veća održanoj dana 25.10.2013. godine, odustao od žalbe u navedenom delu.

Sa iznetih razloga, Apelacioni sud u Beogradu, primenom odredbe člana 457 i 459 Zakonika o krivičnom postupku, odlučio je kao u izreci presude.

Zapisničar        Predsednik veća-sudija
Stojan Petrović       Zoran Savić

JB
 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)