Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.06.2010.

Kž1 Po1 2/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
POSEBNO ODELjENjE
Kž1 Po1 2/10
Dana 26.06.2010. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudije Zorana Savića, predsednika veća, sudija Milimira Lukića, Aleksandre Zlatić, Mirjane Popović i Nadežde Mijatović, članova veća, sa sudijskim pomoćnikom Zoricom Avramović, zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ i dr., odlučujući o žalbama Okružnog javnog tužioca u Beogradu – Specijalnog tužioca, branilaca okrivljenog AA adv. BA, adv. BA1 i adv. BA2, branioca okrivljenog BB adv. BB1, okrivljenog VV i njegovog branioca adv. VV1, branioca okrivljenih GG i DD adv. GG1, branioca okrivljenog ĐĐ adv. ĐĐ1, branioca okrivljenog EE adv. EE1, branioca okrivljenog ŽŽ adv. ŽŽ1, branioca okrivljenog ZZ adv. ZZ1, branilaca okrivljenih II, II1 i II2 adv. IB i adv. IB1, branioca okrivljenog JJ adv. JJ1, branioca okrivljenog KK adv. K1 i branioca okrivljenog LL adv. LL1, izjavljenim protiv presude Okružnog suda u Beogradu – Posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala K.P.br.9/06 od 06.03.2008. godine, nakon sednice veća održane dana 14., 15. i 16.06.2010. godine, u smislu člana 375 ZKP, dana 26. juna 2010. godine, doneo je


P R E S U D U

I

UVAŽAVANjEM žalbi okrivljenog VV i njegovog branioca adv. VV1, kao i branilaca okrivljenog AA adv. BA, adv. BA1 i adv. BA2, branioca okrivljenog BB adv. BB1, branioca okrivljenih GG i DD adv. GG1, branioca okrivljenog ĐĐ adv. Đ1, branioca okrivljenog EE adv. EE1, branioca okrivljenog ŽŽ adv. ŽŽ1, branioca okrivljenog ZZ adv. ZZ1, branilaca okrivljenih II, II1 i II2 adv. IB i adv. IB1, branioca okrivljenog JJ adv. JJ1, branioca okrivljenog KK adv. KKa i branioca okrivljenog LL adv. LL1 i po službenoj dužnosti PREINAČUJE SE presuda Okružnog suda u Beogradu – Posebnog odeljenja K.P.br.9/06 od 06.03.2008. godine, u pogledu pravne ocene dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, krivično-pravne radnje opisane pod A-I-1 izreke prvostepene presude, za koje su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim, pravno kvalifikuje kao krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 227 stav 1 KZ RS, pa im utvrđuje pojedinačne kazne zatvora i to AA kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci, a BB kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, dok krivično-pravne radnje okrivljenih AA i BB, opisane pod A-I tačka 2 izreke prvostepene presude, pravno kvalifikuje kao krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ u vezi člana 34 KZ, za koje krivično delo okrivljenom AA utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, a okrivljenom BB kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 8 (osam) meseci, dok krivično-pravne radnje okrivljenih VV, GG, ĐĐ, EE, ŽŽ, opisane pod A-I tačka 2 izreke prvostepene presude, kao i krivično-pravne radnje okrivljenog ZZ, II, II1 i II2 opisane pod A-II tačka 1 i 2 izreke prvostepene presude, pravno kvalifikuje kao krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ u vezi člana 35 KZ, a krivično-pravne radnje okrivljenih DD, JJ, KK i LL opisane pod A-I tačka 2 izreke prvostepene presude, pravno kvalifikuje kao krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ, pa ih

O S U Đ U J E

i to:

okrivljenog AA na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 4 (četiri) meseca, u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 24.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 21.03.2008. godine,

okrivljenog BB na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 8 (osam) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 24.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 16.10.2007. godine,

okrivljenog VV i GG na kaznu zatvora u trajanju od po 2 (dve) godine i 8 (osam) meseci, u koju im se uračunava vreme provedeno u pritvoru i to VV od 24.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 28.03.2008. godine, a GG od 21.04.2006. godine, kada je lišen slobode pa do 17.05.2007. godine,

okrivljenog ĐĐ na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 21.12.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 25.01.2008. godine,

okrivljenog EE na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 24.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 07.12.2006. godine,

okrivljenog ŽŽ na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 24.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 20.07.2006. godine,

okrivljenog ZZ na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 24.07.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 26.01.2007. godine,

okrivljenog DD, JJ, KK i LL na kaznu zatvora u trajanju od po 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca, u koju kaznu im se uračunava i vreme provedeno u pritvoru i to okrivljenom DD od 24.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 07.12.2006. godine, a okrivljenom KK od 24.01.2006. godine, kada je lišen slobode, pa do 07.12.2006. godine,

dok na osnovu odredbe člana 64, 65 i 66 KZ, okrivljenima II, II1 i II2, I Z R I Č E


USLOVNE OSUDE

tako što im utvrđuje kazne zatvora u trajanju od po 8 (osam) meseci, i istovremeno određuje da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljene u vremenu proveravanja od 3 (tri) godine, ne učine novo krivično delo,

s tim što će se u slučaju opoziva uslovne osude okrivljenoj II u izrečenu kaznu uračunati i vreme provedeno u pritvoru od 24.01.2006. godine, kada je lišena slobode, pa do 17.05.2006. godine, okrivljenoj II1 vreme provedeno u pritvoru od 24.01.2006. godine, kada je lišena slobode, pa do 17.05.2006. godine, dok će se okrivljenoj II2 u izrečenu kaznu uračunati i vreme za koje je bila lišena slobode u trajanju od 48 sati, a po rešenju MUP-a RS – UKP broj KU 02/06 LS.10/06 od 24.01.2006. godine,

dok se, u odnosu na ovaj osuđujući deo presude, žalba Okružnog javnog tužioca – Specijalnog tužioca, kao i žalbe okrivljenog VV i njegovog branioca adv. VV1, te branilaca ostalih okrivljenih adv. BA, adv. BA1, adv. BA2, adv. BB1, adv. GG1, adv. ĐĐ1, adv. EE1, adv. ŽŽ1, adv. ZZ1, adv. IB, adv. IB1, adv. JJ1, adv. KK1 i adv. LL1 u preostalom delu ODBIJAJU kao neosnovane i presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K.P.br.9/06 od 06.03.2008. godine, u ovom osuđujućem, a nepreinačenom delu POTVRĐUJE.

II

Povodom žalbi Okružnog javnog tužioca – Specijalnog tužioca, kao i žalbi okrivljenog VV i njegovog branioca adv. VV1, te branilaca ostalih okrivljenih adv. BA, adv. BA1, adv. BA2, adv. BB1, adv. GG1, adv. ĐĐ1, adv. EE1, adv. ŽŽ1, adv. ZZ1, adv. IB, adv. IB1, adv. JJ1, adv. KK1 i adv. LL1, a po službenoj dužnosti PREINAČUJE SE presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za borbu organizovanog kriminala K.P.br.9/06 od 06.03.2008. godine, u delu pod A-I i delu pod B-I izreke prvostepene presude, tako što Apelacioni sud

Prema okrivljenima VV, GG, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, II1, II2, DD, JJ, KK i LL, svi sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude,

na osnovu odredbe člana 354 tačka 3 ZKP,


ODBIJA OPTUŽBU

da su:

od septembra meseca 2004. godine u Beogradu i Novom Sadu, a tokom 2005. godine i Smederevu, okrivljeni AA i okrivljeni BB organizovali kriminalnu grupu sa ciljem da radi sticanja dobiti, u dužem vremenskom periodu, uz spremnost da primenom nasilja i zastrašivanja, vrše krivična dela protiv privrede i pravnog saobraćaja i zloupotrebe ovlašćenja odgovornih lica u privrednom poslovanju, koristeći privredne i poslovne strukture preduzeća za pranje novca stečenog obavljanjem nezakonite delatnosti i prenosa u legalne tokove platnog prometa, dogovorili sa okrivljenim GG, okrivljenim VV i okrivljenim ĐĐ da organizuju osnivanje preduzeća i zloupotrebom položaja i ovlašćenja obavljaju pranje novca i utaju poreza, doprinosa i drugih propisanih dažbina za druga preduzeća, preduzetnike i privredne subjekte, učesnike platnog prometa i nezakonito raspolaganje gotovinskim sredstvima i takvu nezakonitu privrednu delatnost i platni promet prikriju sačinjavanjem neistinitih isprava o navodnom prometu robe i usluga, pa su pripadnici organizovane kriminalne grupe postali, pored okrivljenog VV, okrivljenog GG, okrivljenog ĐĐ i okrivljeni EE, okrivljeni ŽŽ, okrivljena II, okrivljena II1, okrivljena II2, okrivljeni DD, okrivljeni JJ i okrivljeni ZZ, okrivljeni KK i okrivljeni LL, koji su imali unapred određenu ulogu i zadatak u okviru kriminalne grupe, i to:

okrivljeni ĐĐ da pronađe lica da osnuju preduzeća i u svojstvu odgovornog lica ovlašćenog za zastupanje i raspolaganje sredstvima, potpisuju i overavaju poslovnu dokumentaciju i predaju na korišćenje drugim pripadnicima kriminalne grupe,

a okrivljeni VV i okrivljeni GG organizuju nezakonito poslovanje tih preduzeća, obavljaju navodni promet roba i usluga, preko tekućih računa, vrše nezakonit platni promet, sačine neistinite isprave i upotrebe ih kao prave, ugovore nezakonite uplate i isplate sa odgovornim licima drugih preduzeća na teritoriji Republike Srbije kojima je potreban gotov novac, novac na tekućem računu i neistinite isprave o prometu roba i usluga, izveštavaju organizatore kriminalne grupe o uplatama i isplatama novčanih sredstava sa tekućih računa, ostvarenoj dobiti, poslovima koji će biti ostvareni, pronalaze nove članove kriminalne grupe koji će odgovorna lica u drugim privrednim subjektima uputiti na preduzeća kojima upravlja kriminalna grupa, a zatim sačiniti isprave (fakture, otpremnice, i druge isprave o privrednom poslovanju) sa neistinitim podacima o navodnoj isporučenoj i primljenoj robi i izvršenim uslugama, a

okrivljeni DD, okrivljeni ZZ, okrivljeni KK i okrivljeni LL, kao odgovorna lica u preduzećima potpisuju i overavaju neistinitu poslovnu dokumentaciju o navodnom prometu roba i usluga i izvršenim plaćanjima radi upotrebe tih neistinitih isprava u vršenju krivičnih dela protiv privrede, pravnog saobraćaja i prikrivanja kriminalne delatnosti,

okrivljeni EE, II, II1, II2, ZZ i drugi NN pripadnici kriminalne grupe, pronalaze i dovode u vezu odgovorna lica drugih privredenih subjekata koji učestvuju u platnom prometu, da sa preduzećima kojima upravlja kriminalna grupa, vrše navodni promet roba i usluga i radi prikrivanja kriminalne delatnosti, upotrebljavaju isprave o privrednom poslovanju sa neistinitom sadržinom,

okrivljeni ŽŽ prenosi pečate, falsifikovane isprave o prometu roba i usluga i gotov novac pribavljen na protivpravan način, radi polaganja na račune kod banaka i prikrivanju njegovog porekla, preuzme i preda overenu protivpravnu imovinsku dobit organizatorima i drugim pripadnicima kriminalne grupe,

 čime bi izvršili krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ.

Troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

III

ODBIJA SE kao neosnovana žalba Okružnog javnog tužioca – Specijalnog tužioca kojom se pobija prvostepena presuda u oslobađajućem delu pod tačkom B-II i III izreke i presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K.P.br.9/06 od 06.03.2008. godine u tom delu POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala K.P.br.9/06 od 06.03.2008. godine, okrivljeni AA i BB oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ, okrivljeni VV, GG, ĐĐ, EE, ŽŽ, DD, JJ, KK i LL oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ, okrivljeni DD, JJ, KK i LL oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 3 u vezi stava 4 u vezi stava 1 KZ u produženom trajanju, okrivljeni AA i BB oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359 stav 3 u vezi stava 4 i 1, u vezi člana 34 KZ u produženom trajanju, okrivljeni VV, GG, ĐĐ, EE i ŽŽ oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359 stav 3 u vezi stava 4 i 1, u vezi člana 35 KZ u produženom trajanju, okrivljeni ZZ oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 3 u vezi stava 4 u vezi stava 1 KZ u pomaganju u vezi člana 35 KZ u produženom trajanju, okrivljene II, II1 i II2 oglašene su krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 3 u vezi stava 4 u vezi stava 1 KZ u pomaganju u vezi člana 35 KZ u produženom trajanju, pa pošto su okrivljenima najpre utvrđene kazne za svako krivično delo ponaosob, osuđeni su i to: okrivljeni AA na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) godina, okrivljeni BB na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, okrivljeni VV na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci, okrivljeni GG na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci, okrivljeni ĐĐ na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, okrivljeni EE na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, okrivljeni ŽŽ na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci, okrivljeni ZZ na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, okrivljene II, II1 i II2 na kaznu zatvora u trajanju od po 10 (deset) meseci, okrivljeni DD na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci, okrivljeni JJ, KK i LL na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci, dok je odlučeno da će se okrivljenima AA, BB, VV, GG, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, II1, II2, DD i KK u izrečene kazne uračunati i vreme koje su proveli u pritvoru.

Na osnovu odredbe člana 193 i 196 ZKP okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka o čijoj će visini biti odlučeno naknadno, posebnim rešenjem, kao i da na ime paušala plate okrivljeni AA, BB, VV i GG iznos od po 50.000,00 dinara, okrivljeni ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ iznos od po 30.000,00 dinara, okrivljeni II, II1, II2, DD, JJ, KK i LL iznos od po 15.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Na osnovu odredbe člana 91 i 92 KZ, kao i odredbe člana 513, 514 i 515 ZKP, od optuženih je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnih dela, pa su optuženi obavezani da na ime imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnih dela plate na račun budžeta Republike Srbije i to okrivljeni AA, BB i GG iznos od po 4.318.330,00 dinara, okrivljeni VV iznos od 4.000.000,00 dinara, okrivljeni EE iznos od 182.302,78 dinara, okrivljeni ZZ iznos od 206.422,18 dinara i okrivljene II, II1 i II2 da solidarno plate iznos od 148.166,82 dinara, a okrivljeni ŽŽ iznos od 1.200 eura, okrivljeni ĐĐ iznos od 4.800 eura, okrivljeni DD, JJ, KK i LL iznos od po 2.200 eura, a sve u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Na osnovu odredbe člana 87 KZ oduzeti su svi predmeti koji su bili upotrebljeni i namenjeni za izvršenje krivičnih dela i to: novac u iznosu od 113.000 eura, a koji je privremeno oduzet od okrivljenog VV, svi računi, otpremnice i druga poslovna dokumentacija sačinjena u ime preduzeća "uu1", "uu2", "uu3" i "uu4", koja je privremeno oduzeta od strane policije, kao i svi mobilni telefoni sa SIM karticama koji su oduzeti od okrivljenih AA, BB, VV, GG, EE, ŽŽ i KK.

Istom presudom okrivljeni ZZ, II, II1 i II2 oslobođeni su od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ. Na dalje, okrivljeni AA, BB, VV, GG, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, II1, II2, DD, JJ, KK i LL oslobođeni su od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo poreska utaja iz člana 229 stav 3 u vezi stava 1 u vezi člana 35 KZ u pomaganju u produženom trajanju, dok je okrivljeni AA oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo pranje novca iz člana 231 stav 1 KZ.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

- Okružni javni tužilac u Beogradu – Specijalni tužilac zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja - član 370 stav 1 u vezi člana 367 tačka 3 ZKP, povrede Krivičnog zakona član - 369 tačka 5 u vezi člana 367 tačka 2 ZKP i zbog odluke o kazni – član 371 stav 1 u vezi člana 367 tačka 4 ZKP, sa predlogom da drugostepeni sud presudu Okružnog suda u Beogradu – Posebnog odeljenja K.P.br.9/06 u oslobađajućem delu izreke pod B – I i II ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a da istu presudu u osuđujućem delu pod A izreke preinači u pogledu odluke o kazni za sve okrivljene, tako što će okrivljenima utvrditi više pojedinačne kazne u okviru zakonskog maksimuma, te im izreći više jedinstvene kazne zatvora kojima se može ostvariti svrha kažnjavanja.

- Branilac okrivljenog AA adv. BA zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede Krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni, sa predlogom da drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, kao i da branilac i okrivljeni AA budu obavešteni o sednici drugostepenog veća.

- Branioci okrivljenog AA adv. BA1 i adv. BA2, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede Krivičnog zakona, odluke o kazni i odluke o oduzimanju imovinske koristi, sa predlogom da drugostepeni sud ukine pobijanu presudu u osuđujućem delu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijanu presudu preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ i krivično delo zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359 stav 3 u vezi stava 4 i 1 u vezi člana 34 KZ ili ga osuditi na vremenski kraću kaznu zatvora, sa predlogom da branioci zajedno sa okrivljenim budu pozvani na sednicu veća drugostepenog suda.

- Branilac okrivljenog BB adv. BB1, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka – član 368 stav 1 tačka 8, 10 i 11 i stav 2 u vezi člana 367 tačka 1 ZKP, povrede Krivičnog zakona – član 369 tačka 4 u vezi člana 367 tačka 2 ZKP i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja – član 370 stav 1 u vezi člana 367 tačka 3 ZKP, sa predlogom da drugostepeni sud ukine pobijanu presudu i vrati predmet na ponovno suđenje, kao i da se o sednici veća obavesti branilac okrivljenog.

- Branilac okrivljenog VV adv. VV1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede Krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o sankciji, sa predlogom da drugostepeni sud uvaži navode iz žalbe i donese presudu kojom će ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili pak da usvoji žalbu i prvostepenu presudu preinači tako što će okrivljenog VV osloboditi od optužbe ili pak prvostepenu presudu preinači u delu koji se odnosi na oduzimanje imovinske koristi, oduzimanje predmeta i odluke o sankciji, tako što će od okrivljenog VV oduzeti imovinsku korist u iznosu od 50% od iznosa utvrđenim prvostepenom presudom, vratiti mu oduzete predmete i to novac u iznosu od 113.000 eura i blaže ga kazniti, sa predlogom da se branilac i okrivljeni pozovu na sednicu veća.

- Okrivljeni VV, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog visine izrečene kazne, iznosa imovinske koristi, a vezano za oduzimanje 113.000 eura, sa predlogom da se donese presuda koja je primerena za delo koje je učinio, kao i da mu se vrati oduzeti novac u iznosu od 113.000 eura obzirom da isti nije bio namenjen za transakcije kojima se bavio, te da se visina imovinske koristi odredi u realnom iznosu, a imajući u vidu sve navode iz njegove žalbe.

- Branilac okrivljenog GG adv. GG1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede Krivičnog zakona, odluke o kazni, kao i odluke o troškovima krivičnog postupka i oduzimanju imovinske koristi, sa predlogom da drugostepeni sud ožalbenu presudu ukine u delovima dispozitiva u kojima je okrivljeni GG oglašen krivim za izvršenje dva krivična dela, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka prema budućoj odluci suda, obavezan na plaćanje paušala u visini od 50.000,00 dinara i obavezan na plaćanje iznosa od 4.318.330,00 dinara, na ime imovinske koristi stečene krivičnim delom, da okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivična dela iz člana 346 stav 2 i 359 stav 3 u vezi stava 4 i 1 KZ u pomaganju ili da presudu ukine u celosti, a predmet vrati na ponovno odlučivanje, kao i da branilac i okrivljeni budu obavešteni o sednici veća.

- Branilac okrivljenog ĐĐ adv. ĐĐ1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede Krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni, sa predlogom da se ožalbena presuda i uložena žalba razmotre na sednici drugostepenog suda u prisustvu branioca, te da se žalba uvaži i pobijana presuda preinači tako što će se okrivljeni osloboditi od krivične odgovornosti ili da se pobijana presuda ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

- Branilac okrivljenog EE adv. EE1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede Krivičnog zakona i odluke o krivičnim sankcijama, sa predlogom da drugostepeni sud pobijanu presudu u celosti ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, kao i da okrivljeni i njegov branilac budu pozvani na sednicu drugostepenog veća.

- Branilac okrivljenog ŽŽ adv. ŽŽ1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede Krivičnog zakona, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o kazni, odluke o troškovima krivičnog postupka i odluke o oduzimanju imovinske koristi, sa predlogom da drugostepeni sud uvaži žalbu i ukine pobijanu presudu u osuđujućem delu i predmet vrati na ponovni postupak ili istu preinači tako što će okrivljenog ŽŽ osloboditi od optužbe da je izvršio dela za koja se tereti, ili ukoliko nađe da je odgovoran za dela za koja je oglašen krivim, za ista utvrditi niže zatvorske kazne i okrivljenom izreći jedinstvenu kaznu zatvora u kraćem trajanju i osloboditi ga od obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka i pribavljanja imovinske koristi, sa predlogom da branilac i okrivljeni budu obavešteni o sednici veća drugostepenog suda.

- Branilac okrivljenog ZZ adv. ZZ1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede Krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o krivičnoj sankciji, oduzimanju imovinske koristi i troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da drugostepeni sud zakaže i održi javnu sednicu, na koju će pozvati branioca i okrivljenog, da nakon toga uvaži žalbu i ukine pobijanu presudu i spise vrati na ponovno suđenje.

- Branilac okrivljenih II, II1 i II2 adv. IB, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba krivičnog postupka i povrede Krivičnog zakona, sa predlogom da drugostepeni sud usvoji navode žalbe i pobijanu presudu ukine, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, te da branioca obavesti o sednici veća koja će se održati pred drugostepenim sudom.

- Branilac okrivljene II adv. IB1, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede Krivičnog zakona, bitne povrede odredaba krivičnog postupka, sa predlogom da drugostepeni sud pobijanu presudu preinači i donese oslobađajuću presudu ili da prvostepenu presudu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, kao i da okrivljena i branilac budu obavešteni o sednici veća.

- Branilac okrivljene II1 adv. IB1, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede Krivičnog zakona i bitne povrede odredaba krivičnog postupka, sa predlogom da drugostepeni sud pobijanu presudu preinači i donese oslobađajuću presudu ili da prvostepenu presudu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, kao i da okrivljena i njen branilac budu obavešteni o sednici veća.

- Branilac okrivljene II2 adv. IB1, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede Krivičnog zakona i bitne povrede odredaba krivičnog postupka, sa predlogom da drugostepeni sud pobijanu presudu preinači i donese oslobađajuću presudu ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, te da optuženi i njegov branilac budu obavešteni o sednici veća.

- Branilac okrivljenog DD adv. DD1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede Krivičnog zakona, odluke o kazni, odluke o troškovima krivičnog postupka i oduzimanju imovinske koristi, sa predlogom da drugostepeni sud ožalbenu presudu ukine u delovima dispozitiva u kojima je okrivljeni DD oglašen krivim za izvršenje dva krivična dela, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i 8 meseci, obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka prema budućoj odluci suda, obavezan na plaćanje paušala u visini od 15.000,00 dinara i obavezan na plaćanje iznosa od 2.200 eura na ime imovinske koristi stečene krivičnim delom, da okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio dva krivična dela iz člana 346 stav 2 i 359 stav 3 u vezi stava 4 i 1 KZ, ili da pobijanu presudu ukine u celosti i predmet vrati na ponovno odlučivanje, kao i da okrivljeni i branilac budu obavešteni o sednici veća.

- Branilac okrivljenog JJ adv. JJ1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede Krivičnog zakona, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da drugostepeni sud pobijanu presudu preinači i oslobodi od optužbe okrivljenog JJ ili da ukoliko smatra da situacija u predmetu nije dovoljno raščišćena prvostepenu presudu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, kao i da branioca obavesti o danu i času održavanja sednice veća.

- Branilac okrivljenog KK adv. KK1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog povrede Krivičnog zakona, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog odluke o krivičnim sankcijama, zbog odluke o oduzimanju imovinske koristi stečene krivičnim delom, imovinsko-pravnom zahtevu i troškovima postupka, sa predlogom da drugostepeni sud zakaže javnu sednicu o čijem će održavanju obavestiti branioca, te da nakon javne sednice donese rešenje kojim se usvaja žalba branioca pa se pobijana presuda ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da pak donese presudu kojom se usvaja žalba branioca pa se pobijana presuda preinačuje u pogledu odluke o krivičnim sankcijama tako što se okrivljenom KK izriče blaža kazna.

- Branilac okrivljenog LL adv. LL1, zbog nepotpuno i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog pogrešne primene materijalnog prava, povrede odredaba krivičnog postupka i odluke o visini kazne, sa predlogom da okrivljenog LL drugostepeni sud oslobodi od optužbe, a ukoliko to ne prihvati, onda da mu svakako izrekne smanjenu kaznu, ili da drugostepeni sud napadnutu presudu ukine i vrati na ponovno odlučivanje ili pak istu preinači.

Odgovor na žalbu Okružnog javnog tužioca u Beogradu – Specijalnog tužioca, podneli su branilac okrivljenog AA adv. BA, branilac okrivljenog ZZ adv. ZZ1, branilac okrivljenih GG i DD adv. GG1, kao i branilac okrivljenog JJ adv. JJ1, svi su predložili da se žalba Javnog tužioca odbije kao neosnovana.

Republički javni tužilac je u podnesku KTŽ-O.K.br.8/09 od 03.06.2009. godine, predložio da drugostepeni sud uvaži žalbu Okružnog javnog tužioca u Beogradu – Specijalnog tužioca, te u odnosu na oslobađajući deo izreke presude pod B I i II ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a da u osuđujućem delu pod tačkom A izreke prvostepenu presudu preinači u pogledu kazne okrivljenima, te izrekne kazne zatvora sa dužim vremenskim trajanjem, kao i da žalbe branilaca okrivljenih odbije kao neosnovane.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, održao je sednicu veća dana 14., 15. i 16.06.2010. godine, u smislu člana 375 ZKP-a, kojoj su prisustvovali okrivljeni AA, BB, VV, ŽŽ, ZZ, II, II2, JJ, KK, branioci okrivljenih adv. BA, adv. LjLj1, adv. BB1, adv. VV1, adv. GG1, adv. EE1, adv. ZZ1, adv. IB1, adv. LjLj2, adv. JJ1 i adv. KK1, a u odsustvu uredno obaveštenih Tužioca za organizovani kriminal, adv. BA1, adv. ĐĐ1, adv. ŽŽ1, adv. IB, okrivljenog GG, okrivljenog ĐĐ, okrivljenog EE, okrivljene II1, okrivljenog DD, dok se okrivljeni LL nalazi u bekstvu, pa je nakon razmatranja spisa predmeta, zajedno sa pobijanom presudom, žalbama i odgovorima na žalbu, a po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog izjašnjenja Republičkog javnog tužioca datog u napred navedenom podnesku, našao:

I


Pobijanom presudom, kako u osuđujućem, tako i u oslobađajućem delu, kao i postupkom koji je prethodio donošenju iste, nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a na koje povrede Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, povodom žalbi u smislu čl. 380 ZKP-a, pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepena presuda ne sadrži ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje se ukazuje izajvljenim žalbama.

Po oceni ovog suda, neosnovani su žalbeni navodi branilaca okrivljenih u kojima se navodi da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 10 ZKP, time što je presudu zasnovao na zapisima prisluškivanih telefonskih razgovora okrivljenih, a imajući u vidu da je prvostepeni sud na nesumnjiv način utvrdio da je postojala osnovana sumnja da okrivljeni pripremaju izvršenje krivičnog dela organizovanog kriminala, pa je istražni sudija doneo naredbu za nadzor i snimanje telefonskih razgovora zakonito – u skladu sa odredbom člana 504-e u vezi odredbe člana 232 ZKP, a koja odredba jasno omogućava primenu ove mere u situaciji kada postoje osnovi sumnje da se priprema krivično delo organizovanog kriminala, ako se isto na drugi način ne bi moglo otkriti, dokazati ili sprečiti, ili ako bi to bilo povezano sa znatnim teškoćama, kao i da je prvostepeni sud cenio sve naredbe koje su izdate prema licima, a koje su i navedene u obrazloženju presude, te da je nesumnjivo utvrdio da su svi razgovori koji su izvedeni kao dokaz na glavnom pretresu „pokriveni“ ovim naredbama, te da su to dokazi pribavljeni na zakonit način.

Stoga je pravilno prvostepeni sud odbio predlog odbrane da se iz spisa predmeta izdvoje audio zapisi telefonskih komunikacija i njihovi transkripti u situaciji kada jedan od sagovornika nije obuhvaćen naredbom istražnog sudije za nadzor i snimanje telefonskih razgovora, pravilno nalazeći da se razgovori između saokrivljenih mogu u potpunosti koristiti u odnosu na oba okrivljena i u situaciji kada postoji naredba za samo jednog okrivljenog, uz poštovanje ostalih razloga predviđenih zakonom, o čemu je ovaj sud dao jasne i detaljne razloge u obrazloženju, a vezano za razgovore koji je vodio okrivljeni ZZ sa ostalim okrivljenima, pa se neosnovano žalbama ističe suprotno.

Dakle, prema okrivljenom ZZ ne postoji naredba za nadzor i snimanje telefonskih razgovora, ali se ovaj okrivljeni u transkriptima razgovora koji su izvedeni na glavnom pretresu pojavljuje kao sagovornik sa okrivljenima u odnosu na koje postoji takva naredba, pa je pravilno prvostepeni sud, a nasuprot iznetim žalbenim navodima branioca okrivljenog ZZ našao, da se takvi razgovori mogu koristiti kao dokaz u odnosu na oba okrivljena. Naime, telefonski razgovor koji je nastao primenom mere nadzora prema jednom okrivljenom, može se koristiti u odnosu na druge okrivljene u odnosu na koje nije bilo naredbi za prisluškivanje, jer je krivični postupak u odnosu na sve okrivljene jedinstven, kao i prikupljeni dokazi.

Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, je posebno cenio žalbene navode branilaca okrivljenih da im tokom prvostepenog krivičnog postupka nije omogućen uvid u naredbe istražnog sudije za nadzor i snimanje telefonskih razgovora pojedinih okrivljenih, kao i da je nekima od njih bio omogućen uvid u fotokopije naredbi, a u kojima je u odnosu na pojedina lica iz tih naredbi (koja su ostala nepoznata), došlo do zatamnjenja njihovih imena i ostalih generalija, u kom kontekstu je pribegao primeni odredbe čl. 374 st. 3 ZKP-a, kojim je propisano da sudija izvestilac može, po potrebi, od prvostepenog suda pribaviti izveštaj o povredama odredaba krivičnog postupka, a može preko tog suda ili istražnog sudije suda na čijem se području radnja ima izvršiti ili na drugi način proveriti navode žalbe u pogledu novih dokaza i novih činjenica, ili od drugih organa ili organizacija pribaviti potrebne izveštaje ili spise, pa je tako dana 25.06.2010. godine izvršio uvid u naredbe istražnog sudije i našao da su navedene naredbe donete po pismenom i obrazloženom predlogu Javnog tužioca, u skladu sa članom 232 ZKP, na predlog ovlašćenog tužioca, prema osumnjičenima pre nego što je krivični postupak pokrenut, a u naredbama se navode podaci o licima čiji se razgovori stavljaju pod nadzore i snimaju, osnovi sumnje koji stoje protiv tih lica, način sprovođenja mere kao i obim i trajanje. Prema tome, snimljeni telefonski razgovori i transkripti navedenih razgovora u odnosu na okrivljene kao dokaz pribavljeni su na zakonit način, iz kojih razloga su navodi iz izjavljenih žalbi neosnovani. Dakle, naredbe je donelo ovlašćeno lice odnosno nadležni istražni sudija po predlogu ovlašćenog Javnog tužioca i to u smislu člana odredbe 232 i člana 504-e ZKP, zbog postojanja osnovane sumnje da se radi o vršenju, odnosno pripremanju vršenja krivičnih dela sa elementima organizovanog kriminala, jer su u konkretnom slučaju postojali osnovi sumnje da okrivljeni prema kojima su donete naredbe vrše krivično delo pranja novca i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 KZ, kao i pod uslovima propisanim članom 504 ZKP, a ti osnovi sumnje su se zasnivali na činjenicama i podacima koji su sadržani u predlozima i zahtevima za donošenje naredbi, a što je sadržano u obrazloženjima predmetnih naredbi. Takođe, žalbeni navodi branilaca da se odredbom člana 232 ZKP u popisu krivičnih dela kod kojih je moguće primenjivati navedenu meru, ne nalazi krivično delo zloupotreba službenog položaja, pa da se stoga ova mera i nije mogla koristiti u vezi sa navedenim krivičnim delom, po mišljenju Apelacionog suda u Beogradu su neprihvatljivi, imajući u vidu upravo činjenicu da je istražni sudija naredbe i doneo u smislu odredbi člana 232 i 504-e ZKP, a odredbom člana 504 ZKP predviđeno je da istražni sudija na zahtev javnog tužioca može prema licu za koje postoje osnovi sumnje da samo ili zajedno sa drugim licima priprema krivično delo organizovanog kriminala, pored mera iz člana 232 i 234 ovog Zakonika, odobriti i primenu drugih tamo navedenih mera, pa je po nalaženju ovog suda jasno da se mera prisluškivanja razgovora može primeniti i narediti od strane istražnog sudije uvek u slučaju kada postoji osnovana sumnja da jedno lice samo, ili zajedno sa drugim licima priprema krivično delo sa elementima organizovanog kriminala, i to za svako delo, a ne samo za dela taksativno navedena u članu 232 ZKP, pa su stoga u konkretnom slučaju navedeni dokazi u svemu pribavljeni u skladu sa zakonom. Što se pak navoda žalbi, vezano za potamnjenje pojedinih delova naredbi tiče, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da se samo radi o obezbeđenju tajnosti i opravdane zaštite identiteta lica obuhvaćenih naredbom, protiv kojih nije pokrenut krivični postupak, a što s druge strane nije ni od kakvog uticaja na valjanost naredbi u odnosu na lica – okrivljenih u ovoj krivično-pravnoj stvari, sačinjenih kao što je već rečeno u svemu u skladu sa zakonom, pa ovi žalbeni navodi iz svega napred rečenog, nisu bili od takvog značaja da bi vodili ukidanju prvostepene presude.

Žalbene navode da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu, ocenjuje kao neosnovane, budući da je prvostepeni sud dao jasne i argumentovane razloge o svim odlučnim činjenicama u ovoj krivično pravnoj stvari, takođe izreka pobijane presude je jasna i razumljiva, nije protivrečna sama sebi i datim razlozima i sadrži sve činjenice i okolnosti od kojih zavisi primena zakona, a obrazloženje pobijane presude sadrži razloge o odlučnim činjenicama iz kojih se pouzdano zaključuje da su okrivljeni izvršili krivično delo za koje su oglašeni krivima, kao i koje su radnje preduzeli prilikom izvršenja istog.

Pored toga, prvostepeni sud je na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih dokaza bliže označenih u obrazloženju pobijane presude, a u sklopu iznetih odbrana okrivljenih, pravilno utvrdio sve odlučne činjenice, kako one koje čine objektivna obeležja krivičnih dela u pitanju, tako i činjenice i okolnosti koje se tiču subjektivnog odnosa optuženih prema učinjenim delima, o čemu su dati jasni, uverljivi i neprotivrečni razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni.

Neosnovani su žalbeni navodi branioca okrivljenog BB adv. BB1 da je tokom postupka došlo do proširenja optužbe u smislu člana 342 ZKP-a, s obzirom da je pravilno prvostepeni ocenio da se radi o izmeni optužbe u smislu člana 341 ZKP-a, imajući u vidu da je u novom tekstu optužnice zadržana istovetnost u osnovnom događaju i činjeničnom opisu, te da je data druga pravna kvalifikacija (na šta tužilac ima pravo sve do zaključenja glavnog pretresa), a s obzirom na novu subjektivnu ocenu dokaza od strane javnog tužioca.

Apelacioni sud u Beogradu, nalazi da se neosnovano žalbama okrivljenog VV i njegovog branioca adv. VV1, kao i branilaca ostalih okrivljenih adv. BA, adv. BA1, adv. BA2, adv. BB1, adv. GG1, adv. ĐĐ1, adv. EE1, adv. ŽŽ1, adv. ZZ1, adv. IB, adv. IB1, adv. JJ1, adv. KK1 i adv. LL1 pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Ovo stoga što je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i svestrano i pravilno ocenjenih dokaza i odbrana okrivljenih, kako pojedinačno, tako i u međusobnoj povezanosti, pravilno, pouzdano i u potpunosti utvrdio sve one činjenice koje su odlučne za donošenje zakonite odluke u ovoj krivično-pravnoj stvari, za šta je u obrazloženju ožalbene presude dao jasne i uverljive razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Pre svega, pravilno je prvostepeni sud na osnovu odbrana okrivljenih, kao i ostalih izvedenih dokaza utvrdio da se AA i BB poznaju dugi niz godina, da poznaju ŽŽ, kao i da poznaju okrivljenog EE. Takođe, nesumnjivo je utvrđeno da okrivljeni GG poznaje okrivljenog AA i okrivljenog BB, te da je upoznao i okrivljenog VV, a preko okrivljenog BB, te da je okrivljeni GG od BB upravo i dobio telefon okrivljenog VV i istog pozvao upravo radi dogovora o poslu kojim se okrivljeni VV tada bavio. Na dalje, utvrđeno je da je okrivljeni VV upoznao i okrivljenog AA, kao i okrivljenog BB, na taj način što su isti dolazili po novac koji im je pripadao iz posla kojim se VV bavio, a okrivljeni VV je upoznao i okrivljenog ŽŽ koji je takođe dolazio ili po novac ili po određenu dokumentaciju i pečate firme. Okrivljeni VV je poznavao i okrivljenog ZZ, II, II1 i II2, sa kojima je takođe imao čestu komunikaciju u vezi posla kojim se bavio. Pravilno je na osnovu svih izvedenih dokaza prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni GG poznavao i okrivljenog ĐĐ, te okrivljene EE i ŽŽ, dok je takođe nesumnjivo utvrđeno da je okrivljeni ĐĐ poznavao okrivljene DD, JJ i KK, kao i okrivljenog LL, sa kojima je imao komunikaciju, a vezano za otvaranje firmi na njihova imena.

Pravilno je prvostepeni sud, na osnovu izvedenih dokaza i priznanja relevantnih činjenica, odnosno odbrana okrivljenih GG i VV, pre svega utvrdio da se okrivljeni VV bavio poslovima vezanim za dilovanje deviza, takozvani „šticung“ deviza, i to zajedno sa izvesnim „LjLj3“, te da je upravo izvesni „LjLj3“ postigao dogovor sa okrivljenim BB oko uslova poslovanja sa prvom od četiri predmetne firme, te da je nakon toga okrivljenog VV pozvao okrivljeni GG i to u vezi dogovora odnosno poslovanja, nakon čega je njihova saradnja i otpočela. Takođe, na osnovu odbrane okrivljenog GG sud je utvrdio da je okrivljenom GG telefon okrivljenog VV dao upravo okrivljeni BB, nakon čega su se njih dvojica čuli i došlo je do realizacije posla. Na osnovu odbrana VV i GG pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su okrivljeni AA i BB bili garanti za posao odnosno da je njihova uloga bila da obezbeđuju posao kako lično, tako i finansijski, te da su na ime ukupne zarade od navedenog posla dobijali po trećinu, odnosno da su okrivljeni GG, GG i BB delili po trećinu zarade od posla, a navedene činjenice u svojoj odbrani nisu osporavali okrivljeni.

Okrivljeni GG je u skladu sa ranije postignutim sporazumom oko otvaranja firmi i posla preko istih, dokumentaciju za prvu firmu dobio od okrivljenog ĐĐ, a nakon toga je za preostale tri firme preko kojih se radilo, okrivljeni GG predavao okrivljenom ĐĐ novac za troškove otvaranja firmi i po izvršenoj registraciji istih od ĐĐ dobijao dokumentaciju za firme, a što je pravilno prvostepeni sud utvrdio na osnovu odbrane okrivljenog GG.

Na osnovu odbrana okrivljenog GG, ĐĐ, DD, JJ i KK, kao i na osnovu iskaza saslušanih svedoka i to svedoka SS i svedoka SS1, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je u oktobru mesecu 2004. godine došlo do otvaranja firme „uu1“ i to tako što je okrivljeni ĐĐ ponudio okrivljenom DD da isti registruje na svoje ime preduzeće, a da faktički ne radi sa njim, već da ustupi dokumentaciju ĐĐ da bi preko tog preduzeća radili neki njegovi prijatelji, a da će DD za uzvrat dobiti određenu nadoknadu, što je okrivljeni DD i prihvatio, registrovao preduzeće „uu1“ i to u agenciju u koju ga je odveo okrivljeni ĐĐ, u koju svrhu je u dogovoru sa ĐĐ iznajmljen stan u Novom Sadu koji je bio i sedište firme.

Takođe, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je u novembru 2004. godine okrivljeni JJ registrovao preduzeće „uu2“, i to tako što mu je okrivljeni ĐĐ ponudio mogućnost da zaradi izvestan novac, tako što će na svoje ime registrovati preduzeće, ali kojim neće on faktički raditi, već će samo potpisivati dokumentaciju koja je potrebna za rad preduzeća i za to dobijati određenu naknadu, što je okrivljeni JJ prihvatio i na svoje ime registrovao preduzeće u agenciji koju mu je preporučio okrivljeni ĐĐ, obavio je sve poslove vezane za otvaranje firme, iznajmio stan uz saglasnost okrivljenog ĐĐ, a u kom stanu je okrivljeni JJ i stanovao, iako je zapravo prostor iznajmljen za kancelariju.

Na dalje, pravilno je prvostepeni sud vezano za registrovanje preduzeća „uu3“ našao da je, na osnovu iskaza svedoka SS1, upravo navedeni svedok obavila na zahtev okrivljenog KK posao koji se odnosi na registrovanje preduzeća „uu3“, na ime okrivljenog KK, te da je svu dokumentaciju po obavljenom poslu predala okrivljenom KK i da joj je on za taj posao isplatio nadoknadu.

Naime, okrivljeni ĐĐ tokom postupka nije osporavao da je on učestvovao u dogovaranju oko otvaranja firme „uu3“, „uu2“ i „uu1“, a da je sve činio u dogovoru sa okrivljenim GG, dok je osporavao da je na isti način učestvovao u otvaranju firme „uu4“, ali pravilno prvostepeni sud takvu njegovu odbranu nije prihvatio nalazeći da je nelogična i isključivo usmerena na umanjenje njegove krivice, te da je u potpunosti suprotna iskazu okrivljenog GG, koji je jasno i decidirano objasnio da mu je svu dokumentaciju za firmu „uu4“ koja je registrovana na ime LL predao upravo okrivljeni ĐĐ, pa je na osnovu svega navedenog nesumnjivo utvrđeno da je okrivljeni ĐĐ učestvovao u dogovaranju i otvaranju firme na ime okrivljenog LL, na isti način kao i pod uslovima kao što je to učinjeno i prilikom otvaranja firmi „uu1“, „uu2“ i „uu3“.

Na osnovu iskaza okrivljenog GG, kao i na osnovu uvida u svesku koju je sud pročitao u dokaznom postupku, a koja je privremeno oduzeta od okrivljenog GG, te na osnovu odbrana okrivljenih ĐĐ, DD, JJ i KK, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su prema postignutom dogovoru okrivljeni DD, JJ, KK i LL kao novčanu nadoknadu za samo registrovanje firmi na njihovo ime dobili nadoknadu u iznosu od po 1.000 eura, te da su potom prema sporazumu dobijali mesečno po 300 eura, kao nadoknadu za to što se firma vodi na njihovo ime. Takođe je prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio da je okrivljeni ĐĐ na ime svog angažovanja u pronalaženju ovih lica na čija imena su otvarane firme i drugih poslova koje je obavljao vezano za ovaj posao dobijao preko okrivljenog DD novčanu nadoknadu u iznosu od po 300 eura svakog meseca.

Takođe, na osnovu priznanja okrivljenog ĐĐ, kao i okrivljenih DD, JJ i KK, utvrđeno je da su, nakon registracije preduzeća svako na svoje ime, dokumentaciju preduzeća zajedno sa pečatima predavali okrivljenom ĐĐ, te da su u više navrata potpisivali blanko naloge za isplatu sa računa svojih preduzeća, dok je okrivljeni JJ i više faktura svog preduzeća blanko potpisao, a što su sve predavali okrivljenom ĐĐ i na taj način omogućili eventualno obavljanje prometa roba i usluga preko svojih preduzeća. Navedenu dokumentaciju koju je dobijao od direktora firmi okrivljeni ĐĐ je dalje predavao okrivljenom GG.

Na dalje, na osnovu priznanja relevantnih činjenica od strane okrivljenog GG, a koji je u potpunosti saglasan sa priznanjem okrivljenog VV, kao i okrivljenog EE, a koje je dato u toku istrage, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni GG podatke za preduzeća koja su otvorena na ime okrivljenih DD, JJ, KK i LL predavao okrivljenima VV i EE, dok je kasnije urađen i dupli pečat, pa im je davao i pečate istih firmi, a sa njima je bio u čestoj telefonskoj komunikaciji, a u vezi obavljanja posla kojim su se bavili.

Okrivljeni GG je koristeći blanko naloge potpisane od strane vlasnika navedene četiri firme, a koje je dobijao od okrivljenog ĐĐ, sačinjavao naloge za prenos sredstava sa tekućih računa i raspolagao sredstvima na tekućim računima navedenih preduzeća, podizao je izveštaje o uplatama na tekuće račune kod ovlašćenih banaka. Navedene činjenice koje je priznao i okrivljeni GG potvrdili su i svedoci saslušani tokom postupka i to svedoci SS2, SS3 i SS4, a čije iskaze je prvostepeni sud u potpunosti prihvatio kao istinite, i dao razloge za svoju odluku, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud. Na osnovu iskaza navedenih svedoka nesumnjivo je utvrđeno da je GG dolazio u banke, da je donosio virmane i naloge, te preuzimao izvode za firme „uu4“ i „uu3“, te da je okrivljeni GG takođe predavao blanko fakture i otpremnice navedenih preduzeća registrovanih na ime okrivljeni DD, JJ, KK i LL, okrivljenima VV i EE, kako bi ih dalje koristili za navodni promet roba i usluga između navedenih preduzeća i drugih privrednih subjekata, a takođe i poslovnu dokumentaciju koju je dobijao od okrivljenih VV i EE od drugih preduzeća u vezi navodnog prometa roba i usluga overavao pečatima navedena četiri preduzeća unoseći u iste neistinite podatke o tome da su ova četiri preduzeća primila robu i usluge.

Isto tako, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su okrivljeni VV i EE po preuzimanju poslovne dokumentacije i pečata za navedena četiri preduzeća od okrivljenog GG, pronalazili preduzeća i druge učesnike platnog prometa koji su imali potrebe za sredstvima na tekućim računima ili potrebe za gotovim novcem i sa njima lično ili preko trećih lica dogovarali obavljanje novčanih transakcija između tih preduzeća i preduzeća „uu1“, „uu2“, „uu3“ i „uu4“, uz ugovaranje visine provizije za prolaz sredstava preko tekućih računa ova četiri preduzeća, pri čemu je ta provizija u skladu sa dogovorom koji su VV i EE imali sa okrivljenim GG uključivala 2,5% od visine uplaćenih sredstava, koji iznos je pripadao okrivljenom GG i organizatorima grupe (odnosno okrivljenima AA i BB), a u okviru procenta koji su ugovarali okrivljeni VV i EE nalazio se i 1% od uplate koji je pripadao njima, dok bi se za eventualno još veći procenat provizije za prolaz sredstava, a do visine od 5% ugrađivao i neko treći preko koga su VV i EE uspostavljali kontakt sa trećim licima. Okrivljeni VV i EE su pratili te uplate i isplate sa računa navedena četiri preduzeća i drugih preduzeća sa kojima su radili i o tome telefonom komunicirali sa okrivljenim GG, a uplate i isplate na tekuće račune navedena četiri preduzeća je pratila i poslovna dokumentacija. Fakture i otpremnice navedena četiri preduzeća su overavane pečatima i predavane blanko overene i potpisane drugim učesnicima u platnom prometu koji su vršili uplate na račune preduzeća „uu1“, „uu2“, „uu3“ i „uu4“ i potom unosili neistinite podatke o navodno kupljenoj robi i izvršenim uslugama od strane navedena četiri preduzeća, a pomenuta preduzeća nijednu od tih usluga nisu izvršili, niti su bilo kakvom robom raspolagali. Na dalje, od subjekata na čije račune su preduzeća „uu1“, „uu2“, „uu3“ i „uu4“ uplaćivali novac okrivljeni VV je pak primao gotov novac u domaćoj i stranoj valuti, te je primao od istih račune i fakture i otpremnice koje su overavane pečatima navedena četiri preduzeća.

Na osnovu priznanja okrivljenog GG, VV, kao i tokom istrage okrivljenog EE, a koja su u potpunosti potvrđena iskazom saslušanog svedoka SS5, koji je bio zaposlen u preduzeću okrivljenog EE, sud je nesumnjivo utvrdio da je tokom 2005. godine po nalogu okrivljenog EEa svedok SS5 radio i poslove koji su se sastojali u tome da je komunicirao telefonom sa okrivljenim GG i diktirao mu nazive firmi, brojeve tekućih računa i iznosa koji treba da se uplate, dok ga je okrivljeni GG izveštavao da li su ti iznosi prošli preko tekućeg računa, pa je on sve to evidentirao na papirima koje mu je davao okrivljeni EE i kasnije to njemu predavao. Takođe je naveo da ga je okrivljeni EE obaveštavao kada se prelazi na nove firme, te da je jednom od okrivljenog GG tražio pečat za firmu „uu1“, a po nalogu okrivljenog EE, te da je okrivljeni GG dolazio u firmu okrivljenog EE gde je pečatirao papire u kovertama, a da su to bile otpremnice i fakture navedena četiri preduzeća (odnosno firmi za koje mu je diktirao podatke), nakon čega je okrivljeni GG sve te otpremnice i fakture potpisivao pred njim, a koju dokumentaciju je nakon toga preuzimao okrivljeni EE. Dodao je da se takođe par puta po nalogu okrivljenog EE čuo i sa okrivljenim ŽŽ koji mu je na isti način kao i okrivljeni GG diktirao podatke.

Dakle, na osnovu svih izvedenih dokaza, kao i na osnovu priznanja relevantnih činjenica od strane okrivljenih DDa, JJ, KK, GG, VV i delom EE, sud je pravilno utvrdio da firme „uu1“, „uu2“, „uu3“ i „uu4“ osim što su bile registrovane nisu imale nikog od zaposlenih lica, osim njihovih osnivača i vlasnika, niti su imale magacinski prostor, niti su se faktički bavile bilo kakvim prometom roba ili usluga, ali preko njihovih tekućih računa su za vreme njihovog postojanja vršene uplate i isplate novčanih sredstava raznim preduzećima, a što je sve potvrđeno na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke TT1 (čiji je nalaz i mišljenje kao i iskaz sa glavnog pretresa sud detaljno interpretirao na stranama 164 do 169 obrazloženja pobijane presude). Nalaz i mišljenje sudskog veštaka prvostepeni sud je u potpunosti prihvatio, za šta je dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu.

Način poslovanja navedene četiri firme, pravilno je prvostepeni sud utvrdio i na osnovu iskaza svedoka SS6, svedoka SS7 i svedoka SS8, čije iskaze je sud detaljno interpretirao na strani 169, 170 i 171 obrazloženja pobijane presude i dao ocenu istih.

Pravilno je prvostepeni sud na osnovu delimičnog priznanja od strane okrivljenog GG, VV, KK, DD, JJ, kao i nalaza veštaka ekonomske struke TT1, te na osnovu iskaza saslušanih svedoka SS6, SS7 i SS7, koje je u svemu prihvatio, nesumnjivo utvrdio da između firmi „uu4“, „uu2“, „uu3“ i „uu1“ sa jedne strane i brojnih privrednih subjekata, koji su poslovno kontaktirali sa navedenim firmama sa druge strane, nije bilo faktičkog prometa ni roba, ni usluga, već da su se obavljale isključivo novčane transakcije. Odnosno učesnici u platnom prometu koji su imali potrebu za gotovinskim sredstvima, uplaćivali su određene novčane iznose na račune ova četiri preduzeća, a dobijali nazad novac umanjen za određeni procenat od ukupno uplaćenog novca, po kursu koji je bio veći od zvaničnog kursa, zatim, nesumnjivo je utvrđeno da su novčane transakcije pratile i fakture i otpremnice, u koje se unosio neistinit sadržaj o tome da su navedena četiri preduzeća isporučila raznu robu i obavile usluge tim preduzećima, po kom osnovu su primale uplate na svoje tekuće račune, ali realnog prometa roba i usluga između ovih preduzeća nije bilo, s obzirom da navedena četiri preduzeća nisu imala robni promet, već su samo fiktivno pravila knjigovodstvenu dokumentaciju, a umesto roba i usluga isplaćivali su gotov novac u domaćoj ili stranoj valuti.

Nadalje, na osnovu priznanja relevantnih činjenica od strane okrivljenog GG, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni GG poslovnu dokumentaciju za navedena četiri preduzeća odnosno fakture koje je od okrivljenih VV, EE i dilera dalje prosleđivao okrivljenom ĐĐ, a da bi se ista dokumentacija dalje koristila prilikom vođenja knjigovodstva za navedene četiri firme, dok je dalje na osnovu njegovog priznanja utvrđeno da je strategija bila da se firme preko čijih računa je prolazio novac rade 2 do 3 meseca maksimalno u kom periodu se smatralo da se može bezbedno raditi, pa je tako firma okrivljenog JJ „uu2“ uz posredovanje okrivljenog ĐĐ prodata u junu 2005. godine, firma okrivljenog DD „uu1“ takođe uz posredovanje okrivljenog ĐĐ prodata je u maju 2005. godine, dok je firma okrivljenog KK „uu3“ prodata takođe uz posredovanje okrivljenog ĐĐ, pri čemu prema podacima poslovnih banaka kod njih nisu evidentirane promene lica ovlašćenih za potpisivanje.

Pre svega, na osnovu telefonske komunikacije, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni GG ostvarivao skoro svakodnevnu telefonsku komunikaciju sa okrivljenima AA i BB u kojim komunikacijama ih je informisao o rezultatima poslovanja, posebno o tome kolika je provizija, te da li se povećao obim posla o iznosu novca koji će im pripasti od svakog pojedinačnog posla kao i o troškovima, a od njih je primao instrukcije za dalje aktivnosti, takođe je utvrđeno da su okrivljeni GG i VV ostvarivali svakodnevnu međusobnu komunikaciju u kojoj su se uglavnom diktirali podaci o firmama koje su primale uplate na svoj račun i podaci o iznosima koji se uplaćuju, te podaci o stanju na računu. Na osnovu telefonske komunikacije utvrđeno je da je GG ostvarivao povremenu telefonsku komunikaciju sa okrivljenim EE, te da je sadržina tih razgovora vezana za podatke o firmama odnosno o uplatama na račune, te da je okrivljeni GG ostvarivao komunikaciju i sa okrivljenim ĐĐ, dok je GG ostvarivao telefonsku komunikaciju i sa okrivljenim ŽŽ.

Takođe, na osnovu sadržine telefonskih razgovora, prvostepeni sud je pravilno i nesumnjivo utvrdio da su okrivljeni AA i BB bili organizatori kriminalne grupe, pre svega na osnovu odbrana okrivljenog GG i VV, na osnovu kojih je sud utvrdio da se okrivljeni VV bavio poslovima vezanim za dilovanje deviza i to zajedno sa izvesnim „LjLj3“, te da je upravo izvesni „LjLj3“ dogovorio sa okrivljenim BB uslove poslovanja, da je nakon postignutog dogovora okrivljeni GG pozvao telefonom okrivljenog VV, a u vezi poslovanja, nakon čega je i otpočela njihova saradnja, s tim što je prema priznanju okrivljenog GG njemu telefon okrivljenog VV dao zapravo okrivljeni BB. Na dalje prema dokazima u spisima predmeta organizatori navedene grupe odnosno okrivljeni AA i BB su pravili plan daljeg postupanja u okviru grupe, kontrolisali i usmeravali dalje delovanje i to posebno ostvarujući kontakt i uticaj na okrivljenog GG i VV i to tako što su iskoristili momenat da su se njih dvojica i ranije bavili sličnim delatnostima odnosno činjenicu da su se i okrivljeni GG i VV ranije bavili tim poslom organizovali na dalje i njihov rad i rad ostalih okrivljenih, te da su oni pri tome obavezbeđivali posao i to kako su sami u svojoj odbrani naveli okrivljeni BB finansijski a okrivljeni AA fizički a što je svakako bilo neophodno za delovanje svih okrivljenih.

Prvostepeni sud je pri tome imao u vidu i navode odbrana okrivljenih AA i BB da oni nisu poznavali većinu okrivljenih, pre svega okrivljene DD, JJ, KK i LL, pa da zato i nisu mogli biti organizatori odnosno da nisu mogli da organizuju ljude koje i ne poznaju, ali je pravilno prvostepeni sud našao da je takva odbrana neosnovana imajući u vidu zapravo ulogu organizatora kriminalne grupe, odnosno da se njihova uloga prevashodno sastojala u organizacionim poslovima, kontroli,usmeravanju delovanja, a što su konkretnom slučaju realizovali i postizali upravo preko okrivljenog GG koji je bio u neprekidnoj komunikaciji sa okrivljenima AA i BB, pa činjenica što okrivljeni AA i BB nisu poznavali sve ostale okrivljene nije od značaja, jer je očigledno da su oni pre svega preko okrivljenog GG kontrolisali delovanje svih ostalih okrivljenih, a za šta je prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude dao dovoljne i jasne razloge.

Pre svega uloga okrivljenog AA i BB kao organizatora kriminalne grupe ogledala se u nizu konkretnih aktivnosti koje se mogu manifestovati u njihovom delovanju, a što je prvostepeni sud pravilno utvrdio na osnovu sadržine brojnih razgovora koji su vođeni između okrivljenog AA i BB sa jedne strane i okrivljenog GG sa druge strane.

Iz sadržine razgovora nesumnjivo je utvrđeno da su njih dvojica, okrivljeni AA i BB, u komunikaciji sa okrivljenim GG pre svega donosili odluku o tome kolika će biti provizija za prolaz novca preko računa četiri firme, a koji će pripasti njima, donosili su odluke o tome koliko će još vremena raditi jedna firma i kada će se preći na otvaranje i rad sa novom firmom, odlučivali su o tome koliko se kom okrivljenom ima isplatiti na ime njegove uloge, u kom cilju su konstantno bili obaveštavani od strane okrivljenog GG o tome kolika je zarada i koliko će ko novca uzeti. Prvostepeni sud je pravilno sve napred navedene činjenice utvrdio na osnovu brojnih telefonskih razgovora koje je detaljno interpretirao na stranama 177, 178 i 179 obrazloženja pobijane presude, nakon čega je na osnovu sadržine razgovora nesumnjivo utvrdio da je okrivljeni AA taj koji se pita i koji je u stalnoj komunikaciji sa okrivljenim GG, da je on taj koji kontroliše kako se obavlja posao, da se u navedenim razgovorima pominje i đđ odnosno okrivljeni ĐĐ, kao i okrivljeni EE, te da on odlučuje o tome kolika će biti provizija i da li će se provizija spuštati. Takođe na osnovu razgovora koji su citirani na stranama 177, 178 i 179 utvrđeno je da upravo okrivljeni AA odlučuje o tome kada će se krenuti sa otvaranjem nove firme, da upravo njemu okrivljeni GG referiše koliko je ko uzeo novca i koliki su troškovi, dok okrivljeni AA zahteva od okrivljenog GG da se precizno vodi evidencija o troškovima, da se traže novi kanali za priliv, pa je potpuno jasno da iz sadržine razgovora se upravo okrivljeni AA okrivljenom GG obraća kao neko ko o tome donosi odluku, a okrivljeni GG se obraća okrivljenom AA rečima „Dužan sam da te obavestim“ ili „Ti si mi dao naređenje“.

Takođe, pored ostalih dokaza na osnovu sadržine telefonskim razgovora, koji su detaljno interpretirani na stranama 179 i 180 obrazloženja pobijane presude, a odnose se uglavnom na komunikaciju između okrivljenog BB i okrivljenog GG, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni BB taj kome se okrivljeni GG svakodnevno javlja, obaveštava ga o tome da li se radi na jednu firmu, da li je firma ugašena, da li se prešlo na drugu, takođe pričaju oko smanjenja provizije, a o čemu treba da odluči upravo okrivljeni BB, s tim što je očigledno da okrivljeni BB zna o čemu se radi, te da takođe poznaje đđ odnosno okrivljenog ĐĐ kao i okrivljenog VV, te da zna šta oni rade u vezi ovog posla, a okrivljeni GG ga uredno obaveštava o tome ko je koliko novca od zarade uzeo.

Naime, na osnovu svih izvedenih dokaza kao i sadržine telefonskih razgovora, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su okrivljeni DD, JJ, KK i LL kao vlasnici Preduzeća „uu1“, „uu2“, „uu3“ i „uu4“ bili odgovorna lica, svako u svom preduzeću i da su samim tim bili svesni svoje odgovornosti za zakonit rad preduzeća, ali su iskoristili svojstvo odgovornog lica, odnosno zloupotrebili su svoje ovlašćenje kao odgovorna lica na taj način što su blanko potpisivali poslovnu dokumentaciju svog preduzeća i istu ustupali na korišćenje ostalim okrivljenima, svesni da će ta dokumentacija biti upotrebljena za nezakonite poslove, a sve to sa namerom da pribave kako sebi imovinsku korist, koja se ogledala u određenoj novčanoj naknadi za uslugu samog otvaranja preduzeća, a nadalje i mesečnu naknadu u vreme rada preduzeća, isto tako sa namerom da drugome pribave protivpravnu imovinsku korist, odnosno ostalim okrivljenima, pa je svako od njih u periodu u kome se poslovalo preko njegove firme svojim potpisom overavao poslovnu dokumentaciju i omogućavao obavljanje navodnog prometa robe i usluga između svog preduzeća i drugih preduzeća i omogućavao upotrebu u pravnom saobraćaju neistinitih isprava, na osnovu čega su izvršene uplate na tekuće račune njihovih firmi i isplate sa tekućih računa ovih preduzeća na tekuće račune drugih preduzeća.

Pri tome prvostepeni sud je imao u vidu navode odbrana navedenih okrivljenih da oni nisu bili odgovorna lica jer nisu faktički upravljali preduzećem niti realno radili sa svojim preduzećem, međutim pravilno je njihove odbrane u tom delu ocenio neosnovanima jer upravo njihova odgovornost proizilazi iz činjenice da su oni bili isključivi vlasnici firmi, da nisu imali drugih zaposlenih, te da nisu neko drugo lice opunomoćili za upravljanje firmom, kao i da su u poslovnoj dokumentaciji svog preduzeća bili označeni, svako u svom preduzeću, kao isključivo odgovorna lica sa deponovanim potpisom u poslovnoj banci. Činjenica u pogledu vremena kada je koja od navedenih firmi poslovala i činjenica da su neke od tih firmi prenošene na treća lica na osnovu ugovora o prodaji, nije od uticaja imajući u vidu da u poslovnim bankama nije evidentirana promena odgovornih lica, pa je to upravo, kako to pravilno nalazi prvostepeni sud, omogućavalo da se poslovna dokumentacija blanko potpisana od strane okrivljenih kao vlasnika i odgovornih lica iskoristi u platnom prometu i nakon vremena kada je firma prodata, a što se dešavalo (što je utvrđeno iz pisane dokumentacije i nalaza veštaka) pa je vreme izvršenja krivičnih dela od strane navedenih okrivljenih pravilno označeno i to na period za koji je prema podacima poslovnih banaka ostvarivan promet novčanih sredstava preko navedene četiri firme jer je to vreme u kome je zabranjena posledica i nastupila bez obzira na činjenicu da li je u međuvremenu došlo do zaključivanja navedenih ugovora o prodaji preduzeća, s obzirom da nije došlo do promene odgovornih lica u poslovnim bankama.

Dalje, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da okrivljeni VV, GG, ĐĐ, EE i ŽŽ nisu imali nikakva svojstva odgovornih lica u navedena četiri preduzeća, ali su svojim aktivnostima koje su preduzimali, a koje su vezane za navedena četiri preduzeća, svako od njih u okviru svog dela zaduženja preduzimao je radnje svestan činjenice da time doprinosi zloupotrebi koju čine odgovorna lica odnosno vlasnici preduzeća na čije su ime firme registrovane, pa su okrivljeni kako je već ranije navedeno pomogli u izvršenju krivičnog dela zloupotreba službenog položaja.

Pre svega okrivljeni GG je organizovao rad navedena četiri preduzeća i koordinirao rad između svih ostalih okrivljenih, podizao izveštaje o uplatama na tekuće račune kod ovlašćenih banaka, sačinjavao naloge za prenos sredstava sa tekućih računa istih, sačinjavao neistinite isprave u smislu unošenja neistinitih podataka u poslovnu dokumentaciju navedena četiri preduzeća. Okrivljeni VV i EE su pronalazili preduzeća i druge učesnike u platnom prometu za koje su prikupljali podatke o tome da li imaju potrebe za sredstvima na tekućim računima ili potrebe za gotovim novcem i dogovarali obavljanje nezakonitih novčanih transakcija između tih privrednih subjekata i preduzeća „uu1“, „uu2“, „uu3“ i „uu4“ za koje su preuzimali poslovnu dokumentaciju preko okrivljenog GG. Okrivljeni ŽŽ je pomogao u izvršenju krivičnog dela zloupotreba službenog položaja pre svega tako što je prenosio poslovnu dokumentaciju navedene četiri firme između ostalih okrivljenih, preuzimao izvode o izvršenim uplatama na tekuće račune kod poslovnih banaka, povremeno je i sam popunjavao i predavao naloge za prenos sredstava sa tekućih računa navedena četiri preduzeća. Okrivljeni ĐĐ takođe je izvršio radnje pomaganja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja i to tako što je predavao blanko potpisanu poslovnu dokumentaciju navedena četiri preduzeća, a koju je preduzimao od izvršilaca krivičnog dela zloupotreba službenog položaja i to predavao okrivljenom GG, a takođe organizovao je i vođenje knjigovodstvenih poslova, plaćanje poreskih obaveza za preduzeća, preuzimao je poslovnu dokumentaciju i nakon prestanka sa radom jednog od preduzeća, menjao osnivača preduzeća i onemogućavao kontrolu poslovanja od strane nadležnih državnih organa.

Prema tome, na osnovu svih izvedenih dokaza tokom postupka, kao i na osnovu sadržine telefonskih razgovora pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su okrivljeni AA i BB izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju i to preko okrivljenih GG i ĐĐ sa kojima su bili u direktnoj komunikaciji, a sve na osnovu dogovora i obećanja materijalne i fizičke podrške u poslu, pa je time učvršćena odluka pre svega kod GG i VV da vrše krivična dela, a preko njih i kod ostalih okrivljenih. Naime, na osnovu celokupnog dokaznog postupka prvostepeni sud je potpuno i jasno utvrdio da u konkretnom slučaju bez obećanja finansijske podrške i fizičke zaštite koju su obezbeđivali okrivljeni BB i AA navedeni posao ni ostali okrivljeni ne bi radili, pa je potpuno jasno da su upravo okrivljeni AA i BB izvršili učvršćivanje odluke kod ostalih članova za vršenje krivičnog dela i na taj način ostale okrivljene podstakli na isto, pri čemu su tokom celog kritičnog perioda izdavali stalne naloge vezane za način rada, a koji su nalozi preko okrivljenog GG prenošeni i drugim okrivljenima, s tim da je podstrekavanje učinjeno od strane okrivljenih AA i BB bilo usmereno na konkretno krivično delo i na određeni krug lica.

Pravilna je ocena prvostepenog suda da je obrana okrivljenog AA i BB potpuno neuverljiva i u suprotnosti sa ostalim izvedenim dokazima, i to pre svega deo odbrane u kojoj okrivljeni negiraju da su bili organizatori navedene kriminalne grupe, a ovo stoga što kada se ima u vidu da su okrivljeni AA i BB dobijali po 1/3 od zarade koja je ostvarivana radom svih okrivljenih, pa je samim tim apsolutno jasno da bilo ko da ostvari neku zaradu neće bez ikakvog razloga deo te zarade ustupiti nekom trećem licu, već će naprotiv tu zaradu upravo deliti sa onima koji imaju nekog udela u stvaranju iste, a takođe sami okrivljeni AA i BB su naveli da su pružali finansijsku i fizičku podršku u navedenom poslu.

Dalje, pravilno je prvostepeni sud na osnovu delimičnog priznanja relevantnih činjenica od strane okrivljenog VV kao i okrivljenog ZZ, te na osnovu brojne telefonske komunikacije između okrivljenog VV i ZZ koju je prvostepeni sud detaljno interpretirao na stranama 196-202 obrazloženja pobijane presude, utvrdio da je okrivljeni ZZ zapravo bio jedan od posrednika, preko kojih je okrivljeni VV pronalazio preduzeće i druge učesnike u platnom prometu koji su imali potrebe za sredstvima na tekućem računu ili gotovinskim sredstvima, a što sve potvrđuju i brojni dokazi odnosno brojna pismena dokumentacija koja se nalazi u spisima predmeta. Na osnovu navedenih dokaza, te na osnovu brojnih razgovora koji su vođeni između okrivljenog VV i ZZ, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni ZZ u poslu učestvovao sa okrivljenim VV, i to na način kako je okrivljeni VV u svojoj odbrani detaljno objasnio, te je utvrdio da je okrivljeni ZZ bio upoznat sa činjenicom ko su vlasnici preduzeća „uu1“, „uu2“, „uu3“ i „uu4“ preko kojih je okrivljeni VV radio, kao i da se dokumentacija navedenih firmi falsifikuje na način što se unose neistiniti podaci u vezi prometa roba i usluga koga faktički nema, te da okrivljeni ZZ učestvuje i na taj način pomaže u nezakonitostima odgovornih lica u navedenim preduzećima. Takođe, pravilno je prvostepeni sud postupio kada nije prihvatio odbranu okrivljenog ZZ da on nije imao saradnju sa VV, a vezanu za novčane transakcije, već da jedinca komunikacija koju su oni imali u vezi farbanja kioska, s obzirom da je njegova odbrana u suprotnosti sa ostalim izvedenim dokazima a posebno suprotna sadržini prisluškivanih telefonskih razgovora između okrivljenog ZZ i VV.

Takođe, pravilno je prvostepeni sud na osnovu delimičnog priznanja okrivljenih II, II1 i II2, te priznanja određenih činjenica od strane okrivljenog VV, utvrdio da su okrivljene II, II1 i II2 bile zaposlene u preduzeću „uu5“ koje se bavilo knjigovodstvom i trgovinom, te da su sve tri faktički radile sve poslove u istoj firmi zajedno, da su bile ovlašćene da fakturišu robu i rade druge poslove, te da su u potpunosti bile upoznate sa načinom poslovana firme, te da su sve tri poznavale okrivljenog VV i sa njim sarađivale, a u poslu koji im je on predložio, odnosno da su bile upoznate sa načinom rada okrivljenog VV. Tokom postupka utvrđeno je da su sve tri okrivljene radile u preduzeću „uu5“, te da im je okrivljeni VV predložio da sarađuju i to na taj način što on ima firme koje mogu da prime žiralni novac, a on bi za to davao keš, pa su okrivljene prihvatile tu saradnju, jer su sa druge strane poznavale dosta ljudi iz firmi čije su knjigovodstvo vodile, pa su preuzele ulogu posrednika između okrivljenog VV koji je primao uplate na račune preduzeća „uu1“, „uu2“, „uu3“ i „uu4“ i firmi koje su one pronalazile. Njihova saradnja se satojala u tome što bi neku od njih tri pozvao neko ko ima žiralni novac na računu i pitao gde može da ga plasira, nakon čega bi one pozvale okrivljenog VV i pitale ga koji je kurs i da li može da se izvrši uplata, te kada bi on rekao koji je kurs i na koju firmu može da se izvrši uplata, one bi pozivale preduzeće koje je pitalo za žiralnu uplatu, rekle kurs i ako bi to njima odgovaralo i prihvatili ponudu onda bi izvršili uplatu, a one bi o tome obaveštavale okrivljenog VV, nakon čega bi on proverio da li su legle uplate tih firmi i ako je bilo sve u redu okrivljeni VV bi slao novac ili lično ili preko nekih drugih ljudi optuženima II, II1 i II2, nakon čega bi neko iz firme koje su izvršile uplate dolazio kod njih i preuzimao novac, dok je istovremeno okrivljeni VV uz keš novac dostavljao i blanko fakture navedene četiri firme na čije su račune vršene uplate, a sve navedene okolnosti potvrđene su i telefonskim razgovorima koje su vodile okrivljene sa okrivljenim VV, a koje je prvostepeni sud detaljno naveo i objasnio na strani 204 obrazloženja pobijane presude, na osnovu čega je i utvrdio pravilno i potpuno činjenično stanje koje je vezano za okrivljene II, II1 i II2.

Zato je pravilno postupio prvostepeni sud kada nije prihvatio izmenjene odbrane okrivljenih tokom glavnog pretresa da nisu dobijale nikakav procenat već da su ih samo čašćavali prijatelji za koje su radili, pravilno nalazeći da je takva odbrana neuverljiva i suprotna izvedenim dokazima, a posebno sadržini prisluškivanih razgovora, a za koji svoj stav je prvostepeni sud je na stranama 203 i 204 obrazloženja pobijane presude dao jasne i argumentovane razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu.

Naime, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je odbio dokazne predloge Specijalnog tužioca i branilaca okrivljenih, a koji su bliže navedeni na stranama 227 do 232 obrazloženja pobijane presude, za šta je dao pravilne i jasne razloge, koje u potpunosti prihvata i ovaj sud i na iste upućuje.

Dakle, prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje u odnosu na krivično delo zločinačko udruživanje i krivično delo zloupotreba službenog položaja.

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu, krivično-pravne radnje okrivljenih AA i BB opisane pod A-I-1 izreke prvostepene presude, pravno kvalifikuje kao krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 227 stav 1 KZ RS (koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela), iz razloga što je odredbom člana 227 stav 1 KZ RS propisano da ko organizuje grupu ili bandu koja ima za cilj vršenje krivičnih dela predviđenih republičkim zakonom za koja se može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina, dok je odredbom člana 346 stav 1 KZ (koji se primenjuje od 01.01.2006. godine) propisano da ko organizuje grupu ili drugo udruženje koje ima za cilj vršenje krivičnih dela za koja se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. Bez obzira što je u oba slučaja propisana ista kazna zatvora, odnosno kazna zatvora od tri meseca do pet godina, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je u konkretnom slučaju zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela blaži za učinioce, obzirom da je odredbom člana 227 KZ RS propisano da navedeno delo postoji samo ukoliko su se lica udružila radi vršenja krivičnih dela za koja je zaprećena kazna zatvora pet godina ili teža kazna, dok je odredbom člana 346 Krivičnog zakonika propisano da navedeno delo postoji ukoliko su se lica udružila radi vršenja krivičnih dela za koja je zaprećena kazna zatvora tri godine ili teža kazna, iz kojih razloga je ovaj sud i preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela.

Dalje, Apelacioni sud u Beogradu, krivično-pravne radnje okrivljenih AA, BB, opisane pod A-I tačka 2 izreke prvostepene presude, pravno kvalifikuje kao krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ u vezi člana 34 KZ, krivično-pravne radnje okrivljenih VV, GG, ĐĐ, EE, ŽŽ, opisane pod A-I tačka 2 izreke prvostepene presude, kao i krivično-pravne radnje okrivljenog ZZ, II, II1 i II2, opisane pod A-II tačka 1 i 2 izreke prvostepene presude, pravno kvalifikuje kao krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ u vezi člana 35 KZ, a krivično-pravne radnje okrivljenih DD, JJ, KK i LL opisane pod A-I tačka 2 izreke prvostepene presude, pravno kvalifikuje kao krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ, imajući u vidu da su inkriminisane radnje preduzete u periodu od septembra meseca 2004. godine, pa do 24.01.2006. godine, odnosno u većem delu pre stupanja na snagu Krivičnog zakonika kojim je prvi put uređen institut produženog krivičnog dela u članu 61, čijim je stavom 5 propisano da ako produženo krivično delo obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje novčani iznos, smatraće se da je produženim krivičnim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim krivičnim delima ukoliko je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem, a koji član nije važio u vreme izvršenja krivičnog dela, već je primenjivana pravna konstrukcija produženog krivičnog dela u korist okrivljenog, samim tim ne može se raditi o kvalifikovanom obliku krivičnog dela u pitanju, jer se iznosi pribavljene protivpravne imovinske koristi ne mogu sabirati, dok ni jedan pojedinačni iznos ne prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, a koji iznos je propisan stavom 3 člana 359 KZ, pa je iz navedenih razloga Apelacioni sud u Beogradu preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene krivičnog dela iz člana 359 KZ.

Ispitujući pobijanu presudu u delu odluke o kazni, a po žalbama Okružnog javnog tužioca – Specijalnog tužioca, okrivljenog VV i njegovog branioca adv. VV1, kao i branilaca ostalih okrivljenih adv. BA, adv. BA1, adv. BA2, adv. BB11, adv. GG1, adv. ĐĐ1, adv. EE1, adv. ŽŽ1, adv. ZZ1, adv. IB, adv. IB1, adv. JJ1, adv. KK1 i adv. LL1, Apelacioni sud u Beogradu je našao da je prvostepeni sud u odnosu na sve okrivljene pravilno utvrdio sve okolnosti koje su od značaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana, a njena visina pravilno odmerena, odnosno sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, u smislu člana 54 KZ-a.

Naime, prvostepeni sud je iscrpno i precizno u obrazloženju pobijane presude, na stranama 211 i 212, opisao utvrđene olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, dao njihovu detaljnu ocenu, kako individualno u odnosu na svakog od okrivljenih koji je oglašen krivim, tako i generalno, s obzirom na stepen društvene opasnosti izvršenog krivičnog dela, nastalim posledicama i okrivljenima kao izvršiocima krivičnog dela, navodeći razloge zbog kojih nalazi da će se efektivnim kaznama zatvora postići svrha izricanja krivičnih sankcija i svrha kažnjavanja propisane članom 4 i 42 KZ-a.

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu, polazeći od prethodno iznetog, da je prvostepena presuda preinačena u pogledu pravne kvalifikacije, za koje je propisana blaža krivična sankcija, a imajući u vidu i dužinu trajanja krivičnog postupka i polazeći od pravilno utvrđenih okolnosti i člana 54 KZ-a, koje u svemu prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, nalazi da prvostepenu presudu uvažavanjem žalbi okrivljenog VV i branilaca ostalih okrivljenih treba preinačiti u pogledu odluke o kazni, kako je to navedeno u izreci ove presude, u smislu blažeg kažnjavanja okrivljenih, a po prethodno utvrđenim pojedinačnim kaznama za svako od izvršenih krivičnih dela.

Ovo tim pre što je po stavu Apelacionog suda osudom okrivljenih na kazne zatvora (jedinstvene), ovom presudom, rezultat kako proteka vremena od dana presuđenja u ovoj krivično-pravnoj stvari, do odlučivanja po žalbama (zbog objektivnih okolnosti, odnosno preusmerenja spisa iz bivšeg Vrhovnog suda Srbije u Apelacioni sud), tako i zbog činjenica da je u odnosu na veći broj okrivljenih došlo do apsolutnog zastarevanja krivičnog gonjenja kada je u pitanju krivično delo zločinačko udruživanje iz čl. 346 st. 2 KZ.

Samim tim je došlo i do anuliranja kazni utvrđenih ovim okrivljenima za to krivično delo iz okvira jedinstvenih ranije izrečenih kazni, kao i zbog ranije pomenute prekvalifikacije krivičnog dela iz čl. 359 st. 3 KZ na stav 1 tog člana, za koji je odredbama Krivičnog zakonika predviđena daleko blaža kazna, a što je samim tim rezultiralo utvrđivanjem pojedinačnih kazni u kraćem vremenskom trajanju u odnosu na svakog od okrivljenih, u čijim su se radnjama stekla obeležja ovog krivičnog dela, od strane Apelacionog suda, kao drugostepenog.

Zbog toga, po oceni ovog suda, kaznama odmerenim kao u izreci ove presude u odnosu na okrivljene, u potpunosti će se ostvariti svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 4 i 42 KZ-a, s obzirom da izrečene kazne u svemu u skladu sa težinom učinjenog krivičnog dela, okolnostima pod kojima je krivično delo izvršeno i stepenom krivice svakog od okrivljenih kao učinilaca.

Imajući u vidu napred navedeno, žalba Okružnog javnog tužioca – Specijalnog tužioca, koja je izjavljena zbog odluke o kazni u odnosu na sve okrivljene, ocenjena je kao neosnovana, jer će se po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, kaznama navedenim u izreci ove presude, u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja propisana Krivičnim zakonikom, pa su žalbeni predlozi izjavljeni u žalbi Okružnog javnog tužioca u Beogradu za strožijim kažnjavanjem, ocenjeni kao neosnovani, s obzirom da se u navedenoj žalbi ne navodi nijedna okolnost koja bi bila od uticaja na drugačiju odluku suda, a koja nije cenjena od strane prvostepenog suda.

Prvostepeni sud je na dalje, na osnovu odredbe člana 63 KZ-a, pravilno odredio da će se okrivljenima u izrečene kazne zatvora uračunati i vreme koje su tokom ovog postupka proveli u pritvoru.

Na osnovu odredbe člana 193 i 196 ZKP-a, prvostepeni sud je pravilno, doneo odluku o troškovima krivičnog postupka, koju je obrazložio na strani 215 obrazloženja pobijane presude i dao jasne i pravilne razloge, u svemu prihvatljive i za ovaj sud.

Pravilnom primenom člana 91 i 92 KZ-a, kao i člana 513, 514 i 515 ZKP-a, od okrivljenih je oduzeta imovinska korist stečena izvršenjem krivičnog dela. Pravilno je prvostepeni sud visinu iznosa imovinske koristi stečene krivičnim delom odmerio u odnosu na svakog okrivljenog, imajući u vidu sve činjenice i podatke u spisima predmeta, a pre svega s obzirom da bi potpuno precizno utvrđivanje imovinske koristi izazvalo znatno odugovlačenje postupka, pri tome koristeći se i odbranama okrivljenih koji su se u odnosu na ove okolnosti decidirano izjasnili.

Tako je prvostepeni sud na osnovu delimičnog priznanja od strane okrivljenog GG i VV, pravilno utvrdio da se imovinska korist koju su okrivljeni pribavljali sastojala u određenim novčanim iznosima koji su se naplaćivali kao provizija za prolaz novca preko žiro-računa četiri preduzeća i da se taj procenat kretao oko 5% od visine uplaćenih sredstava na račune ovih firmi od strane drugih preduzeća, a da je od tog iznosa 2,5%, ustvari procenat koji su uzimali organizatori, odnosno okrivljeni AA i BB, kao i okrivljeni GG i to po trećinu ovog iznosa, dok bi preostalih 2,5% odlazili na proviziju koju su uzimali ostali posrednici u lancu uplate navedenih iznosa, pa su tako okrivljeni VV i EE dobijali u proseku 1% od uplata na račune navedenih firmi, s tim što su u to bili uključeni i drugi posrednici, koji su se takođe ugrađivali u navedeni procenat, a između ostalih to su bili okrivljeni JJ, II, II1 i II2.

Takođe, prvostepeni sud je na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomske struke, nesumnjivo utvrdio koji je iznos imovinske koristi koji je svako od okrivljenih pribavio, za šta je u obrazloženju pobijane presude dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, a sve je detaljno objašnjeno na stranama 215, 216 i 217 obrazloženja prvostepene presude.

Pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 87 KZ-a, od okrivljenog VV oduzeo predmete koji su nastali izvršenjem krivičnog dela i to novac u iznosu od 113.000 eura, nalazeći da je tokom postupka nesumnjivo utvrđeno da je okrivljeni VV izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u pomaganju, te da je navedeni novac očigledno proistekao vršenjem tog krivičnog dela i očigledno bio namenjen za dalje nezakonite novčane transakcije, pa shodno tome nije ni prihvatio odbranu okrivljenog VV u delu u kome je tvrdio da je veći deo tog novca i to iznos od 100.000 eura, dan pre hapšenja pozajmio od ĆĆ, a takođe, radi potvrde njegove odbrane u tom delu, prvostepeni sud je saslušao svedoka SS9 i svedoka SS10, te izvršio uvid u fotografije i video snimak koji je sačinjen od strane policije u stanu okrivljenog, pa je na osnovu svih izvedenih dokaza nesumnjivo utvrdio da je novac koji je kritičnom prilikom okrivljeni od sebe odbacio u ukupnom iznosu od 113.000 eura zapravo novac koji je proistekao iz delatnosti kojom se okrivljeni bavio, vezano za novčane transakcije preko predmetna četiri preduzeća, a koji je na dalje služio za nove novčane transakcije i dalje vršenje krivičnih dela. Za svoj stav prvostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude dao jasne, nedvosmislene i dovoljne razloge za svoju odluku, a koji se tiču oduzimanja predmeta koji su nastali izvršenjem krivičnog dela, a koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Prvostepeni sud je takođe, pravilnom primenom odredbe člana 87 KZ-a, od okrivljenih oduzeo sve mobilne telefone sa SIM karticama, a koji su prema potvrdama o privremeno oduzetim predmetima oduzeti od okrivljenih, a koji su bliže navedeni u prvostepenoj presudi, te je odredio da se imaju oduzeti svi računi, otpremnice i druga poslovna dokumentacija sačinjena u ime preduzeća „uu1“, „uu2“, „uu3“ i „uu4“, a koja je privremeno oduzeta od strane policije, pravilno nalazeći da svi navedeni predmeti predstavljaju predmete koji su bili upotrebljeni i namenjeni za izvršenje krivičnih dela za koja su okrivljeni oglašeni krivima.


II


Presudom Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala K.P.br.9/06 od 06.03.2008. godine, okrivljeni VV, GG, ĐĐ, EE, ŽŽ, DD, JJ, KK i LL, oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ-a, dok su okrivljeni ZZ, II, II1 i II2 oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ-a.

Optužnicom Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, Specijalnog tužilaštva Kt.S.br.1/06 od 22.07.2006. godine, koja je izmenjena 23.01.2008. i 25.01.2008. godine, okrivljenima VV, GG, ĐĐ, EE, ŽŽ, JJ, II, II1 i II2, DD, JJ, KK i LL stavljeno je na teret krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ-a, za koje je propisana kazna zatvora do jedne godine.

Odredbom člana 103 stav 1 tačka 7 KZ-a, propisano je da ako u ovom Zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna, dok je odredbom člana 104 stav 6 istog zakona propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, kao i to da je napred navedenim okrivljenima stavljeno na teret da su krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ-a izvršili u periodu od septembra meseca 2004. godine, kao i tokom 2005. godine, Apelacioni sud u Beogradu je utvrdio da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, usled čega je povodom izjavljenih žalbi, a po službenoj dužnosti, pobijana presuda preinačena i optužba prema okrivljenima VV, GG, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, II1, II2, DD, JJ, KK i LL, za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ-a, odbijena.

S obzirom na izneto, na osnovu odredbe člana 197 stav 1 ZKP-a, određeno je da troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.


III



Neosnovano se žalbom Okružnog javnog tužioca u Beogradu – Specijalnog tužioca pobija prvostepena presuda pod tačkom B-II izreke prvostepene presude, kojom su okrivljeni AA, BB, VV, GG, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, II1, II2, GG, JJ, KK i LL, oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo poreska utaja iz člana 229 stav 3 u vezi stava 1 u vezi člana 35 KZ-a u pomaganju u produženom trajanju.

Naime, pravilno je prvostepeni sud našao da nije dokazano da su navedeni okrivljeni izvršili krivično delo poreska utaja u pomaganju u produženom trajanju, odnosno da su sa umišljajem omogućili preduzećima, preduzetnicima i drugim učesnicima platnog prometa koji su navodno nabavili robu i primili usluge od preduzeća „uu1“, „uu2“, „uu3“ i „uu4“, da umanje svoju poresku obavezu na ime prenetog PDV-a koji je iskazan u računima preduzeća kojima su upravljali okrivljeni i izbegnu plaćanje poreza u visini od 78.771.708,60 dinara i da su omogućili preduzećima, preduzetnicima i učesnicima platnog prometa da neosnovano iskažu kao prethodni PDV u visini od 78.951.606,08 dinara i umanje svoje poreske obaveze u tom iznosu, te da su tako omogućili da druga preduzeća izbegnu plaćanje poreza u ukupnoj visini od 157.723.314,68 dinara, tj. u iznosu koji prelazi 7.500.000,oo dinara, a sve to iz razloga što na osnovu pismene dokumentacije u spisima predmeta i na osnovu nalaza veštaka ekonomske struke, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da prema originalnim fakturama i otpremnicama koje su dostavljali kupci o dnevnim uplatama sa tekućih računa kupaca na tekuće račune navedena četiri preduzeća, utvrđeno je da su u periodu u kome su navedena četiri preduzeća poslovala, ista na svoje račune primili uplate od 606 preduzeća u ukupnom iznosu od 518.199.636,60 dinara, za koji iznos ukupan PDV iznosi 79.047.401,74 dinara, a koji su poreski obveznici navedena četiri preduzeća, odnosno „uu1“, „uu2“, „uu3“ i „uu4“ jer su sredstva primili na svoje tekuće račune, te na osnovu iste dokumentacije nesumnjivo je utvrđeno da su navedena četiri preduzeća izvršila isplate sa svojih tekućih računa na račune ukupno 186 preduzeća i to u ukupnom iznosu od 517.571.642,84 dinara, u okviru kog iznosa je iskazan PDV u iznosu od 78.951.606,08 dinara, a za koji su poreski obveznici dobavljači navedena četiri preduzeća koji su primili sredstva na svoje tekuće račune, dok prvostepeni sud nije mogao da utvrdi da li su dobavljači taj porez i u kom iznosu platili, a s obzirom da nije ni vršen pregled knjigovodstva i poslovanja preduzeća koja su uplate primila.

U prilog tvrdnji da je pravilno postupio prvostepeni sud kada je okrivljene oslobodio od optužbe za krivično delo iz člana 229 stav 3 KZ-a, govori i nalaz i mišljenje veštaka, na osnovu koga je prvostepeni sud pravilno utvrdio da su ukupne isplate sa tekućih računa preduzeća „uu1“, „uu2“, „uu3“ i „uu4“ na ime PDV-a iznosile 275.693,14 dinara, a da su preduzeća na čiji su račun vršene uplate imala iskazan porez na dodatu vrednost u računima, fakturama koje su ispostavljali preduzećima koja su vršila uplate na njihov račun u ukupnom iznosu od 79.047.401,74 dinara, a koji iznos poreza nije plaćen, na taj način su preko ova četiri preduzeća izdavanjem falsifikovanih računa o prometu roba i usluga u kojima je iskazan porez na dodatu vrednost, omogućili da se tako falsifikovane isprave dalje koriste u prometu i na taj način stvorili mogućnost da odgovorna lica u tim preduzećima umanje svoje poreske obaveze, pa da time izvrše krivično delo poreske utaje, ali s obzirom da u konkretnom slučaju sud nije utvrdio da je bilo ko od odgovornih lica brojnih preduzeća, kao odgovorna lica u preduzećima koja su vršila uplate na račun preduzeća „uu1“, „uu2“, „uu3“ i „uu4“, izvršio krivično delo poreska utaja, a što nije ni bilo moguće utvrditi jer niko od njih nije ni tužen za navedeno krivično delo.

Za svoj stav prvostepeni sud je dao jasne i argumentovane razloge u obrazloženju pobijane presude, a koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu.

Sa druge strane, neosnovana je i žalba Okružnog javnog tužioca u Beogradu – Specijalnog tužioca, izjavljena u odnosu na tačku B-III izreke prvostepene presude, kojim je prvostepeni sud okrivljenog AA oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo pranje novca, s obzirom da je prvostepeni sud, pravilno, imao u vidu da je okrivljenom AA stavljeno na teret da je krivično delo pranje novca izvršio u periodu od novembra meseca 2004. godine pa do 24. januara 2006. godine, a u kom periodu je od 1. jula 2002. godine važio Zakon o sprečavanju pranja novca i to sve do 10.12.2005. godine, kada je članom 27 tog Zakona predviđeno pranje novca kao krivično delo, ali međutim, 10.12.2005. godine prestao je da važi navedeni Zakon i to donošenjem novog Zakona o sprečavanju pranja novca, koji je stupio na snagu 10.12.2005. godine, a koji Zakon nije predviđao krivično delo pranje novca, već je u tom periodu već bio donet Krivični zakonik, ali isti tada nije stupio na snagu jer je njegova primena bila odložena do 01.01.2006. godine, a Krivičnim zakonikom, članom 231 predviđeno je krivično delo pranje novca koje je okrivljenom AA stavljeno na teret.

Kada se ima u vidu da od 10. decembra 2005. godine pa do 1. januara 2006. godine, u našem zakonodavstvu pranje novca nije bilo kažnjivo kao krivično delo nijednim tada važećim zakonom, a kako je sud dužan da primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a ako je nakon izvršenja dela došlo do izmena, dužan je da primenjuje zakon koji je blaži po učinioca, odnosno zakon koji je najblaži za učinioca, a kako pravilno nalazi prvostepeni sud, najblaži je zakon koji ne predviđa inkriminisane radnje kao krivično delo, pa je pravilno našao da je zapravo najblaži zakon – zakon koji je važio i u vreme izvršenja dela, a to je Zakon o sprečavanju pranja novca, donet 10.12.2005. godine, koji nije ni predviđao pranje novca kao krivično delo, za šta je prvostepeni sud dao jasne i dovoljne razloge, u svemu prihvatljive i za ovaj sud.

Sa iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 391 stav 1 i člana 388 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu, doneo je odluku kao i izreci presude.

Zapisničar Predsednik veća – sudija
Zorica Avramović, s.r. Zoran Savić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)