Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.12.2012.

Kž1 Po1 20/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
POSEBNO ODELjENjE
Kž1 Po1 20/12
Dana 17.12.2012. godine
B E O G R A D

 

U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Slobodana Rašića, predsednika veća, Veroljuba Cvetkovića, Nadežde Mijatović, Dragoljuba Đorđevića i Nade Zec, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Aleksandrom Simić, zapisničarem, u krivičnom predmetu optuženog AA i dr., zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 2 Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o žalbama optuženog AA i njegovog branioca, advokata AB, optuženog BB i njegovih branilaca, advokata BA, advokata BA1 i advokata BA2 i punomoćnika privrednog društva "AA", advokata AO1, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K-Po1 br.11/2011 od 19.03.2012. godine, nakon održane sednice veća u smislu člana 447 stav 2 ZKP, doneo je dana 17.12.2012. godine


P R E S U D U

UVAŽAVANjEM žalbi optuženog AA i njegovog branioca, advokata AB, optuženog BB i njegovih branilaca advokata BA, advokata BA1 i advokata BA2 u pogledu odluke o kazni i punomoćnika privrednog društva "AA", advokata AO1 u pogledu odluke o meri bezbednosti, PREINAČAVA se presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K-Po1 br.11/2011 od 19.03.2012. godine, u stavu I i II izreke, tako što Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje,

1. Optužene AA i BB, za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 Krivičnog zakonika u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, na osnovu odredbi članova 42 i 63 Krivičnog zakonika, OSUĐUJE i to optuženog AA na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina, a optuženog BB na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) godina, u koje kazne se optuženima uračunava vreme provedeno u pritvoru od 21.10.2010. godine pa do upućivanja optuženih u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže do isteka vremena kazni na koje su osuđeni u ovoj presudi, dok se žalbe optuženog AA i njegovog branioca, advokata AB, optuženog BB i njegovih branilaca advokata BA, advokata BA1 i advokata BA2 u ostalom delu ODBIJAJU kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, POTVRĐUJE.

2. ODBIJA predlog Tužioca za organizovani kriminal za izricanje mere bezbednosti oduzimanje predmeta i to kamiona marke „Mercedes Benz“ registarske oznake _, tip _, broj šasije _, sa saobraćajnom dozvolom serijski broj _ izdatom od strane Republike Slovenije i priključno vozilo registarskih oznaka _, tip _, broj šasije _, sa saobraćajnom dozvolom serijski broj _ izdatom od strane Republike Slovenije.


O b r a z l o ž e nj e


Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K-Po1 br.11/2011 od 19.03.2012. godine, optuženi AA i BB su u stavu I izreke presude oglašeni krivim da su kao saizvršioci izvršili krivično delo naovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ u vezi člana 33 KZ, pa ih je sud na osnovu članova 4, 42, 45, 54, 55 i 63 KZ osudio i to optuženog AA na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 21.10.2010. godine do upućivanja na izdržavanje kazne, a optuženog BB na kaznu zatvora u trajanju od devet godina, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 21.10.2010. godine do upućivanja na izdržavanje kazne. Na osnovu člana 246 stav 7 KZ od optuženih je oduzeto 119.639,33 grama opojne droge – heroin. Istom presudom u stavu II izreke na osnovu člana 87 KZ, prema optuženima je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, pa se od optuženih oduzimaju predmeti i to: od optuženog AA novac u iznosu od 4.300 evra, a od optuženog BB kamion marke „Mercedes Benz“ reg. oznake _ tip 934.032, broj šasije _ sa saobraćajnom dozvolom serijski broj _ izdatom od strane Republike Slovenije i priključno vozilo registarskih oznaka _ tip _ broj šasije _, sa saobraćajnom dozvolom serijski broj _ izdatom od strane Republike Slovenije i novac u iznosu od 900 evra. U stavu III izreke presude na osnovu člana 423 stav 2 ZKP optuženi AA i BB su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela i to okrivljeni AA iz člana 346 stav 2 KZ, a optuženi BB iz člana 346 stav 4 u vezi stava 2 KZ, jer nije dokazano da su optuženi izvršili ovo krivično delo za koje su optuženi. U stavu IV izreke na osnovu članova 261, 262 i 264 ZKP, optuženi su obavezani da sudu naknade troškova krivičnog postupka u iznosu koji će biti određen posebnim rešenjem.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

-optuženi AA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu u oslobađajućem delu potvrdi, a da je u osuđujućem delu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, kao i da se razmotri opravdanost njegovog daljeg zadržavanja u pritvoru,

-branilac optuženog AA, advokat AB zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da drugostepeni sud usvoji žalbu, ukine prvostepenu presudu i predmet uputi prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Branilac je zahtevao da on i optuženi budu prisutni na sednici veća,

-optuženi BB, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i povrede zakona, sa predlogom da se ožalbena presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu, kao i da mu se ukine pritvor i da mu se omogući da se brani sa slobode,

-branioci optuženog BB, advokat BA i advokat BA1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o krivičnoj sankciji i odluke o meri bezbednosti, sa predlogom da se prvostepena presuda u osuđujućem delu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje ili da se ista preinači u smislu žalbenih navoda, te da se optuženi BB oslobodi od optužbe i da se u smislu člana 459 stav 2 ZKP donese posebno rešenje kojim će mu se ukinuti pritvor. Branioci su zahtevali da oni i optuženi budu obavešteni o sednici veća u smislu člana 447 ZKP,

-branilac optuženog BB, advokat BA2, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakonika, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnim sankcijama, sa predlogom da Apelacioni sud, kao drugostepeni sud, otvori raspravu i o njoj obavesti optuženog BB i njegovog branioca i da nakon toga pobijanu presudu ukine u stavu I i II i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno postupanje i suđenje ili da se optuženi BB oslobodi krivične odgovornosti da je kao saizvršilac izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ u vezi člana 33 KZ, da se optuženom BB vrate svi oduzeti predmeti i da se prema optuženom ukine pritvor, jer više ne stoje razlozi zbog kojih je pritvor određen, i

-punomoćnik privrednog društva "AA", advokat AO1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu preinači u stavu II izreke ili u tom delu prvostepenu presudu ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Tužilac za organizovani kriminal je u podnesku Ktž.br.59/12 od 26.10.2012. godine izneo mišljenje da su navodi svih izjavljenih žalbi neosnovani i da ih zbog toga treba odbiti, a presudu Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K-Po1 br. 11/2011 od 19.03.2012. godine u celosti potvrditi.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je održao sednicu veća u smislu člana 447 stav 2 ZKP, u prisustvu optuženog AA i njegovog branioca, advokata AB, optuženog BB i njegovih branilaca, advokata BA i advokata BA1 i punomoćnika privrednog društva "AA", advokata AO1, a u odsustvu uredno obaveštenih zamenika Tužioca za organizovani kriminal i branioca optuženog BB, advokata BA2, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom i žalbama, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i izjašnjenja prisutnih na sednici veća i izjašnjenja Tužioca za organizovani kriminal, datog u navedenom podnesku, odlučio kao u izreci ove presude.

Prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 11 i stav 2 tačka 1 i tačka 2 ZKP, na koje se navodima žalbi optuženih i njihovih branilaca ukazuje.

Najpre, suprotno iznetim žalbenim navodima, u prvostepenoj presudi nisu sadržane bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 1 ZKP, s obzirom da se prvostepena presuda ne zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati.

Po nalaženju ovog suda, navodi iz izjavljenih žalbi optuženih i njihovih branilaca da zapisnik o pregledu prevoznog sredstva sačinjen od strane Policijske uprave za grad Beograd, UKP IV odeljenja od 20.10.2010. godine, službena beleška o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta javnog carinskog skladišta Luke Dunav, Pančevo od 20.10.2010. godine, potvrda Policijske uprave za grad Beograd UKP IV odeljenja od 21.10.2010. godine o privremenom oduzimanju predmeta od SS1, zapisnik o prepoznavanju lica Policijske uprave za grad Beograd, UKP IV odeljenja od 22.10.2010. godine, pismeni nalaz fizičko-hemijsko veštačenje koje su obavili radnici NKT centra VE, diplomirani fiziko-hemičar i VE1, diplomirani hemičar, zapisnik sa glavnog pretresa od 08.07.2011. godine u delu u kome je dat iskaz veštaka VE, izveštaj MUP-a RS, Direkcije Policije, PU za grad Beograd UKP IV odeljenja od 22.10.2010. godine o dostavljanju telefona, kartice i ostalih predmeta oduzetih od SS1 i zapisnik sa glavnog pretresa od 08.07.2011. godine u delu iskaza svedoka SS2, predstavljaju dokaze na kojima se ne može zasnivati presuda, ocenjuju se kao neosnovani. Ovo stoga što isti ne predstavljaju dokaze na kojima se ne može zasnivati sudska odluka, imajući u vidu odredbu člana 604 Zakonika o krivičnom postupku, objavljenog u „Službenom glasniku RS“ br. 72/2011“ koje propisuju da se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ima ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik SRJ“ br. 70/01, 68/02, 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/08, 72/09 i 76/10), pa se dakle ne radi o zapisnicima iz člana 406 stav 2 ZKP, niti o zapisnicima iz člana 237 stav 1 i 3 ZKP, kako je to pravilno našao prvostepeni sud, zbog čega je i odbio predloge odbrane optuženog AA da se iz spisa predmeta isti izdvoje.

Naime, službena beleška o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta sačinjena od strane Policijske uprave za grad Beograd, ne predstavlja dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, s obzirom da je dokumentacija sačinjena prilikom pregleda vozila i bez uticaja je činjenica da je u belešci navedeno da je sačinjena prilikom pretresa vozila. Takođe, ni potvrde o privremeno oduzetim predmetima od SS1 ne predstavljaju dokaz na kojima se ne može zasnivati presuda, jer su sačinjene u svemu saglasno odredbama člana 225 i 82 ZKP, koji je bio na snazi u vreme preduzimanja ovih radnji.

Osim navedenog, pravilno je prvostepeni sud ocenio neosnovanim predlog odbrane da se iz spisa predmeta izdvoji zapisnik policije o pregledu prevoznog sredstva, kamiona sa hladnjačom, bez obzira što je istražni sudija Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja izdao naredbu za pretresanje kamiona sa hladnjačom, a koja naredba je doneta u predkrivičnom postupku, pre rešenja o sprovođenju istrage od 20.10.2010. godine. Ovo stoga što odredbe člana 246 i 240 ZKP-a, koji je važio u vreme kada su preduzete ove radnje, na koje se poziva istražni sudija, propisuju da istražni sudija može i pre donošenja rešenja o sprovođenju istrage preduzeti pojedine istražne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja, a odredbe člana 240 ZKP regulišu situaciju kada u toku istrage istražni sudija poverava izvršenje pojedinih istražnih radnji organu unutrašnjih poslova. Imajući u vidu navedeno, to zapisnik o pregledu vozila ne predstavlja dokaz na kome se ne može zasnivati presuda, pa su suprotni žalbeni navodi ocenjeni kao neosnovani, jer su organi unutrašnjih poslova imali ovlašćenje da preduzmu pojedine radnje u toku krivičnog postupka shodno odredbama člana 225 ZKP i da su ukoliko postoji sumnja da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti bili ovlašćeni da u cilju otkrivanja i obezbeđenja tragova krivičnog dela i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz, izvrše pregled prevoznog sredstva, što je u konkretnom slučaju učinjeno i o čemu je sačinjena službena beleška – zapisnik policije o pregledu prevoznog sredstva, kamiona sa hladnjačom, pa je bez uticaja da li su pregledu vozila prisustvovala i lica čije je prisustvo obavezno prilikom pretresa. Pri tome treba istaći da iz spisa predmeta proizilazi da su organi unutrašnjih poslova izvršili pregled prevoznog sredstva u prisustvu SS1 i da su ovaj pregled izvršila ovlašćena službena lica IV odeljenja Policijske uprave za grad Beograd.

Takođe, nalaz-fizičko hemijsko veštačenje koje su obavili radnici NKT Centra, VE, diplomirani fiziko-hemičar i VE1 diplomirani hemičar, kao i iskaz veštaka VE dat na glavnom pretresu, ne predstavljaju dokaze na kojima se ne može zasnivati sudska odluka, imajući u vidu da je istražni sudija Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja izdao naredbu za obavljanje veštačenja, te su veštačenje koje je NKT centar obavio pre izdavanja ove naredbe i novo veštačenje potpuno istovetni, da se radi o veštačenju iste droge, pri čemu treba istaći da prvostepeni sud ovaj nalaz nije koristio radi utvrđivanja da li je supstanca čiju analizu su izvršili navedeni veštaci opojna droga, već je samo utvrdio činjenicu da je dana 20.10.2010. godine, Nacionalno kriminalističko-tehničkom centru dostavljen na veštačenje prah svetlo braon boje, za koji se pretpostavlja da je opojna droga heroin, pronađen prilikom pregleda teretnog motornog vozila. Pri tome je prvostepeni sud na osnovu pismenog nalaza veštaka NKT centra VE i VE1 od 06.12.2010. godine, koje veštačenje je obavljeno po naredbi istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, kao i izjašnjenje veštaka VE koji je saslušan na glavnom pretresu 08.07.2011. godine, nesumnjivo utvrdio da su veštaci obavili kvantitativnu i kvalitativnu analizu supstance koja je oduzeta od SS1 po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU za grad Beograd UKP IV odeljenja od 21.10.2010. godine, presovane u obliku cigli – grumena upakovane u 383 paketa, koja se nalazila u 21 papirnatom džaku i da su veštaci nakon prijema paketa i fotografisanja izvršili merenje i utvrdili da se radi o masi od 119.639,33 grama, a analizom supstance utvrđeno je da u ispitivanim uzorcima detektovao prisustvo opojne droge heroin u obliku baze koja se nalazi na listi opojnih droga i psihotropnih supstanci. Stoga su neosnovani žalbeni navodi da prvostepeni sud nije razjasnio da li je od SS1 oduzeto 383 paketa ili 119 kilograma heroina.

Neosnovani su i žalbeni navodi optuženog AA i njegovih branilaca da zapisnik o prepoznavanju lica predstavlja dokaz na kome se ne može zasnivati prvostepena presuda, imajući u vidu da je prvostepeni sud pravilno odbio predlog da se iz spisa predmeta izdvoji ovaj zapisnik, s obzirom da su odredbe člana 104 ZKP koji je važio za vreme preduzimanja ove radnje propisivale da ukoliko je potrebno da svedok prepozna određeno lice, da će mu se pokazati to lice zajedno sa drugim, njemu nepoznatim licem, što je u konkretnom slučaju i učinjeno. Pri tome, konstataciju koja stoji u zapisniku da je svedok SS1 naveo da sa stopostotnom sigurnošću označava AA kao lice koje je organizator transporta, je cenjena od strane prvostepenog suda u kontekstu iskaza svedoka SS1 i svih izvedenih dokaza i pravilno je prvostepeni sud našao da ovaj dokaz ocenjuje potpuno nebitnim za utvrđivanje činjeničnog stanja.

I zapisnik o saslušanju svedoka SS2 pravilno prvostepeni sud nije izdvojio iz spisa predmeta, jer je saslušanje ovog svedoka izvršeno u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme preduzimanja ove dokazne radnje, pa su i u ovom delu suprotni žalbeni navodi ocenjeni kao neosnovani.

Po oceni ovog suda pravilno je prvostepeni sud odbio predlog odbrane da se iz spisa predmeta izdvoji izveštaj MUP-a R Srbije od 20.10.2010. godine o dostavljanju telefona, kartice i ostalih predmeta oduzetih od SS1, jer ovaj dokaz nije ni izveo, jer nije bilo predloga stranaka, a radi se o dopisu MUP-a R Srbije Višem sudu u Beogradu, a ne o zapisnicima iz člana 407 ZKP.

U prvostepenoj presudi nisu sadržane ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 11 ZKP i stava 2 tačka 2 ZKP.

Ovo stoga što je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih svih dokaza, bliže označenih u obrazloženju pobijane presude, a u sklopu iznetih odbrana optuženih, dao jasne, uverljive i neprotivrečne razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a izreka presude je jasna i razumljiva i nije protivrečna sama sebi, niti su razlozi presude protivrečni izreci. Takođe, uvidom u spise predmeta utvrđuje se da o činjenicama koje su predmet dokazivanja ne postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datih u postupku i samih tih isprava i zapisnika, kako se to neosnovano ističe u žalbama.

Nasuprot iznetim žalbenim navodima prvostepeni sud je u obrazloženju presude dao jasne i uverljive razloge da su optuženi kao izvršioci izvršili krivično delo iz člana 246 stav 1 u vezi člana 33 KZ, jer su zajednički učestvovali u radnji izvršenja, zajednički neovlašćeno radi prodaje prenosili heroin, pri čemu iz njihovih radnji proizilazi i svest o zajedničkom delovanju.

Po oceni ovoga suda neosnovani su i navodi iz žalbe branioca optuženog AA da je prvostepeni sud odbijanjem dokaznog predloga da se od policije pribave podaci o postojanju operativnih podataka o saradniku policije pod pseudonimom „gg“ povredio pravo na odbranu. Naime, imajući u vidu iskaz svedoka SS4, radnika Uprave kriminalističke policije, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, šefa Odseka za operativnu podršku, Odeljenja za suzbijanje narkotika, koji je nakon što mu je predočena optužnica Tužioca za organizovani kriminal, izjavio da ni SBPOK, a ni on lično, nisu imali saznanja o konkretnom transportu heroina. Takođe, pravilno je prvostepeni sud odbio predlog odbrane da se od ministra Unutrašnjih poslova zatraži da se svedok oslobodi čuvanja službene tajne i ponovo sasluša na okolnosti odbrane optuženog AA, jer je očigledno da svedok nema saznanja o transportu droge koja je predmet optuženja. Dakle, pravilan je zaključak prvostepenog suda da nije bilo potrebe da svedok bude oslobođen dužnosti čuvanja službene tajne, niti da je bilo neophodno ispitati ovog svedoka o tome da li je optuženi AA saradnik SBPOK-a, sa operativnim nazivom „gg“ i da se proveri njegova odbrana, a posebno imajući u vidu činjenicu da je Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija policije, UKP SBPOK, Odeljenje za suzbijanje i krijumčarenje narkotika dopisom do 20.09.2011. godine obavestilo sud da policijski službenici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala nisu imali nikakva saznanja o transportu opojne droge – heroina o kojoj je sud tražio izveštaj. Neosnovani su i žalbeni navodi da je prvostepeni sud povredio pravo na odbranu optuženog AA time što je uskratio unakrsno ispitivanje svedoka SS1 i SS2. Naime, nasuprot iznetim žalbenim navodima, time nije uskraćeno pravo na odbranu optuženog, jer je odredbom člana 604 ZKP propisano da se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ima ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku, te je saslušanje ovih svedoka izvršeno u svemu shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, koji je bio na snazi u vreme preduzimanja ovih dokaznih radnji.

Inače, osim navedenog, žalbama optuženih i njihovih branilaca se u suštini pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ukazivanjem na pogrešnu ocenu dokaza, a posebno isticanjem da nije dokazano da su optuženi izvršili krivično delo za koje su oglašeni krivim.

Iznete žalbene navode ovaj sud ocenjuje kao neosnovane, jer je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih svih dokaza, a u sklopu iznetih odbrana optuženih, koje dokaze je cenio kako pojedinačno, tako i u međusobnoj povezanosti, pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje iz izreke pobijane presude.

Naime, da su optuženi u periodu od septembra do 21. oktobra 2010. godine neovlašćeno radi prodaje, zajednički prenosili 119.639,33 grama opojne droge heroin iz Republike Turske u Republiku Češku, tako što je optuženi AA organizovao transport navedene količine droge na taj način što je sa NN licem iz Turske, koje je u memoriji njegovog telefona označeno imenom SS3 i postigao dogovor da ovo lice radi transporta droge istu isporuči optuženom BB, sa kojim je, nakon što je saznao da u Češkoj ima registrovanu firmu za trgovinu i transport, postigao dogovor da u Republici Turskoj preuzme ugovorenu količinu droge i preveze je do Republike Češke i u Republici Češkoj obezbedi njen prihvat, zatim obezbedio novac za zakup kamiona kojim će se droga prevesti, kao i novac za troškove transporta droge, prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio pre svega na osnovu pismenih dokaza u spisima predmeta, te iskaza svedoka SS1, SS2 i SS4, a u sklopu iznetih odbrana optuženih.

Najpre, na osnovu kako odbrana optuženih, tako i iskaza svedoka SS1 i pismenih dokaza – ugovora o zakupu zaključenog između privrednog društva "AA" i preduzetnika BB, nesumnjivo je utvrđeno da su optuženi AA i BB iznajmili jedan kamion sa poluprikolicom – hladnjačom, jedan kamion sa poluprikolicom – ciradom i skladište – hladnjaču u Brežicama. Pri tome je pravilan zaključak prvostepenog suda da su predmetne kamione zakupili zajedno i optuženi BB i AA, iako je ugovor potpisao samo optuženi BB, jer je to učinjeno zbog toga što je svedoku SS predstavljeno da je optuženi BB zaključio ugovor kao vlasnik firme u Češkoj, imajući u vidu iskaz svedoka SS da je za kupovinu firme "AA" bio zainteresovan AA, koji mu je i dostavio nacrt ugovora koji je potpisao BB, a na to upućuju i ostali izvedeni dokazi, kao i činjenica da je optuženi AA zajedno sa optuženim BB otišao u Češku kako bi se u Češkoj izvršila uplata zakupnine, iako je ta uplata izvršena sa ličnog računa optuženog BB, a ne sa računa firme, jer to nije ni bilo moguće, s obzirom da su navodno tek tada saznali da ta firma ne radi već dve godine, što se utvrđuje na osnovu fakture firme "AA" i izveštaja „GE Money Bank“.

Dalje, nesumnjivo je utvrđeno da je nakon plaćanja zakupa i preuzimanja jednog kamiona sa poluprikolicom – hladnjačom, kamion dovežen u Srbiju, što potvrđuje svedok SS1 koji je izjavio da ga je optuženi BB angažovao da preveze ovaj kamion, zbog čega su se u firmi od koje su iznajmljeni kamioni sastali optuženi AA, BB i SS1, pri čemu je on ostao ispred firme, a AA i BB su otišli na razgovor sa vlasnikom firme. Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak prvostepenog suda da su neosnovani navodi odbrane optuženog AA da se ne seća kada je optuženi BB zaključio ugovor sa SS i da mu nije poznato odakle optuženom BB novac za zakup kamiona. Pri tome je i svedok SS1 naveo da mu je pre ovog događaja optuženi BB rekao da planira da sa svojim prijateljem koji ima novac, iznajmi kamion na ime firme koju ima u Češkoj kako bi se bavio uvozom južnog voća iz Grčke u Tursku, Bosnu, Sloveniju i Češku, te iako nije spomenuo ime i prezime tog prijatelja, on je zaključio da se radi o optuženom AA, jer je on taj koji im je, kada su krenuli u prvu turu, na carini doneo palete i novac i bio prisutan kada su išli da preuzmu kamione.

Zatim, da je optuženi BB nakon povratka u Srbiju angažovao SS1 da za naknadu od 500 eura preveze iz Ruskog Krstura robu – kukuruz šećerac do Turske i da su dana 23.09.2010. godine krenuli iz Ruskog Krstura i u Istambul stigli 25.09.2010. godine, da su ostali do 28.09.2010. godine, čekajući utovar robe, nesumnjivo je prvostepeni sud utvrdio na osnovu saglasnih navoda odbrane optuženog BB i iskaza svedoka SS1. Po oceni ovog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da sled događaja i izvedeni dokazi potvrđuju navode optuženog BB da je optuženi AA finansirao troškove puta i zakupa i da je on trebalo da finansira kupovinu firme u Češkoj, a činjenica ko je nabavio robu za prevoz do Turske je nebitna, jer je prevoz robe bio samo maska za prevoz droge koja je prevežena iz Turske u Srbiju.

Prvostepeni sud je pravilno našao da je tvrdnja optuženog AA da je u vreme kada je optuženi BB bio u Istambulu, prilikom prve ture, takođe bio u Istambulu zbog svog posla, suprotna izvedenim dokazima, pri čemu je i sam optuženi AA na glavnom pretresu promenio odbranu navodeći da je u Istambul otišao kako bi se našao sa ljudima koji su trebali da omoguće optuženom BB nabavku robe.

Takođe, pravilan je zaključak prvostepenog suda da nema dokaza da je prilikom prve ture prevežena droga, niti se to optuženima stavlja na teret, ali iz izvedenih dokaza proizilazi da je ova tura organizovana kako bi se optuženi BB upoznao sa procedurom prevoza robe preko graničnih prelaza, načina prelaska granice i kako bi optuženi AA doveo u vezu optuženog BB sa SS3, a prilikom te prve ture i NN lice navodno iz Rožaja, takođe je stupilo u kontakt sa optuženim BB i svedokom SS1, očigledno po nalogu SS3, te da sve navedeno ukazuje da je prva tura bila priprema za drugu turu, kojom prilikom je prevežena opojna droga.

Pravilan je i zaključak prvostepenog suda da je iz izvedenih dokaza nesumnjivo utvrđeno da je optuženi AA tražio od optuženog BB podatke o firmi kako bi se napravili papiri, da je istog dana optuženi BB dostavio podatke i da je dokumentacija koja je bila potrebna za transport robe i carinjenje sačinjena prema podacima koje je dostavio optuženi BB optuženom AA, koju dokumentaciju su NN lice iz Rožaja i špediter predali SS1 na carini. Takođe, iz odbrane optuženog BB proizilazi da je SS1 rekao da će doći lice koje će ga odvesti na utovar i da će doći neko ko će doneti novac, a kako je na parking došao VV, doneo palete, odveo svedoka na carinu zajedno sa špediterom i predao potrebne papire, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da su optuženi BB i AA i VV postupali sinhronizovano u vezi utovara robe i sačinjavanja dokumentacije, sve radi prevoza robe na paletama u kojima se nalazila opojna droga. Takođe, iz odbrane optuženog BB, a koju je prvostepeni sud prihvatio, jer je saglasna izvedenim pismenim dokazima, proizilazi da je u to vreme optuženi AA bio u Turskoj, jer kada je optuženom BB poslao broj faksa na koji je trebalo da mu dostavi podatke o firmi, u razgovoru je optuženom BB rekao da tamo čeka faks, te kako se radi o turskom broju, očigledno je da je optuženi AA u Turskoj čekao podatke o firmi radi sačinjavanja dokumentacije, te da iako nema dokaza da su optuženi AA i VV direktno komunicirali, iz izvedenih dokaza proizilazi da optuženi AA komunicira sa SS3, a da VV postupa po uputstvima SS3. Pri tome je prvostepeni sud cenio da su optuženi na pretresu pokušali da ukažu da se TIR karnet i CMR koje su špediter i VV predali SS1 odnose na firmu sa sedištem u Slovačkoj, tumačeći da adrese iz fakture firme „Kork Mas“ ispostavljena firmi „TOOTS“ označava firmu koja se nalazi u Slovačkoj, ali je na osnovu mape grada sud utvrdio da je Slavikova ulica u Pragu, a Prag je u Češkoj, te da je pokušaj optuženih da ukažu da je roba prema carinskim papirima trebalo da se transportuje u Slovačku, a da su oni imali nameru da kupe firmu u Češkoj, nepotkrepljen argumentima i sračunat na izbegavanje krivice. Pravilno je zaključio prvostepeni sud da su i navodi odbrane optuženog AA da roba, a time i droga sa ovakvom dokumentacijom ne bi ni mogla da uđe u Evropsku uniju, nebitna, imajući u vidu činjenicu da je roba prešla Tursko – Bugarsku i Bugarsko – Srpsku granicu, a na osnovu pismenih dokaza, fakture firme „Kork Mas“ CMR i TIR karneta pravilno je zaključio prvostepeni sud da je optuženi BB dostavio tačne podatke firme „TOOTS“ iz Praga, na koju je izvršen uvoz robe odnosno adresu firme, ali da je očigledno ulica Slavikova pogrešno protumačena kao Slovakia odnosno Slovačka, zbog čega je došlo do označavanja Slovačke kao destinacije u CMR-u i TIR karnetu. I navodi odbrana optuženih da su u Češkoj imali nameru da kupe firmu, pri čemu je optuženi BB tvrdio da se radi o firmi „TOOTS“ iz Praga, su neosnovani, kako to pravilno nalazi prvostepeni sud, jer nisu pružili nijedan dokaz da ta firma zaista postoji, a iz odbrana optuženih i izvedenih dokaza proizilazi da optuženi nisu kupili firmu, o čemu govore poruke koje su optuženi razmenjivali dana 18.10. 2010. godine, pa pravilno zaključuje prvostepeni sud da kada se povežu sadržine poruka sa ostalim izvedenim dokazima, očigledno je da kupovinu firme finansira optuženi AA, ali da optuženi zajedno vrše transport robe i očigledno je da se poruka odnosi na tovar robe koji je krenuo iz Turske, budući da se 18.10.2010. godine svedok SS1 nalazio na carini. Takođe, na osnovu izvedenih dokaza je nesumnjivo utvrđeno da je u Turskoj, u kamion kojim je upravljao SS1, utovareno 33 palete i isto toliko istovareno u carinskom skladištu, pa su navodi odbrane optuženog AA da je u Turskoj utovareno 33 palete dimenzija 120h80, a u luci Pančevo istovareno 24 palete dimenzija 120h100 i da je negde od Istambula do Pančeva došlo do zamena palete i da je to učinio SS1, ocenjeni kao neosnovani. Ovo posebno imajući u vidu dopis istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Ki.Po1 320/10 od 27.10.2010. godine, kojim je dat nalog Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom da od policijskih službenika IV Odeljenja PU za grad Beograd, preuzme teretno vozilo kojim je upravljao SS1 sa priključnim vozilom u kome je pronađena droga, sa napomenom da se u kamionu nalazi 33 drvenih paleta u kojima je pronađeno 120 kilograma droge i obaveštenja Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom od 14.10.2011. godine da se u Direkciji nalazi na čuvanje navedeno teretno i priključno vozilo i 33 euro paleta dužine 1220 mm, širine 80 mm i visine 44 mm, te da dakle iz navedenog proizilazi da su u carinskom skladištu istovarene palete koje su utovarene u Istambulu zajedno sa drogom. U prilog ovog zaključka je utvrđena činjenica da je roba iz Istambula prevožena sa TIR karnetom, da je plomba koja je stavljena u Istambulu skidana jedna na Bugarsko – Turskoj granici, gde je obavljena fito sanitarna kontrola i ponovo stavljena plomba, koja plomba je skinuta u carinskom skladištu u Pančevu. Stoga su neosnovani navodi odbrane optuženog AA da nije utvrđeno koja je plomba skinuta u carinskom skladištu Pančevo i da je od Turske do Pančeva vršen istovar droge, te da je očigledno da iznetim tvrdnjama optuženi AA pokušava da ugrozi kredibilitet svedoka SS1.

Činjenica da je svedok SS1 potpisao dve potvrde o privremeno oduzetim predmetima, pri čemu je u jednoj označeno da je od njega oduzeto 383 paketa oblepljenih braon selotejp trakom u kojima se nalazi prah svetlo braon boje za koji se pretpostavlja da je opojna droga, a u drugoj 119.639,33 grama opojne droge heroin, ne dovodi u sumnju količinu opojne droge koja je pronađena kritičnom prilikom, a što se tiče datuma koji je označen u potvrdama – 21.10.2010. godine, svedok SS2 je objasnio da je heroin pronađen u kasnim večernjim satima prilikom pretresa 20.10.2010. godine, a prva potvrda potpisana je u ranim jutarnjim časovima, dok je druga potpisana nakon obavljenog veštačenja u službenim prostorijama MUP-a, što potvrđuje i svedok SS1, pa su i u ovom delu suprotni žalbeni navodi ocenjeni kao neosnovani. Takođe, činjenica i da su i carinski organi i policija sačinili potvrde o privremeno oduzetim predmetima i da je SS1 potpisao da je od njega oduzet kamion sa priključnim vozilom i od strane Uprave Carine i od strane Policijske uprave, ni na koji način ne dovodi u sumnju iskaz ovog svedoka, imajući u vidu i ostale izvedene dokaze iz kojih se utvrđuje da je Uprava Carine policiji predala i teretno motorno vozilo sa priključnim vozilom i drvene palete, kao i ključ za vozilo i saobraćajnu dozvolu. Imajući u vidu komunikaciju optuženog AA i SS3 i iskaz svedoka SS1, pravilno zaključuje prvostepeni sud da su optuženi BB i AA postigli dogovor da optuženi BB u Turskoj od SS3 preuzme drogu radi prevoza. Prvostepeni sud je cenio navode odbrane optuženog AA da je imao nameru da obavesti SS4 o svojim saznanjima, ali da nije stigao jer je uhapšen, i iste je pravilno ocenio kao neosnovane, jer je optuženi imao mogućnosti da ovu informaciju dostavi SS4 ukoliko on zaista jeste njegova operativna veza, imajući u vidu da se dana 21.10.2010. godine nalazio u 14:06:20 u baznoj stanici Pančevo, u 14:09:48 na baznoj stanici Ovča, te da je uhapšen u Novom Sadu na mostu „Sloboda“ istog dana u 17:55 časova, kao i da je u 16:23:43 takođe bio u Novom Sadu, što je utvrđeno na osnovu izveštaja o analizi listinga i registarcije mobilnih telefona na određenim baznim stanicama i izveštaja o izradi grafičkog prikaza službe za specijalne i istražne metode, Odeljenje za elektronski nadzor od 17.01.2011. godine, pa je optuženi imao dovoljno vremena da kada je ne samo posumnjao, već i kada je bio siguran da se u kamionu nalazi droga, stigne do svog stana u Novom Sadu gde se nalazio telefon kojim je komunicirao sa SS4 i da ga o tome obavesti. Prvostepeni sud je cenio i navode odbrane optuženog AA da je kao saradnik SBPOK-a ovoj službi, odnosno svojoj operativnoj vezi SS4 otkrio postojanje grupe koja se bavi proizvodnjom droge, a koja egzistira na području Irana i Turske, da je otkrio podatke o vođi te grupe, kao i licu koje se bavi distribucijom droge, ali je pravilno našao da u konkretnom slučaju ovi navodi nisu od uticaja na ocenu suda da je optuženi izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim, jer sama činjenica da li je optuženi saradnik policije odnosno SBPOK-a nije osnov za isključenje protivpravnosti radnji koje je preduzeo, već jedino činjenica da li je za konkretan transport odnosno količinu droge koja je predmet optuženja SBPOK-u dostavio podatke, a što ne proizilazi iz dopisa Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije, UKP SB POK, Odeljenje za suzbijanje i krijumčarenje narkotika od 20.09.2011. godine, a o čemu je napred bilo reči.

Dakle, prvostepeni sud je pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje, pa su suprotni žalbeni navodi optuženih i njihovih branilaca ocenjeni kao neosnovani i u ovim žalbama se u suštini samo ponavljaju navodi odbrana optuženih i daje drugačija ocena izvedenih dokaza od one koju je dao prvostepeni sud, a koji su i po nalaženju ovoga suda pravilno cenjeni, kako je to napred navedeno.

Ovaj sud je cenio i ostale navode iz žalbi optuženih i njihovih branilaca, ali je našao da se istima ne dovodi u sumnju pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja.

Na pravilno i u potpunosti utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da su se u radnjama optuženih AA i BB stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ u vezi člana 33 KZ, za koje ih je i oglasio krivim, pa se neosnovano žalbama optuženih i njihovih branilaca pobija prvostepena presuda i zbog povrede krivičnog zakona. Naime, pravilan je zaključak prvostepenog suda da su optuženi bili svesni da neovlašćeno radi prodaje prenose opojnu drogu heroin, svesni da je to zabranjeno, što proizilazi iz njihovih odbrana, ali i opšte poznate činjenice da je promet droge, te dakle i njeno prenošenje, zabranjeno, pri čemu su voljno postupali, te da su delo učinili sa direktnim umišljajem, kao i da su postupali kao saizvršioci, jer su zajednički učestvovali u radnji izvršenja, zajednički neovlašćeno radi prodaje prenosili heroin, a iz njihovih radnji proizilazi i svest o zajedničkom postupanju.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, a povodom žalbi optuženih AA i BB i njihovih branilaca, ovaj sud nalazi da su žalbe osnovane.

Po oceni ovoga suda, osnovano se u izjavljenim žalbama ističe da je prvostepeni sud optuženima izrekao kazne zatvora u dužem vremenskom trajanju nego što je to neophodno sa stanovišta svrhe kažnjavanja, jer je dao prenaglašen značaj otežavajućim okolnostima na strani optuženih, a nije dao adekvatan značaj olakšavajućim okolnostima.

Naime, prvostepeni sud je u odnosu na optuženog AA od olakšavajućih okolnosti cenio njegove porodične prilike i to da je otac jednog deteta, a od otežavajućih okolnosti njegov raniji život, jer je više puta osuđivan i to 1991. godine zbog krivičnog dela iz člana 93 stav 1 KZ RS, 1994. godine zbog krivičnog dela iz člana 33 stav 3 Zakona o oružju i municiji, 2003. godine zbog krivičnog dela iz člana 53 stav 1 KZ RS i iste godine zbog krivičnog dela iz člana 93 stav 1 KZ RS i krivičnog dela iz člana 23 stav 2 Zakona o javnom redu i miru RS, a 2008. godine zbog krivičnog dela iz člana 355 stav 2 KZ RS, dok je u odnosu na optuženog BB od olakšavajućih okolnosti cenio njegove lične i porodične prilike, obzirom da je porodičan čovek i otac troje dece, a od otežavajućih okolnosti njegov raniji život i to da je više puta osuđivan: 1992. godine zbog krivičnog dela iz člana 184 stav 1 KZ SFRJ, 1994. godine zbog krivičnog dela iz člana 33 stav 2 Zakona o nabavljanju, držanju i nošenju oružja i municije, 1996. godine zbog krivičnog dela iz člana 166 stav 1 KZ RS u vezi člana 22 KZ SRJ, 2005. godine zbog krivičnog dela iz člana 149 stav 2 Zakona o planiranju i izgradnji i 2008. godine zbog krivičnog dela iz člana 159 stav 1 Zakona o energetici, a imao je u vidu i stepen krivice optuženih, obzirom da su postupali sa direktnim umišljajem i težinu krivičnog dela koju je sagledao ne samo kroz propisanu kaznu, već i činjenicu da se radi o krivičnom delu čiji je zaštitni objekat zdravlje ljudi koja predstavlja neprocenjivo bogatstvo, a cenio je i količinu i kvalitet droge koju su optuženi prenosili, da se radi o 119.639,33 grama čistog heroina, bez primesa ostalih supstanci, koja bi u daljem lancu distribuiranja bila mešana sa ostalim supstancama, što bi znatno uvećalo njenu količinu i time opasnost da se njome ugrozi zdravlje i život velikog broja korisnika, kao i činjenicu da je promet drogom postao „posao“ koji onima koji se njime bave sebi obezbeđuju lagodan život uništavajući tuđe živote i zdravlje, pa je optuženog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedanaest godina, a optuženog BB na kaznu zatvora u trajanju od devet godina, u koje se optuženima uračunava vreme provedeno u pritvoru, kao u izreci pobijane presude.

Međutim, osnovani su žalbeni navodi optuženih i njihovih branilaca da prvostepeni sud pravilno utvrđenim olakšavajućim okolnostima na strani optuženih nije dao adekvatan značaj, a da je dao prenaglašen značaj otežavajućim okolnostima i to njihovoj ranijoj osuđivanosti, imajući u vidu vrstu i težinu krivičnih dela za koje su ranije osuđivani, kao i vreme iz kojih potiču te osude. Takođe, prvostepeni sud je neosnovano prilikom odmeravanja kazni optuženima cenio da su optuženi postupali sa direktnim umišljajem, jer isto ne može biti cenjeno kao otežavajuća okolnost, s obzirom da se krivično delo za koje su oglašeni krivim može izvršiti samo sa direktnim umišljajem.

Stoga je ovaj sud, dajući adekvatan značaj kako olakšavajućim, tako i otežavajućim okolnostima na strani optuženih, preinačio prvostepenu presudu, tako što je optuženog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od deset godina, a optuženog BB na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, u koje kazne se optuženima uračunava vreme provedeno u pritvoru, kao u izreci ove presude.

Po nalaženju ovoga suda sa ovako odmerenim kaznama zatvora u potpunosti će se ostvariti svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42 KZ i iste su u svemu u skladu sa težinom učinjenog krivičnog dela i stepenom krivice optuženih kao učinilaca.

Ovaj sud je u stavu II izreke preinačio prvostepenu presudu tako što je uvažio žalbu punomoćnika privrednog društva "AA" i odbio predlog Tužioca za organizovani kriminal za izricanje mere bezbednosti oduzimanje predmeta i to kamiona marke „Mercedes Benz“ registarske oznake _, tip 934.032, broj šasije _, sa saobraćajnom dozvolom serijski broj _ izdatom od strane Republike Slovenije i priključno vozilo registarskih oznaka _, tip CD382G, broj šasije _, sa saobraćajnom dozvolom serijski broj _ izdatom od strane Republike Slovenije.

Po oceni ovoga suda, u ovom delu su osnovani žalbeni navodi da je prvostepeni sud neosnovano izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmetnog kamiona i priključnog vozila, imajući u vidu da optuženi BB, od koga je oduzeto ovo vozilo nije vlasnik istog, pri čemu vlasnik predmetnog privrednog društva nije znao niti je mogao znati da će oni biti upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela, a iz činjeničnog stanja nesumnjivo je utvrđeno da zakupodavac, privredno društvo "AA" kao vlasnik predmetnog vozila i SS koji je potpisao ugovor o zakupu sa optuženim BB, nije znao ili je mogao i bio dužan da zna da će predmetno vozilo biti upotrebljeno za izvršenje krivičnog dela, a takođe je utvrđeno da na predmetnim vozilima ništa nije napravljeno ili prepravljeno da omogući skrivanje opojne droge, već je utvrđeno da je opojna droga heroin bila u šupljinama paleta koje su utovarene.

Stoga je ovaj sud odlučio kao u stavu II izreke presude u odnosu na meru bezbednosti oduzimanja predmeta navedenog kamiona i priključnog vozila, a koji su bliže označeni u izreci pobijane presude u stavu II, pod tačkom 2.
Pravilno je prvostepeni sud prema optuženima na osnovu člana 87 KZ izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta i to od optuženog AA novac u iznosu od 4.300 evra, kao i novac u iznosu do 900 evra, od optuženog BB.

Sa iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 455 stav 1 tačka 2 i 3 ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar,       Predsednik veća-sudija,
Aleksandra Simić, s.r.     Slobodan Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)