Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.11.2011.

Kž1 Po1 21/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 21/10
dana: 18.11.2011.godine
B E O G R A D

U IME NARODA

  APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Savića, predsednika veća, Duška Milenkovića, Savke Gogić, Mirjane Popović i Aleksandre Zlatić, članova veća, uz učešće višeg sudijskog pomoćnika Žaka Pavlovića, kao zapisničara, u krivičnom predmetu okrivljenih AA1 i dr., zbog krivičnih dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 Krivičnog zakonika (u daljem tekstu KZ) i dr., po optužnici Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu - Specijalnog tužilaštva KT.S.br.9/06 od 22.11.2006.godine, izmenjena na glavnom pretresu dana 04.05.2009.godine, odlučujući o žalbama: tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, okrivljenih: AA2, AA3, AA4, AA5, AA6, AA7, AA8, AA9, AA10 i AA11, branilaca okrivljenog AA1 - advokata: AA1A i AA1A1, branioca okrivljenog AA2 - advokata AA2A, branioca okrivljenog AA12 - advokata AA12A, branioca okrivljenog AA13 - advokata AA13A, branioca okrivljenog AA3 - advokata AA3A, branioca okrivljenog AA4 - advokata AA2A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA14 - advokata AA14A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA15 - advokata AA15A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA16 - advokata AA16A, branioca okrivljenog AA17 - advokata AA17A, branioca okrivljenog AA18 - advokata AA18A, branilaca okrivljenog AA19 - advokata: AA19A i AA19A1, branioca okrivljenog AA20 - advokata AA20A, branioca okrivljenog AA21 - advokata AA21A, branioca okrivljenog AA22 - advokata: AA22A, branilaca okrivljenog AA23 - advokata: AA23A i AA23A1, branilaca okrivljenih: AA24, AA25, AA26, AA27, AA28 i AA29 - advokata: AA27A, AA27A1 i AA27A2, branioca okrivljene AA25 - advokata AA25A, branioca okrivljenog AA30 - advokata AA30A, branioca okrivljenog AA31 - advokata: AA31A, branioca okrivljenog AA32 - advokata AA32A, branioca okrivljene AA33 - advokata AA33A, branioca okrivljenog AA34 - advokata AA34A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA35 - advokata AA35A, branilaca okrivljenog AA36 - advokata AA32A i advokata AA33A, branilaca okrivljenog AA37 - advokata: AA37A i AA37A1, branioca okrivljenog AA38 - advokata AA38A, branioca okrivljenih: AA8, AA5, AA9 i AA10 - advokata AA21A, branioca okrivljenog AA43 - advokata AA43A, branioca okrivljene AA44 - advokata AA43A, branioca okrivljenog AA45 - advokata AA43A, branioca okrivljenog AA46 - advokata AA43A, branilaca okrivljenog AA11 - advokata AA47A i advokata AA47A1 i AA47A2, izjavljenim protiv presude Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1.br.66/10 (K.P.br.14/06) od 11.11.2009.godine, u sednici veća, započetoj dana 07.11.2011.godine, a okončanoj dana 18.11.2011.godine, u prisustvu:tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal Velimira Golubovića, okrivljenih: AA4, AA20, AA48, AA49, AA9, AA8, AA31, AA10, AA39 i AA45, AA1 i njegovih branilaca advokata: AA1A i AA1A1 (za koga su se, tokom sednice, po zameničkim punomoćjima javljali advokati: AA16A i AA1A3), AA12 i njegovog branioca advokata AA12A (za koga su se, tokom sednice, po zameničkim punomoćjima javljali advokati: AA12A1 i AA12A3), AA13 i njegovog branioca advokata AA13A, AA3 i njegovog branioca advokata AA3A, AA51 i njegovog branioca advokata AA51A (za koga su se, tokom sednice, po zameničkim punomoćjima javljali advokati: AA23A1 i AA51A1), AA14 i njegovog branioca po službenoj dužnosti advokata AA14A, AA15 i njegovog branioca po službenoj dužnosti advokata AA15A (za koga su se, tokom sednice, po zameničkim punomoćjima javljali advokati: AA52A i AA1A3), AA16 i njegovog branioca po službenoj dužnosti advokata AA16A (za koga su se tokom sednice po zameničkim punomoćjima javljali advokati: AA1A3, AA1A1 i AA15A), AA18 i njegovog branioca advokata AA18A, AA53 i njegovog branioca advokata AA53A, AA54 i njenog branioca advokata AA51A (za koga se, tokom sednice, po zameničkom punomoćju javljao advokat AA23A1), AA19 i njegovih branilaca advokata: AA19A i AA19A1 (za koje su se, tokom sednice, po zameničkim punomoćjima javljali advokati: AA19A2, AA19A3, AA19A4 i AA19A5), AA6 i njegovog branioca advokata AA21A, AA24, AA26, AA27, AA28, AA25 i AA29 i njihovih branilaca advokata: AA27A, AA27A1 i AA27A2, AA22 i njegovog branioca advokata: AA22A, branioca AA25 advokata AA25A, AA23 i njegovog branioca advokata: AA23A (za koga su se, tokom sednice, po zameničkim punomoćjima javljali advokati: AA23A1 i AA13A), AA11 i njegovih branilaca advokata: AA47A1, AA47A2 i AA47A, AA31 i njegovog branioca advokata: AA31A, AA32 i njegovog branioca advokata AA32A, AA33 i njenog branioca advokata AA33A, AA34 i njegovog branioca advokata AA34A, AA35 i njegovog branioca po službenoj dužnosti advokata AA35A (za koju su se tokom sednice po zameničkim punomoćjima javljali advokati: AA19A3, AA19A4 i AA19A5), AA36 i njegovih branilaca advokata: AA33A i AA32A, AA55 i njegovog branioca advokata AA33A, AA37 i njegovih branilaca advokata: AA37A i AA37A1 i AA38 i njegovog branioca advokata AA38A, te branioca okrivljenog AA30, advokata AA30A, a u odsustvu uredno obaveštenih: okrivljenih: AA2 i AA4 i njihovog branioca, advokata AA2A, dana 18.11.2010.godine, doneo je

P R E S U D U

I

UVAŽAVANjEM žalbi: okrivljenog AA2, okrivljenog AA3, okrivljenog AA4, okrivljenog AA5, okrivljenog AA6, branilaca okrivljenog AA1 - advokata: AA1A i AA1A1, branioca okrivljenog AA2 - advokata AA2A, branioca okrivljenog AA12 - advokata AA12A, branioca okrivljenog AA13 - advokata AA13A, branioca okrivljenog AA3 - advokata AA3A, branioca okrivljenog AA4 - advokata AA2A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA14 - advokata AA14A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA15 - advokata AA15A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA16 - advokata AA16A, branioca okrivljenog AA17 - advokata AA17A, branioca okrivljenog AA18 - advokata AA18A, branilaca okrivljenog AA19 - advokata: AA19A i AA19A1, branioca okrivljenog AA20 - advokata AA20A, branioca okrivljenog AA6 - advokata AA21A, branioca okrivljenog AA22 - advokata: AA22A, branilaca okrivljenog AA23 - advokata: AA23A i AA23A1, branilaca okrivljenih: AA24, AA25, AA26, AA27, AA28 i AA29 - advokata: AA27A, AA27A1 i AA27A2, branioca okrivljene AA25 - advokata AA25A, branioca okrivljenog AA30 - advokata AA30A, branioca okrivljenog AA31 - advokata: AA31A, branioca okrivljenog AA32 - advokata AA32A, branioca okrivljene AA33 - advokata AA33A, branioca okrivljenog AA34 - advokata AA34A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA35 - advokata AA35A, branioca okrivljenog AA36 - advokata AA32A, branioca okrivljenog AA36 - advokata AA33A, branilaca okrivljenog AA37 - advokata: AA37A i AA37A1, branioca okrivljenog AA38 - advokata AA38A, branioca okrivljenih: AA8, AA5, AA9 i AA10 - advokata AA21A, branioca okrivljenog AA43 - advokata AA43A, branioca okrivljene AA44 - advokata AA43A, branioca okrivljenog AA45 - advokata AA43A, branioca okrivljenog AA46 - advokata AA43A, - branioca okrivljenog AA11 - advokata AA47A i branilaca okrivljenog AA47 - advokata AA47A1 i AA47A2 i, shodno odredbama člana 383 ZKP, u odnosu na okrivljene: AA7, AA8, AA9, AA10 i AA11, PREINAČUJE SE presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1.br.66/10 (K.P.br.14/06) od 11.11.2009.godine, samo u pogledu odluke o kazni, tako što Apelacioni sud u Beogradu, primenom odredbi članova 4, 42, 45 i 54 i 63 Krivičnog zakonika, okrivljene: AA1, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, kome shodno odredbama člana 60 Krivičnog zakonika, kao pravilno utvrđene zadržava kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 Krivičnog zakonika i kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina za krivično delo zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 u vezi člana 34. Krivičnog zakonika i OSUĐUJE na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i 6 (šest) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 01.02.2008.godine; AA2, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 01.02.2008.godine; AA12, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 5 (pet) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 14.09.2007.godine; AA43, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 14.09.2007.godine; AA13, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 11.11.2006.godine do 14.09.2007.godine; AA3, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 17.11.2006.godine; AA8, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine; AA4, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; AA14, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 14.09.2007.godine; AA7, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 8 (osam) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 14.09.2007.godine; AA15, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 21.08.2007.godine; AA16, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 14.09.2007.godine; AA17, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; AA44, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 7 (sedam) meseci, u koju joj se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; AA45, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 8 (osam) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; AA18, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 8 (osam) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; AA46 za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; AA5, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci; AA19, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 02.11.2007.godine; AA20, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 8 (osam) meseci; AA6, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine; AA9, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 31.05.2006.godine do 02.06.2006.godine; AA24 za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, u koju joj se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju tokom lišenja slobode od 31.05.2006.godine do 02.06.2006.godine; AA22 za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 31.05.2006.godine do 21.08.2007.godine; AA10 za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 31.05.2006.godine do 03.06.2006.godine; AA25, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, primenom i odredbi članova 56. i 57. KZ, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci, u koju joj se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i pritvoru od 31.05.2006.godine do 03.06.2006.godine; AA29, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 01.06.2006.godine do 02.06.2006.godine; AA23, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 01.06.2006.godine do 03.06.2006.godine; AA11, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 01.06.2006.godine do 02.06.2006.godine; AA26, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 4 (četiri) meseca, u koju joj se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 01.06.2006.godine do 02.06.2006.godine; AA31, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 01.06.2006.godine do 02.06.2006.godine; AA30, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 4 (četiri) meseca, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 01.06.2006.godine do 03.06.2006.godine; AA32, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 4 (četiri) meseca, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru u Republici Crnoj Gori od 17.02.2010.godine do 17.06.2010.godine i u pritvoru od 17.06.2010.godine, pa nadalje; AA28, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 01.06.2006.godine do 15.06.2006.godine; AA33, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, u koju joj se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 01.06.2006.godine do 29.06.2007.godine; AA34, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 02.06.2006.godine do 21.08.2007.godine; AA35, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 02.06.2006.godine do 21.08.2007.godine; AA27, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, u koju joj se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 02.06.2006.godine do 03.06.2006.godine; AA36, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 02.06.2006.godine do 21.08.2007.godine; AA37, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 02.06.2006.godine do 03.06.2006.godine i AA38, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33. KZ, primenom i odredbi članova 56. i 57. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, pri čemu se, u odnosu na navedena krivična dela, u ostalom delu žalbe: okrivljenog AA2, okrivljenog AA3, okrivljenog AA4, okrivljenog AA5, okrivljenog AA7, okrivljene AA8, okrivljenog AA9, okrivljenog AA10, okrivljenog A11, branilaca okrivljenog AA1 - advokata: AA1A i AA1A1, branioca okrivljenog AA2 - advokata AA2A, branioca okrivljenog AA12 - advokata AA12A, branioca okrivljenog AA13 - advokata AA13A, branioca okrivljenog AA3 - advokata AA3A, branioca okrivljenog AA4 - advokata AA2A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA14 - advokata AA14A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA15 - advokata AA15A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA16 - advokata AA16A, branioca okrivljenog AA17 - advokata AA17A, branioca okrivljenog AA18 - advokata AA18A, branilaca okrivljenog AA19 - advokata: AA19A i AA19A1, branioca okrivljenog AA6 - advokata AA21A, branioca okrivljenog AA22 - advokata: AA22A, branilaca okrivljenog AA23 - advokata: AA23A i AA23A1 (po zameničkom punomoćju za advokata. AAA), branilaca okrivljenih: AA24, AA25, AA26, AA27, AA28 i AA29 - advokata: AA27A, AA27A1 i AA27A2, branioca okrivljene AA25 - advokata AA25A, branioca okrivljenog AA30 - advokata AA30A, branioca okrivljenog AA31 - advokata: AA31A, branioca okrivljenog AA32 - advokata AA32A, branioca okrivljene AA33 - advokata AA33A, branioca okrivljenog AA34 - advokata AA34A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA35 - advokata AA35A, branioca okrivljenog AA36 - advokata AA32A, branioca okrivljenog AA36 - advokata AA33A, branilaca okrivljenog AA37 - advokata: AA37A i AA37A1, branioca okrivljenog AA38 i - advokata AA38A, branioca okrivljenih: AA8, AA5, AA9 i AA10 - advokata AA21A, branioca okrivljenog AA43 - advokata AA43A, branioca okrivljene AA44 - advokata AA43A, branioca okrivljenog AA45 - advokata AA43A i branioca okrivljenog AA46 - advokata AA43A, branioca okrivljenog AA11 - advokata AA47A i branilaca okrivljenog AA11 - advokata AA47A1 i AA47A2, kao i žalba tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, kako u odnosu na ova krivična dela, tako i u odnosu na oslobađajući deo prvostepene presude, ODBIJAJU kao neosnovane, a presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1.br.66/10 (K.P.br.14/06) od 11.11.2009.godine, u nepreinačenom delu POTVRĐUJE.

II

UVAŽAVANjEM žalbi okrivljenih AA2 i AA4, branioca okrivljenih AA2 i AA4 - advokata AA2A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA14 - advokata AA14A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA15 - advokata AA15A, branioca okrivljenog AA6 - advokata AA18A, branilaca okrivljenih: AA24, AA25, AA26, AA27, AA28 i AA29 - advokata: AA27A, AA27A1 i AA27A2, branioca okrivljene AA25 - advokata AA25A, branioca okrivljenog AA31 - advokata: AA31A, branioca okrivljenog AA32 - advokata AA32A, branioca okrivljenog AA34 - advokata AA34A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA35 - advokata AA35A, branioca okrivljenog AA36 - advokata AA32A, branioca okrivljenog AA38 i - advokata AA38A, branioca okrivljenih: AA8, AA5 AA9 i AA10 - advokata AA21A, branioca okrivljenog AA11 - advokata AA47A i branilaca okrivljenog AA11 - advokata AA47A1 i AA47A2, a po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljene: AA7, AA12, AA13, AA3, AA16, AA17, AA18, AA19, AA20, AA22, AA23, AA30, AA33, AA37, AA43, AA44, AA45, AA46, AA51, AA50, AA53, AA54, AA48, AA55, AA49 i AA39, PREINAČUJE SE presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1.br.66/10 (K.P.br.14/06) od 11.11.2009.godine, tako što se prema okrivljenima:

1. AA2, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

2. AA12, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

3. AA38, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

4. AA13, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

5. AA3, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

6. AA8, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, osuđivanosti, postupcima u toku…"

7. AA4, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

8. AA14, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

9. AA7, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

10. AA15, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

11. AA16, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

12. AA17, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

13. AA44, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, osuđivanosti, postupcima u toku…"

14. AA45, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

15. AA18, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

16. AA46, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

17. AA5, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

18. AA19, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

19. AA20, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

20. AA6, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

21. AA9, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

22. AA24, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, osuđivanosti, postupcima u toku…"

23. AA22, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

24. AA10, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

25. AA25, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, osuđivanosti, postupcima u toku…"

26. AA29, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

27. AA23, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

28. AA11, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

29. AA26, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, osuđivanosti, postupcima u toku…"

30. AA31, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

31. AA30, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

32. "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

33. AA28, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

34. AA33, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, osuđivanosti, postupcima u toku…"

35. AA34, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

36. AA35, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

37. AA27, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, osuđivanosti, postupcima u toku…"

38. AA36, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

39. AA37, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

40. AA38, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

41. AA51, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

42. AA50, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

43. AA53, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

44. AA54, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, osuđivanosti, postupcima u toku…"

45. AA48, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

46. AA55, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

47. AA49, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…" i

48. AA39, "sledi JMBG, i bliži podaci kao što su podaci o nadimku, roditeljima, prebivalištu imovini, školskoj spremi, bračnom stanju, mal. deci, vojnoj obavezi, osuđivanosti, postupcima u toku…"

na osnovu člana 354 stav 1 tačka 3 Zakonika o krivičnom postupku

ODBIJA OPTUŽBA
da su:

u periodu od 1. jula 2004.godine, do 14. maja 2006.godine, kao radnici Odeljenja naplate putarine JP «Putevi Srbije» u Beogradu i Nišu, postali pripadnici organizovane kriminalne grupe, koju su organizovali okrivljeni AA1 i sada pok. AAP3, sa drugim nepoznatim licima, bliže neutvrđenog datuma, sredinom 2004.godine, i to radnici na naplatnim stanicama «01 Beograd» i «29 Niš», AA2, AA19 (koji je kao pripadnik preduzimao radnje do pred kraj marta 2006.godine), AA32, sada pok. AAP, AA13, AA12 (koji je postao pripadnik ove grupe septembra 2005.godine), AA38, AA16, AA14, AA3 (koji je postao pripadnik ove grupe septembra 2005.godine), AA8, AA4, AA7, AA15, AA17, AA44, AA45, AA18, AA46, AA5 (koji je postao pripadnik ove grupe oktobra 2004.godine), sada pok. AAP1, AA9, AA24 (koja je postala pripadnik ove grupe počev od sredine 2005.godine), AA22 (koji je kao pripadnik preduzimao radnje do 01.05.2006.godine), AA10 (koji je postao pripadnik ove grupe od početka 2005.godine), AA25 (koja je kao pripadnik preduzimala radnje do 31.01.2006.godine), AA29 (koji je kao pripadnik preduzimao radnje do 20.04.2006.godine), AA23 (koji je kao pripadnik preduzimao radnje do 31.01.2006.godine i od 09.05.2006.godine, do kraja perioda), sada pok. AAP2, AA11 (koji je kao pripadnik preduzimao radnje do 12.01.2006.godine i od 10.05.2006.godine, do kraja perioda), AA26, AA31 (koji je kao pripadnik preduzimao radnje do 31.01.2006.godine), AA30, AA28, AA33, AA34, AA35 (koji je kao pripadnik preduzimao radnje do 31.01.2006.godine), AA27 (koja je kao pripadnik preduzimala radnje do kraja 2005.godine), AA36, AA37, AA38 (koji je postao pripadnik ove grupe počev od 06.10.2005.godine i koji je u tom svojstvu preduzimao radnje do 21.03.2006.godine), AA51, AA50, AA53, AA54, AA48, AA55, AA49 i AA39 i radnici AD «Mikros elektronik» iz Niša, okrivljeni AA20 i AA6 (koji je postao pripadnik ove grupe od oktobra 2004.godine), sa ciljem da, radi sticanja finansijske dobiti, vrše krivična dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stavova 1. i 4. Krivičnog Zakonika, za koja je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od tri godine, pri čemu je svaki član imao unapred određeni zadatak i ulogu i gde je delatnost kriminalne grupe planirana i sprovođena na duže vreme, uz primenu određenih pravila interne kontrole i discipline članova i gde su u vršenju takve delatnosti korišćene poslovne strukture oštećenog JP «Putevi Srbije», sa sedištem u Beogradu, sa planom da se, preko navedenih radnika AD «Mikros elektronik» i radnika AOP Odeljenja naplate putarine, koji su bili zaduženi za održavanje elektronskog sistema naplate, na delu auto puta između naplatnih stanica «01 Beograd» i «29 Niš», osmisle i izrade tehničke mogućnosti da se nezakonito pribavlja novčana korist od poslova naplate posebne naknade za upotrebu dela auto puta, što je učinjeno pomoću posebno konstruisanih kablova u tu svrhu, koji su u kabinama izdavanja naplatnih kartica za vozila stranih registarskih tablica «devete kategorije» (u koja prema Pravilniku o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta, koji je donela Republička direkcije za puteve, spadaju motorna vozila visine veće od 1,3 m kod prednje osovine vučnog vozila sa više od tri osovine), omogućili istovremeno štampanje naplatnih kartica putarine u dva primerka, sa istim serijskim brojem i drugim identifikacionim podacima, pri čemu je u elektronskom sistemu evidentirano, da je odštampana samo jedna kartica, a u kabinama naplate, pri naplati prvog primerka takve kartice, omogućili prolazak vozila pri podizanju mehaničke barijere - rampe, bez evidentiranja prolaska u elektronskom sistemu, uz korišćenje nelegalnog računarskog fajla, koji je kod naplate naplatnih kartica, koja se plaćala u vidu naknade za korišćenje navedenog dela auto puta, u tehničkom smislu omogućio štampanje elektronskom sistemu, pa su na taj način okrivljeni, sebi i drugome, pribavili imovinsku korist u vidu naplaćene, a neevidentirane putarine, pri čemu su bili sposobni da shvate značaj svojih dela i da upravljaju svojim postupcima, ujedno svesni da su njihova dela zabranjena, pa su i pored toga hteli njihova izvršenja

- čime bi izvršili krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika.

Na osnovu odredbi člana 197 stav 1 ZKP, troškovi krivičnog postupka, koji se odnose na odbijajući deo ove presude, padaju na teret budžetskih sredstava.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1.br.66/10 (K.P.br.14/06) od 11.11.2009.godine, okrivljeni AA1 je oglašen krivim za izvršenje krivičnih dela: zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 1 KZ i zloupotreba službenog položaja, iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 u podstrekavanju u vezi člana 34 KZ, a okrivljeni: AA2, AA12, AA38, AA13, AA3, AA8, AA4, AA14, AA7, AA15, AA16, AA17, AA44, AA45, AA18, AA46, AA5, AA19, AA20, AA6, AA9, AA24, AA22, AA10, AA25, AA29, AA23, AA11, AA26, AA31, AA30, AA32, AA28, AA33, AA34, AA35, AA27, AA36, AA37 i AA38, za izvršenje krivičnih dela: zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2, u vezi stava 1 KZ i zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4, u saizvršilaštvu u vezi člana 33. KZ.

Zbog toga je prvostepeni sud, primenom odredbi članova: 4, 14, 22, 25, 42, 45 i 54 KZ, a u odnosu na okrivljenog AA38 i primenom odredbi članova 56 i 57 KZ, za navedena krivična dela okrivljenima prvo utvrdio pojedinačne kazne, a potom ih je, primenom navedenih zakonskih odredabi, kao i odredbi člana 60 KZ i člana 356 ZKP, za ista osudio na jedinstvene kazne zatvora, pa je tako: okrivljenom AA1 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 34 KZ, kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) godina, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.5.2006.godine do 01.02.2008. godine; okrivljenom AA2 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca, a za krivično delo z zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine. i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.5.2006.godine do 01.02.2008.godine; okrivljenom AA12 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) meseci, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 7 (sedam) meseca. i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.5.2006.godine do 14.09.2007.godine; okrivljenom AA38 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 4 (četiri) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.5.2006.godine do 14.09.2007.godine; okrivljenom AA13 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 4 (četiri) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 11.11.2006.godine do 14.09.2007.godine; okrivljenom AA3 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 4 (četiri) meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 5 (pet) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.05.2006.godine do 17.11.2006.godine; okrivljenoj AA8 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseca i osudio je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 7 (sedam) meseci; okrivljenom AA4 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 4 (četiri) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; okrivljenom AA14 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 8 (osam) meseci i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.05.2006.godine do 14.09.2007.godine; okrivljenom AA7 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; okrivljenom AA15 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ, kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 4 (četiri) meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.05.2006.godine do 21.8.2007.godine; okrivljenom AA16 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 6 (šest) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 4 (četiri) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.05.2006.godine do 14.09.2007.godine; okrivljenom AA17 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; okrivljenoj AA44 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 9 (devet) meseca i osudio je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 11 (jedanaest) meseci, u koju joj je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; okrivljenom AA45 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; okrivljenom AA18 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; okrivljenom AA46 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 4 (četiri) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; okrivljenom AA5 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 3 (tri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 8 (osam) meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 9 (devet) meseci; okrivljenom AA19 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 6 (šest) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 4 (četiri) godine, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.05.2006.godine do 02.11.2007.godine; okrivljenom AA20 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine; okrivljenom AA6 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 3 (tri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 7 (sedam) meseci i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 8 (osam) meseci; okrivljenom AA9 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 3 (tri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 4 (četiri) meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 5 (pet) meseci, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 31.05.2006.godine do 02.06.2007.godine; okrivljenoj AA24 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 3 (tri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 4 (četiri) meseca i osudio je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 5 (pet) meseci, u koju joj je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 31.05.2006.godine do 02.06.2007.godine; okrivljenom AA22 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 4 (četiri) meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 31.05.2006.godine do 21.08.2007.godine; okrivljenom AA10 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 3 (tri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 3 (tri) meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 4 (četiri) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 31.05.2006.godine do 03.06.2006.godine; okrivljenoj AA25 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 3 (tri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 2 (dva) meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 3 (tri) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 31.05.2006.godine do 03.06.2006.godine; okrivljenom AA29 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 4 (četiri) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 01.06.2006.godine do 02.06.2006.godine; okrivljenom AA23 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 3 (tri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 5 (pet) meseci i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 01.06.2006.godine do 03.06.2006.godine; okrivljenom AA11 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 01.06.2006.godine do 02.06.2006.godine; okrivljenoj AA26 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 3 (tri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci i osudio je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od od 2 (dve) godine i 7 (sedam) meseci, u koju joj je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 01.06.2006.godine do 02.06.2006.godine; okrivljenom AA31 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 01.06.2006.godine do 02.06.2006.godine; okrivljenom AA30 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 3 (tri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 7 (sedam) meseci, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 01.06.2006.godine do 03.06.2006.godine; okrivljenom AA32 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 10 (deset) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i 2 (dva) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru u Republici Crnoj Gori od 17.02.2010.godine do 17.06.2010.godine i u pritvoru od 17.06.2010.godine, pa nadalje; okrivljenom AA28 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 01.06.2006.godine do 15.06.2006.godine; okrivljenoj AA33 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 8 (osam) meseci i osudio je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci, u koju joj je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 01.06.2006.godine do 29.06.2007.godine; okrivljenom AA34, za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 02.06.2006.godine do 21.08.2007.godine; okrivljenom AA35 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 02.06.2006.godine do 21.08.2007.godine; okrivljenoj AA27 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 3 (tri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 7 (sedam) meseci, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 02.06.2006.godine do 03.06.2006.godine; okrivljenom AA36 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 4 (četiri) meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 02.06.2006.godine do 21.07.2007.godine; okrivljenom AA37 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 4 (četiri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 4 (četiri) meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu je, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 02.06.2006.godine do 03.06.2006.godine; okrivljenom AA38 - za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju 3 (tri) meseca, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 5 (pet) meseci i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci.

Okrivljenima su, na osnovu odredbi člana 87 stavovi 1 i 2 u vezi sa odredbama člana 79 stav 1 tačka 7 i člana 80 KZ, izričene i mere bezbednosti oduzimanja predmeta, pri čemu je oduzeto: od okrivljenog AA1 - jedan uređaj za ometanje mobilne telefonije bliže opisan pod tačkom 8 potvrde o privremeno oduzetim predmetima, SUP Beograd, UKP - Prvo odeljenje, br.02/01-95/06 od 24.05.2006.godine i jedan mobilni telefon sa pretplatničkom karticom, bliže opisan pod tačkom 18 iste potvrde (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, II knjiga, str.352/111); od okrivljenog AA2 - interne evidencije na običnim papirima, bliže opisane pod tačkama od 1 do 3 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Niš - OKP, br.111/06 od 24.05.2006.godine i tri mobilna telefona sa pretplatničkim karticama, bliže opisana pod tačkama od 8 do10 iste potvrde, (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, II knjiga, str.365/118); od okrivljenog AA12 - razna papirna dokumentacija, bliže opisana pod tačkom 1 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Beograd -UKP, br.02/6 «0» str.pov.br.230-177/06 od 24.05.2006.godine i tri mobilna telefona sa pretplatničkim karticama i deo kartice mobilnog telefona, bliže opisani pod tačkama od 2 do 5 iste potvrde, (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, I knjiga, str.132/37) i komadići karo papira bliže opisani pod tačkom 1 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Beograd - UKP, Kri.pov.P.br.316/06 od 24.05.2006.godine (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, I knjiga, str.136/40); od okrivljenog AA43 - zaštitni kodovi brojeva telefona i jedna kartica bliže opisani pod tačkama od 1 do 5 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Beograd - UKP, Prvo odeljenje, br.02/1-94/06 od 24.05.2006.godine i pet mobilnih telefona sa pretplatničkim karticama, bliže opisani pod tačkama od 29 do 33 iste potvrde (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, I knjiga, str.183/63); od okrivljenog AA14 - tri mobilna telefona sa pretplatničkim karticama, bliže navedena pod tačkom 8 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Beograd - UKP, Prvo odeljenje, br.02/1-104/06 od 24.05.2006.godine (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, I knjiga, str.102/25); od okrivljenog AA16 - dva mobilna telefona sa pretplatničkim karticama, bliže navedena pod tačkama 5 i 6 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Beograd - UKP, Prvo odeljenje, br.02/1-103/06 od 24.05.2006.godine, (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, II knjiga, str.552/15); od okrivljenog AA45 - dva mobilna telefona sa pretplatničkim karticama, bliže opisana pod tačkama 1 i 2 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Beograd - UKP, Prvo odeljenje od 24.05.2006.godine (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, I knjiga, str.157/53); od okrivljenog AA20 - dva kompjuterska konektora i crveno-crni kablovi, bliže opisani u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima SUP Niš od 24.05.2006.godine na ime AĐ (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, IV knjiga, str.820/234) i od okrivljenog AA22 - jedan mobilni telefon sa pretplatničkom karticom, bliže opisan pod tačkom 1 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Niš - OKP br.111/06 od 31.05.2006.godine (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, IV knjiga, str.924/26).

Na osnovu člana 206 stav 2 u vezi stava 1 ZKP, oštećenom preduzeću JP „Putevi Srbije“ iz Beograda je delimično dosuđen imovinsko-pravno zahtev, pa su okrivljeni: AA1, AA2, AA12, AA38, AA13, AA3, AA8, AA4, AA14, AA7, AA15, AA16, AA17, AA44, AA45, AA18, AA46, AA5, AA19, AA20, AA6, AA9, AA24, AA22, AA10, B AA29, AA26, AA30, AA32, AA28, AA33, AA34, AA36 i AA37, obavezani da istom solidarno isplate iznos od 85.743.000,00 dinara, u roku od 15 dana, od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja. Oštećeno preduzeće JP „Putevi Srbije“ iz Beograda je, za preostali deo postavljenog imovinskopravnog zahteva u odnosu na okrivljene: AA1, AA2, AA12, AA38, AA13, AA3, AA8, AA4, AA14, AA7, AA15, AA16, AA17, AA44, AA45, AA18, AA46, AA5, AA19, AA20, AA6, AA9, AA24, AA22, AA10, AA25, AA29, AA23, AA11, AA26, AA31, AA30, AA32, AA28, AA33, AA34, AA35, AA27, AA36, AA37 i AA38, upućeno na parnicu.

Na osnovu odredbi člana 196 stav 1 ZKP, u vezi odredbama članova. 193 i 194 ZKP, svi okrivljeni koji su oglašeni krivim su obavezani da nadoknade troškove predmetnog krivičnog postupka, pri čemu je određeno da će pojedinačni iznosi koje treba da plate biti određeni posebnim rešenjem. Uz to je određeno da okrivljeni: AA1, AA2, AA12, AA38, AA13, AA3, AA8, AA4, AA14, AA7, AA15, AA16, AA17, AA44, AA45, AA18, AA46, AA5, AA19, AA20, AA6, AA9, AA24, AA22, AA10, AA29, AA26, AA30, AA32, AA28, AA33, AA34, AA36, AA37, AA25, AA23, AA11, AA31, AA35, AA27 i AA38, na ime paušala plate po 20.000, dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

U drugom stavu predmetne presude, okrivljeni: AA51, AA50, AA53, AA54, AA48, AA55, AA49 i AA39 su, na osnovu odredbi člana 355 stav 1 tačka 2 ZKP, oslobođeni od optužbe da su: u periodu od 01.07.2004.godine do 14.05.2006.godine, u Beogradu i Nišu, izvršili krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ i krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 u vezi člana 33 KZ. Pritom je, shodno odredbama člana 197 stav 1 ZKP, određeno da troškovi krivičnog postupka koji se odnose na oslobađajući deo predmetne presude, padnu na teret budžetskih sredstava.

U trećem stavu prvostepene presude, na osnovu odredbi člana 354 stav 1 tačka 1 ZKP, protiv okrivljenih AA56 i AA57, je odbijena optužba da su, u periodu 01.07.2004.godine do 14.05.2006.godine, u Beogradu i Nišu, izvršili krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ i krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ. Pritom je, shodno odredbama člana 197 stav 1 ZKP, određeno da troškovi krivičnog postupka koji se odnose na odbijajući deo predmetne presude, padnu na teret budžetskih sredstava.

Protiv navedene presude žalbe su blagovremeno izjavili:

- tužilac Tužilašaštva za organizovani kriminal, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 370 stav 1 ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 369 ZKP i odluke o kazni iz člana 371 stav 1 ZKP, sa predlogom da se ista ukine u delu koji se odnosi na okrivljene: AA51, AA50, AA53, AA54, AA48, AA55, AA49 i AA39 i vrati prvostepenom sudu ''radi novog suđenja'', a preinači u odnosu na okrivljene: AA1, AA12, AA13, AA14, AA16, AA19 i AA32 i istima izrekne strožija zatvorska kazna;

- okrivljeni AA2, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o kazni i troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu istu preinači, tako što će prema njemu, primenom odredbi člana 354 tačka 3 ZKP, odbiti optužbu za krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ i osuditi ga na blažu kaznu zatvora. Tražio je da bude obavešten o sednici veća.

- okrivljeni AA3, zbog odluke o krivičnoj sankciji i odluke o imovinsko-pravnom zahtevu, sa predlogom da se ista u tom delu preinači, ili pak ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- okrivljeni AA4, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni i troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da se ista preinači, tako što će se, primenom odredbi člana 354 tačka 3 ZKP, odbiti optužba za krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ, a on osloboditi od optužbe da je učinio krivično delo iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ. Tražio je da bude obavešten o sednici veća;

- okrivljeni AA5, bez navođenja zakonskih razloga i predloga kakvu odluku treba da donese drugostepeni sud, pri čemu iz sadržine iste proizilazi da prvostepenu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Tražio je da bude obavešten o sednici veća;

- okrivljeni AA6, zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se ista preinači i njemu izrekne uslovna osuda;

- okrivljeni AA7, zbog nepotpuno i „nejasno“ utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da mu se ''izrečena kazna smanji'';

- okrivljena AA8, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, ali bez posebnog predloga kakvu odluku treba da donese drugostepeni sud;

- okrivljeni AA9, bez navođenja zakonskih razloga, sa predlogom da se prvostepena presuda ''preinači i ukine i vrati na ponovno suđenje'';

- okrivljeni AA10, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se prvostepena presuda ''preinači i ukine'';

- okrivljeni AA11, bez navođenja razloga, pri čemu iz sadržine žalbe proizilazi da prvostepenu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se ista ukine, a on ''proglasi nevinim'';

- branilac okrivljenog AA1 - advokat AA1A1, zbog bitnih povreda odredaba ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene KZ, odluke o kazni i odluke o usvojenom imovinsko-pravnom zahtevu, sa predlogom da se ista preinači, okrivljeni AA1 oslobodi od optužbe i odbije imovinsko-pravni zahtev, ili ukine i spisi predmeta vrate prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a ako se ne usvoje ovi predlozi da se okrivljenom AA1 izrekne blaža kazna. Tražio je da okrivljeni i on budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA1 - advokat AA1A, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se ista preinači i okrivljeni AA1 oslobodi od optužbe, ili ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Tražio je da njegov branjenik i on budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA2 - advokat AA2A, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni i troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da se ista preinači i prema okriljenom AA2, primenom odredbi člana 354 taka 3 ZKP, odbije optužba za krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ, kao i u pogledu odluke o kazni, tako što će se on osuditi na blažu kaznu. Tražio je da bude obavešten o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA12 - advokat AA12A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se ista ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da se ista preinači u pogledu pravne kvalifikacije i kazne koja je izrečena njegovom branjeniku. Tražio je da bude obavešten o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA13 - advokat AA13A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se ista ukine. Tražila je da okrivljeni i ona budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA3 - advokat AA3A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene zakona, i odluke o krivičnoj sankciji i imovinsko-pravnom zahtevu, sa predlogom da se ista preinačiu smislu žalbenih navoda, ili da se ista ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. Tražio je da bude obavešten o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA4 - advokat AA2A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni i troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da se ista preinači i prema AA4 odbije optužba za krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi sava 1 KZ, a da se u odnosu na krivično delo iz člana 359 stav 3 u vezi stav 1 i 4 KZ ista ukine i vrati na ponovno odlučivanje. Tražio je da bude obavešten o sednici veća.

- branilac okrivljenog AA14 po službenoj dužnosti - advokat AA14A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o krivičnim sankcijama, troškovima krivičnog postupka i imovinsko pravnom zahtevu, sa predlogom da se ista ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, ili preinači i AA14 oslobodi od optužbe, ili da mu se izrekne blaža kazna. Tražila je da okrivljeni i ona budu obavešteni o sednici veća.

- branilac okrivljenog AA15 po službenoj dužnosti - advokat AA15A, zbog bitnih povreda ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene KZ, odluke o kazni i usvojenom imovinsko-pravnom zahtevu, sa predlogom da se ista preinači i okrivljeni AA15 oslobodi od optužbe i odbije imovinsko pravni zahtev, ili da se ista ukine i spisi predmeta vrate prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a u suprotnom, ukoliko se ne usvoje žalbeni predlozi, da se okrivljenom izrekne blaža kazna. Predložio je da okrivljeni i on budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA16 - advokat AA16A, zbog bitnih povreda ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene KZ, odluke o kazni i usvojenom imovinsko-pravnom zahtevu, sa predlogom da se ista preinači i okrivljeni AA16 oslobodi od optužbe i odbije imovinsko pravni zahtev, ili da se ista ukine i spisi predmeta vrate prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Predložio je da okrivljeni i on budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA17 - advokat AA17A, zbog bitne povrede odredaba ZKP, pogrešne primene zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se ista ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili preinači, tako što će se okrivljeni AA17 osloboditi od optužbe, uz alternativni predlog da se okrivljenom AA17 izrekne kazna zatvora u kraćem trajanju, ili uslovna osuda, uz prethodno preinačenje pravne kvalifikacije krivičnog dela na krivično delo iz iz člana 359 stav 4 u vezi stava 1 KZ. Tražio je da se zakaže i održi javna sednica i da se na istu pozove okrivljeni AA17;

- branilac okrivljenog AA18 - advokat AA18A, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o kazni, sa predlogom da se ista ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, ili preinači i AA18 oslobodi od optužbe. Tražio je da okrivljeni i on budu obavešteni o sednici veća.

- branioci okrivljenog AA19 - advokati: AA19A i AA19A1, zbog bitne povrede odredaba ZKP, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o kazni i odluke o troškovima postupka i imovinsko-pravnom zahtevu, sa predlogom da se prvostepena presuda preinači i okrivljeni AA19 oslobodi od optužbe za krivična dela iz člana 346 stav 2 KZ prema i člana 359 stav 3 KZ, ili da se ista ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Tražili su da okrivljeni i oni budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA20 - advokata AA20A, zbog odluke o kazni, sa predlogom da se okrivljenom izrekne blaža jedinstvena kazna;

- branilac okrivljenog AA6 - advokat AA21A, zbog svih zakonskih razloga, sa predlogom da se ista preinači i okrivljenom AA6 izrekne uslovna osuda, ili da se ista ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Tražio je da okrivljeni i on budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA22 - advokat AA23A, zbog bitne povrede odredaba ZKP, pogrešne primene zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se ista preinači, tako što će se okrivljeni AA22 osloboditi od optužbe, ili ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Tražio je da okrivljeni i on budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA23 - advokat AA23A, zbog bitne povrede odredaba ZKP, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni, sa predlogom da se prvostepena presuda ukine i vrati na ponovni postupak, ili da se ista preinači i okrivljenom AA23 izrekne oslobađajuća presuda, ili pak da mu se izrekne blaža kazna. Tražio je da okrivljeni i on budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA23 - advokat AA23A1, zbog povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se presuda u delu koji se odnosi na ovog okrivljenog preinači i isti oslobodi od optužbe za krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ, a da mu se za učinjeno krivično delo iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ izrekne blaža kazna i oslobodi od obaveze plaćanja sudskih troškova;

- branilaca okrivljenih: AA24, AA25, AA26, AA27, AA28 i AA29 - advokati: AA27A, AA27A1 i AA27A2, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o kazni i imovinsko-pravnom zahtevu, sa predlogom da se prvostepena presuda preinači i prema imenovanim okrivljenima za krivična dela iz člana 346 stav 2 KZ, na osnovu člana 354 tačka 3 ZKP, odbije optužba, da se u odnosu na krivično delo i člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 KZ ista ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili preinači i imenovani okrivljenima izreknu blaže zatvorske kazne i uslovne osude. Tražili su da okrivljeni i oni budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljene AA25 - advokat AA25A, zbog bitne povrede odredaba ZKP, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni, sa predlogom da se prvostepena presuda preinači i okrivljenoj izrekne blaža kazna. Tražio je da bude obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA30 - advokat AA30, zbog odluke o krivičnoj sankciji, oduzimanju imovinske koristi, troškovima krivičnog postupka i imovinsko pravnom zahtevu, sa predlogom da se prvostepena presuda preinači i okrivljenom kazna smanji, ili da se ista ukine i vrati na ponovno odlučivanje. Tražio je da bude obavešten o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA31 - advokat AA31A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o kazni, sa predlogom da se prvostepena presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da se ista preinači i okrivljenom AA31 izrekne blaža kazna. Tražio je da okrivljeni i on budu obavešteni o sednici veća;

 - branilac okrivljenog AA32 - advokat AA32A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, troškovima krivičnog postupka i imovinsko-pravnim zahtevima, sa predlogom da se ista preinači i okrivljeni AA32 oslobodi od optužbe, ili da se ista ukine i vrati postupak na ponovno suđenje. Tražio je da okrivljeni i on budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA32 po službenoj dužnosti - advokat AA54A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, troškovima krivičnog postupka i imovinsko-pravnim zahetvima, sa predlogom da se ista ukine i vrati na ponovno suđenje;

- branilac okrivljene AA33 - advokat AA33A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji i oduzimanju imovinske koristi, sa predlogom da se ista preinači i okrivljena oslobodi od optužbe, ili da joj se izrekne blaža krivična sankcija. Tražio je da okrivljeni i on budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA34 - advokata AA34A, zbog povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnim sankcijama i imovinsko pravnom zahtevu, sa predlogom da se ista preinači i u odnosu na krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ prema okrivljenom AA34 odbije optužba, a da se za krivično delo iz člana 359 K3 oslobodi od optužbe, ili da se pobijana presuda u celosti ukine i predmet vrati na ponovni postupak. Tražio je da okrivljeni i on budu obavešteni no sednici drugostepenog veća;

- branilac okrivljenog AA35 po službenoj dužnosti - advokat AA35A, zbog bitnih povreda odredaba ZKP, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o kazni i odluke o troškovima postupka, sa predlogom da se prvostepena presuda preinači i u odnosu na krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ prema okrivljenom AA35 odbije optužba, a da se za krivično delo iz člana 359 stav 3 KZ on oslobodi od odgovornosti, ili da se ista ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. Tražila je da okrivljeni i ona budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA36 - advokat AA32A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, troškovima krivičnog postupka i imovinsko-pravnim zahtevima, sa predlogom da se ista preinači i okrivljeni AA36 oslobodi od optužbe, ili da se ista ukine i vrati na ponovni postupak. Tražio je da okrivljeni i on budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA36 - advokat AA33A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji i oduzimanju imovinske koristi, sa predlogom da se ista preinači i okrivljeni AA36 oslobodi od optužbe, ili da mu se izrekne blaža sankcija. Tražio je da okrivljeni i on budu obavešteni o sednici veća;

- branioci okrivljenog AA37 - advokati: AA37A1 i AA37A1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnim sankcijama, troškovima krivičnog postupka i imovinsko-pravnim zahtevima, sa predlogom da se otvori pretres u smislu člana 377 ZKP, ili da se prvostepena presuda preinači i okrivljeni AA37 oslobodi od optužbe. Tražio je da okrivljeni i on budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA38 - advokat AA38A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede zakona i odluke o kazni, sa predlogom da se ista ukine i predmet uputi prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a da se prema okrivljenom AA38, primenom odredbe člana 354 tačka 3 ZKP odbije optužba za krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ. Tražio je da bude obavešten o sednici veća;

- branilac okrivljenih: AA8, AA5, AA9 i AA10 - advokata AA21A, zbog svih zakonom predviđenih razloga, sa predlogom da se ista ukine u odnosu na imenovane okrivljene i vrati prvostepenom sudu na ''ponovno razmatranje i odluku'', a alternativno da se ista preinači u pogledu odluke o kazni i istima ''smanje kazne'';

- branilac okrivljenog AA38 - advokat AA43A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se ista ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, ili da drugostepeni sud otvori pretres radi utvrđivanja spornih činjenica na koje je u žalbi ukazano, ili da se ista preinači i okrivljeni oslobodi od optužbe, ili da mu se izrekne blaža kazna;

- branilac okrivljene AA44 - advokat AA43A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se ista ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, ili da drugostepeni sud otvori pretres radi utvrđivanja spornih činjenica na koje je u žalbi ukazano, ili da se ista preinači i okrivljena oslobodi od optužbe, ili da joj se izrekne blaža kazna;

- branilac okrivljenog AA45 - advokat AA43A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se ista ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, ili da drugostepeni sud otvori pretres radi utvrđivanja spornih činjenica na koje je u žalbi ukazano, ili da se ista preinači i okrivljeni oslobodi od optužbe, ili da mu se izrekne blaža kazna;

- branilac okrivljenog AA46 - advokat AA43A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se ista ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, ili da drugostepeni sud otvori pretres radi utvrđivanja spornih činjenica na koje je u žalbi ukazano, ili da se ista preinači i okrivljeni oslobodi od optužbe, ili da mu se izrekne blaža kazna;

- branilac okrivljenog AA11 - advokat AA47A, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se ista preinači i okrivljeni AA11 oslobodi od optužbe, ili da se ista ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Tražio je da okrivljeni i on budu obavešteni o sednici veća;

- branioci okrivljenog AA11 - advokati AA47A1 i AA47A2, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji - kazni, sa predlogom da se ista preinači i prema okrivljenom AA11 donese odbijajuća presuda za krivično delo iz člana 346 stav 2 KZ, da se u odnosu na krivično delo iz člana 359 stav 3 KZ ista ukine da bi se u ponovnomn postupku otklonili nedostaci, ili da se prvostepena presuda preinači i okrivljeni AA11 oslobodi od optužbe, ili pak da mu se primenom članova 56 i 57 KZ izrekne najmanja kazna koju zakon dozvoljava. Tražili su da okrivljeni i oni budu obavešteni o sednici veća;

Odgovor na žalbu tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal podneli su:

- okrivljeni AA16, bez posebnog predloga;

- branilac okrivljene AA54 - advokat AA51A, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana, a potvrdi presuda kojom je imenovana oslobođena od optužbe. Tražio je da okrivljena i on budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA49 - advokat AA20, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana;

- branilac okrivljenog AA51 - advokat AA51A, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana, a potvrdi presuda kojom je imenovani oslobođen od optužbe. Tražio je da okrivljeni i on budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA55 - advokat AA33A, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana. Tražio je da okrivljeni bude obavešten o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA48 - advokat AA33A, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana. Tražio je da okrivljeni bude obavešten o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA53 - advokat dr. AA53A, sa predlogom da se ista u odnosu na AA53 odbije kao neosnovana. Tražio je da okrivljeni i on budu obavešteni o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA39 - advokat AA15A, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana;

- branioci okrivljenog AA19 - advokati AA19A i AA19A1, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana;

- branilac okrivljenog AA13 - advokat AA13A, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana;

- branilac okrivljenog AA1 - advokat AA1A1, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana;

- branilac okrivljenog AA16 - advokat AA16A, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana.

U podnesku Ktž.br.314/10 od 08.12.2010.godine, tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal je izneo mišljenje da Apelacioni sud u Beogradu treba da uvaži, kao osnovanu, žalbu tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal i ukine prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na okrivljene koji su oslobođeni od optužbe: AA51, AA50, AA53, AA54, AA48, AA55, AA49 i AA39 i predmet vrati na ponovno suđenje, da u odnosu na okrivljene: AA1, AA12, AA13, AA14, AA16, AA19 i AA32, istu preinači samo u pogledu odluke o krivičnim sankcijama i osudi ih na jedinstvene kazne zatvora u dužem vremenskom trajanju, da je žalba branioca okrivljenog AA20 osnovana i da prvostepenu presudu u odnosu na njega treba preinačiti u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i osuditi ga na kaznu zatvora u kraćem vremenskom trajanju, te da su žalbe ostalih okrivljenih i branilaca okrivljenih neosnovane i da prvostepenu presudu u tom delu treba potvrditi.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća u smislu člana 375 ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom i žalbama, pa je po oceni navoda i predloga iznetih u žalbama, odgovoru na žalbu, kao i predloga tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, našao:

- žalbe okrivljenih: AA2, AA3, AA4, AA5, AA6, AA7, AA8, AA9, AA10, AA11 i branilaca okrivljenih: AA1 - advokata: AA1A i AA1A1, AA2 - advokata AA2A, AA12 - advokata AA12A, AA13 - advokata AA13A, AA3 - advokata AA3A, AA4 - advokata AA2A, AA14 - advokata AA14A, AA15 - advokata AA15A, AA16 - advokata AA16A, AA17 - advokata AA17A, AA18 - advokata AA18A, AA19 - advokata: AA19A i AA19A1, AA20 - advokata AA20A, AA6 - advokata AA21A, AA22 - advokata: AA23A, AA23 - advokata: AA23A i AA23A1, AA24, AA25, AA26, AA27, AA28 i AA29 - advokata: AA27A, AA27A1 i AA27A2, AA25 - advokata AA25A, AA30 - advokata AA30, AA31 - advokata: AA31A, AA32 - advokata: AA32A i AA54, AA33 - advokata AA33A, AA34 - advokata AA34A, AA35 - advokata AA35A, AA36 - advokata AA32A, AA36 - advokata AA33A, AA37 - advokata: AA37A1 i AA37A1, AA38 - advokata AA38A, AA8, AA5 AA9 i AA10 - advokata AA21A, AA38 - advokata AA43A, AA44 - advokata AA43A, AA45 - advokata AA43A i AA46 - advokata AA43A, branioca okrivljenog AA11 - AA47A i branilaca okrivljenog AA11 - AA47A1 i AA47A2 su delimično osnovane, a žalba tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal je neosnovana.

Prvostepena presuda i postupak koji joj je predhodio, ne sadrže bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona na koje ovaj sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, u smislu člana 380 stav 1 tačke 1 i 2 ZKP.

Neosnovano se u žalbama okrivljenog AA4 i branilaca okrivljenih: AA1 - advokata AA1A1 i advokat AA1A, AA2 - advokata AA2A, AA12 - advokata AA12A, AA13 - advokata AA13A, AA3 - advokata AA3A, AA4 - advokat AA2A, AA14 - advokata AA14A, AA15 - advokata AA15A, AA16 - advokata AA16A, AA17 - advokata AA17A, AA18 - advokata AA18A, AA19 - advokata AA19A i AA19A1, AA6 - advokata AA21A, AA22 - advokata AA23A, AA23 - advokata AA23A, AA23 - advokata AA23A1, AA24, AA25, AA26, AA27, AA28 i AA29 - advokata AA27A, AA27A1 i AA27A2, AA25 - advokata AA25A, AA31 - advokata AA31A, AA32 - advokat AA32A, AA32 - advokata AA54, AA33 - advokata AA33A, AA34 - advokata AA34A, AA35 - advokata AA35A, AA36 - advokata AA32A, AA36 - advokat AA33A, okrivljenog AA37 - advokata AA37A1 i AA37A1, AA38 - advokat AA38A, AA8, AA5, AA9 i AA10 - advokata AA21A, AA38 - advokata AA43A, AA44 - advokata AA43A, okrivljenog AA45 - advokat AA43A, okrivljenog AA46 - advokata AA43A, AA11 - advokata AA47A, AA11 - advokati AA47A1 i AA47A2, prvostepena presuda pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka.

Prvostepena presuda nije doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 7 ZKP. Postoje određena odstupanja u činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude u odnosu na činjenični opis iz dispozitiva optužnice, jer je prvostepeni sud isti usklađivao shodno utvrđenom činjeničnom stanju, pri čemu nije povređen ni subjektivni, ni objektivni identitet optužbe, a u celosti je rešen predmet optužbe. Prvostepeni sud je pritom pravilno zaključio da se u konkretnom slučaju može raditi samo o „iskorišćavanju službenog položaja“. Naime, okrivljeni su inkriminisane radnje preduzeli činjenjem, pa se ne može raditi o izvršenju dela „nevršenjem službene dužnosti''. Sa druge strane, oni su radili na svojim radnim mestima, preduzimajući radnje koje spadaju u delokrug njihovog rada, pri čemu nisu preduzimali službene radnje koje nisu obuhvaćene službenim ovlašćenjima, pa se ne može raditi o „prekoračenju granica“ istih.

Prvostepena presuda ne sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 8 ZKP. Naime, kada se izvrši poređenje dispozitiva optužnog akta i izreke pobijane presude, nedvosmisleno proizilazi da se radi o istom krivično-pravnom događaju, koji tretira i optužnica TOK-a, što znači da nisu povređene odredbe člana 351 stav 1 ZKP, koji propisuje da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe u optužnom aktu. Prvostepeni sud je, u činjeničnom opisu koji je dao u izreci pobijane presude, u nekim delovima izmenio činjenični opis dat u optužnici, ali s'obzirom na ono što proizilazi iz dokaza koje je izveo na glavnom pretresu. Tim izmenama je činjenični opis dat u optužnici, faktički samo upodobio utvrđenom činjeničnom stanju i jasnije i konkretnije opisao radnje izvršenja, ostajući u okvirima događaja i krivičnog dela iz optužnog akta, tako da nije prekoračio optužni akt, niti je okrivljenima stavio na teret veći broj, ili teže protivpravne radnje, od onoga za šta ih tužilac tereti.

Neosnovano se u žalbama ističe da prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 10 ZKP. Naime, prvostepena presuda se ne zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati.

Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je, po završenom dokaznom postupku, shodno članu 337 stav 3 ZKP odbio da se iz spisa predmeta izdvoje: na predlog advokata AA20 - službena beleška MUP-a RS, UKP Beograd, Prvog odeljenja o obaveštenju primljenom od građanina SS1 od 25.05.2006.godine; na predlog advokata AA55A - transkripti „prisluškivanih“ telefonskih razgovora; na predlog advokata: AA16A, AA27A1 i AA19A1 - deo transkripta audio zapisa sa glavnog pretresa od 02.07.2008.godine, u delu kada je pročitan iskaz sada pokojnog AAP1; na predlog advokata AA19A1 - zapisnici o saslušanju okrivljenog, sada pokojnog AAP; na predlog advokata AA15A - audio zapisi i transkripti preslušanih telefonskih komunikacija. Pritom je pravilno postupio kada je, posebnim rešenjem od 02.07.2008.godine, usvojio predlog branilaca advokata AA47A2, AA19A1 i AA16A i iz spisa izdvojio samo transkript audio zapisa sa glavnog pretresa kada je pročitan iskaz sada pokojnog AAP.

Prvostepeni sud je, na glavnom pretresu 02.07.2008.godine, pravilno doneo rešenje KP 14/06 da se pročita iskaz AAP1, dat na zapisniku o saslušanju u svojstvu osumnjičenog u SUP Niš, OKP - OZSPK KUbr.10553/06 dana 25.05.2006.godine. Naime, radi se o iskazu koji može biti upotrebljen kao dokaz u krivičnom postupku, pošto je pribavljen shodno članu 226 stav 9 ZKP, u prisustvu lica čije je prisustvo po ZKP neophodno. Član 226 stav 9 ZKP propisuje da se zapisnik o saslušanju osumnjičenog ne izdvaja iz spisa i da se može koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, ako isti pristane da da iskaz u prisustvu branioca, te ako se njegovo saslušanje obavi prema odredbama ZKP o saslušanju okrivljenog, uz obaveštenje nadležnom javnom tužiocu, koji može prisustvovati tom saslušanju. U trenutku čitanja takvog iskaza, nije neophodno da je protiv tog lica (koje je saslušano u svojstvu osumnjičenog) u toku krivični postupak. Ono što je od odlučujućeg značaja je da je taj iskaz, kao dokaz, pribavljen na zakonit način i povodom istog predmeta i događaja. Ovakav stav potvrđuju i odredbe člana 504-j ZKP koji je važio u vreme donošenja predmetne presude (Službeni list SRJ br. 70/01 i 68/02 i Sl.Glasnik R.Srbije br. 54/04, 85/05, 115/05, 49/07, 20/09), po kojima se iskazi i obaveštenja, koja javni tužilac prikupi u pretkrivičnom postupku, mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, s'tim da se odluka ne može zasnovati samo na njima. U konkretnom slučaju je evidentno da prvostepena presuda nije zasnovana isključivo na predmetnom iskazu AAP1.

Sa druge strane, član 337 stav 1 tačka 1 ZKP, pored ostalog, propisuje da se zapisnici o iskazima saoptuženih, ili već osuđenih učesnika u krivičnom delu, po odluci veća mogu pročitati samo ako su umrli, duševno oboleli, ili se ne mogu pronaći, ili je njihov dolazak pred sud nemoguć, ili znatno otežan zbog starosti, bolesti, ili drugih važnih uzroka, osim u slučajevima koji su posebno propisani u ZKP. AAP1 je preminuo u fazi predhodnog krivičnog postupka, tako da nije ni bio optužen. Stoga je prvostepeni sud pravilno opozvao rešenje KP 14/06 od 30.01.2008.godine koje se odnosi na predmetni iskaz AAP1, jer se čitanje tog njegovog iskaza, datog u svojstvu osumnjičenog u policiji, i nije moglo podvesti pod odredbe člana 337 stav 1 tačka 1 ZKP, pošto se ne radi o saoptuženom licu.

Navedeni razlozi potvrđuju i da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je, na glavnom pretresu dana 02.07.2008.godine, doneo rešenje KP 14/06 o ispravci rešenja KP 14/06 od 30.01.2008.godine o čitanju iskaza AAP3 datog u svojstvu osumnjičenog, kojim je izmenio samo uvod gde umesto ''član 337 stav 1 tačka 1 ZKP'', treba da stoji ''član 226 stav 9 ZKP, u vezi člana 504j ZKP (Službeni list SRJ br. 70/01 i 68/02 i Sl.Glasnik R.Srbije br. 54/04, 85/05, 115/05, 49/07, 20/09)'', dok su u svemu ostalom, to rešenje i sama radnja čitanja iskaza, ostali neizmenjeni.

Kada je u pitanju iskaz okrivljenog AAP, dat pred istražnim sudijom Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu dana 25.09.2006.godine u predmetu Ki.P.br.23/06, iz spisa predmeta proizilazi da je saslušan u svojstvu okrivljenog, da je pri tome propisno poučen i upozoren i da se izjašnjavao po istom predmetu i o istom događaju. To što je prvostepeni sud taj iskaz prvo pročitao na osnovu člana 337 stav 1 tačka 1 ZKP, ispravljeno je po završetku dokaznog postupka, posebnim rešenjem KP 14/06 od 02.07.2008.godine, kojim je izdvojen zapisnik i deo transkripta glavnog pretresa od 02.07.2008.godine koji se odnosi na tu procesnu radnju. Međutim, time nije izdvojen iskaz okrivljenog AAP dat pred istražnim sudijom. Naime, radi se o potpuno različitim procesnim aktima, koji su nastali u različito vreme (u istrazi i na glavnom pretresu), vode se pod različitim poslovnim oznakama (''KiP'' i ''KP''), pa je pravno moguće da imaju različit procesni tretman. Stoga, nije bilo formalnih, procesnih, ni drugih smetnji da se predmetni iskaz okrivljenog AAP iz prethodnog postupka, analizira i ceni, kako pojedinačno, tako i u vezi sa ostalim izvedenim dokazima.

Prvostepeni sud je takođe detaljno analizirao i pitanje procesne sposobnosti okrivljenog, sada pokojnog AAP i o tome je dao valjane razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Iz spisa predmeta proizilazi da je pitanje njegove procesne sposobnosti postavljeno tek u fazi glavnog pretresa, da je prvostepeni sud odredio veštačenje, najpre od strane stalnog sudskog veštaka neuropsihijatra dr. VV, a potom i komisije veštaka na čelu sa stalnim sudskim veštakom neuropsihijatrom dr. VV1, da se nakon toga zdravstveno stanje okrivljenog, sada pokojnog AAP pogoršalo (zvog kardiovaskularnih tegoba), da je prvostepeni sud rešenjem KP 14/06 od 26.03.2008.godine u odnosu na njega razdvojio krivični postupak i u razdvojenom postupku KP 9/08 31.03.2008.godine odredio treće veštačenje, koje je obavila komisija veštaka (specijalista za sudsku medicinu dr. VV2, specijalista za internu medicinu i kardiologu dr. VV3, i specijalista za uho, grlo i nos dr. VV4) i dala nalaz i mišljenje 21.04.2008.godine, te da je 20.05.2008.godine određeno i veštačenje od strane Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali isto nije obavljeno, jer je u međuvremenu okrivljeni AAP preminuo.

Dr. VV je svoj nalaz i mišljenje dala usmeno, na glavnom pretresu dana 10.10.2007.godine i konstatovala da je okrivljeni AAP bio procesno sposoban da učestvuje u postupku i iznosi svoju odbranu, jer kod njega nisu konstatovane smetnje u mišljenju, rasuđivanju i drugim psihičkim funkcijama. Pritom je uzela u obzir da iz medicinske dokumentacije proizilazi da je, neposredno posle inkriminisanog događaja, bio hospitalizovan u bolnici u Nišu, da je tom prilikom obavljen i pregled od strane psihijatra i dijagnostifikovano privremeno duševno oboljenje - akutna psihoza, da je zbog toga hospitalizovan u bolnici u Gornjoj Toponici, kod Niša od 24.05.2006.godine do 31.05.2006.godine, sa dijagnozom „akutna psihoza u opservaciji“, ali da u otpusnoj dijagnozi nije konstatovano ni prolazno, ni trajno duševno oboljenje, niti je uputna dijagnoza - ''akutna psihoza'', potvrđena, nego su konstanovane dijagnoze pod šiframa F 43.23 i F 13.1 - poremećaj prilagođavanja i zloupotreba sedativa i hipnotika. Dalje, komisija veštaka - dr. VV1, dr. VV11 i dr. VV10 je, nakon neuropsihijatrijskog, opservacije i psihološke eksploracije ličnosti okrivljenog, sada pokojnog AAP i pregleda raspoložive medicinske dokumentacije, konsatovala da isti ne boluje od duševne bolesti šizofrenog, ili manično-depresivnog tipa, da nema simptome privremene duševne poremećenosti, niti znake umne zaostalosti težeg stepena, da je povodom događaja od 24.05.2006.godine doživeo jak stres koji se manifestovao kroz ''somatizaciju vezanu za kardiovaskularni sistem'' i ispoljavanje psihičkih smetnji u vidu ''akutne psihoze'', da je zbog toga proveo na Klinici za psihijatriju 8 dana iz koje je otpušten sa dijagnozama ''poremećaj prilagođavanja'' - F 43.2 i ''poremećaj ponašanja uzrokovan upotrebom hipnotika ili sedativa'' - F 13.1, pri čemu nije potvrđena dijagnoza akutne psihoze, da je potom podvrgnut hirurškoj intervenciji na srcu koja je uspešno završena, te da su oporavak i rehabilitacija protekli bez većih problema. Komisija veštaka je iznela mišljenje da je, dana 25.09.2006.godine, okrivljeni, sada pokojni AAP istražnom sudiji mogao da da iskaz, te da je zapisnik o tom iskazu sačinjen na 16 kucanih strana, objektivan pokazatelj odsustva kognitivnih poteškoća kod istog - misaoni tok je sređen, pažnja dobro koncentrisana, funkcije pamćenja očuvane, posebno sposobnost reprodukcije događaja. Komisija je na kraju zaključila da je okrivljeni AAP, obzirom na stanje njegovog duševnog zdravlja, stepen duševnog razvitka i karakter krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, bio sposoban da prisustvuje i aktivno učestvuje u radu na glavnom pretresu.

Stoga je prvostepeni sud pravilno zaključio da je okrivljeni sada pokojni AAP, prilikom saslušanja u istrazi, bio sposoban da da procesno validan iskaz. Naime, pomenuti veštaci nuropsihijatrijske struke su iskaz koji je dao pred istražnim sudijom saglasno okarakterisali kao objektivni pokazatelj odsustva kognitivnih poteškoća, jer je u istom evidentan sređen misaoni tok, dobro koncentrisana pažnja, očuvane funkcije pamćenja i posebno sposobnost reprodukcije događaja. Sa druge strane, ne postoje činjenice i razlozi koji bi ukazivali na njegovu nesposobnost za davanje iskaza - funkcije mišljenja i rasuđivanja mu nisu bile kompromitovane, nakon pomenute hospitalizacije (od 24. do 31.05.2006.godine), do dana kada je saslušan (25.09.2006.godine), nije psihijatrijski lečen, niti je evidentirano bilo kakvo pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja u tom smislu, a pomenuti poremećaji prilagođavanja i zloupotreba sedativa i hipnotika, se odnose na neke druge smetnje i anksioznost.

Prvostepeni sud je na glavnom pretresu izveo dokaz preslušavanjem audio zapisa određenog broja snimljenih telefonskih razgovora između okrivljenih i pročitao prepise tih snimljenih razgovora (koji u potpunosti odgovaraju sadržini audio zapisa), a okrivljeni i njihovi branioci nisu osporili da su glasovi na audio zapisima njihovi, niti su osporili sadržinu razgovora. Svi razgovori na kojima je zasnovana presuda, su preslušani na glavnom pretresu i izvršeno je upoređivanje sadržine transkripta sa audio zapisima.

Prvostepeni sud se takođe iscrpno bavio pitanjem zakonitosti snimaka razgovora, pa je doneo pravilne zaključke u vezi sa tim. Naime, prvostepeni sud je analizirao i cenio sve naredbe za prisluškivanje u spisima predmeta, kao i zakonski osnov, vremenski okvir, dela za koja su (u vreme donošenja naredbi) postojali osnovi sumnje, pa je pravilno utvrdio da nema osnova da se te naredbe smatraju nezakonitim. Audio zapisi tajno prisluškivanih telefonskih komunikacija su u konkretnom slučaju, i po oceni ovoga suda, pribavljeni u skladu sa zakonom, pa se na njima kao dokazu, kao i na transkriptima tih komunikacija, može zasnovati sudska odluka.

Prilikom donošenja naredbi za nadzor i snimanje telefonskih razgovora, nije prekršen zakon, a telefonski razgovori nisu snimani nezakonito, pošto se radi o razgovorima koje su nadležni državni organi Republike Srbije mogli da nadziru, shodno tada važećim propisima. Naime, član 232 stav 2 ZKP, koji je važio u vreme kada su preduzete ove mere, kao i član 504e ZKP, između ostalog propisuju da istražni sudija, na pisani i obrazloženi predlog javnog tužioca, može narediti nadzor i snimanje telefonskih razgovora i drugih komunikacija, lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama, ili sa drugim, izvršila krivična dela nabrojana u tačkama 1, 2 i 3 člana 504a. Bez obzira na jezičku formulaciju - da su sama, ili sa drugim licima ''izvršila'' krivična dela..., jasno je da ne bi bilo svrhe da se ova mera primenjuje ''po pravnosnažnosti presude kojom je utvrđeno da su dela izvršena'', posebno što se u samom zakonskom tekstu prethodno navode ''osnovi sumnje''.

Dalje, ove mere su se mogle primeniti i u odnosu na lica za koja postoji osnovana sumnja da su izvršila krivična dela sa elementima organizovanog kriminala. Naime, tada važeći član 504lj ZKP je propisivao da se prema licu, za koje postoje osnovi sumnje da ''samo, ili zajedno sa drugim licima priprema krivično delo organizovanog kriminala...'' pored mera iz članova 232 i 234 ZKP (mere nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora, ili komunikacija i dr.), mogu primeniti i mere: pružanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova i angažovanje prikrivenih islednika. Dakle, član 504lj ZKP proširuje polje primene datih mera za bilo koje krivično delo organizovanog kriminala koje se priprema (ta dela su određena članom 504a ZKP, u vezi člana 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala). Pritom je pravilan stav prvostepenog suda da se odredbe članova 232 i 504lj ZKP ne mogu tumačiti restriktivno, jer intencija zakonodavca sigurno nije bila da isključi mogućnost primene mere snimanja telefonskih razgovora u slučajevima koji tretiraju krivična dela organizovanog ubistva, zloupotrebe službenog položaja sa protivpravno stečenom imovinskom koristi u višemilionskim iznosima, iskorišćavanje dece u pornografske svrhe, terorizma i dr., (na šta ukazuju i kasnije izmene ZKP, jer je članom 504, koji je sada na snazi, proširen broj krivičnih dela kod kojih se može primeniti mera snimanja telefonskih razgovora, pa je predviđena mogućnost primene ove mere i za krivično delo zloupotrebe službenog položaja). Da je zakonodavac u članu 504lj ZKP, hteo da se drži ''kataloga'' krivičnih dela koja se nabrajaju u opštoj odredbi - članu 232 ZKP, iza reči ''...priprema krivično delo organizovanog kriminala...'', bi dodao ''...iz čl. 232 ZKP i time otklonio svaku dilemu, na koja se krivična dela date mere mogu odnositi, pošto bi to bila jedna precizna norma. Međutim, ona je i upućujuća u pogledu mera koje stoje na raspolaganju istražnom sudiji. Upućujuće značenje jedne pravne norme, se nikada ne može pretpostavljati, tumačiti, ili podrazumevati, već ono mora biti izričito, što ovde konkretno i jeste.

Takođe, mera snimanja telefonskih razgovora u nekim slučajevima jeste produžavana više od dva puta, ali najčešće jednom po članu 232 (po kome je bila određena) i dva puta po članu 504lj ZKP, što je potpuno u skladu sa ZKP. To znači da niko od okrivljenih nije slušan duže od onog koliko ukupno zakon dozvoljava, jer primena datih mera, nije produžena više od dva puta po 504lj ZKP, tako da nisu „probijeni“ bilo kakvi rokovi kod primene iste, što bi je učinilo nezakonitom. Sve snimane telefonske komunikacije koje su izvedene kao dokaz u ovom postupku, obavljene su nakon 12.10.2005.godine kada je doneta prva naredba i to u vreme važenja člana 504lj ZKP (koji se i navodi u naredbi). Pritom, predmetno ''slušanje'' je trajalo ukupno oko sedam meseci, pa je i to razlog zbog koga nije mogao biti prekoračen navedeni maksimalni rok (od 12 meseci).

Obzirom na to, navedene mere su, u vreme kada su preduzete, bile potpuno zakonite, tako da se prvostepena presuda zasniva na dokazima koji su pribavljeni na način koji je u skladu sa odredbama ZKP. Pri svemu tome, predmetni snimci i transkripti istih u konkretnom slučaju ni za jedno optuženo lice ne predstavljaju jedine, ili isključive dokaze zbog kojih su oglašeni krivim. Stoga, koristeći navedene transkripte i materijale dobijene po osnovu naredbi za prisluškivanje kao dokaz, prvostepeni sud nije povredio odredbe krivične procedure, pa nije učinio ni bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 10 u vezi sa članom 233 stav 4 ZKP (odnosno 504z ZKP).

Pored svega toga, prvostepeni sud je ispravno postupio kada nije odobrio da se okrivljenima i njihovim braniocima daju audio-zapisi datih telefonskih komunikacija, pravilno zaključivši da je predajom transkripata istih još u fazi istrage, u dovoljnoj meri obezbeđeno pravo na odbranu (posebno jer su tokom postupka preslušavani zapisi pojedinih razgovora, pa su okrivljeni i branioci imali mogućnost da se izjasne o njima i daju eventualne primedbe). Uz to, dati audio zapisi su nasnimljeni na kompakt diskove, pa je prvostepeni sud pravilno našao da se radi o ''predmetima'' koji mogu poslužiti kao dokaz i koji se, kao takvi, prema članu 170 stav 5 ZKP i članu 74 stav 1 ZKP, mogu ''razmatrati'', odnosno preslušati, pošto su za to postojale i tehničke mogućnosti u sudu, ali takvih zahteva nije bilo.

U žalbama se neosnovano ističe da prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP. Izreka prvostepene presude je razumljiva, nije protivrečna sama sebi, razlozima presude, ni stanju u spisima, dok su u obrazloženju presude dati odgovarajući razlozi o odlučnim činjenicama i činjeničnim zaključcima, koji su potpuno, logično i detaljno obrazloženi, a ovaj sud iste u potpunosti prihvata. Iz pobijane presude jasno i nedvosmisleno proizlazi da su zaključci prvostepenog suda, po pitanju, vremena, mesta i načina izvršenja navedenih krivičnih dela pravilni, odnosno sa jedne strane, da nema dokaza da su okrivljeni koji su oslobođeni od optužbe izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret, a sa druge strane, da radnje okrivljenih koji su oglašeni krivim, onako kako su izložene u izreci pobijane presude, predstavljaju radnje izvršenja krivičnih dela koja im se stavljaju na teret, pri čemu su te protivpravne radnje, umišljaj i krivica na valjan način opisani, pravilno analizirani, individualizovani i konkretizovani.

Žalbeni navodi vezani za to da prvostepena presuda ''nije napisana na način kako je to predviđeno članom 361 ZKP'', nisu osnovani, jer je izreka iste suprstrat utvrđenog činjeničnog stanja, a obrazloženje koncipirano u skladu sa članom 361 stavovi 6 i 7 ZKP, pošto su u njemu dati jasni razlozi za svaki stav i svaku tačku iz izreke, pri čemu deo obrazloženja koji se odnosi na činjenično stanje i ocenu verodostojnosti dokaza, predstavlja celinu koja daje odgovore na sva bitna pitanja, značajna za rešenje konkretne krivične stvari. Stoga, pobijana presuda ima propisani sadržaj, a zadovoljena je i forma koju zakon nalaže, pri čemu je iz uvoda presude jasno kada je okončan glavni pretres i ko je prisustvovao glavnom pretresu.

U izreci presude jeste navedeno da je AA8 radila u Beogradu, iako je ona u stvari radila u Nišu. Međutim, ta greška ne čini predmetnu presudu nerazumljivom i protivrečnom, jer je evidentno da se radi o očiglednoj pogrešci u imenu grada, koja nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke, niti na pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja. O istoj takvoj grešci se radi i na strani 338 presude gde se, tokom analize odbrane okrivljenog AA9, pogrešno navodi da iz ekonomsko-finansijskog veštačenja proističe da je ''pod šifrom okrivljenog AA5'' izdato 2.142 kartica, nominalne vrednosti 14.033.600,00 dinara, pošto je evidentno da se u stvari radi o drugom okrivljenom.

U prvostepenoj odluci ne postoje ni nejasnoće oko toga kako je okrivljeni AA1 izvršio krivična dela iz člana 364 stav 1 KZ i 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 KZ. Prvostepeni sud je u pobijanoj presudi jasno utvrdio postojanje organizovane kriminalne grupe, ko je istu organizovao, delatnost kriminalne grupe, njenu organizacionu strukturu, hijerarhiju između organizatora i članova, ko je vršio internu kontrolu, pri čemu je u dovoljnoj meri za svakog člana grupe individualno opredelio i odredio kom delu strukture pripada i koji je zadatak imao, značaj u kriminalnoj grupi, doprinos u izvršenju krivičnog dela itd.. Takođe je pravilno zaključio da su, od lica koja su organizatori grupe, za sada poznati samo okrivljeni AA1 i pokojni AAP3, koji su faktički neposredno kontaktirali sa članovima i na terenu sprovodili plan. Naime, krivičnim delom iz člana 346 stav 1 KZ je sankcionisano organizovanje grupe, ili drugog udruženja sa ciljem vršenja krivičnih dela za koje je zaprećena kazna zatvora od tri godine ili teža (u koja nesumnjivo spada i krivično delo iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 KZ). Sama radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 346 stav 1 KZ se sastoji u organizovanju grupe (najmanje tri lica), ili drugog udruženja (''banda'' i svaka druga organizacija), pri čemu ''organizovanje'' podrazumeva stvaranje grupe, ili drugog udruženja, plana za vršenje krivičnih dela, dodelu uloga pojedinim pripadnicima i preduzimanje svih drugih mera neophodnih za funkcionisanje date grupe, ili udruženja i vršenje krivičnih dela. Stoga, ovo krivično delo podrazumeva postojanje grupe sa svojom organizacijom i hijerarhijom, utvrđenim načinom funkcionisanja, podelom uloga i prostorom delovanja i druga objektivna obeležja, kao i postojanje svesti kod svakog člana grupe o pripadnosti istoj, ulozi, zadacima u okviru grupe i druga subjektivna obeležja. Pritom, činjenica da li se ta lica međusobno poznaju, nije od bitnijeg uticaja, jer međusobno poznanstvo članova, nije isključivi preduslov za postojanje organizovane kriminalne grupe, a nije potrebno ni da je izvršeno krivično delo zbog kog je grupa (ili udruženje) organizovano, jer je delo dovršeno samim organizovanjem istih. Uz to, okrivljeni AA1 jeste bio zaposlen na radnom mestu kontrolora analitičara u Odseku unutrašnje kontrole Odeljenja za naplatu putarine JP ''Putevi Srbije'', dok su ostali okrivljeni koji su oglašeni krivim, smenovođe i inkasanti i u hijerarhiji preduzeća JP ''Putevi Srbije'' su na niskim mestima. Ali te činjenice same po sebi ne isključuju mogućnost da se organizuju u kriminalnu grupu.

Sa druge strane, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je okrivljeni AA1 krivično delo iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 KZ izvršio podstrekavanjem (član 34 KZ) i da te radnje podstrekavanja na izvršenje krivičnog dela iz člana 359 KZ, ne isključuju ulogu organizatora okrivljenog AA1 u smislu člana 346 stav 1 KZ. U prvostepenoj presudi je u dovoljnoj meri objašnjeno da je okrivljeni AA1, najpre sa drugim licima organizovao kriminalnu grupu, a da je nakon toga podstrekao i ostale okrivljene da se uključe u nelegalne aktivnosti, pri čemu nije preduzimao radnje iz svojih službenih ovlašćenja, već je koristio faktički uticaj koji je, kao kontrolor - analitičar u JP ''Putevi Srbije'', imao u odnosu na ostale zaposlene u tom preduzeću.

Iz toga proizilazi da su zaključci prvostepenog suda po ovom pitanju neprotivrečni, jer protivpravne radnje okrivljenog AA1 u kojim se stiču obeležja krivičnog dela iz člana 346 stav 1 KZ, ne isključuju protivpravne radnje u kojima se stiču elementi krivičnog dela iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 34 KZ, nego se u konkretnom slučaju i dopunjuju i nadograđuju, čineći jedan logički sled aktivnosti.

Dalje, u pobijanoj odluci ne postoje protivrečnosti kada je u pitanju rad po smenama, niti nesaglasnost izreke presude (strane 86-88) sa nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko-finansijske struke od 24.10.2008.godine po tom pitanju. Naime, u prvostepenoj presudi je jasno objašnjen rad po smenama - na naplatnim rampama prva smena radi od 6-14 časova, druga od 14-22 časova, a treća od 22-6 časova, za naplatu putarine postoje četiri radne grupe, koje rade u tri smene (a ne ''četvorosmenski''), pri čemu tri grupe rade u smenama, a jedna odmara, te da su u toku pet radnih dana sve radne grupe bar po jednom angažovane u prvoj i drugoj smeni. Takav rad je obično projektovan i na nelegalnu naplatu, s'tim što iz izvedenih dokaza nedvosmisleno proizilazi da se nelegalna naplata sa dupliranim karticama vršila uglavnom u prvoj i drugoj smeni, a samo izuzetno u trećoj (strana 94 presude - brojevi dupliranih kartica iz Niša, su diktirani posle prve, odnosno druge smene, tačnije posle 14h i posle 18h, što potvrđuju i transkripti, itd.). Pritom je u pobijanoj presudi sadržan i pravilan zaključak da iz izvedenih dokaza proizilazi da je neregularan softver bio instaliran u računare koji su se nalazili u naplatnim kabinama na trakama kroz koje najčešće prolaze vozila devete kategorije (okrivljeni AA20 je objasnio da su, na naplatnoj stanici u Nišu to kabine broj 5, 6, 7 i 8, a na naplatnoj stanici u Beogradu, gledano iz pravca Niša, u prvom redu zadnja kabina desno (kabina broj 8), a u drugom redu zadnje kabine desno (kabine 13, 14 i 15) - strana 112 pobijane presude, što je potvrdio i okrivljeni AA7). Ali, to ne znači da se u svim smenama u svakoj od tih kabina vršila aktivnost vezana za nezakonitu naplatu putarine, niti da je za nelegalnu naplatu putarine bilo neophodno da 8 inkasanata radi na izdavanju, a 16 inkasanata na naplati, jer bi to značilo da je neophodan minimum od 24 inkasanata po naplatnoj stanici da bi se predmetna nezakonita aktivnost mogla obavljati, što ne odgovara činjenicama koje proizilaze iz izvedenih dokaza. Iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko - finansijske struke VV8 i VV9 od 16.11.2006.godine, pored ostalog proizilazi da se sa izdavanjem dupliranih kartica na Niškoj naplatnoj stanici započinjalo uglavnom u jutarnjim časovima, po početku rada prve smene (posle 06,00 časa), a završavalo pred kraj rada te smene (do 14,00 časova), ili nakon početka rada druge smene (između 14 i 15 časova), dok je naplata dupliranih kartica izdatih na naplatnoj stanici u Beoradu uglavnom vršena u toku rada druge i treće smene, a veoma retko i prve. Sa druge strane, izdavanje takvih kartica na naplatnoj stanici u Beoradu, započinjalo je uglavnom posle početka rada prve smene (posle 06 časa), a završavalo se u toku rada prve smene, ili početkom rada druge smene (između 14 i 15 časova), s'tim što su nekada počinjali i u trećoj smeni (posle 03 časa), pa bi završavali pred kraj te, ili početkom rada prve smene, dok se naplata dupliranih kartica izdatih na Niškoj naplatnoj stanici vršila u sve tri smene. Stoga, organizaciono nije bilo potrebno da svaka smena i svaka radna grupa budu pokriveni, odnosno da na obe naplatne stanice budu uključene sve četiri radne grupe u smenama, pa su neosnovane tvrdnje iz žalbi da iz pobijane presude ''faktički proizilazi'' da je odnos smena na naplatnim stanicama u Nišu i u Beogradu ''bio 4:3'', te da je prvostepena presuda zato nerazumljiva.

U žalbama se posebno insistira na navodnoj protivrečnosti vezanoj za to da li je okrivljeni AA20 osmislio neregularni softver, ili je koristio već postojeći program. Međutim, u prvostepenoj presudi je jasno objašnjeno, da on taj softver nije sam napravio nego ga je pronašao prilikom servisiranja jednog računara sa naplatne rampe ''29 Niš'', preuzeo i kako je sam naveo ''sklonio u stranu'' da bi ga eventualno kasnije upotrebio, da je potom osmislio način na koji će ga iskoristiti (da omogući da se u elektronskom sistemu naplate neevidentira štampanje priznanica, naplata putarine i prolazak vozila) i nakon toga je isti doradio i u kombinaciji sa kablovima za povezivanje i postojećim elektronskim uređajima, stvorio tehničke mogućnosti za zloupotrebe pri naplati putarine.

Prvostepena presuda nije nejasna, ni protivrečna ni u delu u kome je odlučeno o imovinsko pravnom zahtevu. Naime, prvostepeni sud je, obzirom na ono što proizilazi iz spisa predmeta, i za taj deo svoje odluke dao detaljne, jasne i valjane razloge. Tako je jasno utvrdio da su okrivljeni, nezakonitom naplatom putarine pomoću dupliranih kartica, u periodu 01.07.2004.godine do 15.01.2006.godine, sebi i drugom pribavili imovinsku korist, ali i štetu oštećenom preduzeću JP «Putevi Srbije», pri čemu su neki od njih, samo u periodu 15.01.2006.godine do 14.05.2006.godine, za naplaćen, a neevidentiran prolazak 13.090 vozila «devete kategorije» pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od ukupno 85.743.000,00 dinara. Ovaj iznos protivpravne imovinske koristi, precizno je utvrđen na osnovu ekonomsko-finansijskog veštačenja. Dalje, jasno je obrazložena i odluka da se okrivljeni obavežu da oštećenom preduzeću solidarno vrate iznos od 84.743.000,00 dinara, pri čemu je prvostepeni sud pravilno postupio kada nije sva lica koja su oglašena krivim, obavezao da solidarno nadoknade ovaj iznos, već samo one za koje je ustanovljeno da su u navedenom periodu radili i preduzimali aktivnosti u vezi sa nelegalnom naplatom putarine.

Na kraju, sa tim nije protivrečan zaključak prvostepenog suda da bi individualizacija i konkretizacija predmetne obaveze za okrivljene pojedinačno, bila složena i dovela do odugovlačenja predmetnog krivičnog postupka, što je u suprotnosti sa načelima ekonomičnosti i celishodnosti. Ono što je nedvosmisleno utvrđeno je da se nezakonito prisvojena suma novca prvo delila u odnosu: oko 40 % ''za Beograd'' - oko 60% ostali, pa se potom tih 60% dalje delilo po principu: deo za ''troškove'', deo za smenovođe, a deo za inkasante (s'tim što su oni na izdavanju kartica dobijali manje, zato što na poslu nisu imali odgovornost računopolagača, pošto se ne zadužuju sa novcem). Međutim, tokom dokaznog postupka nisu precizno opredeljeni kriterijumi po kojima je novac dalje raspoređivan. U vezi sa tim ne postoje pouzdani i egzaktni podaci, na osnovu kojih bi bilo moguće opredeliti i individualizovati iznose pojedinačno pribavljene protivpravne imovinske koristi za svakog okrivljenog koji je oglašen krivim ponaosob. Evidentno je samo to da je ta ''pojedinačno ostvarena nezakonita korist'' različita i da je visina iste zavisila i od toga da li je konkretno lice radilo kao poslovođa, inkasant, ili tehnička podrška; da li je inkasant radio samo na izdavanju, ili na naplati, ili i na izdavanju i na naplati; od vremena provedenog na poslu (bolovanja, godišnji odmori, odsustva i slično) itd.. Sa druge strane, iz izvedenih dokaza proizilazi da to nisu jedine činjenice po kojima je vršena raspodela novca svakom od učesnika u predmetnim nelegalnim aktivnostima, već da postoje i druge okolnosti od kojih je zavisilo koliko će koji pojedinac novca dobiti.

Obzirom na to, prostepeni sud je pravilno zaključio da se iz postojećih dokaza ne može pouzdano opredeliti koliko bi novca pripalo konkretnom okrivljenom od svake nelegalno naplaćene kartice, te da se pojedinačni iznosi ne mogu nesumnjivo i sa potpunom sigurnošću opredeliti, čak ni za inkasante za koje je, tokom ekonomsko-finansijskog veštačenja, utvrđen tačan broj kartica izdat pod njihovom šifrom u periodu koji je obuhvaćen veštačenjem, pošto ti inkasanti nisu dobijali procenat od putarine naplaćene po toj kartici, već određeni deo iz ukupne sume novca koja je dobijena nelegalnom naplatom putarine u određenom periodu. Sem opisane podele u odnosu 40 - 60 procenata, nezakonito stečena sredstva su se dalje delila na sasvim drugi način, prema kriterijumima koji nisu mogli biti egzaktno utvrđeni, pri čemu nisu svi svaki put dobijali isto, što nužno vodi zaključku da su, prilikom preduzimanja protivpravnih radnji, bili vođeni time da ukupna suma koja se deli bude što veća, ne bi li i njihov deo bio veći, što je prvostepeni sud pravilno zaključio.

Dalje, žalbe su neosnovane i po pitanju navoda kojima se prvostepena presuda pobija zbog nepotpuno i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja. Naime, u njima se ne ukazuje na postojanje neke činjenice, okolnosti, ili pak dokaza koji nisu bili cenjeni od strane prvostepenog suda, a koji bi eventualno doveli u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, već se iznosi svopstvena ocena izvedenih dokaza i odbrana, što je prvostepeni sud uzeo u obzir i pravilno analizirao i ocenio, pri čemu je za svoje zaključke dao jasne i logične, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Prvostepeni sud je, tokom zakonito sprovedenog dokaznog postupka, izveo sve potrebne dokaze, koje je, kao i odbrane okrivljenih, shodno članu 352 ZKP, potpuno i savesno analizirao i ocenio (kako pojedinačno, tako i u međusobnoj povezanosti), pa je pravilno, svestrano i pouzdano utvrdio sve činjenice i okolnosti koje su odlučne za ishod ove krivično pravne stvari. Predmetna presuda je stoga rezultat sveobuhvatne analize procesnog materijala, u njoj su, shodno članu 17 ZKP, istinito i potpuno utvrđene činjenice od važnosti za donošenje zakonite i pravilne odluke, pri čemu iz izvedenih dokaza nesumnjivo i pouzdano proizilazi da su okrivljeni: AA1, AA2, AA12, AA38, AA13, AA3, AA8, AA4, AA14, AA7, AA15, AA16, AA17, AA44, AA45, AA18, AA46, AA5, AA19, AA20, AA6, AA9, AA24, AA22, AA10, AA29, AA26, AA30, AA32, AA28, AA33, AA34, AA36, AA37, AA25, AA23, AA11, AA31, AA35, AA27 i AA38, učestvovali u izvršenju krivičnih dela za koja su oglašeni krivim, u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci prvostepene presude, a da sa druge strane nije dokazano da su okrivljeni: AA51, AA50, AA53, AA54, AA48, AA55, AA49 i AA39 izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret, zbog čega su, na osnovu odredbi člana 355 stav 1 tačka 2 ZKP, oslobođeni od opužbe.

Tako, prvostepeni sud je tokom dokaznog postupka na glavnom pretresu u svojstvu svedoka ispitao: SS7 (u inkriminisanom periodu zaposlen u JP ''Putevi Srbije'' kao koordinator video-nadzora), SS14 (šef deonice Beograd - Subotica od aprila 2004. do oktobra 2004.godine i šef kontrole od oktobra 2004.godine pa nadalje), SS13 (u inkriminisanom periodu zaposlen u JP ''Putevi Srbije'' kao rukovodilac tima za razvoj softvera i programske podrške za naplatu putarine i rukovodilac odeljenja za održavanje sistema), SS15 (u inkriminisanom periodu zaposlena u Institutu «Mihailo Pupin» i angažovana u Republičkoj direkciji za puteve na izradi programa za obradu podataka u Centru AOP), SS16 (u inkriminisanom periodu zaposlen u Institutu «Mihailo Pupin» kada je to preduzeće pravilo sistem za naplatu putarine), SS11 (u inkriminisanom periodu direktor Republičke direkcije za puteve) i SS12 (u inkriminisanom periodu zaposlen u JP ''Putevi Srbije'' kao vođa smene na naplatnoj stanici «01 - Beograd»), SS4 (u inkriminisanom periodu zaposlena u JP ''Putevi Srbije'' kao kontrolor-analitičar) i SS10 (u inkriminisanom periodu zaposlen u JP ''Putevi Srbije'' kao inkasant u Direkciji za naplatu putarine, a u jednom kraćem periodu i kao smenovođa), BB (u inkriminisanom periodu zaposlen u JP ''Putevi Srbije'' kao poslovođa sa naplatne stanice «01 - Beograd»), SS17 (u inkriminisanom periodu zaposlen u JP ''Putevi Srbije'' kao inkasant na naplatnoj stanici «Pojate»), SS18 (pomoćnika generalnog direktora Instituta «Mihailo Pupin» - Automatika), SS1 (u inkriminisanom periodu zaposlen u JP ''Putevi Srbije'' kao šef kontrole do oktobra meseca 2004.godine, a potom načelnik Odeljenja naplate putarine), SS19 (u inkriminisanom periodu zaposlena u JP ''Putevi Srbije'' kao pomoćnik šefa Odseka Beograd - Leskovac), SS20 (diplomirani inženjer tehnologije, šef Odseka za suzbijanje privrednog kriminaliteta u oblasti finansija, ostalih novčanih tokova i falsifikata novca u MUP R.Srbije - UKP Beograd, Služba za suzbijanje kriminala), SS21 (u inkriminisanom periodu zaposlen u JP ''Putevi Srbije'' kao inkasant na naplatnoj stanici «Doljevac»), SS22 (rukovodioca Odeljenja obrade podataka sa naplate putarine - u periodu optuženja radio kao sistem-analitičar u službi AOP JP ''Putevi Srbije''), SS23 (u vreme optuženja kontrolor naplate putarine u JP „Putevi Srbije“), SS24 (bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti, savetnika ministra unutrašnjih poslova i direktora Službe za istraživanja i dokumentaciju u MIP-u RS do juna 2005.godine) i SS25 (kontrolora naplate putarine), SS26 (forenzičar računara i nosača informacija u Službi za specijalne istražne metode UKP MUP-a R.Srbije), SS27, SS28, SS29 i SS30 (radnici SUP-a Niš), SS31 (dipl. inženjera elektrotehnike, programera i savetnika u okviru sistema za naplatu putarine u Institutu „Mihailo Pupin“), SS32 (dipl. inženjera fizičke elektronike, istraživača zaposlenog u Institutu „Mihailo Pupin“), svedoke SS8 (dipl.inženjera, višeg savetnika u Institutu „Mihailo Pupin“ - RJ „Automatika“) i SS9 (saobraćajnog inženjera i savetnika u Institutu „Mihailo Pupin“ - RJ „Automatika“) i SS33 (privremeno angažovanog na poslovima kontrole u JP „Putevi Srbije“ od maja 2004. do oktobra 2005.godine); kao i punomoćnika oštećenog preduzeća JP „Putevi Srbije“ advokata AO1 (povodom krivičnog gonjenja i imovinsko-pravnog zahteva, koji je preciziran podneskom punomoćnika oštećenog advokata AO i AO1 od 09.04.2009.godine i 26.05.2009.godine); ispitao i veštake: ekonomsko-finansijske struke - VV8 i VV9; medicinske struke - dr. VV1, dr. VV10 i dr. VV11; pročitao: pisane dokaze iz pretkrivičnog i prethodnog postupka (plavi registratori od 1. do 4.), potvrdu o privremeno oduzetim predmetima SUP Niš KU br.10553/06 od 26.5.2006.godine na ime _, presudu Petog opštinskog suda u Beogradu K br.514/04 (kojom je okrivljeni AA38 osuđen za krivično delo prikrivanja), izveštaj iz kaznene evidencije za okrivljenog AA39, dopise „Matematičkog fakulteta“ Univerziteta u Beogradu od 23.05.2008. i 18.07.2008. godine, te pisanu dokumentaciju koja se odnosi na nestanak DVD snimka, koji je policiji predao SS10 i neobavljeno veštačenje autentičnosti tog snimka, konstataciju smrti AAP3, izveštaje o radu inkasanata JP „Putevi Srbije“: br.713-03-8/08-8 od 25.07.2008.godine, br.713/03-8/08-9 od 29.07.2008.godine, br.713/03-8/08-10 od 07.08.2008.godine, br.713/03-8/08-11 od 11.08.2008.godine i dopis br. 953-6519/08-3 od 01.08.2008. godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog AAP3 u SUP u Beogradu, UKP - Prvo odeljenje, od 24.05.2006.godine, zapisnik o saslušanju okrivljenog AAP3 pred istražnim sudijom Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Ki.P.br.23/06 od 26.05.2006.godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog AAP1 u - SUP Nišu, OKP - OZSPK br.KU 10553/06 od 25.05.2006.godine, izveštaj „Elektro-tehničkog fakulteta“ Univerziteta u Beogradu, od 13.01.2009.godine (povodom neobavljenog veštačenja autentičnosti video zapisa sa CD-a koji je prethodno predao svedok SS10), rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih br. 182.2-101 od 12.09.2000.godine (koje se odnosi na okrivljenog AA38), listing naplatne stanice ''01 Beograd'' za period od kraja 2005.godine do 15.05.2006.godine, izveštaje JP ''Putevi Srbije'' za stanicu ''29 Niš'' o radu inkasanata na naplati i o radu inkasanata na izdavanju u periodu od 01.07.2004. do 14.04.2006.godine, izveštaj „Telenora“ od 06.11.2008. godine i 23.12.2008.godine, izveštaj JP PTT „Srbija“ br.2008-152474/2 od 24.12.2008.godine, te medicinsku dokumentaciju u spisima; izvršio uvid: u istražne spise (plavi registratori od 5.-13., osim reg. 12. - veštačenje), u štednu knjižicu na ime AA14 br.552470-4508643-7, u kriminalističko-tehničku dokumentaciju SUP-a Niš: br.818/06 od 29.05.2006.godine, br.UV827/06 od 31.05.2006. godine, br.793/06 od 24.05.2006. godine, 792/06 od 24.05.2006.godine, u kompletnu dokumentaciju i dokazni materijal u crvenim registratorima od 1. do 20., u izveštaje o listinzima telefonskih komunikacija pod rednim brojevima u spisu 3709/1130 i 3746/1152, sa prilozima (uloženi su u poseban registrator), u sveske koje su priložene uz veštačenje i u rešenje KIP 23/06 od 25.07.2006.godine o obustavi istrage u odnosu na AAP3; izvršio uvid preko dokument-kamere: u deo izveštaja SS26 iz Službe za specijalne istražne metode 03/4-4 br.28/8 od 13.02.2008.godine (preko dokument-kamere), u izveštaj Službe za specijalne istražne metode - spis naslovljen kao «Duple kartice 9. kategorije iz Beograda», br.204/71 od 05.04.2006.godine sa prilozima: 1 - izgled originalnog «EMU 87» programa za emulaciju matematičkog koprocesora «Header» i 2 - izgled programa za izdavanje lažnih računa «EMU 387», «EMU 38716» i «Truth Header» (uz obaveštenje da se u knjizi 2. nalazi CD označen kao 1-1/2006, koji je trebao da sadrži podatke sa terena, ali koji, prema službenoj belešci od 07.11.2007.godine, nije tehnički ispravan i ne postoji mogućnost da se otvori, zbog čega je zatražen CD iz spisa predmeta 3412/1066, koji je i dostavljen od strane JP «Putevi Srbije»), u original ceduljice sa ispisanim brojevima kartica, koje su oduzete od okrivljenog AA2, u foto-album KU br.10553/06, u omot dosijea predmeta AA12, u crteže naplatnih stanica «Trupale - 29 Niš» i «Bubanj potok - 01 Beograd», sa legendom poslovnih zgrada i objekat, fotografiju na obrascu za ličnu kartu okrivljenog AA16, kao i za okrivljene: AA7, AA12, AA4, AA39, AA49, AA56, AA38, AA46, AA53, AA3, AA54, AA51, AA15, AA17, AA45, AA44, AA14, AA50 i AA18, u «Promet vozila 9. kategorije, za period januar - maj 2006.godine, na čeonim rampama Sektor naplate putarine Beograd» br.3089 od 11.07.2006.godine, u «Prikaz ukupnog prometa vozila 9. kategorije za period od 01.01. do 31.05.2006.godine na čeonim stanicama», u fotografije iz „plavog registratora“ broj 14, u set kartica pod rednim brojem u spisu 497/136 i 498/136; pregledao je: DVD iz ''crvenog registratora'' broj 16, pod rednim brojem u spisu 3412/1066 (uz koji postoji i dopis Instituta «Mihailo Pupin», od 30.11.2007.godine, u kome se, pod tačkom 3, navodi da se podaci koji su snimljeni na tom DVD-u, nalaze na serveru Centra za AOP JP «Putevi Srbije»), DVD pod rednim brojem u spisu 4016/1257 (uz koji postoji i izveštaj Instituta «Mihailo Pupin» broj 738/1-08 od 22.04.2008.godine obzirom da DVD pod rednom oznakom spisa 3412/1066 nije mogao da se otvori; u tom DVD su sadržani folderi: «naplata Beograd» - podaci koji se odnose na kartice 9. kategorije izdate u Nišu, a naplaćene u Beogradu, pri čemu je broj početne kartice 481898 izdata 04.01.2006.godine u 14,57,52 časa, zaključno sa rednim brojem kartice 011327, izdata dana 03.05.2006.godine i «naplata Niš» - podaci, koji se odnose na kartice 9. kategorije izdate u Beogradu, a naplaćene u Nišu, pri čemu je broj početne kartice 152664 izdata 04.01.2006.godine u 12,08,59 časova, zaključno sa rednim brojem kartice 4022, pri čemu u istima postoje i podaci koji se odnose na: ulaznu stanicu, ulaznu traku, broj kartice, vreme izdavanja, kategoriju na ulasku, koji inkasant je radio na izdavanju, koja je naplatna stanica, koja je naplatna traka, vreme naplate, koji je inkasant radio na naplati, u kojoj smeni, prekategorizacije, nečitljive kartice, izgubljene kartice, odbijanje naplate, besplatne korisnike, iskorišćene kartice, isteklo vreme, test kartice, nenamagnetisane kartice, blanko kartice, cene, s tim što je pregledom ovog DVD konstatovano da se kod svih pomenutih kartica navodi vrednost od 6.550,00 dinara) i preslušao: audio-zapise tajno snimljenih telefonskih komunikacija.

Kada je u pitanju osuđujući deo presude, iz izvedenih i prihvaćenih dokaza, koji su međusobno saglasni i upotpunjuju se, prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio vreme izvršenja krivičnih dela i period u kome u preduzimane pojedinačne radnje svakog od okrivljenih koji su oglašeni krivima, upravo onako kako je to opisano u izreci prvostepene presude. U obrazloženju su dovoljno i jasno obrazložene i konkretizovane inkriminisane radnje, pri čemu je jasno objašnjeno na osnovu kojih činjenica i okolnosti je prvostepeni sud došao do zaključka da su okrivljeni, koji su oglašeni krivima, učestvovali u nelegalnoj naplati putarine pomoću dupliranih kartica.

Pritom je pravilno našao da iz izvedenih dokaza nedvosmisleno proizilazi da je okrivljeni AA1, sa sada pokojnim AAP3 i drugim licima, sredinom 2004.godine, organizovao kriminalnu grupu, sa ciljem da se, radi sticanja finansijske dobiti, vrše krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stavova 1. i 4. KZ (za koja je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od tri godine), da su se u to, u periodu od 01.07.2004.godine do 14.05.2006.godine, uključili i radnici JP «Putevi Srbije» - Odeljenja za naplatu putarine na naplatnim stanicama «01 Beograd» i «29 Niš» okrivljeni: AA2, AA19 (do pred kraj marta 2006.godine), AA32, sada pok. AAP, AA13, AA12 (od septembra 2005.godine), AA38, AA16, AA14, AA3 (od septembra 2005.godine), AA8, AA4, AA7, AA15, AA17, AA44, AA45, AA18, AA46, AA5 (od oktobra 2004.godine), sada pok. AAP1, AA9, AA24 (od sredine 2005.godine), AA22 (preduzimao radnje do 01.05.2006.godine), AA10 (od početka 2005.godine), AA25 (preduzimala radnje do 31.01.2006.godine), AA29 (preduzimao radnje do 20.4.2006.godine), AA23 (preduzimao radnje do 31.01.2006.godine i od 09.05.2006.godine), sada pok. AAP2, AA11 (preduzimao radnje do 12.01.2006. godine i od 10.05.2006.godine), AA26, AA31 (preduzimao radnje do 31.01.2006.godine), AA30, AA28, AA33, AA34, AA35 (preduzimao radnje do 31.1.2006.godine), AA27 (preduzimala radnje do kraja 2005.godine), AA36, AA37, AA38 (od 06.10.2005.godine do 21.03.2006.godine), kao i okrivljeni: AA20 i AA6 (od oktobra 2004.godine), radnici AD «Mikros elektronik» iz Niša (koje je podizvođač po ugovoru sa Institutom «Mihajlo Pupin», pa su radnici tog preduzeća bili zaduženi da, zajedno sa radnicima preduzeća JP «Putevi Srbije» - Odeljenja AOP, održavaju elektronske sisteme i kompjutersku tehniku na delu auto-puta između naplatnih stanica «01 Beograd» i «29 Niš», pa i na naplatnoj stanici u Nišu), da je svaki član imao unapred određeni zadatak i ulogu, da je delatnost kriminalne grupe planirana i sprovođena na duže vreme, da su primenjivana određena interna pravila i vršena kontrola discipline članova, te da je za ostvarivanje ciljeva korišćena infrastruktura oštećenog preduzeća JP «Putevi Srbije», na način bliže opisan u prvostepenoj presudi. Činjenice da se svi okrivljeni međusobno lično nisu poznavali i da nije bilo direktne komunikacije između svih njih, ne znači apriori da se oni nisu uključili u zajedničke aktivnosti vezane za neregularnu naplatu putarine.

Prvostepeni sud je pritom pravilno zaključio da su, pored okrivljenog AA1 i sada pokojnog AAP3, postojali i drugi organizatori (hijerarhijski iznad), čiji identitet za sada nije utvrđen. Naime, iz sadržine dokaza koji su izvedeni u ovom krivičnom postupku, nedvosmisleno proizilazi da su čitava organizacija i nezakonite aktivnosti osmišljeni pre sastanaka sa poslovođama, koje je organizovao okrivljeni AA1. Tako, od ukupne sume novca dobijene neregularnom naplatom putarine, prvo je odvajan tzv.„beogradski deo“, oko 40 % i to je odlazilo okrivljenom AA1 i drugim organizatorima itd.. pored toga, postojanje tih nepoznatih, u hijerarhiji ''viših'' organizatora, proizilazi i iz odbrana pojedinih okrivljenih, koji u međusobnoj komunikaciji u različitom kontekstu pominju te ''gore''. Tako, okrivljeni AA20, pored ostalog, navodi da postoje ljudi koji su inicirali neregularni rad i dali određene naredbe, ali da ''iz određenog razloga, ne želi da saopšti njihova imena'', te da mu je AA2 često govorio «ovi odozgo»; okrivljeni AA2 to potvrđuje kroz opise kontakata koje je imao sa okrivljenim AA1 (koji je prenosio ''drugim licima'' informacije o neregularnoj naplati, a njemu ono što su ta ''druga lica'' odlučila) i pokojnim AAP3 (tako je pored ostalog naveo da je jednom prilikom AA12 bio u društvu sa AAP3, koji je pak bio ljut i grdio ga rečima „Ja da vam silazim dole da vam rešavam probleme“; drugom prilikom je razgovarao sa AAP3 koji mu je, na komentar da je sve to „vrlo problematično“, misleći na nelegalan rad, odgovorio ''da ima ko o tome da razmišlja''); okrivljeni AA7 je, pored ostalog, naveo da mu je AA20 pričao da su „mnogo jaki ljudi iz njihove firme, tražili od njega da nešto uradi i da je on to uradio, a na njegovo pitanje „da li zna dobro šta radi“, odgovorio je da ''nije sam'' i ponovio da ima ''mnogo jake ljude“ (što AA20 nije porekao, već je samo rekao da nije siguran kome je to rekao - AA7, ili AA2); okrivljeni AA13 je u pretkrivičnom postupku izjavio da su uputstva kada da se krene sa nelegalnim radom dolazila iz Beograda, dok je okrivljeni AA30, objašnjavajući razloge zbog čega je pristao da radi nelegalno, pored ostalog naveo i to da se pričalo ''da glavne konce povlači neko visoko pozicioniran u samoj Vladi''; okrivljeni AA12 je naveo da je sada pokojni AAP3 jedan od organizatora, koji je u vezi podataka o ostalim učesnicima višeg ranga, prekidao ''lanac informacija''; svedok SS10 je, pored ostalog, naveo da je primetio nepravilnosti u radu unutrašnje kontrole, jer mu nije bio jasan njihov ''odnos'' prema inkasantima, da je zato otišao kod upravnog inspektora nadležnog za inspekciju u držanim organima, koji je odbio da ga primi i na hodniku mu rekao da ''firmu drže beogradski mangupi, koji su mnogo jaki i kojima niko ništa ne može'' itd..

Dalje, prvostepeni sud je pravilno našao i to da iz odbrana pojedinih okrivljenih proizilazi postojanje različitih hijerarhijskih nivoa između učesnika u predmetnoj nelegalnoj aktivnosti, kao i interna pravila kontrole i discipline u okviru grupe. Tako, okrivljeni AA3 je, između ostalog, objasnio da su neki članovi grupe bili nadređeni, a drugi podređeni, da je njegov položaj u hijerarhijskoj strukturi bio ''zanemarljiv'', jer je samo postupao ''po nalozima pretpostavljenih'', te da mu je smenovođa određivao kada će da se radi na nelegalan način, smenovođi je to saopštavao AA12 (''glavni'' za naplatnu stanicu Bubanj potok), dok je istom verovatno neko drugi to određivao itd.; okrivljeni AA17, pored ostalog navodi da je jednom prilikom AAP3 u njegovu kabinu doveo njemu nepoznatog čoveka, navodno „majstora za distributere“ i rekao mu da o tome ne sme ništa da priča, uz reči ''da se ne igra, da ga ne «pojede mrak»'', a pojedini okrivljeni su čak isticali da su bili u kontaktu sa jednim, ili užim krugom lica, da su postupali po nalozima svojih pretpostavljenih, da ne bi dobili otkaz, ili premeštaj, da im je bilo zabranjeno da odlaze u kabine kolega i razgovaraju (što je objasnila okrivljena AA27 primerom AAP, koji je, kada bi video da neko stane sa nekim da razgovara, išao kod jednog, pa kod drugog, da ''proveri o čemu su pričali'', a onda su imali problema sa njim i za neke banalne stvari), da im je izričito bilo zabranjeno da razgovaraju o svojim aktivnostima i unutar svoje porodice, da su smenovođe kažnjavale one koji su proveravali koliko su drugi dobili novca, ili su pričali drugima koliko su novca dobili, te da je mesto u hijerarhiji zavisilo od toga koliko je dugo neko bio inkasant, koliko je ko bio dobar sa smenovođom, a bilo je i pretnji otkazom, ili premeštajem na drugu rampu, ukoliko se ne postupa po nalogu ''pretpostavljenih''.

Pored toga, tokom dokaznog postupka je utvrđeno vreme kada se započelo sa nezakonitim radom. Naime, okrivljeni AA20 je, kao odrednice u vezi sa tim, opredelio „leto 2004.godine“ i činjenice u vezi postavljanja novih rampi, odnosno kada je testirao kablove za nove rampe. Pritom je u vezi sa tim objasnio da je bilo „leto“, jer se seća dana kada su postavljane rampe - bilo je toplo, a iste su dosta teške i trebalo ih je istovariti i postaviti na predviđeno mesto, pa je i sam asistirao u tome. Prema izveštaju Instituta „Mihailo Pupin“ od 19.03.2009.godine (crveni registrator prvostepenog spisa broj 23, spis 4936/1532, pročitan na GP 09.04.2009.godine), prva nova rampa (test verzija) je na naplatnoj stanici Bubanj potok radi provere instalirana 27.08.2004.godine, a nove rampe su na naplatnim stanicama ''Bubanj potok'' u Beogradu i ''Trupale'' u Nišu postavljene 01.10.2004.godine. Stoga je prvostepeni sud pravilno zaključio da je objašnjenje koje je u vezi sa tim dao okrivljeni AA20 u suštini saglasno ovom dokazu, te da je bez uticaja na drugačije sagledavanje činjeničnog stanja, to što je kao početak nezakonitog rada označio ''leto 2004.godine'', pošto je testiranje novih rampi zaista bilo tog leta, posebno što je ''dopustio mogućnost'' da je to bilo i 01.10.2004.godine (odnosno kalendarski deset dana nakon završetka leta), pa je u tom smislu irelevantno je da li se radilo o testiranju, ili postavljanju novih rampi.

Dalje, tokom dokaznog postupka su utvrđeni način organizovanja nelegalnog rada, kako je funkcionisao sistem nelegalne naplate putarine, kako su stvoreni tehnički uslovi za to itd.

Naime, iz izvedenih dokaza proizilazi da su gore imenovani okrivljeni, inače zaposleni u JP «Putevi Srbije» i «Mikros elektronik», u periodu od 01.07.2004.godine do 14.05.2006.godine, u tom smislu zloupotrebljavali svoja službena ovlašćenja, a da ih ih je na to podstrekao okrivljeni AA1. Okrivljeni AA1 je bio zaposlen u JP ''Putevi Srbije'' kao kontrolor-analitičar u Odseku unutrašnje kontrole, ali je koristio faktički uticaj koji je imao nad zaposlenima u tom preduzeću i na sastancima održanim sredinom 2004.godine u Nišu i Batočini, radnike JP ''Putevi Srbije'', okrivljene: AA2, AA19, sada pokojnog AAP, AA32 (poslovođe smena sa naplatne stanice «29 Niš») i AA14 (inkasanta sa naplatne stanice «01 Beograd»), podstrekao da zloupotrebe svoja službena ovlašćenja i nelegalno prisvajaju novac pri naplati putarine na deonici auto-puta Beograd - Niš za vozila „devete kategorije“ (prema Pravilniku o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta, ili putnog objekta Republičke direkcije za puteve, to su motorna vozila sa više od tri osovine, čija je visina kod prednje osovine veća od 1,3 m) stranih registarskih oznaka, te da su se u to naknadno uključili i okrivljeni AA38 i AA16 (inkasanti na naplatnoj stanici u Beogradu, koji su faktički vršili i radne zadatke poslovođa, a to su i formalno postali 13.07.2005.godine), kao i radnici AD «Mikros elektronik» iz Niša: AA20 (sa kojim je prvo okrivljeni AA2 obavio razgovor) i AA6 (koga je naknadno angažovao okrivljeni AA20, kao kolegu iz istog preduzeća), a na kraju i okrivljeni AA7, radnik odseka AOP JP ''Putevi Srbije'' (koga je, takođe naknadno, angažovao okrivljeni AA20 za naplatnu stanicu «01 Beograd»).

Prvostepeni sud je pravilno našao da iz izvedenih dokaza proizilazi i to da je okrivljeni AA20 osmislio i izradio mehanizam i tehnička sredstva koji su omogućavali nezakonit rad i prisvajanje novca pri naplati putarine i to pomoću kablova za povezivanje, postojećih elektronskih uređaja i posebnog, neregularnog softvera. Naime, on je izradio kablove sa prekidačem za povezivanje gornjeg i donjeg štampača distributera kartica (koji se nalazi u ulaznim kabinama na naplatnim rampama) i kablove sa prekidačem za prekid serijske veze između - rampe i računara (koji je omogućavao podizanje iste bez registrovanja prolaska vozila u sistemu) i te kablove je postavio u pojedine kabine za izdavanje kartica i naplatu. Takođe je u postojeći operativni sistem računara preko kojih se vrši naplata putarine, ubacio nelegalni softver (fajl EMU-87), bez izmena istog, koji je omogućavao da se, u elektronskom sistemu vezanom za samu putarinu, izbegne evidentiranje izdavanja priznanice o naplaćenoj putarini, same naplate, te izlaska vozila. Nelegalan program je startovan određenom procedurom, pre prijavljivanja inkasanata za početak rada u smeni, pri čemu su smenovođe znale za tu proceduru, jer su vršili prijavljivanje inkasanata i startovanje nelegalnog programa.

Kombinovanjem kablova, posebnih elektronskih uređaja koje je povezao tim kablovima (distributera, kompjutera, rampi i sl.) i neregularnog softvera, stvorene su tehničke mogućnosti za nelegalnu naplatu putarine. Naime, kablovi na distributerima su, pritiskom na prekidač, omogućavali da se, prilikom izdavanja naplatne kartice, istovremeno štampaju dva primeraka sa istim serijskim brojem, pri čemu je u elektronskom sistemu evidentirano da je odštampana samo jedna. Neregularni softver je omogućavao da se pri naplati prve od dupliranih kartica, unošenjem odgovarajuće šifre, štampa priznanica o naplati putarine bez evidentiranja te radnje u elektronskom sistemu naplate, kao i to da prolazak vozila, nakon toga ne bude evidentiran, dok se podizanje rampe, kao mehaničke barijere, postizalo pritiskom prekidača na kablu za prekid veze između rampe i računara, odnosno elektronskog sistema za naplatu. Okrivljeni AA20 je, kako to proizilazi iz izvedenih dokaza, u svrhu nelegalne naplate putarine, preduzimao i druge radnje kao što su, održavanje kablova, postavljanje, sakrivanje i vraćanje nelegalnog softvera (kada bi postojala opasnost da dođe do otkrivanja nelegalnih aktivnosti), a obučavao je i pojedine okrivljene kako da koriste navedena tehnička sredstva i uključivao i druga lica u nelegalan rad, (npr. okrivljenog AA6, koji je pomenute kablove kasnije tehnički doradio, okrivljenog AA7, koji je, po potrebi, u slučaju opasnosti od otkrivanja, skidao i vraćao nelegalni softver na beogradskoj naplatnoj stanici).

Dalje, prvostepeni sud je takođe pravilno utvrdio i to da su okrivljeni poslovođe: AA19, AA32, sada pok. AAP, AA38, AA16, AA14 i AA2 (preko inkasanta okrivljenog AA13), pojedine inkasante u svojim smenama upoznali sa planom u vezi neregularne naplate putarine i načinom korišćenja tehničkih sredstava koji su to omogućavali (kablova za štampanje duplih kartica, kablova za podizanje rampe bez evidentiranja prolaska vozila, načinom naplate duplo izdatih kartica, te posebnog softvera za nevidentiranje štampanja priznanica o naplati i same naplate), da su (po dinamici koju su im određivali nadređeni) davali naloge inkasantima, koji su u njihovim smenama bili uključeni u nezakonit rad, da u određenim vremenskim intervalima preduzmu aktivnosti usmerene na nelegalnu naplatu (obično u prvoj i drugoj smeni, izuzetno i u trećoj), da su od istih uzimali duplikate odštampanih kartica, kao i novac naplaćen po tim karticama, da su vršili raspodelu novca - deo su odvajali za organizatore, a ostatak su raspoređivali među sobom, delili inkasantima i davali okrivljenima AA20 i AA6 (kome je novac predavao pomenuti AA20, u visini jedne trećine iznosa koji je sam dobijao).

Prvostepeni sud je iz izvedenih dokaza takođe pravilno utvrdio da su, tokom inkriminisanog perioda u nelegalnu naplatu putarine bili uključeni okrivljeni inkasanti i to: sa naplatne stanice „01 Beograd“ - AA8 (na izdavanju kartica), AA45 (uglavnom na izdavanju kartica), AA18 (uglavnom na izdavanju kartica), AA4 (na izdavanju i na naplati kartica), AA17 (na izdavanju i na naplati kartica), AA44 (na izdavanju i na naplati kartica), AA46 (na izdavanju i na naplati kartica); a sa naplatne stanice „29 Niš“ - AA9 (na izdavanju i na naplati kartica), AA34 (na izdavanju i na naplati kartica), AA37 (na izdavanju i na naplati kartica), AA15 (uglavnom na naplati kartica), AA28 (uglavnom na naplati kartica), AA36 (uglavnom na naplati kartica), AA33 (na naplati kartica), AA30 (na naplati kartica) i AA26 (na naplati kartica). Prvostepeni sud je iz izvedenih dokaza pouzdano utvrdio da u nelegalnu naplatu putarine pojedini okrivljeni inkasanti nisu bili uključeni tokom čitavog perioda i to: sa naplatne stanice „01 Beograd“ - AA3 od septembra 2005.godine (na izdavanju kartica) i AA38 od 06.10.2005.godine do 21.03.2006.godine (uglavnom na izdavanju kartica); a sa naplatne stanice „29 Niš“-AA5 od oktobra 2004.godine (uglavnom na izdavanju kartica), AA22 do 01.05.2006.godine (na izdavanju i na naplati kartica), AA27 do kraja 2005.godine (na izdavanju i na naplati kartica), AA10 od početka 2005.godine (uglavnom na naplati kartica), AA25 do 31.01.2006.godine (na naplati kartica), AA29 do 20.04.2006.godine (uglavnom na naplati kartica), AA24 od sredine 2005.godine (na naplati kartica), AA23 do 31.01.2006.godine i od 09.05.2006.godine (na naplati kartica), AA11 do 12.01.2006.godine i od 10.05.2006.godine (na naplati kartica), AA31 do 31.01.2006.godine (na naplati kartica) i AA35 do 31.01.2006.godine (na naplati kartica). Pritom je utvrđeno da su postupali po nalozima poslovođa u čijim smenama su radili (u Nišu: AA19, AA2, sada pok. AAP, AA32 i AA13, inače inkasanta koji je menjao AA2, u Beogradu: AA38, AA16 i AA14).

Neregularni rad inkasanata koji su radili na izdavanju kartica se sastojao u tome što su, prilikom izdavanja kartice za putarinu za vozila «devete kategorije», stavljanjem prekidača na kablovima koji su povezivali gornji i donji distributer kartica u aktivan položaj, istu štampali u dva primerka sa istim serijskim brojem, pri čemu je u elektronskom sistemu naplate evidentirano da je štampana i izdata samo jedna, pa su jedan primerak odmah izdavali, a drugi su zadržavali do dalje naredbe. Potom su inkasanti koji su radili na naplati putarine, dobijali podatak o broju duplo izdate kartice koja je puštena u opticaj, pa su tu karticu naplaćivali na izlaznoj rampi i izdavali priznanicu, pri čemu su koristili nelegalan softver i kablove u kabinama naplate, koji su omogućavali da se štampanje priznanice o naplati putarine, podizanje rampe i izlazak vozila, neevidentiraju u elektronskom sistemu naplate, dok su naplaćeni novac i karticu stavljali na stranu. Da bi se u opticaj potom plasirala i druga štampana kartica, neophodno je da inkasant na ulaznoj rampi, ima siguran podatak da je vozilo sa onom prvom izašlo i da izlazak i naplata po toj kartici nisu evidentirani u elektronskom sistemu naplate, jer se tek tada stvaraju uslovi da se i druga kartica da nekom vozilu «devete kategorije», čiji bi prolazak autoputem bio uredno evidentiran, proknjižen i naplaćen.

Realizacija nelegalno naplaćene putarine se ustvari postizala tek kada je naplaćena putarina i po drugoj dupliranoj kartici na izlaznoj rampi, a ta naplata i izlazak vozila evidentirani u elektronskom sistemu. To znači da je bilo neophodno da neko da povratnu informaciju o prolasku vozila sa prvo izdatom dupliranom karticom, zbog čega je i bilo komunikacije telefonima iz iznajmljenih stanova, pri čemu je prvostepeni sud pravilno utvrdio da su okrivljeni AA2 iz Niša i okrivljeni AA12 iz Beograda (od septembra 2005.godine), u danima kada se nelegalno radilo, najčešće u vremenskim intervalima između 14,00 i 15,00 časova i između 18,00 i 19,00 časova, iz iznajmljenih stanova u Beogradu i Nišu, telefonom razmenjivali informacije o serijskim brojevima duplo štampanih i naplaćenih kartica.

O tome koliko je rad sa dupliranim karticama bio razrađen i stepenu koordinacije učesnika, ukazuju i druge činjenice koje proističu iz izvedenih dokaza - da inkasanti nisu ni skidali kablove postavljene na uređajima za distribuciju kartica, ni one koji su prekidali sistem evidentiranja naplate, da ih niko od poslovođa zbog toga nije upozoravao, ni opominjao (pojednini su čak govorili da nema potrebe za tim), da su duplirane kartice i po njima naplaćen novac držani u kabinama, da se redovna kontrola rada u kabinama vršila uglavnom posle 18 časova, ili u toku treće smene (kada se maltene i nije radilo sa dupliranim karticama), da su kada je vršena kontrola (bilo redovno, ili vanredno) postojale šifre u komunikaciji koje su označavale da je u toku rad sa dupliranim karticama itd..

Iz izvedenih dokaza je prvostepeni sud utvrdio i način na koji je preuziman novac od nelegalne naplate putarine. Tako, nakon neregularne naplate, novac i duplirane kartice su stavljane na stranu, a smenovođe su, nakon regularne naplate druge, duplirane kartice, dolazili po novac i kartice, uvek u toku procesa rada, nekada na svakih sat vremena, nekada 3-4 puta u toku smene, zavisno od gustine saobraćaja. Smenovođe su sakupljale novac svaki za svoju smenu, pa su onda to ''papirološki obrađivali'', izračunavajući ukupan broj kartica i novčane iznose na ceduljicama, na kojima su beleženi podaci u vezi sa nelegalnom naplatom putarine - vremenski period na koji se odnose (mesec i dr.), o čijoj se smeni radi (obično prvo slovo imena, ili nadimka), iznos i dr.. Te ceduljice su uglavnom uništavane, mada su neke pronađene i privremeno oduzete od okrivljenog AA2 (kao prilog u rukopisu - crveni registrator broj 2, sudski spis broj 465/125, 479/125 i 488/25) i to one koje je dobijao od kolega smenovođa, pri čemu su na istima bili ispisani brojevi naplaćenih duplih kartica, od koga i u kojoj smeni i sl.. Na osnovu tih ceduljica su obračunavali i znali, koliko je koja smena sakupila novca od ovih kartica. Tek tada su naplaćeni, a neevidentirani iznosi ustvari postajali protivpravna imovinska korist. Ove činjenice su utvrđene iz navoda iz odbrane okrivljenog AA2, koji su potpuno potkrepljeni datim ''ceduljicama'', kao i audio-zapisima telefonskih razgovora (8, 10 i 11) u kojima se iste spominju kao „spisak“, „papiri“ i sl..

Uz sve to, prvostepeni sud je utvrdio i način na koji je deljen nezakonito prisvojen novac. Naime, iz dokaza koji su izvedeni tokom predmetnog krivičnog postupka, proizilazi da je, u početku, svaka smena delila zarađeno u toku smene, ali da je kasnije stvoren plan i postigli dogovor - sav novac je skupljan od strane smenovođa i stavljan zajedno, ''na gomilu'', pa se ukupna suma prvo delila u odnosu: 40 % okrivljenom AA1 i višim nalogodavcima (''za Beograd''), a 60% ostalima, koji su potom to delili na četiri jednaka dela (tako da je nagradu dobijala i smena koja nije radila, tzv.''slobodna'', da oni koji su slobodni ne bi bili oštećeni, posebno vikendom, kada se skupljalo najviše para), a zatim da su smenovođe od dela novca koji je dodeljen njihovoj smeni oduzimale ''troškove'' (za ručkove, hranu, sokove, kuvarice, brave, električare i sl. - na primer 10-15%), i tek nakon toga bi delili ostatak na smenovođe (najčešće oko 25%) i inkasante (oko 20%, s'tim što su oni na izdavanju kartica dobijali manje, zato što nisu imali odgovornost računopolagača, pošto se ne zadužuju sa novcem) i sl..

Nisu osnovani ni žalbeni navodi (mahom okrivljenih i njihovih branilaca koji su poimenično navedeni u ekonomsko-finansijskom veštačenju i koji ne priznaju delo) da je postojala mogućnost da se zloupotrebe ID kodovi i šifre radi predmetnog nelegalnog rada, te da prvostepeni sud ove činjenice nije na adekvatan način utvrdio. Naime, prvostepeni sud je posebno i detaljno analizirao i utvrdio činjenice koje se odnose na tzv. ''rad pod tuđom šifrom'' ili ''kodom''. Pritom je nesporno utvrdio da je, prema Pravilniku, svaki inkasant imao svoju šifru i identifikacioni (ID) kod, da ID kod nije bio tajna (jer se upisivao u izveštajima o pazaru, dnevniku rada, kabinskom dnevniku i na više mesta), ali da je šifra trebala da bude poznata samo inkasantu i nije bilo preporučljivo davati šifru drugom, da su inkasanti bili u obavezi da se, pre početka rada, preko istih prijave u elektronski sistem (izdavanja, ili naplate zavisno od kabine u kojoj su radili) i da se, po završetku rada, na isti način odjave, da su postojala dva tipa odjavljivanja - ''odjavljivanje za pauzu'' (kada mora da se ponovo prijavi u toj istoj kabini) i ''odjavljivanje za kraj rada u smeni'' (kada može da se prijavi u bilo kojoj drugoj kabini), da je na početku rada elektronskog sistema za naplatu putarine, jedan inkasant mogao da se prijavi na neograničeni broj naplatnih mesta i na neograničeni broj mesta za izdavanje kartica, ali da je to kasnije izmenjeno, pa je jedan inkasant mogao da istovremeno bude prijavljen na jednoj distribuciji (izdavanju) i na jednoj naplati, ali ne istovremeno na dve distribucije, ili na dve naplate, da je poslovođa mogao da menja inkasante na 3-4 minuta (kada odu na pauzu, do toaleta, ili kada su bile velike gužve), da je po pravilniku, u takvim situacijama, poslovođa bio dužan da radi pod svojom šifrom i kodom, te da su u inkasantsku kabinu mogli da uđu inkasant, smenovođa, kontrolor i radnici obezbeđenja. U vezi sa ovim pitanjem prvostepeni sud pravilno zaključio: da je rad pod „tuđom šifrom“ ili „kodom“ bio izuzetak, a ne pravilo u radu inkasanata, da su inkasanti uglavnom radili po pravilniku o radu inkasanata, odnosno pod svojom „šifrom“ i „kodom“, da su se zamene izuzetno dešavale, najčešće zbog velikih gužvi i zastoja u saobraćaju i potrebe ubrzanja distribucije kartica, da na naplati takvih „zamena“ nije bilo (osim kraćih opravdanih izlazaka), jer se radilo sa novcem (zbog zaduženja i razduženja). Stoga, tokom dokaznog postupka jeste utvrđeno da je postojala mogućnost da identifikacioni kod i šifra jednog inkasanta istovremeno bude prijavljena i na naplati i na izdavanju. Ali, ta mogućnost je ostavljena iz praktičnih razloga - jer postoji značajan broj naplatnih stanica koje u smeni imaju samo jednog inkasanta, koji radi i na naplati i na izdavanju kartica, pa je prvostepeni sud pravilno zaključio da je takav rad inkasanata izuzetak, a ne pravilo, te da to nije od bitnijeg uticaja na činjenično stanje, tim pre jer se navedene „izuzetne zamene“, nisu evidentirale ni u kabinskoj, niti u bilo kojoj drugoj knjizi, ili na drugom mestu (što su potvrdili upravo okrivljeni koji su se izjašnjavali o ovoj okolnosti), tako da se radi o okolnosti koja se na pouzdan način ne može utvrditi.

U pomenutom ekonomsko-finansijskom veštačenju je dat zbirni i pojedinačni pregled izdatih kartica po danima, šiframa inkasanata i njihovoj nominalnoj vrednosti. Na osnovu odgovarajućih izveštaja JP „Putevi Srbije“ o prisutnosti na poslu, za inkasante, za koje je u datom veštačenju naznačeno da su pod njihovim šiframa (odnosno kodovima) izdate sporne kartice, je utvrđeno da su, u periodu koji je veštačen, radili na navedenim naplatnim stanicama. Sa druge strane, u žalbama u kojima se insistiralo na ovim ''zamenama'', nisu ponuđeni konkretni argumenti, na osnovu kojih bi se mogle utvrditi eventualne „zloupotrebe“ u tom smislu, tačnije ko, kada i zbog čega je, pod tuđim šiframa i kodovima, učestvovao u aktivnostima vezanim za nelegalnu naplatu putarine.

Prvostepeni sud je pravilno zaključio da su pojave „neuparenja“ i „tehničkog viška“ (ili „manjka“), postojale u regularnom radu, ali da činjenice u vezi sa tim, nisu od uticaja na utvrđeno činjenično stanje, imajući u vidu dokaze, iz kojih proizilazi postojanje nelegalne naplate putarine. Naime, kod ''veštačkog neuparenja'' nema finansijske štete, ali ni koristi. Radi se o situaciji kada se broj izdatih kartica, ne poklapa sa brojem naplaćenih, jer inkasanti namerno štampaju kartice, iako nije bilo vozila, koje potom uništavaju, pa je zbog toga to neuparenje, «veštačko». Pitanje „veštačkog neuparenja“, koje spominju neki procesni učesnici, se faktički prvi put pojavljuje na glavnom pretresu, a dobija na intenzitetu kao potpora odbranama okrivljenih koji ne priznaju delo. Ali, to i po nalaženju ovog suda nije od uticaja na drugačije sagledavanje činjeničnog stanja (na „neuparenju“ je u svojoj odbrani naročito insistirao okrivljeni AA1, i to kao navodnom povodu sastanaka sa smenovođama u Nišu). Naime, čak i da je to pitanje eventualno i bilo predmet razgovora među nekima od njih, to ne isključuje činjenicu da su okrivljeni učinili ono za šta ih tužilac tereti, posebno što većina njih nije ni čula za ovaj navodni problem (AA20, AA9, AA49 i dr.). Isto to se odnosi i na tzv. „tehnički višak“ od ostavljenog kusura (npr. u letnjoj sezoni kada je intezitet saobraćaja stranih vozila povećan), ili kroz proviziju 20 % na devize (jer je, u uslovima ''plivajućeg kursa'' evra, svaka kabina i menjačnica. Iz odbrana nekih okrivljenih (AA2, AA8, AA27, AA28, AA27 i dr.), proizilazi da su dobijali i novac od ''viška'', ali u znatno manjim iznosima od iznosa koji je prisvajan nelegalnim radom - oko 1000 do 2000 dinara. Stoga, pomenuti višak i kada je postojao, bio je u neuporedivo manjem iznosu od onog nelegalno prisvajanog (što i proizilazi iz ranije pomenutih „ceduljica“, u kojima su zapisani iznosi, koji se jedino mogu odnositi na nelegalno naplaćenu putarinu). Ako bi postojao ''višak'', smenovođa bi ga uzimao na kraju rada, ali to nema apsolutno nikakve veze sa neregularnom naplatom.

Dalje, pravilni su i zaključci prvostepenog suda po pitanju ''porasta'' prihoda od legalne naplate putarine. Naime, tokom predmetnog dokaznog postupka je utvrđeno da je u periodu od 2004. do 2006.godine, porastao prihod od naplate putarine (što proizilazi iz iskaza svedoka SS11, kao i drugih dokaza, pretežno izveštaja JP ''Putevi Srbije''). Ali, to je i po nalaženju ovog suda, bez uticaja na činjenično stanje utvrđeno u ovom predmetu, jer taj porast ne isključuje postojanje gore opisanih zloupotreba pri naplati putarine u istom periodu. Stoga su i žalbeni navodi u vezi sa tim, ocenjeni kao neosnovani.

U pobijanoj presudi je objašnjeno na koji način su korišćene strukture oštećenog preduzeća JP ''Putevi Srbije'', kao i to koje su to strukture, pa i Odeljenje za AOP naplate putarine tog preduzeća, iz koga je oglašen krivim okrivljeni AA7 (koji je po uputstvu okrivljenog AA20 vršio određene radnje), pri čemu se radi o zaposlenom tehničaru i elektroničaru čiji su poslovi bili unos kursnih lista, formiranje cenovnika, ali i unos novih verzija programa, delimično servisiranje i dr., pa je očigledno da je imao pristup legalnom softveru i operativnom sistemu.

Prvostepeni sud je u pobijanoj odluci u dovoljnoj meri razjasnio i pitanje tzv.''softverske krađe'', posebno u delu u kome analizira odbranu okrivljenog AA49 i iskaz svedoka SS1 (strane 222, 235 i 363). Sa druge strane, pitanja vezana za rad kontrolora, te opis načina njihovog rada, detaljno su izloženi prilikom iznošenja navoda iz odbrane okrivljenog AA49 (strana 196 i 197) i iskaza svedoka SS23 (strana 226), a analizirana prilikom ocene verodostojnosti ovih iskaza, pri čemu je prvostepeni sud u vezi sa tim izveo pravilna zaključke i za to dao odgovarajuće razloge, koje prihvata i ovaj sud.

Prvostepeni sud je takođe pravilno primenio krivični zakon na pravilno utvrđeno činjenično stanje, kada je radnje koje je preduzeo okrivljeni AA1 pravno kvalifikovao kao krivično delo iz čl. 346 st. 1 KZ, jer se u istima stiču kako objektivni, tako i subjektivni elementi tog krivičnog dela. Naime, iz izvedenih dokaza (odbrana pojedinih okrivljenih i materijalnih dokaza, posebno listinga telefonskih komunikacija, audio zapisa tajno prisluškivanih telefonskih komunikacija, kao i transkripata istih), pouzdano je utvrđeno da je okrivljeni AA1, sa sada pokojnim AAP3 i drugim licima, organizovao pomenutu kriminalnu grupu, kao samo postojanje te kriminalne grupe, cilj organizovanja (sticanje nezakonite dobiti nelegalnom naplatom putarine), delatnost (koja je planirana duže vreme, a vršena skoro dve godine), područje delovanja (korišćenje struktura oštećenog javnog preduzeća), njena organizacija (uloge i zadaci članova, pravila interne kontrole i discipline - npr. inkasanti su postupali po nalozima smenovođa, smenovođe, lica iz tehničke podrške i ostali prema nalozima „onih odozgo“ i sl.) itd.. Pritom je jasno utvrđeno i to da su kod članova iste postojali: svest o organizaciji i njihovoj pripadnosti istoj, svest o hijerarhiji i internoj disciplini, svest da se radi o nizu aktivnosti u koje je uključeno više lica u Nišu i u Beogradu, te svest da se uključivanjem u nelegalne aktivnosti dolazi do nezakonite materijalne dobiti i sl., što je sve detaljno objašnjeno u prvostepenoj presudi.

Sa druge strane, prvostepeni sud je jasno i detaljno objasnio i to zbog čega je zaključio da se okrivljeni AA2 i AA19 ne mogu smatrati organizatorima kriminalne grupe. Naime, nelogično je da se jedna ista kriminalna grupa organizuje dva puta zaredom: prvi put - kada je o tome postigao dogovor okrivljeni AA1, sa sada pok. AAP3 i drugim organizatorima, a drugi put - na sastancima sa poslovođama, posebno što ti sastanci nisu ni bili u funkciji stvaranja organizacije. Kriminalna grupa je već bila organizovana, kada je okrivljeni AA1, na prvom sastanku u Nišu, smenovođe upoznao sa planovima koji su se ticali nelegalne naplate putarine. Oni su potom pristupili daljoj realizaciji istog, preuzimajući pritom na sebe različita zaduženja, koja su se, kod većine, svodila na to da organizuju nalagalan rad u svojim smenama. Pored toga, okrivljeni AA2 je imao i zaduženje da obavi razgovor sa okrivljenim AA20 oko tehničke realizacije pomenutog plana. Ali, njegova zaduženja - organizacija rada, sakupljanje novca i druge radnje, predstavljaju aktivnosti koje se vezuju i za druge smenovođe koje su učestvovale u nelegalnom radu, pa se predmetno dodatno zaduženje ne može samo po sebi svrstati u radnje organizovanja kriminalne grupe, kako je to prvostepeni sud pravilno zaključio. Sa druge strane, okrivljeni AA2 i AA19 su poricali da su bili organizatori kriminalne grupe, a prvostepeni sud je pravilno postupio kada je to prihvatio. Tako, okrivljeni AA2 je tokom postupka na jedan uverljiv, logičan i dosledan način priznao da je učestvovao u nezakonitoj naplati putarine, ali je osporio navode optužnice da je učestvovao u organizovanju kriminalne grupe povodom toga. Iz izvedenih dokaza jasno proizilazi da njegova uloga u predmetnoj nelegalnoj aktivnosti nije odudarala od uloga drugih poslovođa sa naplatne stanice na kojoj je radio, da mu oni nisu polagali račune, te da je, kao i ostale poslovođe, preuzeo na sebe samo realizaciju prethodno već postignutog dogovora, po planu okrivljenog AA1 i ostalih organizatora. U vezi sa ovim, prvostepeni sud je cenio i navode odbrane okrivljenog AA30 - da je ''organizator posla'' na niškoj naplatnoj rampi bio AA2, te da je pritom bio samo formalno smenovođa, jer mu je faktički smenu vodio zamenik AA13, pa je pravilno zaključio da to u suštini odgovara objektivnoj istini i da je razlog tome bilo često odsustvovanje imenovanog sa posla, ali ne zbog toga što je on hijerarhijski više pozicioniran u kriminalnoj grupi, već zbog porodičnih problema. To potvrđuje i okolnost da je okrivljeni AA30 na glavnom pretresu izričito odstupio od predmetnih tvrdnji, objašnjavajući da nema bilo kakvih neposrednih saznanja u vezi sa tim. Svi ovi razlozi se odnose i na okrivljenog AA19 jer, prema izvedenim dokazima, ni njegova uloga ne odudara od uloga ostalih poslovođa i svodi se na realizaciju postojećeg zločinačkog plana grupe, koja je već bila organizovana od strane okrivljenog AA1.

Prvostepeni sud je, pravilno, protivpravne radnje okrivljenih: AA2, AA12, AA38, AA13, AA3, AA8, AA4, AA14, AA7, AA15, AA16, AA17, AA44, AA45, AA18, AA46, AA5, AA19, AA20, AA6, AA9, AA24, AA22, AA10, AA25, AA29, AA23, AA11, AA26, AA31, AA30, AA32, AA28, AA33, AA34, AA35, AA27, AA36, AA37 i AA38, pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ. Naime, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su imenovani okrivljeni, u označenom periodu, kao odgovorna lica u JP «Putevi Srbije» i AD «Mikros elektronik», iskoristili svoje službene položaje, kada su preduzimali protivpravne radnje bliže opisane u prvostepenoj odluci, sa namerom da sebi i drugom pribave protivpravnu imovinsku korist, pri čemu je nastupila i šteta za oštećeno javno preduzeće JP „Putevi Srbije“.

Pored toga, takođe je pravilno inkriminisane radnje okrivljenog AA1 pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 34 KZ, jer se u istima stiču i svi objektivni i subjektivni elementi tih krivičnih dela, pošto je ovaj okrivljeni ostale podstrekavao na preduzimanje inkriminisanih radnji.

Tako, prvostepeni sud je, po nalaženju ovog suda, pravilno zaključio da su imenovani okrivljeni u JP ''Putevi Srbije'' i AD ''Mikros elektronik'', odgovorna lica u smislu člana 359 stav 4 KZ, koji je važio u vreme izvršenja dela. Naime, oni su, u vreme preduzimanja radnji za koje se terete, bili zaposleni u pomenutim preduzećima, a na osnovu odgovarajućih pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji i drugih internih propisa, bio im je poveren određeni krug službenih ovlašćenja i poslova u vezi sa naplatom putarine, zavisno od položaja i konkretnih radnih zaduženja.

Dalje, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su imenovani okrivljeni, kao odgovorna lica u pomenutim preduzećima, iskoristili svoj službeni položaj. Naime, radi se kontroloru (AA1), poslovođama (čija je službena dužnost, prema Pravilniku JP «Putevi Srbije» o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, koji je u to vreme važio, da organizuju i rukovode radom u svojoj smeni u skladu sa postojećim pravilnicima i uputstvima za rad i vrše druge poslove), inkasantima (čija je službena dužnost, prema Pravilniku JP «Putevi Srbije» o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta koji je u to vreme važio, da vrše poslove naplate putarine u skladu sa postojećim pravilnicima i uputstvima za rad i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca), ili serviserima (koji su, kao radnici AD «Mikros elektronik» iz Niša, ili Odeljenja za AOP u JP «Putevi Srbije», servisirali uređaje za elektronsku naplatu putarine na delu auto-puta Beograd - Niš, a službena dužnost kao tehničara-elektroničara im je, prema Pravilniku, bila da „rade na razvoju, montaži i održavanju sistema za naplatu putarine i ostalih elektronskih uređaja i delova pojedinih uređaja, da učestvuju u prikupljanju i prenosu podataka ili datoteka sa naplatnih stanica i obavljaju druge poslove“).

Na kraju, prvostepeni sud je pravilno zaključio da se u konkretnom slučaju radi o koordiniranom radu različitih struktura zaposlenih na naplatnim rampama u JP ''Putevi Srbije'', pri čemu su okrivljeni, prilikom neregularne naplate putarine, preduzimali radnje, koje inače spadaju u delokrug njihovih ovlašćenja, ili službenih dužnosti, ali sa ciljem da se sebi i drugom pribavi što veća nezakonita dobit. Naime, regularan način rada je detaljno propisan kako internim aktima i pravilnicima, tako i Pravilnikom o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta, ili putnog objekta (u kome je opisan način obavljanja poslova naplate putarine, zavisno od toga da li se radi o poslovođama, inkasantima, ili serviserima). Tokom nelegalne naplate poslovođe su raspoređivale inkasante, organizovali njihov rad i dr., inkasanti su štampali i izdavali kartice, iste naplaćivali, izdavali račune i dr., serviseri preduzimali tehničke i dr. radnje održavanja itd., pri čemu su radnici sa naplatnih stanica u Beogradu i u Nišu su, na ulaznim rampama, štampali dve kartice koje imaju iste serijske brojeve, pri čemu je u sistemu evidentirano izdavanje samo jedne, korisniku su zatim predavali jednu od tih kartica, dok se druga zadržavala, nakon čega se na izlaznoj rampi po toj kartici (čiji je broj u međuvremenu dojavljen) naplaćivao odgovarajući iznos, a dobijeni novac sa karticom je odvajan, pa se o tome, preko posrednika, obaveštavala ulazna rampa i potom se predavala korisnicima i druga kartica, po kojoj je na izlaznoj rampi kasnije regularno naplaćena putarina, a dobijen novac u elektronskom sistemu naplate evidentiran kao promet.

Uz to, prvostepeni sud je pravilno zaključio da radnje okrivljenog AA12 predstavljaju ovaj vid protivpravnih radnji, iako se iste, u vezi sa nelegalnom naplatom putarine, ne odnose na izdavanje, ili naplatu kartica. Naime, prvostepeni sud je pouzdano utvrdio da su okrivljeni AA2 i AA12, jedan drugom telefonom diktirali brojeve dupliranih kartica koje su izdate (između 14,00 i 15,00 časova brojeve za one izdate u prvoj, a između 18,00 i 19,00 časova za one koje su izdate u drugoj smeni), kao i vreme kada su takve kartice izdate i sa kog „kanala“, kako bi na drugoj naplatnoj stanici znali po kojim karticama mogu da vrše nelegalnu naplatu. Takođe su međusobno javljali i brojeve neregularno naplaćenih kartica, koje nisu bile evidentirane u sistemu naplate, kako bi na drugoj stanici znali da „puste“ drugi primerak kartice, po kome se vršila regularna naplata, a sve sa ciljem kako bi se u sistemu naplate poklopio ukupan broj izdatih i naplaćenih kartica (jer je postojala mogućnost da korisnici izađu i na sporedne naplatne stanice). Stoga je evidentno da je on, kao zaposleno i odgovorno lice u JP ''Putevi Srbije'', davao povratne infomacije, do kojih je dolazio kao radnik pomenutog preduzeća, a bez kojih se krug neregularne naplate ne bi mogao zatvoriti, niti ista realizovati.

Kada je u pitanju okrivljeni AA32, prvostepeni sud je takođe pravilno zaključio da i njegove aktivnosti predstavljaju ovaj vid protivpravnih radnji. On tokom predmetnog krivičnog postupka nije iznosio odbranu, jer mu se sudilo u odsustvu, pošto je bio nedostupan državnim organima. Međutim, prvostepeni sud je, na osnovu iskaza drugih saslušanih lica, kao i materijalnih dokaza, pouzdano utvrdio da je, kao poslovođa naplatne stanice „29 Niš“, u inkriminisanom periodu, zloupotrebio službeni položaj. Naime, to nesumnjivo proizilazi iz odbrana okrivljenih: AA2, AA24, AA10, AA25, AA11 (datoj u prethodnom postupku), AA26, AA31 (datoj u pretkrivičnom i prethodnom postupku), AA30, AA27 i AA37 (u pretkrivičnom i prethodnom postupku), kao i iz iskaza ranije optuženi sada pokojnog AAP (datom u prethodnom postupku) i AAP2 (datom u pretkrivičnom i prethodnom postupku), jer ga u svojim navodima direktno dovode u vezu sa nelegalnim radnjama. Tako, AA2 i AAP su bili poslovođe smena na naplatnoj stanici „29 Niš“, kao i AA32 i u svojim iskazima su detaljno opisali, kako svoje, tako i njegovu ulogu u nelegalnoj naplati putarine na naplatnoj stanici „29 Niš“, počev od prvog dogovora pa nadalje. Ostali gore imenovani okrivljeni su inkasanti te naplatne stanice i u svojim odbranama su opisivali svoje radnje vezane za učešće u nelegalnoj naplati putarine, pri čemu su bili decidni ili da ih je u to uveo upravo okrivljeni AA32, ili da su to činili po njegovim nalozima i uputstvima, te da im je za to davao novac. Pored toga, da je okrivljeni AA32 učestvovao predmetnom nelegalnom radu i raspodeli nelegalno prisvajanog novca, proizilazi i iz ceduljica (koje su kao „prilog u rukopisu“ privremeno oduzete od okrivljenog AA2, koji je objasnio da je AA32 u istima označavao sa slovima „R“ ili „M“, odnosno početnim slovima njegovog imena ''R'', ili nadimka ''M''), kao i iz audio zapisa i transkripata tajno slušanih telefonskih komunikacija, te drugih dokaza ga neposredno, ili posredno dovode u vezu sa predmetnom nelegalnom naplatom putarine (npr. zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija u Nišu u ulici __ i potvrde o privremeno oduzetim predmetima od 24.05.2006.godine na ime njegovog sina __, kojom su, između ostalog, oduzeti i ugovor o kupoprodaji lokala, više listova iz rokovnika, dokumentacija o računima u bankama, kompakt diskovi, domaći i strani novac itd.). Pored toga, prvostepeni sud je, kada je u pitanju okrivljeni AA32, pravilno postupao u istrazi i doneo pravilne zaključke i u vezi procesnih uslova za podnošenje neposredne optužnice, dostavljane iste preko oglasne table (pošto je pre toga, kako to proizilazi iz spisa, bilo pokušaja da mu se dostavi preko raspoložive adrese), te suđenja u odsustvu na osnovu rešenja vanpretresnog veća. I ovaj sud nalazi da nema nedostataka koji bi na bilo koji način doveli u pitanje preduzete radnje, da je bilo potrebno bilo kakvo dodatno odobrenje da bi se protiv njega sproveo ovaj krivični postupak, te da su neosnovani i svi navodi koji se tiču predloga branioca da se prema njemu primeni član 349 ZKP (koji se odnosi na uslove za odbačaj optužnice). 

Prvostepeni sud je takođe pravilno našao da su imenovani okrivljeni, sem okrivljenog AA1, protivpravne radnje preduzimali u saizvršilaštvu (član 33 KZ), jer su krivično delo iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 KZ, izvršili zajedničkim delovanjem i zajedno doprineli i nastupanju posledica tog krivičnog dela. Naime, prilikom preduzimanja radnji usmerenih na nelegalnu naplatu putarine, ovi okrivljeni su znali i bili svesni da sistem nelegalne naplate ne može da funkcioniše, ako u njemu ne učestvuje veći broj zaposlenih čije su aktivnosti vremenski sinhronizovane i usklađene (kako između članova sa iste naplatne stanice, tako i između sa članovima sa druge naplatne stanice). Stoga su te njihove aktivnosti, od strane prvostepenog suda, pravilno ocenjene kao zajedničko učešće u izvršenju predmetnog krivičnog dela, jer su i u subjektivnom i u objektivnom smislu uzimali aktivno učešće u nelegalnoj naplati putarine - kod njih nedvosmisleno postoji međusobna subjektivna intelektualna veza, a svi su nedvosmisleno dali objektivan doprinos činjenju zajedničkog krivičnog dela, koji je u uzročnoj vezi sa nastupelim posledicama.

Pritom, na koji način je koji od saizvršilaca konkretno učestvovao u izvršenju krivičnog dela nije od prevashodnog značaja, pošto je nedvosmisleno utvrđeno da kod njih postoji svest o tome šta su radili i volja da se na taj način dođe do nezakonite dobiti. To je posebno bitno kod onih koji su preduzimali radnje koje nisu neposredno usmerene na nastupanje željene nezakonite posledice. Naime, tokom predmetnog krivičnog postupka je nesumnjivo utvrđeno da su pojedini okrivljeni inkasanti radili samo na izdavanju kartica. Ali, ta okolnost, sama po sebi, iste ne izdvaja u odnosu na ostale, kada je u pitanju inkriminacija iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ, jer se u ovom slučaju radi o zajedničkom, koordiniranom i međusobno uslovljenom, nelegalnom radu okrivljenih (u grupama i smenama), u okviru kojeg je svaka aktivnost usmerena na to da se, sebi i drugima, pribavi protivpravna imovinska korist, i to u što većem iznosu (jer je nezakonita naplata usmerena na najskuplju ''devetu kategoriju'' vozila) i kontinuirano (jer te aktivnosti nisu unapred bile ograničene na određeni vremenski period, a radilo se skoro dve godine). Pritom, svi učesnici u nelegalnoj naplati su, bez obzira na zaduženja, bili svesni da u svemu tome učestvuje više lica, da su organizovani prema sistematizaciji u preduzeću - inkasanti, poslovođe, tehnička podrška i dr., kao i prema radnim grupama i smenama, te da je nužno postojanje istovremene i usklađene aktivnosti na obe naplatne rampe. Drugim rečima, da bi duplo štampana kartica bila definitivno neregularno naplaćena, a novac prisvojen, nužno je da je prethodno došlo do njihovog izdavanja i potom predavanja korisniku. Stoga je prvostepeni sud pravilno zaključio da su svi okrivljeni koji su učestvovali u ovom nelegalnom radu, pa i inkasanti koji su isključivo radili na izdavanju kartica, imali svest o zajedničkom delovanju u navedenom smislu, da su za svoje aktivnosti, bilo da se radilo o štampanju i izdavanju ovih kartica, ili naplati, dobijali novac (mimo plate i drugih uobičajenih primanja, kao što je tzv.''tehnički višak'', odnosno nevraćeni kusur) i da su pritom bili svesni da taj novac dobijaju za svoje učešće u ovoj nelegalnoj aktivnosti.

Na kraju, prvostepeni sud je pravilno ocenio da se u ovom slučaju radi o kvalifikovanom obliku osnovnog krivičnog dela iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 (i 4) KZ, pošto visina pribavljene protivpravne imovinske koristi u ovoj krivičnopravnoj stvari, znatno i višestruko premašuje limit imovinskog cenzusa od milion i petsto hiljada dinara. Ovo potvrđuje ekonomsko-finansijko veštačenje u predmetnoj krivičnopravnoj stvari, kojim je utvrđeno da je protivpravna imovinska korist samo za jedan kraći vremenski period u kome su preduzimane nelegalne aktivnosti - od 15.01.2006.godine do 14.05.2006.godine - 85.743.000,00 dinara. Veštaci jesu konstatovali da bi u visini tog iznosa mogla postojati i šteta za JP ''Putevi Srbije'', ako je putarina za vozila devete kategorije, naplaćena po obe duplo štampane kartice, a u elektronskom sistemu naplate je evidentirana samo jedna naplata, što je prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio iz drugih izvedenih dokaza. Sa druge strane, i ovaj sud smatra da se navedeni iznos nije mogao po automatizmu „projektovati“ na celokupan vremenski period iz optuženja, čak ni do stepena izvesnosti od „najmanje“ toliko dinara, jer za tako nešto ne samo da ne postoji pokriće u izvedenim dokazima, već se radi o iznosu koji je utvrđen isključivo veštačenjem podataka iz perioda od 15.01.2006.godine do 14.05.2006.godine .

Okrivljeni AA1 je pak predmetno krivično delo izvršio podstrekavanjem (član 34 KZ), jer je uticao da se kod ostalih stvori ideja i formira odluka, da ga izvrše. Pritom nije ni bilo potrebno da poznaje lično sve učesnike u nelegalnim aktivnostima, jer se podstrekavanje može vršiti i neposredno i posredno i potrebna je samo svest da se neko podstrekava na činjenje krivičnog dela. Takođe je dovoljno da podstrekavanje bude usmereno na izvršenje određenog krivičnog dela, pri čemu ne moraju unapred biti poznati svi detalji vezani za konkretan način izvršenja dela i oklonosti pod kojima će se isto činiti. Da bi to postigao, on je, kako je to prvostepeni sud pravilno zaključio, koristio faktički uticaj koji je, kao kontrolor-analitičar u JP ''Putevi Srbije'', imao nad zaposlenima, pri čemu nije preduzeo ni jednu službenu radnju koja spada u njegova službena ovlašćenja (što se jasno zaključuje iz razloga zbog kojih kontaktira sa drugim okrivljenima - povodom premeštaja pojedinih radnika sa jedne na drugu naplatnu stanicu, radi rešavanja međuljudskih odnosa i dr., što realno nije bilo u opisu njegovog radnog mesta). Pritom, iz odbrane okrivljenog AA1, ali i iz odbrana nekih drugih okrivljenih (npr. AA19 i dr.), kao i iz transkripata audio zapisa pojedinih telefonskih komunikacija, proizilazi da je on na naplatnoj stanici u Nišu imao realan uticaj u vezi rešavanja problema u međuljudskim odnosima, iako mu to uopšte nije bilo u opisu radnog mesta, jer je radio na radnom mestu kontrolora analitičara u Beogradu, pa je i po oceni ovog suda realno i logično da je taj uticaj mogao uspešno iskoristiti kako radi organizovanja predmetne kriminalne grupe, tako i u smeru podstrekavanja na izvršenje predmetnog krivičnog dela. Stoga, preduzimajući predmetne protivpravne radnje, on nije, kao odgovorno lice u navedenom preduzeću, u klasičnom smislu „iskoristio svoj službeni položaj“ i zloupotrebio nešto iz delokruga svojih ovlašćenja, što je i prvostepeni sud pravilno zaključio, pa njegove radnje, u pravnom smislu, nije ni opredelio kroz klasični oblik datog krivičnog dela. Pri svemu tome, prvostepeni sud je takođe pravilno našao da radnje podstrekavanja na izvršenje krivičnog dela iz člana 359 KZ koje je preduzeo okrivljeni AA1, ne isključuju njegovu ulogu organizatora u smislu člana 346 stav 1 KZ. Naime, on je najpre sa drugim licima organizovao predmetnu kriminalnu grupu, pa je potom podstrekao i organizovao ostale okrivljene da se uključe u nelegalne aktivnosti. Stoga, predmetne radnje okrivljenog, i po oceni ovog suda, faktički predstavljaju dalju realizaciju i nastavak prethodnog organizovanja.

Najzad, i po nalaženju ovog suda se u konkretnom slučaju ne bi moglo raditi o krivičnom delu pronevera iz člana 364 KZ. Naime, kod krivičnog dela pronevera se radi o prisvajanju novca (hartije od vrednosti, ili druge pokretne stvari) koji je na legalan način poveren nekome u službi, ili na radu u državnom organu, preduzeću i sl.. Stoga, pronevera bi u konkretnom slučaju, eventualno postojala da su okrivljeni prisvajali iznose koji potiču iz regularno naplaćene putarinu, umesto da ih predaju kroz pazar. Međutim, ovde se ne radi o prisvajanju novca koji je na legalan način stečen i poveren, već novca koji je rezultat nelegalnih aktivnosti (neevidentiranja štampanja kartice, njene naplate i izlaska vozila, odnosno neevidentiranja da je vozilo uopšte i koristilo auto-put). Pritom je bez uticaja to što su vozači, kao korisnici auto puta, bili dužni da plate putarinu, jer nezakonite aktivnosti nisu ni vezane isključivo za naplatu, nego započinju mnogo ranije, već kod izdavanja kartice.

Prvostepeni sud je, u pogledu subjektivnog odnosa učinilaca prema delu, pravilno zaključio da su imenovani okrivljeni predmetna krivična dela izvršili sa direktnim umišljajem, kao oblikom vinosti (iz člana 25 KZ), pri čemu je i o tome u pobijanoj presudi dao valjane razloge (strana 493 i dr.). Naime, okrivljeni su bili svesni da preduzimanjem protivpravnih radnji, koje su bliže opisane u izreci prvostepene presude, učestvuju u nelegalnoj naplati putarine, odnosno da je njihovo delo zabranjeno i da time vrše krivična dela. Pritom su to činili u stanju uračunljivosti i sa direktnim umišljajem, jer su bili svesni svojih dela i posledica istih i hteli njihovo nastupanje. Tako, kada je u pitanju krivično delo iz člana 346 stav 1 KZ, prvostepeni sud je pravilno našao da je kod okrivljenog AA1 postojala svest da svojim radnjama preuzima na sebe ulogu jednog od organizatora kriminalne grupe, jer mu je namera bila da se određeni broj ljudi udruži sa ciljem da se vrši krivično delo zloupotrebe položaja. Ta namera je realno ispoljena kroz organizovanje kriminalne grupe, koju je sačinjavalo preko pedeset i tri lica (mahom zaposlenih u JP ''Putevi Srbije''), čija je delatnost planirana za duže vreme i vršena je skoro dve godine, a kojima su, po prethodnom dogovoru, unapred određeni zadaci i uloge, uz primenu pravila hijerarhijskog ustrojstva i discipine, sve u cilju sticanja nezakonite imovinske koristi. U odnosu na krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 KZ, kod okrivljenih je i po nalaženju ovog suda, postojala svest da međusobno koordinisanom aktivnošću koja je usmerena na nelegalnu naplatu putarine i konkretnim pojedinačnim radnjama u okviru toga, iskorišćavaju svoj službeni položaj i ovlašćenja, sve sa ciljem da sebi i drugome pribave ne malu protivpravnu imovinsku korist. Takođe je, i po pitanju krivice okrivljenih, prvostepeni sud dao dovoljne razloge, obzirom da je pouzdano utvrdio da su počinili krivična dela koja su zakonom predviđena kao krivična dela, koja su protivpravna i skrivljena, a u vreme izvršenja istih, bili su uračunljivi i postupali su sa umišljajem, svesni da je njihovo delo zabranjeno. Stoga je prvostepeni sud pravilno postupio kada ih je, za gore navedena krivična dela, oglasio krivim.

Kod takvog stanja stvari, neosnovani su navodi iz žalbi okrivljenih i branilaca, koji prvostepenu presudu, u osuđujućem delu, pobijaju zbog povreda krivičnog zakona, zasnovani na stavu da je ista doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Prvostepeni sud je takođe detaljno, potpuno i pravilno obrazložio razloge zbog kojih je odbrane pojedinih okrivljenih prihvatio i u kom delu, pri čemu je i ocena tih odbrana jasna (pojedinačna ocena, ocena o njihovoj međusobnoj vezi, kao i u sklopu sa ostalim izvedenim dokazima). Naime, navodi iz odbrana okrivljenih koje je prvostepeni sud prihvatio, u bitnom su provereni i potvrđeni, kako međusobno, tako i drugim izvedenim dokazima (kojima je prvostepeni sud takođe poklonio veru i za to dao iscrpne razloge), pri čemu je jasno i detaljno objašnjeno, kojim to dokazima su odbrane potvrđene, ili su u suprotnosti, šta je utvrđeno iz drugih dokaza, a suprotno je sa odbranama okrivljenih itd..

Okrivljeni AA2 je, na glavnom pretresu i u prethodnom postupku, priznao i detaljno opisao svoje učešće u izvršenju krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, kao i učešće ostalih smenovođa - AA19, AA32 i sada pok. AAP, servisera AA20 (koji je bio zadužen za tehničku stranu rada), kao i AA13 (koji ga je menjao, pa je preduzimao i radnje u vezi neregularne naplate - inkasante je uvodio u nelegalan rad, izveštavao ga itd.) i dr.. Pored ostalog je naveo da je u inkriminisanom periodu bio jedan od smenovođa sa niške naplatne stanice, da se u nelegalan rad uključio nakon sastanaka sa okrivljenim AA1, da je iz iznajmljenih stanova u Nišu, okrivljenom AA12u, diktirao brojeve kartica koje su u Nišu bile neregularno naplaćene, kao i AA12 njemu. Detaljno je opisao metod i tehniku nelegalnog rada, način prisvajanja i raspodele novca (da su novac od nelegalne naplate najpre sakupljali po smenama, na jednu gomilu, da su od te sume 40% odvajali za „Beograd“ i za taj deo novca je dolazio AA57 „aa57“, a da su ostatak delili), kada je i kako upoznao sada pok. AAP3, razgovore koje su vodili, kao i to kako je došlo do prekida nelegalnog rada. Izrazio je iskreno kajanje, a motive za uključivanje u nezakoniti rada objasnio je lošom porodičnom situacijom posle ranjavanja sina.

  Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je prihvatio priznanje okrivljenog AA2, jer je isto jasno, hronološki i logički sređeno i potkrepljeno drugim dokazima, posebno odbranama okrivljenih inkasanata iz njegove smene, koji su priznali i detaljno opisali učešće u nezakonitoj naplati putarine na naplatnoj stanici u Nišu (da su vršili nelegalno štampanje, izdavanje, te naplatu duplih kartica za vozila devete kategorije i da su za takvo postupanje dobijali novac), pri čemu su njihove odbrane saglasne u pogledu detalja, koji mogu biti poznati samo učiniocima dela. Tako je okrivljeni AA13 (u svojoj odbrani iz pretkrivičnog postupka) nelegalan rad opisao kao i okrivljeni AA2, navodeći, pored ostalog, da je, po okončanju smene, na papiriću zapisivao serijske brojeve kartica po kojima je realizovana neregularna naplata putarine, da je sabirao broj tih kartica, da je odnosio novac i čuvao dok se ne bi sakupila značajnija suma, da je posle određenog vremena (5-10 dana) novac i ceduljice nosio ''šefu'' (AA2) itd.; okrivljeni AA9 je, u svojoj odbrani iz pretkrivičnog i prethodnog postupka, potvrdio ono što je i okrivljeni AA2, pri čemu je, između ostalog, istakao da su oni koji su učestvovali u nelegalnoj naplati putarine novac dobijali i za vreme prekida nelegalnih aktivnosti „zbog mira u kući“ itd; okrivljeni AA31 je (u svojoj odbrani iz pretkrivičnog i prethodnog postupka) potvrdio da je nelegalno radio dok je bio u smeni AA2, s'tim što je u direktnu vezu sa zakvim radom doveo okrivljenog AA13, posebno ističući da su svi koje je spomenuo radili neregularno, sem „mladih radnika“ koji su primljeni 2004.godine, što je takođe potpuno saglasano odbrani okrivljenog AA2 i doprinosi uverljivosti njihovih navoda.

Navodi iz odbrane okrivljenog AA2 koji se odnose na tehnički aspekt nelegalnog rada, potkrepljeni su u bitnim detaljima odbranom okrivljenog AA20. To se naročito odnosi na njihov dogovor i međusobne odnose, druga lica, koje saglasno povezuju sa nezakonitim radom itd.. Priznanje okrivljenog AA2 u delu koji se odnosi na prethodne dogovore, metodiku nelegalne naplate putarine, prisvajanje i podele novca između Niša i Beograda (40-60%), predaje novca za Beograd, činjenicu da su i druge poslovođe sa Niške naplatne stanice (AA19, AA32 i AA2) radile na isti nelegalan način u svojim smenama, pojedinačne uloge okrivljenih poslovođa i inkasanata u svemu tome i dr., potkrepljeno je i iskazom sada pok. AAP iz prethodnog postupka (koji je sud prihvatio, za razliku od onoga što je isti izjavio na glavnom pretresu), jer su njihovi navodi po tim pitanjima saglasni u bitnim detaljima. Navodi iz odbrane okrivljenog AA2 koji se tiču diktiranja serijskih brojeva nelegalno naplaćenih dupliranih kartica iz iznajmljenih stanova u Beogradu i Nišu, saglasni su navodima iz odbrane okrivljenog AA12, a potkrepljeni su listinzima odlazno-dolaznog telefonskog saobraćaja između brojeva telefona koje su koristili okrivljeni AA2 i AA12, te transkriptima preslušanih telefonskih komunikacija, na osnovu kojih je utvrđena intenzivna komunikacija između tih brojeva telefona, naročito počev od septembra 2005.godine, kada se AA12 uključio u nelegalni rad. Tvrdnje okrivljenog AA2 u vezi sa nezakonitim radom i u drugim smenama, potvrđene su navodima iz odbrana okrivljenih inkasanata koji su priznali delo, a nisu radili u njegovoj smeni, već u smenama poslovođa AA19, AA32 i AAP: AA8, AA5, AA24, AA10, AA11, AA25, AAP1, AA30 (koji je gotovo na identičan način opisao tehniku neevidentiranja putarine i postupak pri naplati kartica, kao i druge detalje), AA23 (koji je potvrdio navode AA2 da je početak nelegalnog rada usledio nešto kasnije planiranog, zbog nestanka pazara 02.06.2004.godine, odnosno početkom jula te godine itd.), AA27 (koja je, saglasno okrivljenom AA2, opisala način prikupljanja novca koji je prisvojen nelegalnim radom, a ti navodi su potkrepljeni sadržinom ''ceduljica'', koje su, kao „prilog u rukopisu“, privremeno oduzete upravo od AA2, kao i na osnovu audio zapisa telefonskih razgovora u kojima se iste spominju kao „spisak“ i „papiri“) i AA3 (koji je u svojoj odbrani, između ostalog, potvrdio tvrdnje iz odbrane okrivljenog AA2 da je način nelegalnog rada bio isti na obe naplatne stanice, kada je u pitanju štampanje i izdavanje kartica i dr.). Na kraju, prvostepeni sud je pravilno prihvatio i odbranu okrivljenog AA2 u delu u kome je naveo da su i okrivljeni: AA33, AA35, AA28 i AA36 radili nelegalno.

Pored ovih dokaza, odbrana okrivljenog AA2, u pojedinim drugim bitnim detaljima je proverena i potvrđena i drugim dokazima. Tako, njegove tvrnje da je izdavanje dupliranih kartica na niškoj naplatnoj stanici, vršeno u toku prve i druge smene, a naplata u toku sve tri smene, potvrđene su nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko - finansijske struke VV8 i VV9 od 16.11.2006.godine. Dalje, priznanje okrivljenog AA2 je potkrepljeno i listinzima odlazno-dolaznog telefonskog saobraćaja, audio-zapisima i transkripatima preslušanih telefonskih komunikacija, na osnovu kojih se utvrđuje postojanje komunikacije između brojeva telefona koje su u određenom vremenskom periodu koristili okrivljeni za koje je AA2 naveo da su bili uključeni u nelegalnu naplatu putarine (što je potvrđeno na osnovu odbrana okrivljenih koji su priznali, kao i na osnovu izveštaja preduzeća za telekomunikacije). To se odnosi na komunikaciju koju je tokom jula i avgusta 2004.godine, imao sa okrivljenim AA14 (koji je bio njegov „par“, u prvom periodu nelegalnog rada kada su se još ''uhodavali'', pa su povremeno bili u komunikaciji), razgovore broj 8, 10, 11, 48 i 59 (u kojima je okrivljenom AA2 sagovornik okrivljeni AA19, pri čemu iz sadržine istih proizilazi da se odnose na nelegalnu naplatu i međusobno „prebijanje“ obaveza) itd..

Prvostepeni sud je pravilno postupio kada nije prihvatio pojedine navode iz odbrane okrivljenog AA2. To se pre svega odnosi na tvrdnju da mu nije bilo poznato postojanje bilo kakve organizacije. Na drugačiji zaključak - da mu je bilo poznato da u nelegalnoj naplati putarine učestvuje više lica, da postoji izvesna organizacija na različitim hijerarhijskim nivoima i sinhronizovana aktivnost, ukazuju ostali navodi iz njegove odbrane, između ostalog, ono što je naveo na glavnom pretresu 29.05.2007.godine - da je imao utisak da AA1 nije donosio odluke samostalno, jer je uvek trebao da se konsultuje sa nekim, da mu je (u vezi sa novcem od nelegalno naplaćene putarine, koju su slali za Beograd) AA1 rekao da je tako ''doneta odluka'' i ''da je i Bubanj 40 %'', kao i tvrdnje u vezi sastanaka (kako smenovođa AA19, AA2, AA32 i sada pok. AAP sa AA1, tako i onih kasnijih u Batočini sa okrivljenim AA14 i drugima). Prvostepeni sud pravilno nije prihvatio, ni tvrdnje iz odbrane okrivljenog AA2 da ''ne zna imena inkasanata koji su u njegovoj smeni radili nelegalno'', koju je izneo prvi put na glavnom pretresu. Naime, on je predhodno, u pogledu lica i događanja na niškoj naplatnoj stanici, dao jedan jasan, celovit, hronološki i logički sređen iskaz, koji ima svoju potporu u brojnim materijalnim dokazima, pri čemu je naveo da ''odgovorno tvrdi'' da su svi inkasanti iz njegove smene koji su radili na naplati bili uključeni u nelegalan rad i kao inkasante koji su radili nelegalno, poimenice naveo AA13, AA33, AA35, AA28 i AA36 (koji su u svojim odbranama potvrdili da su radili u njegovoj smeni na naplati). Sa druge strane, na glavnom pretresu nije dao nijedan logičan razlog zašto je odstupio od toga, jer činjenice koje je naveo u uvodnom delu svog izjašnjenja na glavnom pretresu (koje se uglavnom odnose na zdravstvene probleme i događaj u vezi sina), i po oceni ovog suda, nisu takvi razlozi.

Okrivljeni AA20 je na glavnom pretresu, prethodnom i pretkrivičnom postupku priznao izvršenje krivičnog dela, do detalja je opisao kako je osmišljena nelegalna naplata pomoću dupliranih kartica i na koji način je sve to kasnije realizovano. Pritom je objasnio da je, kao tehničar-elektroničar i serviser uređaja za elektronsku obradu podataka, zaposlen u AD „Mikros elektronik“ iz Niša, po prethodnom dogovoru sa AA2, napravio kablove sa prekidačem za štampanje kartica (koji su korišćeni u kabinama izdavanja) i kablove za podizanje rampe bez evidentiranja prolaska vozila u elektronskom sistemu (koji su korišćeni u kabinama naplate), doradio nelegalni računarski softver (''fajl'' - koji je korišćen za izdavanje priznanica o naplati putarine bez evidentiranja u sistemu naplate) i isti postavljao i sklanjao po potrebi, kao i da je preduzimao druge radnje, da je za to što je činio dobijao novac, da mu je po dogovoru kolega iz „Mikrosa“ okrivljeni AA6 pomagao u pravljenju navedenih kablova, koje je i tehnički usavršio, da je istom davao trećinu novca od ukupne sume koju je dobijao i da je na beogradskoj naplatnoj stanici pomenuti nelegalni ''fajl'' sklanjao i ponovo postavljao okrivljeni AA7. Svoju motivaciju je najpre objasnio kao tehnički, ali i finansijski izazov (jer se, dugi niz godina unazad, nelegalno prisvajao novac, a nikome se ništa nije dešavalo). Imao je nameru da ovo delo bude otkriveno i da akteri ne prođu nekažnjeno, jer je sve vreme osećao kajanje i grižu savesti zbog toga što je radio, pa je na kraju doneo odluku da ostavi nelegalni fajl na „serveru“, da bi ga policija pronašla. U direktnu vezu sa nelegalnim radom je doveo: sa niške naplatne stanice - AA19, AA32 i AA13, a sa beogradske naplatne stanice - AA16 i AA14, a spominjao je u vezi istog i neka druga lica.

Prvostepeni sud je pravilno postupio kada prihvatio odbranu AA20, jer je jasna, logična, uverljiva, dosledna tokom postupka (u policiji, istrazi i na glavnom pretresu), potkrepljena brojnim dokazima i kao takva istinita. Najpre je potvrđena navodima iz odbrane okrivljenog AA2 - po pitanju vremena i načina njegovog angažovanja, dogovora u vezi nelegalnog rada, visine nadoknade koju će za to primati, dalji rad, kontakte, kao i lica koja su bila uključena u nelegalne aktivnosti, pri čemu su pojedini detalji iz njihovih odbrana potpuno saglasni i doprinose uverljivosti njihovih iskaza (da pomenuti nelegalni ''fajl'' nije bio iskopiran u računarima u kabinama u kojima su radili novoprimljeni radnici, koji nisu bili uključeni u nelegalan rad, u vezi upoznavanja ostalih koji su bili uključeni u nelegalni rad sa tehničkim sredstvima, da je AA20 obučavao samo smenovođe, ali ne i inkasante itd.). Dalje, odbrana okrivljenog AA20 je, u delu gde govori o tehnici neevidentiranja putarine i postupku naplate duplih kartica, u bitnom saglasna i sa odbranama drugih okrivljenih: AA13 (iz pretkrivičnog postupka), AA23, AA29, AA30, AA3, AA25, AA29 (iz pretkrivičnog postupka), AA6 (naročito u delu oko njegovog angažovanja u vezi izrade kablova i isplate novca za to angažovanje) i AA7 (naročito u delu koji se odnosi na njihov dogovor, način korišćenja nelegalnog ''fajla'', sklanjanje istog i dr.), ali i sa odbranama svih drugih okrivljenih koji su priznali da su učestvovali u nelegalnoj naplati putarine, te sa iskazima ranije optuženih AAP (naročito po pitanju opisa načina nelegalnog rada, kao i toga ko je sve u isti bio uključen - AA6, AA2, AA32, AA19 i druga lica) i AAP2 (osim sa glavnog pretresa).

Prvostepeni sud je pravilno prihvatio deo odbrane okrivljenog AA20 u kome je opisao tehnički aspekt predmetnog nelegalnog rada. Pritom, iz njegove odbrane proizilazi da takav rad ne samo da je bio tehnički moguć, već da je to i činjeno u periodu koji se navodi u optužnici. Tako, u pogledu korišćenja kablova sa prekidačem pri nelegalnom radu, njegovi navodi su potkrepljeni zapisnikom o pretresanju njegove kuće i potvrdom o privremeno oduzetim predmetima, iz kojih proizilazi da su u njegovoj kući pronađeni i od njegove supruge __ privremno oduzeti dva kompjuterska konektora i crveno-crni kablovi sa prekidačem (bliže opisani u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima SUP Niš OKP od 24.05.2006.godine - plavi registrator, istraga Ki.P.br.23/06, IV knjiga, str.820/234). Dalje, njegovi navodi vezani za povremeno sklanjanje i postavljanje ilegalnog softvera su potkrepljeni audio-zapisima tajno slušanih telefonskih komunikacija, posebno između njega i AA7 i to kada je u pitanju prestanak nelegalnog rada i „poslednje sklanjanje nelegalnog fajla“, te odbranom okrivljenog AA2 (da je šifra „ručak - jagnjetina“, u stvari značila sklanjanje ilegalnog softvera). Priznanje okrivljenog AA20 u vezi sa ''uvođenjem u posao'' zaposlenih u JP ''Putevi Srbije'', potkrepljeno je i odbranom okrivljenog AA9, koji je, pored ostalog, naveo da je instrukcije dobijao još u septembru mesecu 2004.godine, od okrivljenih AA2 i AA13 i servisera preduzeća ''Mikros elektronik'' koji su bili nadležni za održavanje cele tehnike - ''aa20'' i ''Vlade'', pri čemu je na glavnom pretresu precizirao da je ''aa20' okrivljeni AA20.

Prvostepeni sud je, prilikom ocene odbrane okrivljenog AA20, cenio i to što je, u vezi svog drugog odlaska za Beograd, isti izjavio da je to bilo „negde u oktobru 2004.godine, zbog promene cena naplate putarine“, a da iz Izveštaja JP „Putevi Srbije“ od 18.03.2009.godine (pročitan na GP 09.04.2009.godine) proizilazi da je „promena cena putarine za vozila sa stranim registarskim oznakama izvršena 07.08.2004.godine i da su posle toga korekcije cene usledile 12.09.2004.godine, 04.11.2004.godine i 20.12.2004.godine“, kao i to da su okrivljeni AA20 i AA7 u svojim odbranama govorili o „nelegalnom fajlu“, a da je okrivljeni AA20 spominjao i „nelegalni program“, pa je pravilno zaključio da ta neslaganja u suštini nisu od uticaja na istinitost njegovih tvrdnji. Naime, na glavnom pretresu mu je predočen pomenuti izveštaj JP ''Putevi Srbije'' i on je objasnio da je opisao događaj kojeg se seća, ali se ne seća kada se to baš tačno desilo, da termine „korekcija“ i „promena“ smatra istim po značenju, pa postoji mogućnost da se nije najpreciznije izrazio, te da je u više navrata te godine bilo „korekcija“ cene putarine u datom periodu, pa i 4.novembra, odnosno samo četiri dana posle oktobra. Dalje, tokom postupka okrivljeni AA20 je precizirao da je i pod terminom ''program'' podrazumevao pomenuti nelegalni „fajl“ (što je prvostepeni sud radi preciznosti detaljno objasnio u pojedinačnoj analizi njegovog iskaza, ispravno zaključivši da je to bez uticaja na drugačiju ocenu njihovog iskaza i sagledavanje činjeničnog stanja, jer je očigledno da se oba termina koji su korišćeni, suštinski odnose na istu stvar - nelegalni softver). Naime, shodno odredbama člana 112 tačke 17 i 19 KZ, računarskim podatkom se (do promena iz 2009.govine) smatra predstavljena informacija, znanje, činjenica, koncept ili naredba, koji unosi, obrađuje ili pamti, ili je unet, obrađen ili zapamćen u računaru ili računarskoj mreži, dok se računarskim programom smatra uređeni skup naredbi koje služe za upravljanje radom računara, kao i za rešavanje određenog zadatka pomoću računara. Na kraju, prvostepeni sud je analizirao i činjenicu da je, za razliku od okrivljenog AA20, svedok SS26 govorio o „programu“ za nelegalan rad, ne samo na naplati, već i na izdavanju, pa je ispravno zaključio da je i to bez uticaja na utvrđivanje činjeničnog stanja i ocenu iskaza ovog okrivljenog, jer su okrivljeni inkasanti, koji radili su na izdavanju, a koji su priznali učešće u izvršenju krivičnog dela, bili izričiti da nisu koristili bilo kakav program za štampanje duplih kartica, već da su to činili samo korišćenjem kabla sa prekidačem, pri čemu pomenuti svedok SS26, naknadno izjavio da ni on ne isključuje mogućnost da je to činjeno bez dodatnog programa.

Okrivljeni AA6 je, u pretkrivičnom i prethodnom postupku i na glavnom pretresu, priznao da je, kao serviser u preduzeću «Mikros elektronik», učestvovao u neregularnoj naplati putarine na naplatnoj stanici „29 Niš“, pri čemu je objasnio da mu je kolega AA20 pokazao kablove za nelegalan rad, da mu je bilo poznato da ti kablovi nisu deo sistema elektronskih uređaja i ne bi trebalo da se nalaze na tom mestu, da je potom napravio manje i lepše kablove na čijim krajevima su se nalazili plastični prekidači, a namena im je bila da prekinu komunikaciju između rampe i računara (jer je sistem bio tako napravljen da računar treba da dobije informaciju da li je rampa dole, ili gore, jer se tako evidentira prolazak vozila), da je napravio između 5 i 10 takvih kablova (u dva navrata, u razmaku od nekih mesec dana), da su isti instalirani u kabinama preko kojih se naplaćivala putarina, da je za to što je uradio od AA20 u više navrata dobio novac, pri čemu je jedino sa njim imao komunikaciju, te da su motivi za uključenje u predmetne aktivnosti bili nepromišljenost i strah da ne izgubi posao, a ne novac.

Prvostepeni sud je pravilno prihvatio i priznanje okrivljenog AA6, kao uverljivo, logično, dosledno tokom postupka (u policiji, istrazi i na glavnom pretresu) i potkrepljeno drugim dokazima, te kao takvo istinito. Tako, navodi iz njegove odbrane koji se tiču načina uključivanja u nelegalnu naplatu putarine, uloge koju je imao u tome (da je bio angažovan samo radi izrade kablova) i drugih okolnosti (vrste kablova koje je pravio, da je iste ''usavršio'' jer ih je napravio kao ''manje i lepše'', način raspodele nelegalno stečenog novca - jedna trećina njemu, a dve trećine okrivljenom AA20 i dr.), su potpuno salasani navodima iz odbrane okrivljenog AA20. Pored toga, njegovo priznanje je potkrepljeno i odbranama drugih okrivljenih: AA9 (koji je, pored ostalog, naveo da su serviseri preduzeća «Mikros elektronik» ''aa20'' i ''Vlada'' bili nadležni za održavanje cele tehnike, da su oni montirali kablove za štampanje duplih kartica, da je serviser ''Vlada'' ustvari okrivljeni AA6, itd.), AA2 (koji je, pored ostalog, naveo da je ''aa20 (misleći na AA20) kolega'' AA6, osmislio neke kablove da se podizanje rampe ne evidentira u sistemu itd), AAP (iz prethodnog postupka, kada je, pored ostalog, izjavio da je kasnije saznao da su kablove instalirali radnici „Mikrosa“ - AA20 i AA6), audio zapisima i transkriptima preslušanih telefonskih komunikacija itd.. Prvostepeni sud je pravilno prihvatio i deo njegove odbrane u kome je negirao da je učestvovao u postavljanju nelegalnog računarskog „programa“, da je postavljao, skidao, ili pomerao pomenute kablove u slučaju ''neke opasnosti'', da je bilo koga ''obučavao za nelegalan rad'' i sl., jer su ti navodi potvrđeni kako odbranama okrivljenih AA20 i AA9, tako i drugim dokazima, obzirom da ga niko nije doveo u vezu sa nekom od tih radnji. Na kraju, prvostepeni sud je posebno cenio deo odbrane okrivljenog AA6 koji se tiče ukupne sume novca koju je dobio, pa je pravilno našao da su nejasnoće u tom delu bez uticaja na drugačiju ocenu njegove odbrane, obzirom da je imenovani i u prethodnom postupku i na glavnom pretresu naveo ''najpribližnije 160.000 dinara, ali da ne zna tačan iznos, jer nema preciznu evidenciju o tome'', da je i okrivljeni AA20 objasnio da je, po dogovoru, AA6 dobijao jednu trećinu, te da je ''vrlo moguće da je AA6 ispoštovao sa cifrom od oko 400 eura mesečno'', jer je njegov prosek bio oko 1200 eura mesečno, za ceo vremenski period, ali i da se radi o okolnostima koje se pojedinačno po okrivljenima ne mogu precizno utvrditi.

Sa druge strane prvostepeni sud pravilno nije prihvatio pojedine tvrdnje iz odbrane okrivljenog AA6: da se u nelegalni rad uključio u leto 2005.godine (to je u suprotnosti sa drugim prihvaćenim dokazima iz kojih proizilazi da se uključio znatno ranije: odbranama okrivljenih AA20 - koji je, između ostalog, naveo da je njegova ideja bila da u nelegalan rad uključi i AA6, pri čemu je opredelio da je to bilo u jesen 2004.godine, posle postavljanja novih rampi na naplatnoj stanici u Nišu i AA9 - koji je, pored ostalog, u vezi „uvođenja u posao“, naveo da je instrukcije dobio „septembra meseca 2004.godine“, kako od smenovođa, tako i od servisera iz preduzeća ''Mikros-elektronik'' - AA20 i AA6 (''aa20 i Vlade''), kao i sa izveštajem instituta ''Mihajlo Pupin'' u spisima, iz kog proizilazi da su nove rampe na naplatnoj stanici u Nišu postavljene 01.10.2004.godine); da ''ne zna da li su i neka druga lica u Nišu, ili Beogradu, bila upoznata sa neregularnim radom'' (jer je znao da kablovi za rampe koje je napravio nisu deo sistema i da će biti korišćeni od strane inkasanata koji budu nezakonito naplaćivali putarinu, a sam je izjavio da mu je i okrivljeni AA13 iste donosio na popravku, tako da je evidentno mu je bar bilo poznato da su bili uključeni AA13 i inkasanti), kao i da u vezi ovog rada ''nikada nije dobio bilo kakvu nadoknadu u novcu'', odnosno da mu prvi put ''nije bilo jasno zbog čega dobija novac'' (što je kontradiktorno sa drugim tvrdnjama iz njegove odbrane - da je nekih mesec dana posle izrade prvih kablova, od AA20 počeo da dobija određene svote novca, s'tim da ga je isti upozorio da je osnovno ''da ćuti'', a da je drugi put dobio jednu trećinu od novca odvojenog za AA20, pa je shvatio da se radi o novcu od nelegalno naplaćene putarine i sl.).

Okrivljeni AA7 je na glavnom pretresu i u prethodnom postupku priznao da je, kao tehničar-elektroničar i serviser uređaja za elektronsku obradu podataka, zaposlen u Odseku za AOP u JP „Putevi Srbije“, učestvovao u neregularnoj naplati putarine na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'', pri čemu je objasnio da se sa okrivljenim AA20 (koji je postavio nelegalnu verziju fajla ''EMU 87'' u računare na naplatnoj stanici 01 Beograd), dogovorio da po potrebi skida, skriva i ponovo postavlja neregularni softver (''fajl'') koji je korišćen pri nelegalnoj naplati putarine, te da je za to dobijao novac. U pretkrivičnom postupku je negirao izvršenje dela. Prvostepeni sud je prihvatio njegovo priznanje, pravilno ocenivši da je uverljivo, logično i istinito. Naime, navodi iz predmetnog priznanja su potkrepljeni drugim dokazima. Do detalja su saglasni sa navodima iz odbrane okrivljenog AA20 (po pitanju načina uključivanja okrivljenog AA7 u nelegalnu naplatu putarine, njihovog dogovora, uloge koju je imao u tome (samo postavljao i sklanjao pomenuti ''fajl'', u naplatne kabine nikada nije ugrađivao uređaje, ili kablove, niti je obučavao poslovođe i inkasante kako da ih koriste), izgleda pomenutog nelegalnog ''fajla'', daljih dogovora, sastanka na „OMV“ pumpi pred završetak nezakonitih aktivnosti, kao i drugih brojnih detalja), dok je njegovo objašnjenje načina na koji je radio nelegalan fajl, potvrđeno iskazima svedoka SS26, SS18 i SS13, audio zapisima i transkriptima preslušanih telefonskih komunikacija itd..

Okrivljeni AA12 je, na glavnom pretresu i u prethodnom postupku, priznao izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, objasnivši da je isto učinio kao inkasant na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'', da se u nezakonitu naplatu putarine uključio od oktobra 2005.godine, da mu je sada pok. AAP3 određivao kada će sa okrivljenim AA2 iz Niša telefonom da razmenjuje serijske brojeve dupliranih kartica, da je to činio iz stana u Beogradu, koji je sada pok. AAP3 iznajmio za tu svrhu, da mu je u to vreme smenovođa bio okrivljeni AA38, pa ga je puštao da ''izlazi'', da je sa diktiranjem brojeva počeo 1. oktobra 2005.godine, da je dnevno diktirao dva, ili više puta (jer se radilo o ''dvosmernom'' saopštavanju brojeva kartica), mesečno po 3 nedelje, da su predmetno diktiranje vršili sa fiksnih, a izuzetno preko mobilnih telefona, da su u međusobnoj komunikaciji koristili šifre ( ''vidimo se na ručku'' i slične - da se čuju, ''Grand'' - za nečitljive kartice, ''drugar'' za pok. AAP3 itd.), te da je komunicirao samo sa sada pok. AAP3 (od koga je dobijao novac kada bi završio sedmično diktiranje i to 15.000 - 20.000 dinara nedeljno) i okrivljenim AA2 (koga je samo jednom sreo), a motive za uključivanje u navedene aktivnosti je objasnio time da je smatrao ''da ima obavezu prema AAP3, jer ga je ovaj zaposlio'', pa je smatrao će mu se tako odužiti, a razmišljao je da može ostati bez posla, kao i svojom porodičnom situacijom. U pretkrivičnom postupku je negirao izvršenje dela. Prvostepeni sud je pravilno prihvatio predmetno priznanje, jer je i po oceni ovog suda, uverljivo, jasno i logična. Isto je potkrepljeno drugim dokazima - odbranama okrivljenih: AA2 (koji je, pored ostalog, potvrdio da je sa okrivljenim AA12 ''od kraja septembra, ili početkom oktobra 2005.godine'', telefonom razmenjivao serijske brojeve dupliranih kartica) i AA3, te iskazom ranije optuženog AAP, iz prethodnog postupka (koji je, pored ostalog, izjavio da je u nekoliko navrata menjao „Žiku“, pa je iz iznajmljenog stana u Nišu, diktirao brojeve kartica), kao i audio zapisima i transkriptima preslušanih telefonskih komunikacija, listinzima odlazno-dolaznog telefonskog saobraćaja itd.. Prvostepeni sud je, pored navedenog, pravilno prihvatio i deo odbrane ovog okrivljenog u kome je negirao da su mu inkasanti predavali novac od nelegalne naplate putarine, jer i po oceni ovog suda, ne postoje bilo kakvi dokazi u tom pravcu (čak je i okrivljeni AA3, koji je najviše teretio okrivljenog AA12, nijednom rečju ne spominje da je on preuzimao novac od neregularnog rada), kao i deo odbrane u vezi preslušanih telefonskih komunikacija sa okrivljenim AA51.

Okrivljeni AA13 je izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, priznao u pretkrivičnom postupku, pri čemu je detaljno opisao kako se nezakonito radilo (javljanje vremenskog intervala, upotreba kablova, upisivanje serijskih brojeva kartica, način raspodele novca i dr.), objasnivši da je bio inkasant na naplatnoj stanici „29 Niš“, da se u nezakonitu naplatu putarine uključio krajem 2005.godine, kada ga je neko od šefova smena (ne zna ko) upoznao sa planom da se vrši paralelna naplata kartica, da se radilo sa karticama vozila devete kategorije, da je uputstvo kada da se krene sa nelegalnim načinom rada dolazilo iz Beograda, da su u to bili uključeni svi radnici naplatne rampe, ali da je na izdavanju duplih kartica obično bio inkasant AA9, da je na kraju smene sabirao broj duplih kartica, zapisivao serijske brojeve istih, a novac sklanjao dok se ne sakupi značajnija suma, koju je, posle određenog vremena (5-10 dana), nosio ''šefu'' AA2 i dogovarao se sa njim koliko će ko od radnika iz njihove smene dobiti para itd., te da je za navedenu aktivnost dobijao novac. U prethodnom postupku i na glavnom pretresu je odstupio od tog priznanja, uz objašnjenje da je to ''priča koju su ispričali inspektori, sa kojima je imao informativni razgovor''.

Prvostepeni sud je pravilno prihvatio njegovo priznanje iz pretkrivičnog postupka, jer su navodi iz istog potkrepljeni drugim dokazima, prevashodno navodima okrivljenih: AA2 (koji je AA13 doveo u direktnu vezu sa nelegalnom naplatom putarine, navodeći da je isti radio kao inkasant u njegovoj smeni, da ga je menjao kada je bio van naplatne rampe, da je bio zadužen za nelegalan rad inkasanata, da je evidentirao brojeve nelegalno naplaćenih kartica i iste mu donosio, uzimao novac od tako naplaćene putarine i donosio mu, učestvovao u raspodeli i dr.), AA20 (koji je takođe AA13 doveo u direktnu vezu sa nelegalnim radom, navodeći, pored ostalog da je i AA13 bio prisutan kada je testirao kablove za nove rampe, da mu je on rekao podatak da je „beogradski deo“ iznosio oko 40% od ukupno nelegalno naplaćenog novca na niškoj naplanoj rampi, da je poslednjih godinu dana novac primao od AA13, jer je faktički obavljao posao smenovođe, da mu je AA13 u maju 2006.godine rekao da su svi ''trebali da popadaju pre godinu dana'' i dr.), AA6 (koji je takođe AA13 doveo u vezu sa nelegalnom naplatom putarine, objasnivši da mu je isti, u dva navrata početkom 2006.godine, doneo kablove koji su korišćeni u nelegalnom radu na servisiranje, da mu nije bio neposredni rukovodilac pa ''teoretski'' nije morao da postupi po njegovom nalogu, ali da je ''praktično'' bilo bolje da to uradi, kao i da mu je u dva navrata imenovani dao novac - po 60-70 hiljada dinara i rekao da to treba da se preda AA20), AA9 (koji je potvrdio da je u njihovoj smeni posao smenovođe vršio AA2 kada je bio na naplatnoj rampi, da ga je u odsustvu menjao inkasant AA13, a objašnjavajući kako su vršene radnje u okviru nelegalne naplate putarine, objasnio je da je posle nekog vremena smenovođa (AA2, kada je bio tu, a u suprotnom AA13) uzimao i odnosio duplo odštampane kartice, ali i donosio takve kartice, koje je neko drugi štampao, da ih izda i dr.), AA28 (koji je, pored ostalog naveo da mu je AA13 bio ''prvopretpostavljeni'', da se njegovo saznanje o nelegalnoj naplati putarine završava na nivou ''smenovođe'' AA13), AAP (koji je izjavio da mu je AA13, jednom prilikom, rekao da ''ima nešto za AA2'', a radilo se o kablovima za spajanje distributera i štampanje kartica), kao i audio zapisima i transkriptima preslušanih telefonskih komunikacija, listinzima odlazno-dolaznog telefonskog saobraćaja itd.. Čak i u delu odbrane u kome nije priznavao delo, okrivljeni AA13 je potvrdio da je na jednom papiriću zapisivao serijske brojeve kartica, što je u potkrepljeno „ceduljicama“ koje su, kao „prilog u rukopisu“, privremeno oduzete od AA2, a kada mu je na glavnom pretresu predočen taj dokaz, izjavio je da prepoznaje svoj rukopis, dajući objašnjenje koje prvostepeni sud pravilno nije prihvatio. Stoga, kada se dovedu u međusobnu vezu ovi dokazi, nesumnjivo proizilazi da je priznanje okrivljenog AA13 iz najranije faze postupka, potkrepljeno drugim dokazima, za razliku od onoga što je kasnije izjavio.

Sa druge strane, prvostepeni sud pravilno nije prihvatio tvrdnje iz odbrane okrivljenog AA13 iz prethodnog postupka i sa glavnog pretresa. Naime, većina okrivljenih sa naplatne stanice na kojoj je radio i okrivljeni AA13 je priznala učešće u neregularnom radu, pri čemu su i njega doveli u direktnu vezu sa time, tako da potkrepljuju detaljno priznanje iz pretkrivičnog postupka, ali potiru njegove tvrdnje iz kasnijih faza krivičnog postupka. Pritom je odbrana okrivljenog AA13 iz prethodnog postupka i sa glavnog pretresa potpuno u suprotnosti sa odbranama okrivljenih: AA2 (koji je decidno i detaljno objasnio da je AA13 preuzimao aktivnosti u vezi nelegalnog rada), AA20, AA6, AA30, AA35, AA33, AA9 (u vezi činjenice da je AA2 bio formalno smenovođa i da uopšte nije radio, jer je zbog bolesti sina odsustvovao sa posla, te da ga je zamenjivao AA13, koji je takođe učestvovao u nelegalnoj naplati). Prvostepeni sud je pravilno prihvatio ono što su naveli ovi okrivljeni, posebno u delu koji se odnosi na AA13, jer je to potkrepljeno brojnim dokazima (odbranama drugih okrivljenih, ali i materijanim dokazima - ceduljicama na kojima je AA13 prepoznao svoj rukopis, audio zapisima i transkriptima preslušanih telefonskih razgovora). Pritom, okrivljeni AA13 je u delu odbrane u kome je priznao krivično delo, naveo činjenice koje su potpuno saglasne sa predmetnim navodima AA2, pri čemu se radi o detaljima koji mogu biti poznati samo učiniocu dela. Pri svemu tome, prvostepeni sud je imao u vidu činjenicu da je, prema rešenju JP ''Putevi Srbije'' od 26.05.2006., AA13, postavljen za poslovođu smene 26.5.2006.godine, dakle nakon perioda iz optužnice, što znači da je prethodno zaista bio inkasant. Ali, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je iz izvedenih dokaza očigledno da je AA13 pre toga menjao predhodnog poslovođu te smene - AA2, ne samo kada je isti i formalno i faktički bio odsutan sa posla (zbog godišnjih odmora, bolovanja i dr.), već i kada se formalno vodio na poslu, ali je faktički bio odsutan zbog razloga lične prirode (bolest sina i sl.), ili u vezi sa nelegalnim radom (da bi diktirao iz iznajmljenog stana). I po oceni ovog suda, nije logično da AA13, koji je menjao poslovođu, nije znao ništa o nelegalnom radu inkasanata u svojoj smeni, koji je pritom (prema navodima onih koji su priznali), sa kraćim prekidima, trajao u kontinuitetu, i to sa takvim intezitetom da se radilo skoro svaki dan, naročito u poslednjih 6 meseci, pri čemu su se u kabinama unosili i nameštali kablovi, štampale su se duple kartice, sklanjao i delio novac, sve u njegovom najbližem radnom okruženju i ''pred očima''. Stoga je prvostepeni sud pravilno postupio kada nije prihvatio odbranu okrivljenog AA13, datu u prethodnom postupku i na glavnom pretresu.

Okrivljeni AA3 je izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja priznao u prethodnom postupku i na glavnom pretresu, pri čemu se detaljno izjasnio o načinu nelegalnog rada, navodeći, pored ostalog, da je polovinom 2004.godine vraćen na naplatnu stanicu ''Bubanj potok'' (01 Beograd), da je isključivo radio kao inkasant na izdavanju i to kod svih smenovođa, da je radio po nalozima svojih pretpostavljenih, da mu je, u periodu u kome se nelegalno radilo, smenovođa bio AA38, da mu je upravo on doneo kabl sa prekidačem, objasnio način izdavanja duplih kartica i određivao dane kada će da se radi na taj način, da su mu AA12 i AA14 donosili primerke kartica za vozila devete kategorije i govorili mu da ih daje ''iz ruke'' vozačima te kategorije, te da su neregularno radili i AA18, AA45, AA17, AA46, AA4 i AA44. Prvostepeni sud je pravilno prihvatio njegovo priznanje kao jasno, uverljivo, logično, dosledno, jer su navodi iz istog potkrepljeni drugim dokazima, prevashodno navodima drugih okrivljenih, kao i ekonomsko-finansijskim veštačenjem.

Okrivljeni AA5 je izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja priznao u prethodnom postupku i na glavnom pretresu, navodeći da je bio zaposlen kao inkasant na izdavanju kartica na naplatnoj rampi ''29 - Trupale'' u Nišu, da je štampao i izdavao duple kartice po nalogu smenovođe AAP, te da je vrlo retko radio na naplati. Prvostepeni sud je zaključio da je odbrana okrivljenog AA5 uverljiva, jasna, logična i tokom postupka potkrepljena drugim dokazima, pa je pravilno postupio kada je istu prihvatio. Naime, okrivljeni AA8, AA2, AA20, AA6, AA30 i drugi sa naplatne stanice u Nišu, su u svojim odbranama u bitnom, ili na isti način opisali način nelegalnog rada, pri čemu su bili saglasni u detaljima koji mogu biti poznati samo učiniocima. To je potkrepljeno i navodima iz iskaza ranije optuženog sada pok. AAP iz prethodnog postupka (u kome je poimenično naveo okrivljenog AA5, kao jedno od lica koje je u njegovoj smeni uzimalo učešća u nelegalnoj naplati putarine, da je isti uglavnom radio na izdavanju duplih kartica itd.), kao i iskazom ranije optuženog sada pok. AAP2 (koji je u prethodnom postupku naveo, pored ostalog, da je na štampanju duplih kartica, sem njega radio i kolega inkasant AA5). Ti dokazi potvrđuju da je okrivljeni AA5 imao saznanja o nelegalnoj naplati putarine i da je učestvovao u istim aktivnostima, dok je na osnovu ekonomsko-finansijskog veštačenja, utvrđen broj dupliranih kartica koje su štampane pod njegovom šifrom u periodu koji je bio predmet veštačenja. Prvostepeni sud je posebno analizirao činjenicu od kada je ovaj okrivljeni uključen u nelegalni rad (obzirom da je u prethodnom postupku izjavio da su sa izdavanjem duplih kartica počeli u ''septembru, tj. oktobru 2004. godine'', dok je na glavnom pretresu naveo da je sa nelegalnim radom počeo ''aprila 2005.godine''), pa je pravilno prihvatio ono što je isti izjavio u prethodnom postupku, obzirom da na glavnom pretresu nije dao uverljive razloge zbog čega je promenio iskaz, tvrdeći da je istražnom sudiji rekao da mu se po pitanju početka rada „čini“, što ne proizilazi iz zapisnika o njegovom saslušanju u istrazi. Pri svemu tome, prvostepeni sud pravilno nije bliže razmatrao navode ovog okrivljenog iz pretkrivičnog postupka u delu koji se odnosi na postupanje sa tzv. „ćelavim karticama“ (kartice bez grafičkog zapisa, nenamagnetisane i nečitljive, koje nisu bile evidentirane u sistemu naplate), jer ove kartice nisu predmet optuženja.

Okrivljeni AA9 je izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja priznao kako u pretkrivičnom i prethodnom postupku, tako i na glavnom pretresu, navodeći da je 25.07.2004.godine sa radnog mesta vozača prešao na radno mesto inkasant i to na naplatnoj stanici «Trupale - 29» u Nišu, da je radio je na izdavanju kartica u smeni poslovođa AA2 i AA13, da je štampao duple kartice za vozila devete kategorije, te da je i izdavao takve kartice (koje bi mu smenovođe doneli iz prethodne smene). Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je prihvatio odbranu okrivljenog AA9. Naime, njegovo priznanje je i po oceni ovog suda, jasno, uverljivo, logično, dosledno (u policiji, istrazi i na glavnom pretresu), a provereno je i potvrđeno drugim dokazima - odbranama okrivljenih sa pomenute naplatne stanice: AA8, AA2, AA20, AA6, AA5, kao i iskazom ranije optuženog sada pok. AAP, jer u bitnim detaljima na isti način opisuju nelegalni rad, pri čemu saglasno iznose detalje koji mogu biti poznati samo izvršiocima predmetnog krivičnog dela. Tako, okrivljeni AA2 u svojoj odbrani okrivljenog AA9 decidno dovodi u vezu sa nelegalnom naplatom putarine, pri čemu ga označava kao inkasanta koji je u njegovoj smeni, po svojoj izričitoj želji, radio samo na izdavanju, dok je na osnovu pomenutog ekonomsko-finansijskog veštačenja utvrđen broj i nominalna vrednost duplih kartica odštampanih i izdatih pod njegovom šifrom. Pri svemu tome, prvostepeni sud je posebno analizirao i cenio i tvrdnju ovog okrivljenog da je pri nelegalnom štampanju duplih kartica devete kategorije, koristio i ''posebno napravljeni računarski program'', što je u suprotnosti sa navodima iz odbrana drugih okrivljenih, a posebno okrivljenog AA20 (koji je izričit da su pri štampanju i izdavanju dupliranih kartica korišćeni samo kablovi, a ne i neko računarski program), pa je pravilno zaključio da to nije od prevashodnog uticaja na drugačiju ocenu odbrane okrivljenog AA9.

Okrivljena AA24 je u prethodnom postupku i na glavnom pretresu, takođe priznala da je učestvovala u izvršenju krivičnog dela koje joj se stavlja na teret, pri čemu je navela da je inkasant na naplatnoj stanici „Trupale“ (29 Niš), da je radila nelegalnu naplatu kartica za vozila devete kategorije, vezujući početak takvog rada za „sredinu ili kraj 2005. godine“, da je sa time upoznao tadašnji smenovođa AA32, te da je prihvatila da i na taj način radi, zato što je bila sigurna da će u suprotnom dobiti otkaz. Njeno priznanje je, po oceni ovog suda, jasno, uverljivo i logično, provereno i potkrepljen drugim dokazima, tako da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je isto prihvatio. Tako, predmetno priznanje je u bitnim detaljima saglasno sa odbranama drugih okrivljenih koji su radili na naplatnoj stanici u Nišu i priznali da su učestvovali u nelegalnoj naplati putarine: AA2, AA20, AA6, AA10, AA25 i dr., kao i sa iskazom ranije optuženog sada pok. AAP, pošto na isti način opisuje kako je funkcionisala predmetna nelegalna naplata putarine, pri čemu iznosi i detalje koji mogu biti poznati samo izvršiocima. Njeno priznanje je potvrđeno i materijalnim dokazima - audio zapisima i transkriptima preslušanih telefonskih komunikacija.

Okrivljeni AA10 je izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja priznao kako u prethodnom postupku, tako i na glavnom pretresu, navodeći da je radio kao inkasant na naplatnoj rampi «Nais» (29 Niš), da ga je početkom 2005.godine smenovođa AA32 upoznao sa neregularnim radom, te da je nakon toga učestvovao u tome, kada bi mu pomenuti odredio, pri čemu je kao motive naveo to što mu je ''rukovodilac naredio'', kao i to da je u to vreme imao probleme sa ćerkicom, koja je četiri puta operisala kičmu. I ovo priznanje je jasno, uverljivo, logično i potkrepljeno drugim dokazima, tako da je prvostepeni sud pravilno postupio kada ga je prihvatio. Tako, navodi iz odbrane ovog okrivljenog su provereni i potvrđeni kako odbranama drugih okrivljenih koji su radili na naplatnoj stanici u Nišu i priznali da su učestvovali u nelegalnoj naplati putarine: AA2, AA20, AA6, AA10, AA25, tako i iskazom ranije okrivljenog sada pok. AAP, te materijalnim dokazima - audio zapisima i transkriptima preslušanih telefonskih komunikacija, pošto na isti način kao i oni opisuje kako je funkcionisala predmetna nelegalna naplata putarine i iznosi detalje koji mogu biti poznati samo izvršiocima.

Okrivljena AA25 je u prethodnom postupku i na glavnom pretresu, priznala da je učestvovala u izvršenju krivičnog dela koje joj se stavlja na teret, pri čemu je navela da se, kao inkasant na naplatnoj stanici „Trupale“ (29 Niš), u nelegalnu naplatu putarine za vozila devete kategorije uključila krajem 2004.godine, pošto joj je smenovođa AA32 objasnio kako treba da postupa pri naplati određenih kartica (koje stižu u određeno vreme, sa određenog „kanala“, iz Beograda), te da je jedan kraći period tokom 2005.godine na isti način radila i u smeni smenovođa AA19 i AAP. Njeno priznanje je, po oceni ovog suda, jasno, uverljivo i logično, provereno i potkrepljen drugim dokazima, tako da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je isto prihvatio. Naime, predmetna odbrana je u bitnim detaljima saglasna sa odbranama drugih okrivljenih koji su radili na naplatnoj stanici u Nišu i priznali da su učestvovali u nelegalnoj naplati putarine: AA2, AA20, AA6, AA10, AA24 i dr., kao i sa iskazom ranije optuženog sada pok. AAP iz predhodnog postupka, pošto na isti način opisuje kako je funkcionisala predmetna nelegalna naplata putarine, pri čemu iznosi i detalje koji mogu biti poznati samo izvršiocima. Njeno priznanje je potvrđeno i materijalnim dokazima - audio zapisima i transkriptima preslušanih telefonskih komunikacija. Priznanje okrivljene AA25 je naročito potkrepljeno iskazom AAP iz prethodnog postupka (koji je, kao smenovođa, imao neposredni uvid u njen rad), u kome je imenovanu doveo u direktnu vezu sa nelegalnom naplatom putarine. Pri svemu tome, prvostepeni sud je analizirao i njene navode da je na naplatnoj stanici „29 Niš“ radila do 01.02.2006.godine, a nakon toga da je prešla na naplatnu stanicu „30 Doljevac“, pa je iste prihvatio, obzirom da su potvrđeni izveštajem JP „Putevi Srbije“ o njenoj prisutnosti na poslu iz kog proizilazi da je na navedenoj naplatnoj stanici radila do 31.01.2006.godine.

Okrivljeni AA29 je izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja priznao u pretkrivičnom i u prethodnom postupku, navodeći da je radio kao inkasant na naplatnoj rampi «Nais» (29 Niš), da mu je smenovođa AAP objasnio nelegalnu naplatu putarine za vozila devete kategorije, te da je nakon toga učestvovao u tome. I ovo priznanje je jasno, uverljivo, logično i potkrepljeno drugim dokazima, tako da je prvostepeni sud pravilno postupio kada ga je prihvatio. Naime, navodi iz odbrane ovog okrivljenog su provereni i potvrđeni odbranama drugih okrivljenih koji su radili na naplatnoj stanici u Nišu i priznali da su učestvovali u nelegalnoj naplati putarine: AA8, AA2, AA20, AA6, AA5, AA9, AA10, AA25 i dr.., a posebno iskazom ranije okrivljenog sada pok. AAP koji je kao smenovođa imao neposredni uvid u njegov rad (pri čemu je pored ostalog decidno i poimenice naveo da je u njegovoj smeni, u nelegalnoj naplati putarine učestvovao i okrivljeni AA29), pošto na isti način kao i oni opisuje kako je funkcionisala predmetna nelegalna naplata putarine i iznosi detalje koji mogu biti poznati samo izvršiocima, te materijalnim dokazima - audio zapisima i transkriptima preslušanih telefonskih komunikacija. Prvostepeni sud je cenio i njegovu tvrdnju da je od 20.04.2006.godine do 15.5.2006.godine bio na godišnjem odmoru, pa je istu prihvatio, jer je potvrđena izveštajem JP „Putevi Srbije“ o njegovoj prisutnosti na poslu. Sa druge strane prvostepeni sud je pravilno postupio kada, zbog gore navedenih razloga, nije prihvatio odbranu okrivljenog AA29 sa glavnog pretresa. Naime, isti je na glavnom pretresu odstupio od navedenog priznanja, sa obrazloženjem da mu je jedan inspektor, čije ime ne zna, rekao ''šta treba da potvrdi, da bi bio na slobodi'', što je on i učinio najpre u policiji, a potom i pred istražnim sudijom, iako to ''nije odgovaralo istini''.

Okrivljeni AA23 je izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja priznao kako u pretkrivičnom i u prethodnom postupku, tako i na glavnom pretresu (s'tim što je istakao da želi da govori samo o svojoj krivici), navodeći da je kao inkasant na naplatnoj rampi ''29 Niš'' učestvovao u nelegalnoj naplati putarine i vršio neregularnu naplatu kartica devete kategorije, te da su mu smenovođe bili AA19 i AAP. I ovo priznanje je jasno, uverljivo, logično i potkrepljeno drugim dokazima, tako da je prvostepeni sud pravilno postupio kada ga je prihvatio. Naime, navodi iz odbrane ovog okrivljenog su provereni i potvrđeni materijalnim dokazima - audio zapisima i transkriptima preslušanih telefonskih komunikacija i potkrepljeni odbranama drugih okrivljenih koji su radili na naplatnoj stanici u Nišu i priznali da su učestvovali u nelegalnoj naplati putarine: AA8, AA2, AA20, AA6, AA5, AA9, AA10, AA25 i dr.., a posebno iskazom ranije okrivljenog sada pok. AAP koji je, kao smenovođa, imao neposredni uvid u njegov rad (pri čemu je, pored ostalog, decidno i poimenice naveo da je u njegovoj smeni, u nelegalnoj naplati putarine učestvovao i okrivljeni AA23), pošto na isti način kao i oni opisuje kako je funkcionisala predmetna nelegalna naplata putarine i iznosi detalje koji mogu biti poznati samo izvršiocima.

Pritom, isti neregularnu naplatu, posebno ''skidanje prve kartice'' na naplati i regularnu naplatu duplikata te kartice nakon tri ili četiri sata, opisuje gotovo na identičan način kao i okrivljena AA25, koja je radila u različitoj smeni - kod smenovođe AA32, to je saglasno i opisu tehnike nelegalnog rada u odbranama okrivljenih AA2 i AA20 i iskazu ranije optuženog AAP, a potkrepljeno je nalazom i mišljenjem stalnih sudskih veštaka ekonomsko-finansijske struke VV9 i VV9, što ukazuje da je način rada zaista bio takav. Prvostepeni sud je iz izveštaja JP „Putevi Srbije“ o prisutnosti na poslu za okrivljenog AA23, utvrdio da je isti radio na naplatnoj stanici „29 Niš“ do 31.01.2006.godine, kada je prebačen na naplatnu stanicu „30“ (Doljevac), gde je radio do 09.05.2006.godine, kada je vraćen na naplatnu stanicu „29 Niš“, gde je radio do kraja perioda iz optužnice, iako je imenovani naveo da je radio „2004.godine i 2005.godine i sve do maja 2006.godine “.

Okrivljeni AA11 je, u pretkrivičnom i prethodnom postupku, priznao izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, navodeći da je kao inkasant na naplatnoj rampi u Nišu učestvovao u nelegalnoj naplati putarine i vršio neregularnu naplatu kartica devete kategorije, pri čemu je u direktnu vezu sa nelegalnim radom doveo svoje bivše smenovođe AA19, AA32 i AAP. Ovo priznanje je jasno, uverljivo, logično i provereno i potvrđeno odbranama drugih okrivljenih koji su radili na naplatnoj stanici u Nišu i priznali da su učestvovali u nelegalnoj naplati putarine: AA8, AA2, AA20, AA6, AA5, AA9, AA10, AA25 i dr.., i iskazom ranije okrivljenog sada pok. AAP (pošto na isti način kao i oni opisuje kako je funkcionisala predmetna nelegalna naplata putarine i iznosi detalje koji mogu biti poznati samo izvršiocima), te materijalnim dokazima - audio zapisima i transkriptima preslušanih telefonskih komunikacija. Obzirom na to da je predmetna odbrana okrivljenog AA11, data u pretkrivičnom i prethodnom postupku, potkrepljena drugim dokazima, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je istu prihvatio, za razliku od odbrane na glavnom pretresu (u kojoj je odstupio od ovog priznanja, kako u odnosu na sebe, tako i u odnosu na gore pomenuta lica, navodeći da su u policiji od njega to tražili, kako bi ga pustili da se brani sa slobode). Pritom je pravilno zaključio da to što je ovaj okrivljeni nije egzaktno opredelio vreme inkriminisanog događaja, nije od prevashodnog uticaja na drugačije sagledavanje činjeničnog stanja u odnosu na njega, jer postoji mogućost da se te činjenice ne seća, ali je evidentno da se samog događaja dobro seća, jer je isti uverljivo opisao. Pritom se činjenice koje se tiču vremena posredno mogu opredeliti, jer je okrivljeni AA11 izjavio da je o nelegalnom radu prvi put čuo od od smenovođe AA19, koji pak sa svoje strane iozjavio da je postao smenovođa 2004.godine, da je u taj neregularan način rada bio uključen do ''01.02.2006.godine'', odnosno da je isti trajao ''otprilike 2-3 godine'' (zapisnik u pred istražnim sudijom), što odgovara nepunom dvogodišnjem periodu nelegalne aktivnosti opredeljenom u optužnici itd.. Uz to, prvostepeni sud je posebno analizirao i navode iz odbrane ovog okrivljenog vezano za to koliki vremenski period je on učestvovao u nelegalnim aktivnostima, pa je pravilno prihvatio da u istima nije učestvovao u celom inkriminisanom periodu, jer iz odgovarajućeg izveštaja JP ''Putevi Srbije'' od 27.11.2007.godine o njegovoj prisutnosti na poslu proizilazi da je na naplatnoj stanici 29 u Nišu radio do 12.01.2006.godine, kada je prebačen na naplatnu stanicu 30 Doljevac, da je na naplatnu stanici 29 u Niš vraćen 10.05.2006.godine i radio do 14.05.2006.godine, pri čemu je u celom inkriminisanom periodu 54 dana proveo na godišnjem odmoru.

Okrivljena AA26 je, u pretkrivičnom i u prethodnom postupku, kao i na glavnom pretresu, priznala da je učestvovala u izvršenju krivičnog dela koje joj se stavlja na teret, pri čemu je navela da se u predmetnu nelegalnu aktivnost uključila kao inkasant na naplatnoj stanici „Trupale“ (29 Niš) i da je vršila neregularnu naplatu kartica devete kategorije, te da joj je jedini motiv za sve to, bio je da ostanak na poslu, jer joj je to bilo neophodno zbog egzistencije i zbog dece. Sa nelegalnim aktivnostima je u direktnu vezu dovela smenovođe AA19 (u odnosu na koga je promenila iskaz na glavnom pretresu) i AA32. Njeno priznanje je, po oceni ovog suda, jasno, uverljivo i logično, provereno i potkrepljen drugim dokazima, tako da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je isto prihvatio. Naime, predmetna odbrana je u bitnim detaljima saglasna sa odbranama drugih okrivljenih koji su radili na naplatnoj stanici u Nišu i priznali da su učestvovali u nelegalnoj naplati putarine: AA2, AA20, AA6, AA10, AA24, AA25 i dr., kao i sa iskazom ranije optuženog sada pok. AAP iz predhodnog postupka, pošto na isti način opisuje kako je funkcionisala predmetna nelegalna naplata putarine, pri čemu iznosi i detalje koji mogu biti poznati samo izvršiocima. Njeno priznanje je potvrđeno i materijalnim dokazima - audio zapisima i transkriptima preslušanih telefonskih komunikacija. Priznanje ove okrivljene je naročito potkrepljeno iskazom AAP iz prethodnog postupka (koji je, kao smenovođa, imao neposredni uvid u njen rad), u kome je imenovanu doveo u direktnu vezu sa nelegalnom naplatom putarine.

Okrivljeni AA31 je, u pretkrivičnom i prethodnom postupku, priznao izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, navodeći da je kao inkasant na naplatnoj rampi u Nišu učestvovao u nelegalnoj naplati putarine i vršio neregularnu naplatu kartica devete kategorije, pri čemu je u direktnu vezu sa nelegalnim radom doveo svoje bivše smenovođe AA19 i AA32, kao i AA13, AA26 i AA10. Ovo priznanje je jasno, uverljivo, logično i provereno i potvrđeno odbranama drugih okrivljenih koji su radili na naplatnoj stanici u Nišu i priznali da su učestvovali u nelegalnoj naplati putarine: AA2, AA20, AA6, AA10, AA25, AA26, AA24, AA23 i dr., i iskazom ranije optuženog sada pok. AAP i drugih okrivljenih sa njihove naplatne stanice, (pošto saglasno kao i oni opisuje kako je funkcionisala predmetna nelegalna naplata putarine i tehniku nelegalnog rada, a iznosi i detalje koji mogu biti poznati samo izvršiocima), te materijalnim dokazima - audio zapisima i transkriptima preslušanih telefonskih komunikacija (koji posredno ukazuju na istinitost njegovog priznanja, posebno oni koji se odnose na okrivljenog AA32). Obzirom na to da je predmetna odbrana okrivljenog AA31, data u pretkrivičnom i prethodnom postupku, potkrepljena drugim dokazima, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je istu prihvatio, za razliku od odbrane na glavnom pretresu (u kojoj je odstupio od ovog priznanja, navodeći da je u policiji morao da „udovolji tužiocu“, odnosno da ''da izjavu kojom će tužilac biti zadovoljan'', kako bi se branio sa slobode, da je u neregularnom načinu rada učestvovao samo tri puta i to po nalogu smenovođe kojeg se ne seća, kao i da nije dobijao novac od tog rada, već ''samo tehnički višak''). Uz to, prvostepeni sud je posebno analizirao i navode iz odbrane ovog okrivljenog vezano za to koliki vremenski period je on učestvovao u nelegalnim aktvinostima, pa je pravilno prihvatio da u istima nije učestvovao u celom inkriminisanom periodu, jer iz odgovarajućeg izveštaja JP ''Putevi Srbije'' o njegovoj prisutnosti na poslu, proizilazi da je na naplatnoj stanici ''29 Niš'' radio do 31.01.2006.godine, kada je prebačen na naplatnu stanicu ''30 Doljevac''.

Okrivljeni AA30 je u pretkrivičnom i prethodnom postupku, kao i na glavnom pretresu, priznao izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, navodeći da je kao inkasant na naplatnoj rampi u Nišu učestvovao u nelegalnoj naplati putarine i vršio neregularnu naplatu kartica devete kategorije, pri čemu je u direktnu vezu sa nelegalnim radom doveo svoje bivše smenovođe AA19 i sada pok. AAP, kao i kolegu AA5 (za koga je naveo da je imao određena saznanja o tome). Kao motiv je naveo to da je ''morao'' da se povinuje naređenjima smenovođa, jer je u protivnom (kako mu je AA32 rekao) mogao da bude premešten na naplatnu stanicu u Ražnju, ili da bude poslat na višemesečno neplaćeno odsustvo, izrazivši kajanje za to što je učinio. Ovo priznanje je jasno, uverljivo, logično i provereno i potvrđeno odbranama drugih okrivljenih koji su radili na naplatnoj stanici u Nišu i priznali da su učestvovali u nelegalnoj naplati putarine: AA2, AA20, AA6, AA10, AA25, AA24 i dr., i iskazom ranije optuženog sada pok. AAP (pošto saglasno kao i oni opisuje kako je funkcionisala predmetna nelegalna naplata putarine, tehniku neevidentiranja putarine i postupak pri naplati dupliranih kartica, a iznosi i detalje koji mogu biti poznati samo izvršiocima), te potkrepljeno materijalnim dokazima - audio zapisima i transkriptima preslušanih telefonskih komunikacija, nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko-finansijske struke i iskazima svedoka. Priznanje ovog okrivljenog je naročito potkrepljeno iskazom ranije optuženog AAP iz prethodnog postupka, u kome je poimenice ukazao da je okrivljeni AA30, jedan od inkasanata koji je, u njegovoj smeni, učestvovalo u nelegalnoj naplati putarine, pri čemu je, kao smenovođa, imao neposredan uvid u njegov rad. Obzirom na to da je predmetna odbrana okrivljenog AA30, potkrepljena drugim dokazima, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je istu prihvatio.

Okrivljeni AA28 je drugom iskazu u prethodnom postupku (za razliku od pretkrivičnog postupka, prvog iskaza u prethodnom postupku i glavnog pretresa) priznao izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, navodeći da je kao inkasant na naplatnoj rampi u Nišu učestvovao u nelegalnoj naplati putarine i vršio neregularnu naplatu kartica devete kategorije, pri čemu je u direktnu vezu sa nelegalnim radom doveo AA13, tvrdeći da mu je bio ''prvopretpostavljeni''. I ovo priznanje je jasno, uverljivo, logično i provereno i potvrđeno odbranama drugih okrivljenih koji su radili na naplatnoj stanici u Nišu i priznali da su učestvovali u nelegalnoj naplati putarine: AA2, AA20, AA6, AA10, AA25, AA26, AA24, AA8, AA9 i dr., i iskazom ranije optuženog sada pok. AAP i drugih okrivljenih sa njihove naplatne stanice, (pošto saglasno kao i oni opisuje kako je funkcionisala predmetna nelegalna naplata putarine i tehniku nelegalnog rada, a iznosi i detalje koji mogu biti poznati samo izvršiocima), te materijalnim dokazima. Predmetno priznanje ovog okrivljenog je naročito potkrepljeno odbranom AA2, koji ga je, kao inkasanta u njegovoj smeni, doveo u direktnu vezu sa nelegalnim radom, pri čemu su saglasno opisali način na koji je vršena neregularna naplata putarine na njihovoj naplatnoj stanici, kao i ulogu AA13 u tome (od kontakata sa inkasantima, do raspodele novca koji je prisvajan), što sve doprinosi uverljivosti njihovih iskaza. Obzirom da je predmetna odbrana okrivljenog AA28, data u drugom iskazu u prethodnom postupku, potkrepljena dokazima, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je istu prihvatio, za razliku od odbrane iz pretkrivičnog postupka, prvog iskaza u prethodnom postupku i na glavnom pretresu.

Okrivljena AA27 je, u drugom iskazu u pretkrivičnom postupku (u prvom je samo opisala regularan način rada), u prethodnom postupku, kao i na glavnom pretresu, priznala da je učestvovala u izvršenju krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, pri čemu je navela da se u predmetnu nelegalnu aktivnost uključila kao inkasant na naplatnoj stanici „Trupale“ (29 Niš), da je u početku ''glavni'' bio AA19, a kasnije je to postao AA2, da su joj smenovođe bili AAP i AA19, da je vršila neregularnu naplatu kartica devete kategorije na način kako joj je objasnio AAP, te da je za to dobijala novac. Sa nelegalnim aktivnostima je u direktnu vezu dovela i smenovođe AA2 i AA32 i druge. Ovo priznanje je, po oceni ovog suda, jasno, uverljivo i logično, provereno i potkrepljen drugim dokazima, tako da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je isto prihvatio. Naime, predmetna odbrana je u bitnim detaljima saglasna sa odbranama drugih okrivljenih koji su radili na naplatnoj stanici u Nišu i priznali da su učestvovali u nelegalnoj naplati putarine: AA2, AA20, AA6, AA5, AA9, AA10, AA24, AA25 i dr., pošto na isti način opisuje kako je funkcionisala predmetna nelegalna naplata putarine, pri čemu iznosi i detalje koji mogu biti poznati samo izvršiocima. Njeno priznanje je potvrđeno i materijalnim dokazima - audio zapisima i transkriptima preslušanih telefonskih komunikacija (posebno onih koji se odnose na tajno slušanje okrivljenog AA32). Priznanje ove okrivljene je, u bitnim detaljima, saglasno sa iskazom AAP iz prethodnog postupka (koji je, kao smenovođa, imao neposredni uvid u njen rad), posebno u delu u kome su objasnili način neregularnog rada, međusoban odnos imeđu njega i inkasanata u istoj smeni i dr..

Prvostepeni sud je takođe posebno analizirao navod iz odbrane ove okrivljene da su svi inkasanti koji su radili na naplati putarine na naplatnoj stanici u Nišu, bili upoznati sa nezakonitim načinom rada (drugi iskaz u pretkrivičnom postupku), a da su svi inakasanti koji su radili kod smenovođa AAP, AA19, kao i kod AA32, radili na nelegalnoj naplati putarine (u prethodnom postupku), uz objašnjenje da na drugi način nezakonita naplata ne bi mogla da funkcioniše (navodeći ih pred istražnim sudijom poimenično i po smenama, s'tim što je na glavnom pretresu precizirala da za to nema neposrednih saznanja), kao i to da je na glavnom pretresu odstupila od ove tvrdnje, sa objašnjenjem da je „samo nabrajala inkasante po smenama“, da nema bilo kakvih saznanja da li su radili neregularno, da ona ''fizički'' nije mogla da vidi šta se radi u drugoj kabini, a kamoli u drugoj smeni, te da je bila zbunjena. Po nalaženju ovog suda, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je prihvatio njeno objašnjenje dato na glavnom pretresu, posebno što se iz odgovarajućih zapisnika vidi da je zaista samo po smenama nabrajala inkasante kojih se setila u datom trenutku (i to samo pojedine inkasante iz smene AA2), te da ni za jednog od njih nije izričito izjavila da ima bilo kakvih neposrednih saznanja u vezi nelegalnog rada (dok je za inakasante koji su radili kod smenovođa AAP, AA19 i AA32 bila izričita da su radili na nelegalnoj naplati putarine. Navedeno se odnosi i na navode da joj je novac za neregularni rad, dok je radila u smeni AA19, ponekad davao neko drugi - jednom AA23, a jednom AA55 (koji je to decidno negirao), da bi na glavnom pretresu izjavila da je pogrešila, uz objašnjenje da ne zna zašto je tada spomenula AA55 i AA23, izričito tvrdeći da od njih dvojice nikada nije dobila bilo kakav novac i potvrđujući da je sa AA55 imala ozbiljan konflikt, posle kog dugo nisu razgovarali, osim službeno. Uz to, prvostepeni sud je posebno analaizirao i navode iz odbrane okrivljene vezano za to koliki vremenski period je učestvovala u nelegalnim aktvinostima, pa je pravilno prihvatio da u istima nije učestvovala u celom inkriminisanom periodu, jer iz odgovarajućeg izveštaja JP ''Putevi Srbije'' o njenoj prisutnosti na poslu na naplatnoj stanici 29 u Nišu, proizilazi da je u prvoj januara 2006.godine radila samo 2. i 3. januara, a da je u drugoj polovini januara 2006.godine, bila na godišnjem odmoru.

Okrivljeni AA37 je, u pretkrivičnom i prethodnom postupku, priznao izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, navodeći da je kao inkasant na naplatnoj stanici ''29 Niš'' učestvovao u nelegalnoj naplati putarine i vršio neregularnu naplatu kartica devete kategorije, da je za to dobijao novac (u početku od smenovođe AA32, potom od kolege AAP1, a jednom i od AA22), pri čemu je detaljno objasnio ulogu smenovođa AA2, AA32 i AA19, a u vezu sa neregularnim radom je doveo i kolegu AA34. U svojoj odbrani iz pretkrivičnog i prethodnog postupka (na glavnom pretresu je porekao izvršenje dela), okrivljeni AA37 je detaljno, jasno, logično, uverljivo priznao da je vršio nelegalnu naplatu putarine za vozila devete kategorije, a to je provereno i potvrđeno navodima iz odbrana drugih okrivljenih koji su radili na naplatnoj stanici u Nišu i priznali da su učestvovali u nelegalnoj naplati putarine: AA2, AA20, AA6, AA10, AA25, AA26, AA24, AA8, AA9 i dr., i iskazom ranije optuženog sada pok. AAP, ranije okrivljenog sada pok. AAP1 i drugih okrivljenih sa ove naplatne stanice (pošto saglasno i u bitnim detaljima na isti način kao i oni opisuje kako je funkcionisala nelegalna naplata putarine, tehniku nelegalnog rada - način izdavanja i naplate duplih kartica, odvajanje kartica i novca ''na stranu'', predaju novca i dr., a iznosi i detalje koji mogu biti poznati samo izvršiocima), te materijalnim dokazima. Predmetno priznanje ovog okrivljenog je saglasno sa odbranom AA2 (iako, kada je u prethodnom postupku nabrajao inkasante koji su radili nelegalno, isti nije poimenično naveo okrivljenog AA37 koji je bio u njegovoj smeni jedno vreme, ali je naveo da je njegova smena radila nelegalno u celom periodu iz optužnice i da samo novoprimljeni radnici nisu radili na taj način, što okrivljeni AA37 svakako nije bio), kao i sa iskazom ranije okrivljenog AAP1 (posebno u vezi načina na koji se nelegalno radilo, te uloga smenovođe AA19 i inkasanta AA22). Obzirom da je predmetna odbrana okrivljenog AA37, data u pretkrivičnom i u prethodnom postupku, uverljiva, hronološki i logički sređena i potkrepljena dokazima, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je istu prihvatio (za razliku od odbrane na glavnom pretresu, kada okrivljeni nije pružio prihvatljive razloge odstupanja u odnosu na ovo potpuno i detaljno priznanje).

Okrivljeni AA38 je, u pretkrivičnom postupku, priznao izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, navodeći da je kao inkasant na beogradskoj naplatnoj stanici učestvovao u nelegalnoj naplati putarine, tako što je, u jednom kraćem periodu, vršio neregularno izdavanje kartica devete kategorije, da je to činio po naređenju tadašnjeg smenovođe AA16, da je za tu aktivnost u više navrata dobio novac, pri čemu je u direktnu vezu sa nelegalnim radom doveo kolege AA45 i AA15. U svojoj odbrani iz pretkrivičnog postupka (u prethodnom postupku, nije saslušan zbog zdravstvenih razloga, ali je i pored toga protiv njega sprovedena istraga, a na glavnom pretresu je porekao izvršenje dela), okrivljeni AA38 je detaljno, jasno, logično, uverljivo priznao svoje učešće u nelegalnoj naplati putarine za vozila devete kategorije. To je provereno i potvrđeno navodima iz odbrana drugih okrivljenih koji su priznali delo, jer saglasno i u bitnim detaljima opisuju štampanje i izdavanje kartica, prisvajanje novca od neregularnog rada itd., odnosno o detalje koji mogu biti poznati samo pravim učiniocima dela, a naročito okrivljenih AA3 (koji je na beogradskoj naplatnoj stanici takođe radio na izdavanju kartica), AA20 i AA7 (u pogledu tehnike nelegalnog rada), te materijalnim dokazima - audio zapisima i tanskriptima tajno prisluškivanih telefonskih razgovora koji su se odnosili na nelegalni rad i odgovarajućim izveštajem JP „Putevi Srbije“ o rasporedu inkasanata na naplatnoj stanici „01 Beograd“ (da je zaista bio prisutan na poslu u vreme pomenutih telefonskih razgovora i da su u tim telefonskim razgovorima, pored njega, učestvovali okrivljeni AA38, AA45  i AA16, za koje je utvrđeno da su učestvovali u predmetnoj nelegalnoj naplati putarine). Uz to, prvostepeni sud je posebno analizirao i navode iz odbrane ovog okrivljenog vezano za to koliki vremenski period je učestvovao u nelegalnim aktvinostima, pa je pravilno prihvatio da nije učestvovao u celom inkriminisanom periodu, jer iz odgovarajućeg izveštaja JP ''Putevi Srbije'' od 11.10.2007.godine o njegovoj prisutnosti na poslu, proizilazi da je raspoređen na poslovima inkasanta na navednoj naplatnoj stanici od 06.10.2005.godine, te da je od 09.01.06.godine do 20.01.06.godine bio na godišnjem odmoru, a od 21.03.06.godine do 31.03.06.godine na bolovanju.

Sa druge strane, prvostepeni sud je pravilno postupio kada nije prihvatio odbrane okrivljenih: AA19, AA1, AA16, AA38, AA4, AA14, AA15, AA17, AA44, AA45, AA18, AA46, AA22, AA33, AA34, AA35 i AA36, koji su negirali da su učestvovali u nelegalnoj naplati putarine, pri čemu je za to dao detaljne i valjane razloge (koji su bliže navedeni u obrazloženju prvostepene odluke u delu koji se odnosi na pojedinačne analize odbrana, kao i u delu koji se tiče analize audio zapisa i transkripata telefonskih razgovora i listinga telefonskih komunikacija, a koje u svemu prihvata i ovaj sud). Nakon iscrpne analize odbrana ovih okrivljenih, prvostepeni sud je pravilno zaključio da iste ne odgovaraju istini, jer su ne samo međusobno u suprotnosti, već su u potpunosti opovrgnute izvedenim dokazima, a posebno priznanjima okrivljenih, posebno što su se ovi okrivljeni o bitnim činjenicama i okolnostima, tokom predmetnog krivičnog postupka različito izjašnjavali, menjajući svoje navode. Stoga ih je prvostepeni sud pravilno ocenio kao neuverljive, nelogične i subjektivne, našavši da su iste date sa ciljem da se izbegne, ili umanji krivica za preduzete protivpravne radnje.

Okrivljeni AA19 je, na glavnom pretresu i u prethodnom postupku, porekao izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja. Pritom je prvo izjavio da je, u periodu koji se navodi u optužnici, bio poslovođa na naplatnoj stanici ''Nais'', da je za nelegalni rad prvi put čuo 2005.godine od AA20 (kada mu je isti ispričao da postoji ''sistem'' da se pomoću duplih kartica uzima novac), da je pri kraju 2005.godine ''sumnjao da se nešto muva, zbog toga što AAP1 nije hteo da ide na naplatu, već isključivo na izdavanje'', dodajući da je ''možda'' kasnije i sam ''legao na rudu...'' (zapisnik pred istražnim sudijom od 12.10.2006.godine, strana 5). Na glavnom pretresu je menjao svoju odbranu, navodeći da o nelegalnom radu nema nikakva saznanja, da je o tome prvi put čuo tokom sudskog postupka, da nije tačno da je učestvovao u tome, da njegove ''nelegalne'' delatnosti mogu da budu samo u okviru tzv.''tehničkog viška'', ili problema sa ''veštačkim neuparenjem'', da su upravo u vezi toga imali sastanke sa AA1, da na tim sastancima nikada nisu pričali o nelegalnom radu, da su se poslovođe iz Niša i Beograda možda negde sreli, ali da on ne zna za sastanak u ''Batočini'', da nisu tačni navodi AA2, jer isti ''nije mogao da zna šta on radi u smeni'', pri čemu je svoju odbranu u istražnom postupku, objasnio ''revoltom prema AA20'', zato što je isti ''svašta pričao za njega u istrazi'', a istog je ''samo povezao'' do naplatne stanice u Beogradu, dodajući, u vezi navoda da je ''možda kasnije... legao na rudu iz određenih razloga'', da se radi o štamparskoj grešci, jer bi trebalo da stoji ''možda bi i ja legao na rudu'', kao i to da ga, od 2006.godine ''ništa ne vezuje za naplatnu stanicu'', jer je radio samo 10-tak dana u januaru, računajući Božić i Srpsku novu godinu, da je zatim otišao na godišnji odmor, a nakon toga je radio samo još 4 - 5 dana, jer je kolabirao zbog spazma krvog suda, pa je imao hiruršku intervenciju, koronografiju i ubacivanje stenta.

Prvostepeni sud pravilno nije prihvatio odbranu okrivljenog AA19. Naime, ista je u suprotnosti sa drugim dokazima koje je prihvatio, a pored toga on je istu menjao tokom postupka, pri čemu za to nije dao logično objašnjenje, pa je prvostepeni sud istu pravilno ocenio kao neuverljivu, nelogičnu i konradiktornu.

Tako, predmetna odbrana je u direktnoj suprotnosti sa odbranom okrivljenog AA2, koji je okrivljenog AA19 označio kao jednog od četvorice smenovođa sa niške naplatne stanice koji je bio uključen u nelegalnu naplatu putarine, pri čemu je, pored ostalog, naveo da je upravo od njega dobio informacije u vezi sastanka sa AA1 radi dogovora o neregularnom radu, da su zajedno prisustvovali sastanku smenovođa iz Beograda i Niša u Batočini, da je AA19, kao i svaki smenovođa koji je bio uključen u neregularni rad, svom ''paru'' u početku diktirao serijske brojeve duplih kartica devete kategorije, nameštao kablove na početku smene, sakupljao novac od neregularne naplate i zajedno sa drugim smenovođama izračunavao koliko je koja smena ''naplatila'', da je u ranije pomenutim ceduljicama, pod slovom ''P'' označen okrivljeni AA19, jer je njegov nadimak ''aa19'', da su se ''cifre'' pored istog odnosile na nelegalni novac, a ne na ''tehnički višak'', da je i AA19, predavao novac od neregularne naplate AA57, te da je tek od 2006.godine umesto njega to počeo da radi AA32. Prilikom suočenja, okrivljeni AA19 je, ostajući u svemu pri svojoj odbrani, istakao ''da je AA2 imao psihičke probleme'', kao i ''da treba da pazi i da se koriguje na vreme i da nije korektan'', dok je okrivljeni AA2 ostao decidirano pri svojim izjavama.

Odbrana okrivljenog AA19 je i u direktnoj suprotnosti sa odbranom okrivljenog AA20, koji je, pored ostalog, poimenice naveo smenovođe sa niške naplatne stanice koje je obučio za nelegalan rad, a među njima je naveo i okrivljenog AA19, opisujući svoj ''drugi odlazak za Beograd'' je decidno naveo da mu je okrivljeni AA19 rekao da treba da idu, da su išli AA19 automobilom (''Pežo-307'' crne boje), da mu je isti u putu rekao da je ''u kesi ispred sedišta'' novac (u apoenima od 1.000,00 dinara, spakovan u ''karikama'' od po 100 komada) koji nosi ''nekom u Beogradu'' i da iz te kese (''beogradskog dela'') može da izvadi određenu sumu zbog angažovanja na naplatnoj stanici Bubanj potok, da je u toj kesi bilo toliko novca da nije moglo biti primećeno kada je izvadio iznos od 120.000,00 ili 140.000,00 dinara, da mu je AA19, kada su stigli u Bubanj potok, rekao da će ''u međuvremenu da završi svoj deo posla i da se zajedno vraćaju'', te da pomenutog novca više nije bio u vozilu kada su se vraćali nazad za Niš. Prvostepeni sud je pravilno prihvatio navode iz odbrane okrivljenog AA20 koji se odnose na okrivljenog AA19 i njegovo učešće u nelegalnom radu, jer je to na logičan, hronološki sređen i uverljiv način opisao, pri čemu su njegovi navodi u bitnom saglasni i sa navodima iz odbrana ostalih okrivljenih koji su AA19 doveli u vezu sa nelegalnim radom.

Odbrana okrivljenog AA19 je u suprotnosti i sa odbranama okrivljenih AA26 (iz pretkrivičnog i prethodnog postupka), AA25 (iz prethodnog postupka i na glavnom pretresu) i AA27 (drugi iskaz iz pretkrivičnog postupka, prethodnog postupka i sa glavnog pretresa), koje su ga dovele u direktnu vezu sa nelegalnim radom, navodeći, pored ostalog, da su bile u njegovoj smeni dok se vršila nelegalna naplata, da je ulazio u kabine inkasanata da bi postavljao i skidao kablove, ukucavao šifre, ili uzimao novac i kartice vezane za neregularnu naplatu, da je taj novac predavao nakon toga i sl., a prilikom suočenja su ostale pri svojim tvrdnjama. Njegova odbrana je u suprotnosti i sa odbranama okrivljenog AA23 (iz pretkrivičnog i prethodnog postupka), okrivljenog AA11 (iz pretkrivičnog i prethodnog postupka), okrivljenog AA31 (iz pretkrivičnog i prethodnog postupka), okrivljenog AA37 (iz prethodnog postupka) i okrivljenog AA34 (iz prethodnog postupka).

Pored navedenog, odbrana okrivljenog AA19 je u suprotnosti i sa iskazom ranije optuženih, sada pokojnih AAP1 i AAP, koji su ga takođe direktno teretili, opisali nelegalni rad i njegovo učešće u istom. Prvostepeni sud, pravilno nije prihvatio tvrdnje kojima je AA19 pokušao da dezavuiše ove iskaze zbog ''psihičkih problema'' imenovanih i navodnih pritisaka, jer su isti saglasni sa prethodno pomenutim odbranama i drugim dokazima, koji takođe terete AA19 (posebno zato što je okrivljena AA8 u svom iskazu navela da je postojao pritisak, ali nad onima koji su rekli istinu, a ne zbog ''lažnog priznanja'' i veoma uverljivo ga je opisala).

Odbrana okrivljenog AA19 je u suprotnosti i sa audio zapisima i transkriptima njegovih telefonskih komunikacija, kao i sa listinzima odlazno-dolaznog telefonskog saobraćaja i izveštaja preduzeća za mobilnu i drugu telefoniju. Pritom je prvostepeni sud pravilno postupio kada nije prihvatio njegova objašnjenja u vezi istih - da je AA2 ''čini mu se'' samo jednom izdiktirao ''neke brojeve'', da mu je iste dao pokojni AAP1 (dvocifreni brojevi, ispisani na jednom parčetu papira) i rekao da su to ''neki brojevi za kladionicu''; da se sa AA1 čuo uglavnom u vezi problema na naplatnoj rampi i loših međuljudskih odnosa, koje je isti trebao da reši; da se sa ostalim licima takođe čuo telefonom, ali da ti razgovori nemaju bilo kakve veze sa predmetom optuženja itd.. Pritom, da su se razgovori okrivljenog AA19 sa okrivljenima AA2 i AA13 od 25.10.2005.godine (u kojima se spominju ''spisak'', ''papiri'' i sl.) odnosili na ceduljice na kojima je izračunavana zarada od nelegalnog rada, potkrepljeno je priznanjem okrivljenog AA2 i materijalnim dokazima - audio zapisom, privremeno oduzetim ceduljicama u spisima itd. (npr. u delu gde AA19 kaže: ''Pa dobro, da mi daš...papir, da vidim šta je, ko je, kako, šta je bilo...'', a AA13, koji je očigledno bio uključen u sve to i odmah mu je bilo poznato šta ga AA19 pita i odgovara: ''Pa Žika, ima...Kod njega je, ti nemaš samnom ništa...'', pa je nakon toga AA19 zvao AA2).

Obzirom na sve navedeno, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je nelogično da okrivljeni AA19 nije znao ništa o nelegalnom radu na niškoj naplatnoj stanici i da ništa nije primetio u vezi sa tim, iako se taj rad, koji je trajao u kontinuitetu skoro dve godine, njemu, kao poslovođi, odvijao ''pred očima'' i u najbližem okruženju, pri čemu su se u kabine, u koje su i poslovođe ulazile, u toku rada unosili i nameštali kablovi, aktivirao nelegalni softver, saopštavali brojevi kartica po kojima je nelegalno naplaćena putarina za vozila 9. kategorije, delio novac i drugo., kao ni to da činjenica da ga svi gore navedeni dovode u vezu sa nelegalnom naplatom putarine ne predstavlja istinu, jer se ne vidi drugi motiv zbog čega bi svi oni to činili, osim istine, tim pre jer je sa njima bio u korektnim odnosima.

Na kraju, prvostepeni sud je cenio i njegovu odbranu u delu da ga ''2006.godine, ništa ne vezuje za tu rampu, jer se borio za goli život'', pa je iz izveštaja JP ''Putevi Srbije'' utvrdio da je, u periodu od 01.07.2005.godine do 14.06.2006.godine, koristio godišnji odmor za 2005.godinu i to prvi deo - 12 radnih dana od 02.09 do 19.09.2005.godine i drugi deo - 13 radnih dana od 01.02. do 20.02.2006.godine, dok je na bolovanju do 30 dana bio od 28.03. do 26.04.2006.godine, a preko 30 dana od 27.04. do 30.04.2006.godine i od 01.05. do 23.05.2006.godine Međutim, iz transkripata audio zapisa telefonskih komunikacija koje se odnose na njega, proizilazi da je okrivljeni AA19 u nelegalnom radu, bio aktivan sve do pred kraj marta 2006.godine.

  Okrivljeni AA1 je, na glavnom pretresu, porekao izvršenje krivičnih dela, koja mu se optužnicom stavljaju na teret (u pretkrivičnom i prethodnom postupku se, u prisustvu branilaca, branio ''ćutanjem''). Pritom je objasnio da je, u vreme koje se navodi u optužnici, bio kontrolor-analitičar, da mu je u opisu radnog mesta bilo da vrši poslove analize rada kontrole, da je tokom 2004.godine organizovao nekoliko sastanaka sa smenovođama u Nišu zbog ''problema sa neuparenim karticama'', koje je ''bio dužan'' da reši u okviru svojih službenih ovlašćenja, da dopušta mogućnost da im je na prvom sastanku u Čairu rekao ''da treba da se radi'', ali da je time mislio da treba da opravdaju to što su postavljeni za smenovođe i da ozbiljno rade svoj posao.

Međutim, njegovi navodi su u suprotnosti sa dokazima koji su izvedeni tokom predmetnog krivičnog postupka: odbranom okrivljenog AA2 - koji je direktno teretio AA1, pri čemu je objasnio da su se svi sastanci odnosili na nelegalan rad (posebno opisavši detalje u vezi prvog sastanka na ''Čairu'' - ko je bio prisutan, šta su dogovarali, šta je AA1 rekao, zatim sastanka kod Batočine, kurira AA57 i dr.), da je okrivljeni AA1 bio taj koji im je predložio da se tako radi, da su upravo njih dvojica razgovarali i o angažovanju okrivljenog AA20, njegovoj naknadi itd., iskazom AAP iz prethodnog postupka - koji je izjavio da je AA1 organizovao sastanak sa smenovođama u restoranu ''Stadion'' u Nišu, da su na sastanku su bili AA1, AA19, AA2, AA32 i on, da je AA1 rekao da treba ''nešto da se radi'' (što je to značilo da se uzima novac od putarine), da će to biti ''potpuno bezbedno'' i ''pokriveno'' (što se odnosilo na kontrolu), ali da detalji tada nisu iznošeni, već im je iste kasnije saopštavao AA19 (koji je ostao u restoranu sa AA1), te da mu je mesec dana kasnije rekao da mora da sakuplja novac od inkasanata koji potiče od nelegalne naplate putarine, da od toga 40 % predaje njemu i da će se taj deo prosleđivati dalje, a da preostalih 60 % podele inkasanti i on. Kada se to dovede u vezu sa odbranom okrivljenog AA2 - da mu je taj način raspodele saopštio upravo AA1, spominjući pri tome iste procente, da je to dalje preneo AA19, a on dalje AAP itd., nesumnjivo proizilazi da je okrivljeni AA1 učestvovao u nelegalnom radu, tim pre jer su navodi AA2 i AAP (iz predhodnog postupka), saglasni u bitnom i po pitanju drugih detalja. Prvostepeni sud je analizirao i navode iz iskaza svedoka SS14 i SS1 (da im ništa nije poznato u vezi predmetnog nelegalnog rada, ali da imaju određena saznanja u vezi ''neuparenja'' i da je tim povodom AA1 putovao u Niš), pa je pravilno ocenio da su bez uticaja na drugačije sagledavanje činjeničnog stanja, jer čak i da je bilo problema te vrste, to ne samo što nije predmet ovog postupka, već ne isključuje ni postojanje nelegalnog rada, o kome ovi svedoci nisu nužno morali imati bilo kakvih saznanja.

Okrivljeni AA16 je, u drugom iskazu u prethodnom postupku i na glavnom pretresu, porekao izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja. Pritom je izjavio da je, do 13.07.2005.godine, bio inkasant na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'', te da je potom postao smenovođa i detaljno objasnio regularan način rada.

Prvostepeni sud je pravilno postupio kada nije prihvatio njegovu odbranu, jer iz izvedenih dokaza nesumnjivo proizilazi da je okrivljeni AA16 bio uključen u neregularni rad na beogradskoj naplatnoj stanici. Tako, njegova odbrana je najpre u direktnoj suprotnosti sa navodima iz odbrane okrivljenog AA20, koji je, pored ostalog, naveo da je okrivljenog AA16 ''video dva puta'' na naplatnoj stanici Bubanj potok (prilikom ''prvog odlaska za Beograd'', kada ga je obučio za neregularni rad i objasnio mu način nelegalne naplate kartica, gde se šta nalazi, šta će i na koji način da ugradi, u kom trenutku će da pritisne prekidač, na koji način se aktivira fajl za štampanje priznanica itd., te da je on to trebao da prenese drugima na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'', pre svega inkasantima smene u kojoj je radio i kada je ''drugi put išao za Beograd'', u kabini gde je vršio modifikaciju cena) i da ga je prepoznao kod istražnog sudije na osnovu dvadesetak fotografija. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada nije prihvatio tvrdnje iz odbrane okrivljenog AA16 da je on lice koje je okrivljeni AA20 sreo i opisao, pri čemu je pravilno našao da je sasvim logično da je okrivljeni AA20 bio u prilici da dobro upamti njegov lik i kasnije ga detaljno opiše (čovek starosti oko 40-45 godina, tamne kose, sa po nekom sedom i bradom, jer se nije brijao tri nedelje, pri čemu ne kaže da ga je prepoznao po kosi, već istu spominje samo kao detalj), kao i to da se njegove tvrdnje da ''nije siguran da li bi mogao da prepozna tog čoveka u kabini'' i da ''ne može da se seti imena tog čoveka'', odnosile na drugu osobu koja se nalazila u kabini, a ne na AA16 (što je okrivljeni AA20, na glavnom pretresu, izričito i naveo). Pritom je, na glavnom pretresu, razrešio i dileme oko opisa, tako što je (preko dokument kamere) izvršio uvid u: izvod za ličnu kartu na ime AA16 (izdata 27.08.1999.godine) i fotografiju u boji na istom (na osnovu toga je utvrdio da se radi o licu koje je u vreme fotografisanja imalo tamnu kosu sa stranei manju bradu); fotokopiju izvoda za pasoš br. 002877678, na ime AA16 (izdat od strane MUP R.Srbije 09.08.2001.godine) i u fotografiju na tom istom (na osnovu toga je utvrdio da se radi o istom licu, izbrijane glave, sa kraćim brkovima i bradom); i u fotografiju u boji AA16, koja je dostavljena u prilogu izveštaja JP ''Putevi Srbije'', Sektora za upravljačko-informacione sisteme od 25.07.2008.godine - crveni registrator broj 20, spis 4394/1370 o fotografisanju radnika naplatne stanice Beograd, dana 30.08.2004.godine, radi izrade identifikacionih kartica i da je tom prilikom fotografisan i inkasant AA16 (iz čega je utvrđeno da se radi o istom licu sa kraćom tamnom kosom sa strane i kraćim tamnim brkovima i bradom). Različit izgled okrivljenog AA16 na navedenim fotografijama je, i po oceni ovog suda,, potpuno irelevantan. Radi se o jednoj promenljivoj činjenici - isti je povremeno imao tamnu kosu sa strane, a povremeno je bio obrijane glave u tom delu, pa je prema tome, to bez uticaja na drugačije utvrđenje činjeničnog stanja. U prilog tome govori i činjenica koju je konstatovao prvostepeni sud - da je okrivljeni AA16 prilikom prvog saslušanja na glavnom pretresu sa strane i na potiljku imao tamnu kosu srednje dužine (približno izgledao kao na prvoj fotografiji), a da je u nastavku pretresa, nakon izlaska iz pritvora promenio izgled, jer se pojavio izbrijane glave (izgledajući približno kao na drugoj fotografiji).

Dalje, odbrana okrivljenog AA16 je suprotna i sa navodima iz odbrane okrivljenog AA38 (iz pretkrivičnog postupka), koji je, pored ostalog, naveo da ga je upravo AA16, kao njegov tadašnji smenovođa, uveo u nelegalan rad, da mu je objasnio na koji način će vršiti štampanje duplih kartica 9. kategorije, da karticu sa donjeg distributera uzima i odlaže u fioku ispred sebe, da mu je naređivao kada će raditi na taj način itd.. Na kraju, njegova odbrana je i u suprotnosti sa transkriptima audio zapisa prisluškivanih telefonskih komunikacija (za koje je okrivljeni AA16, potvrdio da prepoznaje svoj glas u svim razgovorima gde se navodi kao sagovornik). Nelogično je da okrivljeni AA16, kao poslovođa u delu inkriminisanog perioda, ništa nije znao o nelegalnom radu, koji je, sa kraćim prekidima, trajao nepune dve godine, posebno što se radilo skoro svaki dan, što su kabine na izdavanju udaljene 15-tak metara od prostorije poslovođa, a u kabininama su se unosili kablovi, aktivirao se nelegalni fajl, saopštavali su se u početku brojevi kartica nelegalno naplaćene putarine za vozila 9. kategorije, delio novac itd..

Okrivljeni AA38 je, u pretkrivičnom drugom i u prethodnom postupku, kao i na glavnom pretresu, porekao izvršenje krivičnih dela koja mu se optužnicom stavljaju na teret. Pritom je, kada je u pitanju krivično delo zloupotreba službenog položaja, pored ostalog izjavio da je, u periodu od 24.04.2004.godine do 13.07.2005.godine, bio inkasant na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'' u smeni poslovođe BB, da je potom i sam postao smenovođa, da su od okrivljenih lica u njegovoj smeni bili: AA3, AA12, AA50 i AA53, da je, kada su u pitanju AA12 izlasci ''po užinu'', zatekao takvo stanje u smeni, da mu nije bilo ništa čudno što se samo u njihovoj smeni na ovaj način izlazilo po hrani i što je isto lice tako izlazilo na više od sat vremena, da je obroke nabavljao negde u Vojislava Ilića (neki roštilj), a novac je uzimao iz tzv.''crnog fonda'' (gde su ostavljali višak i sl.), te da je bilo i inkasanata mlađih po stažu koji su išli po užinu.

Prvostepeni sud je pravilno postupio kada nije prihvatio odbranu ovog okrivljenog. Naime, ista je, najpre, u suprotnosti sa odbranom okrivljenog AA3 u prethodnom postupku, koji je okrivljenog AA38 doveo u direktnu vezu sa nelegalnim radom, pri čemu je, pored ostalog, naveo da mu je isti, kao smenovođa, doneo kabl sa prekidačem, povezao donji i gornji distributer, objasnio način izdavanja duplih kartica, odlučivao kada će se štampati duple kartice, dva puta mesečno mu davao novac (10-20 hiljada dinara) kao ''stimulativnu'' nagradu za neregularni rad, pri čemu su navodi iz odbrane okrivljenog AA3, potkrepljeni drugim dokazima. Prilikom suočenja, AA38 je rekao da je ''sve neistina što je AA3 govorio o njemu'', ali da mu ''sa ljudske strane oprašta'', dok je AA3 ostao pri svom iskazu, navodeći da je ''izrekao bolnu istinu, ali istinu''. Dalje, predmetna odbrana je u suprotnosti i sa odbranom okrivljenog AA12, koji je, pored ostalog, naveo da mu AA38, kao smenovođa, nikada nije zabranio da izađe. To je i logično, obzirom da je nelegalni rad bio osmišljen do detalja i sinhronizovan, da je na naplatnim stanicama više ljudi bilo uključeno u to, a radi realizacije su iznajmljeni stanovi u Nišu i Beogradu, iz kojih su se javljali brojevi kartica i slale i primale druge informacije, pri čemu nije smelo da bude zastoja. Kod takve organizacije, rad nije mogao biti prepušten slučaju, ili volji jednog čoveka, makar to bio i poslovođa, jer da AA38 samo jednom nije pustio AA12, u danu koji je, od strane AAP3, bio određen za razmenu informacija, bilo bi onemogućeno nelegalno delovanje ne samo ''beogradske'', već i ''niške strane''. Pored toga, prvostepeni sud takođe pravilno nije prihvatio navod iz odbrane okrivljenog AA38 ''da AA12 kod njega nikada nije izlazio između 14 i 15 časova, već samo u toku rada druge smene - od 17 ili 17,30 do 18 časova'', jer je to u suprotnosti sa navodima iz odbrana okrivljenih AA12 i AA2, kao i sa listinzima ''Telekoma'' i ''Telenora'', iz kojih su utvrđeni vremenski intervali u kojima su AA12 i AA2 međusobno komunicirali. Navodi iz odbrane okrivljenog AA12, potvrđeni su i navodima iz odbrane okrivljenog AA53, koji je, objasnio da su u prvoj smeni doručak donosili od kuće, ili kupovali u pekarama, a da su posle podne često kupovali pljeskavice, pice i sl., te da je po to iz njihove smene obično išao AA12, da je odlazio između 17,00 i 18,00 časova i zadržavao se obično oko sat, sat i po. Takođe, koliko mu je poznato, AA12 je pljeskavice donosio iz prodavnice ''Gril Uno'', koja se nalazi u ul.Vojislava Ilića. U vezi činjenice da li je poznavao AAP3, okrivljeni AA38 je više puta menjao svoju odbranu, pa je u istrazi rekao da ''ne može da se seti da li ga poznaje'', na glavnom pretresu ''da ga poznaje, ali da nisu imali nikakvih dodirnih tačaka'', a kada mu je predočeno ono što je izjavio u istrazi, prvo je objasnio da ''u Srbiji ima 50.000 ljudi sa tim imenom i prezimenom'', da bi se potom setio ''da ga je video u pritvoru'', pa je prvostepeni sud predmetno objašnjenje pravilno ocenio kao neuverljivo. Nadalje, tvrdnje okrivljenog AA38 da ''ne poznaje'' AA19, da ''dopušta mogućnost da su se videli na jednom koktelu'', ali da ''sa njim nikada nije razgovarao u vezi posla'', su u direktnoj suprotnosti audio zapisima i tranksriptima telefonskih razgovora, kao i sa listingom ''Telenora'' od 13.02.2008.godine, iz kojih je prvostepeni sud pravilno utvrdio postojanje međusobne telefonske komunikacije između brojeva telefona koje su u periodu od 03.07. do 26.08.2004.godine, koristili okrivljeni AA19 i AA38, pri čemu je to pravilno posmatrao u kontekstu ''prvog perioda'' nelegalnog rada u kome su, radi međusobne razmene informacija formirani ''parovi'' sa beogradske i niške strane (što je u svojoj odbrani opisao okrivljeni AA2).

Obzirom na navedeno, pravilan zaključak prvostepenog suda da je okrivljenom AA38 morao biti poznat pravi ralog zbog kog okrivljeni AA12 izlazi sa posla, kao i da je nelogično da, kao poslovođa, nije znao ništa o nelegalnom radu, iako je isti, sa kraćim prekidima, trajao u kontinuitetu, naročito u poslednjih 6 meseci, da se skoro svaki dan radilo intenzivno, da se prostorije poslovođa na beogradskoj naplatnoj stanici nalaze samo 15 metara od prve kabine, da se kabine od 1 - 8 vide iz kancelarije poslovođe, a kabine od 9 - 15 se takođe vide preko retrovizora, pa je mogao da se vidi protok vozila, kada su se kablovi nameštali u kabine i sl., da su poslovođe u toku rada imale pravo da ulaze u kabine itd..

Prvostepeni sud je analizirao i navode okrivljenog AA38 da je, kao inkasant, u periodu od 25.12.2004.godine do 12.01.2005.godine, u tri navrata menjao poslovođu, a da je poslovođa na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'' postao tek od 13.07.2005.godine (što je potkrepljeno izveštajem JP ''Putevi Srbije''), ocenivši da je to bez uticaja na drugačije sagledavanje činjeničnog stanja, obzirom da je, prema drugim izvedenim dokazima, utvrđeno da je preduzeo radnje za koje je oglašen krivim.

Okrivljeni AA4 je, u svojoj odbrani u pretkrivičnom i prethodnom postupku i na glavnom pretresu, porekao izvršenje krivičnih dela koja mu se optužnicom stavljaju na teret, pri čemu je naveo da je od 2004. godine radio kao inkasant na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'' u smeni poslovođe BB, da mu je šifra bila ''sijalica'', a ID kod 1422, da se dešavalo da njegov ID kod i šifra istovremeno budu registrovani na naplati i izdavanju u dve kabine, ali da mu nije poznato ko je 12., 13. i 14.05.2006.godine pod njegovim kodom eventualno mogao da izda duple kartice, te da je ''prema njegovom sećanju'' po prvi put konstantno (u jednom dužem nizu od nekih desetak dana) radio u kabini B-2 od 12.05.2006.godine. Prvostepeni sud nije prihvatio odbranu okrivljenog AA4, pri čemu je pravilno ocenio da je ista nelogična i kao takva neprihvatljiva. Naime, ista je u suprotnosti sa odbranom okrivljenog AA3 (iz prethodnog postupka, koju je prvostepeni sud pravilno prihvatio logičnu, uverljivu i potkrepljenu dokazima, a u kojoj je detaljno opisao neregularni rad i pri tom okrivljenog AA4 poimenično povezao sa datim radom, navodeći ga kao jednog od inkasanata za koje ''zna da su to radili''), kao i sa ''Rasporedom izdavanja n.s. - Bubanj potok'' (iz kog proizilazi da je okrivljeni AA4, sa ID kodom 1422, u dane 12, 13 i 14.05.2006.godine, radio u kabini broj 2 na traci izdavanja i iz nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko-finansijske struke VV8 i VV9 (iz kog proizilazi da je u ta tri datuma, na traci izdavanja u kabini broj 2, pod šifrom okrivljenog AA4 i kodom 1422, izdata 291 kartica, u nominalnoj vrednosti od 1.906.050 dinara).

Okrivljeni AA14 je, u svojoj odbrani u prethodnom postupku i na glavnom pretresu, porekao izvršenje krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret (u pretkrivičnom postupku nije želeo da iznosi svoju odbranu, a takođe i pri prvom saslušanju pred istražnim sudijom). Pri tome je naveo da je u inkriminisanom periodu radio kao inkasant na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'' u smeni smenovođe SS12 i da je njegova šifra bila ''2411962 - S'', a ID kod 1056, da je AA2 upoznao 1998.godine na naplatnoj stanici Bubanj Potok, da se istom nikada nije predstavio imenom, prezimenom, čak ni nadimkom, te da se telefonom ponekad čuo sa AA2, ali samo ''u vezi kursne liste i vozila bez karte i da nikada ni sa kime nije razgovarao o karticama 9. kategorije, te da u periodu iz optužnice, nije bio ''zamenik smenovođe'', jer prema Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta u JP ''Putevi Srbije'', to radno mesto ne postoji. Negirao je i da je prisustvovao sastanku u Batočini, napominjući da mu ništa nije poznato o bilo kakvom zajedničkom sastanku poslovođa iz Niša i Beograda.

Prvostepeni sud pravilno nije prihvatio odbranu okrivljenog AA14. Naime, ista je u suprotnosti sa navodima iz odbrana okrivljenih AA3, AA2 i AA20, koji su ga doveli u vezu sa nelegalnim radom. Tako, okrivljeni AA3, koji ga direktno tereti da je učestvovao u nelegalnom radu i za njega vezuje svoje prvo saznanje o tome. Isti je pritom, pored ostalog, naveo da je, kada je ''privremeno prešao'' u smenu smenovođe SS12, u kabinu broj 2 došao AA14, inače inkasant koji je zamenjivao SS12 i doneo neku kesu, da je nešto radio oko distributera, da mu je, kada bi naišlo vozilo 9. kategorije, govorio da ''stane'' i ''sačeka'', a potom ''pritisni sada'', da je tada pritiskao je dugme broj 9 ''na pultiću'', dok je AA14 je pritiskao prekidač na sredini kabla ''u distributeru'', da su vozači sa spoljašnje strane iz gornjeg distributera uzimali primerak kartice i odlazili prema Nišu, a AA14 je iz donjeg distributera izvlačio primerak kartice i smeštao je u koverat koji je stojao u stolu u kabini (koji je kasnije odnosio), te da je tako radio sa prekidima od početka, pa sve do maja 2006.godine. Odbrana okrivljenog AA3 je potkrepljena drugim dokazima, a prilikom suočenja, AA3 je ostao pri svojim navodima. Prvostepeni sud je pravilno ocenio da navodi iz odbrane okrivljenog AA14 da AA3 poznaje dosta dugo, da su jedno vreme zajedno radili na ''Tranšpedu'', da su bili u korektnim ''službenim'' odnosima, te da u oktobru mesecu 2005.godine isti nije radio sa njim u smeni, već u smeni AA38, bez uticaja na drugačiju ocenu, jer je okrivljeni AA3 svoje tvrdnje vezao za decembar 2005.godine, kada je ''ispao'' u smenu SS12, i za samog okrivljenog AA14. Dalje, okrivljeni AA2, u svojoj odbrani, pored ostalog, navodi kada se upoznao sa AA14 (na sastanku u Batočini koji se odnosio na nelegalan rad), pri čemu je spomenuo da se seća ''Laze'' - AA14, da je isti bio njegov ''par'' u razmenjivanju informacija u prvom periodu nelegalnog rada, da su komunicirali telefonima i da su se njihovi telefonski razgovori u tom prvom periodu isključivo odnosili na nelegalni rad itd. (što je potkrepljeno, između ostalog i listingom ''Telenora'' od 15.01.2008.godine, iz kojeg proizilazi da, počev od 12.07. do 28.08.2004.godine, postoji međusobna komunikacija između brojeva telefona koje su, u to vreme, koristili AA2 i AA14). U prilog ovome, kako je to prvostepeni sud pravilno našao, govori i činjenica da, za razliku od ''prvog perioda'', u periodu tokom 2005.godine (prema izveštaju ''Telekoma'' od 14.12.2007.godine) više nema telefonskog saobraćaja između ovih okrivljenih, iako je okrivljeni AA2 i dalje koristio isti broj mobilnog telefona. Upravo ova činjenica ukazuje na nelogičnosti navoda iz odbrane okrivljenog AA14 u vezi njihove komunikacije, Naime, ako se njihova komunikacija nije odnosila na predmet optuženja, zašto prestaje naprasno i to istovremeno kada je promenjen način razmene serijskih brojeva nelegalno izdatih i naplaćenih kartica (odnosno od kada se umesto diktiranja ''svako svom paru'', prelazi na diktiranje iz iznajmljenih stanova). Odbrana okrivljenog AA14 je u suprotnosti i sa audio zapisima i tranksriptima telefonskih razgovora (s'tim što je na glavnom pretresu isti izjavio da, u svim razgovorima gde se navodi, prepoznaje svoj glas.

Prvostepeni sud je takođe pravilno postupio kada nije prihvatio navode iz odbrane okrivljenog AA14 da nije bio ''zamenik smenovođe''. Tačno je da, prema Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta u JP ''Putevi Srbije'', to radno mesto ne postoji, da je on u inkriminisanom periodu bio inkasant, kao i to da je njegov poslovođa SS12 (prema izveštaju JP ''Putevi Srbije'' od 02.11.07.godine) koristio godišnji odmor od 18.10. do 02.11.2004.godine, od 18.04. do 10.05.2005.godine i od 03.10. do 21.10.2005.godine, ali je i pored toga njegovu odbranu u navedenom delu pravilno ocenio neosnovanim. Naime, navedene činjenice ne isključuju okolnost da je u datom periodu okrivljeni AA14 mogao zamenjivati svog smenovođu (koji je u to vreme, kako je izjavio, bio pred penzijom), nevezano za prisustvo, ili odsustvo istog sa posla, posebno obzirom na dokaze koji ga terete. Da je njegova uloga u toj smeni bila znatno veća od one koju je pokušao da predstavi, ukazuje činjenica da je okrivljeni AA3 istakao da je okrivljeni AA14 ''takoreći bio šef smene'', dok je okrivljeni AA17, kao i neki drugi okrivljeni, potvrdio da je u njihovoj smeni ''inkasant AA14 zamenjivao smenovođu SS12''. Na kraju, prvostepeni sud je posebno analizirao i cenio i navode okrivljenog AA20, da je prilikom ''prvog'' odlaska u Beograd prisutnim inkasantima objašnjavao način na koji se koriste kablovi za podizanje rampe, pri čemu je spomenuo tri osobe - AA16 (za koga je objasnio da je stajao ispred njega), lice sa bosanskim naglaskom (za koga je objasnio da je stajalo pored njega) i AA14 (za koga je objasnio da je u kabinu ušao naknadno i stajao u delu koji je bio zamračen, s'tim što je i pored toga uspeo da vidi njegov lik i građu). Pritom je pravilno ocenio da je bez uticaja okolnost da li je AA14 ušao u kabinu neposredno pre no što je okrivljeni AA20 počeo da objašnjavanja način korišćenja kablova, ili kada je to već objašnjavao, jer je odlučna činjenica da je bio prisutan dok je isti objašnjavao način nelegalnog rada i da ga je, kasnije, prepoznao kao okrivljenog AA14, posebno imajući u vidu sve druge dokaze koji terete okrivljenog AA14, kao i da je usled proteka vremena logično i životno da neki detalji ''blede u sećanju''. Pri svemu tome, prvostepeni sud je posebno analizirao činjenicu da je okrivljeni AA20 pred istražnim sudijom 02.11.2006.godine, nakon što mu je pokazana fotografija AA14, izjavio da je tog čoveka ''negde video, ali ne zna gde'', ali i to da je na glavnom pretresu objasnio da su fotografije koje su mu u bile prikazane od strane istražnog sudije, ustvari bile fotografije manjeg formata uveličane na fotografije većeg formata, zbog čega su izgubljeni detalji, što je potvrđeno i uvidom u te fotografije i konstatacijom da se zaista radi o uveličanim fotografijama iz izvoda za lične karte okrivljenih AA14 i dr. i da su iste ''zamućene''.

Okrivljeni AA15 u pretkrivičnom i prethodnom postupku nije iznosio odbranu, dok je, na glavnom pretresu, porekao izvršenje dela. Pritom je naveo da je u periodu iz optužnice radio kao inkasant na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'', da mu je šifra bila ''Put 9'', a ID kod ''2173'', da mu je u poslednjih godinu dana poslovođa bio AA16, da je sa svim inkasantima (koje je poimenično naveo) bio u korektnim odnosima, ali da sa njima nije imao bilo kakve odnose u vezi novca. Prvostepeni sud pravilno nije prihvatio odbranu okrivljenog AA15, ocenivši da ne odgovara istini i da je sračunata na izbegavanje krivice. Naime, ista je potpuno u suprotnosti sa odbranom okrivljenog AA38 (iz pretkrivičnog postupka, koju je prvostepeni sud prihvatio), a u kojoj je isti, pored ostalog, naveo da mu je kolega inkasant iz njegove smene AA15, na svakih 15 dana davao 20.000,00 dinara za to što je povremeno štampao i izdavao duple kartica 9. kategorije, da mu je novac davao tako što ga je prethodno zvao telefonom i rekao mu gde se nalazi u gradu, te da on dođe do njega, a potom mu je predavao kovertu u kojoj se nalazila određena suma novca i nakon toga bi se, bez ikakvog zadržavanja, rastajali. Prvostepeni sud je pravilno zaključio i to da je nesumnjivo da je novac koji je AA15 na opisani način predavao, poticao od neregularnog rada, obzirom na učestalost davanja (više puta, na svakih 15 dana) i nači predaje (bez ikakvog zadržavanja''). Pri tome, pravilno nije prihvatio ni tvrdnje iz odbrane okrivljenog AA15, koje se odnose na navodne formalne nedostatke istrage zbog zdravstvenog stanja AA38. Isti je prethodno saslušan u policiji, tako da se nije radilo o nesaslušanom licu. Protiv njega je, po ovom istom predmetu, sprovedena istraga po rešenju istražnog sudije (Ki.P-58/06, od 20.11.2006., spis 4108/657), a tokom istrage su preduzete sve radnje koje je istražni sudija smatrao neophodnim u datoj fazi postupka (po predlozima stranaka, branilaca ili po službenoj dužnosti).

Okrivljeni AA17 je, u pretkrivičnom i prethodnom postupku, opisao regularan način svoga rada, ističuću ''da mu nikakva druga metodologija, koja odstupa od takvog načina rada, nije poznata i da nije upućen u bilo kakve nepravilnosti, ili zloupotrebe'', s'tim što je, nakon toga, istražnom sudiji bliže objasnio svoje zdravstveno stanje, pri čemu je izjavio da ne želi da odgovara na druga pitanja, tako da se tada nije izjašnjavao o predmetnom delu. Na glavnom pretresu je negirao izvršenje dela, pri čemu je naveo da je na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'' radio i na izdavanju kartica, ali da mu ništa nije poznato u vezi naplate duplih kartica i da mu niko nije sugerisao da to radi. Prvostepeni sud pravilno nije prihvatio odbranu okrivljenog AA17, jer je ista u suprotnosti sa odbranom okrivljenog AA3 (iz prethodnog postupka, u kojoj ga je doveo u vezu sa predmetnim nelegalnim radom, pri čemu je prvostepeni sud istu pravilno prihvatio, jer je potkrepljena drugim dokazima), kao i sa ekonomsko-finansijskim veštačenjem (iz kog, između ostalog, proizilazi da je na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'', pod šifrom AA17, izdato ukupno 25 kartica, u nominalnoj vrednosti od 163.750 dinara). Da je odbrana okrivljenog AA17 neuverljiva, govori njegov opis događaja kada je, dok je radio u kabini, sada pok. AAP3 doveo ''majstora za kompjutere'' i zapretio da o tome ''ne sme nikome ništa da kaže''. Radi se o okolnosti koju prvi put iznosi na glavnom pretresu, pri čemu je i po oceni ovog suda, dao neuverljive razloge. Naime, objašnjavajući zašto taj događaj nije nikome prijavio, pa ni svom smenovođi, kao razloge navodi da je to navodno učinio zbog ''straha'' - jer se plašio otkaza, i zbog toga što je ''premotao film''. Međutim, nelogično je da, kada je već bio suspendovan sa posla, ni istražnom sudiji nije spomenuo bilo šta od navedenog, iako se nije radilo o nekom svakodnevnom, ili uobičajenom događaju (što potvrđuju i njegove reči, da mu je u vezi istog događaja sada AA59 rekao ''da se ne igra, da ga ne pojede mrak''), a posebno to što je, prema podacima u spisima, AAP3 preminuo 10.07.2006.godine nakon prvog saslušanja okrivljenog AA17 pred istražnim sudijom (26.05.2006.godine), tako da je, prilikom ponovnog saslušanja pred istražnim sudijom 13.11.2006.godine, bio u mogućnosti da da istinit iskaz. Pri svemu tome, da je odbrana okrivljenog AA17 neuverljiva, pokazuje i dilema koja se sama po sebi nameće - zašto je on, kao inkasant kome je bilo poznato da, osim određenih lica, nikog drugog nije smeo da pusti u kabinu, primio nekog nepoznatog čoveka u kabinu, a koga je navodno doveo sada pok. AAP3 rekao, za koga ne zna da li je u to vreme radio u njihovom preduzeću. Nije objašnjeno zašto je AAP3, ako se nisu poznavali, odabrao baš kabinu u kojoj on radi, zašto mu je uputio navedene reči, koje su realno sadržavale pretnju, zašto okrivljeni AA17 nije smatrao, kako je izjavio, da se nešto nedozvoljeno dešava, zašto je dozvolio da se radi, a o tome nije obavestio nikog, pa ni poslovođu, koga je morao da obavesti itd.. To proizilazi i iz iskaza njegovog tadašnjeg smenovođe SS12 - da AA17 bez njegovog znanja nije smeo u kabinu da pusti AAP3 koji, u to vreme, nije bio zaposlen kod njih, da ga u vezi toga nije obavestio, iako je kontaktirao sa inkasantima, koji su imali i interni telefon itd..

Okrivljena AA44 je, u prethodnom i pretkrivičnom postupku i na glavnom pretresu, porekla izvršenje dela koja joj se optužnicom stavljaju na teret, objasnivši da je još od 1996.godine radila kao inkasant na izdavanju i na naplati kartica na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'', da joj je kod bio ''1666'', a šifra ''Paritet 4'', da su joj poslovođe bili BB i SS12, te da joj nikakvi detalji u vezi nelegalnog rada nisu poznati. Prvostepeni sud pravilno nije prihvatio odbranu okrivljene AA44, jer je ista u suprotnosti sa odbranom okrivljenog AA3 (iz prethodnog postupka, koji je okrivljenu AA44 doveo u direktnu vezu sa nelegalnim radom) i navedenim ekonomsko-finansijskim veštačenjem (iz kog proizilazi da je na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'', pod šifrom AA44, izdato ukupno 118 kartica, u nominalnoj vrednosti od 772.900 dinara).

Okrivljeni AA45 je, u pretkrivičnom postupku i na glavnom pretresu, negirao izvršenje dela koja mu se optužnicom stavljaju na teret (u prethodnom postupku se branio ćutanjem). Pritom je naveo je da je na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'' radio kao inkasant u smeni poslovođe AA16, da mu je šifra ''Knjaz 4'' a kod ''1685'', da je najviše je radio na izdavanju, u svim kabinama, a najčešće u kabini 2, te da mu bilo kakvi detalji u vezi nelegalnog rada za koji ga tereti tužilac nisu poznati. Prvostepeni sud pravilno nije prihvatio odbranu okrivljenog AA45, jer je u suprotnosti sa odbranom okrivljenog AA3 (iz prethodnog postupka, u kojoj ga je doveo u direktnu vezu sa nelegalnim radom, a koju je prvostepeni sud pravilno prihvatio, jer je potkrepljena drugim dokazima), odbranom okrivljenog AA38 (iz pretkrivičnog postupka, u kojoj je, opisujući nelegalan rad, decidno naveo da se isto odnosi i na okrivljenog AA45, za koga je precizno naveo da mu je, pored AA16, dostavljao duplo odštampane kartice 9. kategorije, a koju je prvostepeni sud pravilno prihvatio) i ekonomsko-finansijskim veštačenjem (iz kog proizilazi da je na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'', pod šifrom AA45, izdato ukupno 1.373 kartica, u nominalnoj vrednosti od 8.993.150 dinara).

Okrivljeni AA18 je, u prethodnom i pretkrivičnom postupku i na glavnom pretresu, porekao izvršenje krivičnog dela, objasnivši da je bio inkasant na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'', da je uglavnom radio na izdavanju kartica u kabinama 1 i 2, da mu je šifra bila ''Broj 1'', a kod ''1626'', da mu je smenovođa bio BB, te da je istog nekoliko puta menjao AA38, pre nego je i sam postao smenovođa. Prvostepeni sud pravilno nije prihvatio odbranu okrivljenog AA18, jer je u suprotnosti sa odbranom okrivljenog AA3 (iz prethodnog postupka, u kojoj ga je doveo u direktnu vezu sa nelegalnim radom) i navedenim ekonomsko-finansijskim veštačenjem (iz kog proizilazi da je na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'', pod šifrom AA18, izdato ukupno 1.619 kartica, u nominalnoj vrednosti od 10.604.450 dinara).

Okrivljeni AA46 je, u prethodnom i pretkrivičnom postupku i na glavnom pretresu, porekao izvršenje krivičnog dela, objasnivši da je, od sredine 2004.godine, pa do kraja perioda koji se navodi u optužnici, radio kao inkasant na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'', da mu je poslovođa bio SS12, da mu je šifra bila ''catch 22'', a ID kod ''1049'', te da nikada nije čuo ni o kakvim programima, kablovima, prekidačima, niti drugim detaljima koji bi se odnosili na nelegalan rad. Prvostepeni sud pravilno nije prihvatio odbranu okrivljenog AA46, jer je u suprotnosti sa odbranom okrivljenog AA3 (iz prethodnog postupka, u kojoj ga je doveo u direktnu vezu sa nelegalnim radom) i navedenim ekonomsko-finansijskim veštačenjem (iz kog proizilazi da je na naplatnoj stanici ''Bubanj potok'', pod šifrom AA46, izdato ukupno 1.423 kartice, u nominalnoj vrednosti od 9.320.650 dinara).

Okrivljeni AA22, je, u prethodnom i pretkrivičnom postupku i na glavnom pretresu, porekao izvršenje krivičnog dela, objasnivši da je, od marta 2004.godine vraćen na stalno radno mesto inkasanta na naplatnoj stanici ''29 - Niš'', da su mu poslovođe bili AA32, AA19 i AA2, da je radio i na naplati i na izdavanju kartica, s'tim što je pretežno radio na naplati, da mu je šifra bila ''Sof 100 s'', a ID kod ''1165'', te da nikada nije čuo ni o kakvim programima, kablovima, prekidačima, niti drugim detaljima koji bi se odnosili na nelegalan rad. Objasnio je da on nije bio redovan radnik i nije dolazio redovno na posao, da se dešavalo da kasni, da ne dođe, da se javi smenovođi koji ga menja i sl., pri čemu je precizirao da se dešavalo da na izdavanju radi neko drugi za njega, ali ne i na naplati. Međutim, prvostepeni sud je pravilno postupio kada nije prihvatio njegovu odbranu, obzirom da je ista suprotna nalazu i mišljenju veštaka ekonomsko-finansijske struke VV8 i VV9, iz kog proizilazi da je na naplatnoj stanici Niš, samo u tri radna dana - 06., 08. i 17.04.2006.godine, pod šifrom okrivljenog AA22, izdato ukupno 106 kartica, u nominalnoj vrednosti od 694.300,00 din.. Pritom su njegove tvrdnje da ga je 06., 08. i 17. aprila, 2006. godine, menjao sada pokojni AAP1 i da to može da potvrdi AA34, opovrgnute upravo navodima iz odbrane okrivljenog AA34 (GP 28.10.08.godine), koji je izjavio da je sada pok. AAP1, zaista koristio njihove šifre da ih prijavi na izdavanju, ali da za pomenuta tri datuma u vezi ne može da se seti da li je neko menjao AA22 i '' ko bi ga menjao'', što znači da nije mogao da potvrdi ono što je okrivljeni AA22 izjavio kao izvesno. Samim tim su, kako je to prvostepeni sud pravilno zaključio, neosnovane tvrdnje okrivljenog AA22 (sa GP 15.05.08.godine) u vezi njegove ''prisutnosti'' u navedenih 120 dana koji su veštačeni i da je imao ''samo 50 radnih dana'', jer je to bez uticaja na drugačije sagledavanje činjeničnog stanja, imajući u vidu da su, prema veštačenju, navedene kartice izdate samo u navedena tri dana. Pritom prema odgovarajućim izveštajima JP ''Putevi Srbije'', proizilazi da je u tom periodu radio oko 60 radnih dana. Uz to, prvostepeni sud pravilno nije prihvatio ni navode iz odbrane okrivljenog AA22 koji se odnose na novac koji je navodno sada pok. AAP1, preko njega slao okrivljenom AA37, bez obzira na to što je okrivljeni AA37, na glavnom pretresu, potvrdio ove navode (dodajući da ''misli'' da je njega AAP1 zvao, ali ''ne zna'' da li je prethodno zvao i AA22, niti kako je eventualno tekao njihov razgovor, s tim da se seća da su apoeni zaista bili od po 1.000,00 dinara, mada se ''ne seća'' da li su samo bili ti apoeni). Naime, prvostepeni sud nije prihvatio ovaj deo odbrane okrivljenog AA22, iz istih razloga zbog kojih nije prihvatio odbranu okrivljeni AA37 koja se odnosi na te okolnosti, jer se radi o istom događaju. Činjenica je da je sada pok. AAP1 jasno opredelio da se radi o novcu koji je poticao od neregularnog rada, tako da su njihove odbrane po datom pitanju u suprotnosti sa tim iskazom. Na kraju, iz audio zapisa i transkripata tajno prisluškivanih telefonskih komunikacija okrivljenog AA32, proizilazi da su se okrivljeni AA22 i AA32 dogovarali npr. da AA22 ''nešto uzme'' (razg. 85.), da AA22 kaže AA19 da ''ovom čudaku' da 62.000,00, a da će AA32 posle da svrati i da nešto donese i da AA22'' (razg. 91) i dr., pa je prvostepeni sud pravilno zaključio da su u tim komunikacijama prikrivali pravu sadržinu, te da se iste odnosi na nelegalni rad, pa je to razlog više za neprihvatanje njegove odbrane.

Okrivljena AA33 je, u prethodnom i pretkrivičnom postupku, kao i na glavnom pretresu, porekla izvršenje dela koja joj se optužnicom stavljaju na teret, pri tom objasnivši da je od 2004.godine do 2006. godine radila na naplatnoj stanici ''29 Niš'', da joj je poslovođa smene bio AA2, da je istog zamenjivao AA13, da je isključivo radila na naplati putarine, da je njena šifra bila ''Portland'', a ID kod ''1489'', te da joj bilo kakvi detalji koji se odnose na predmet optuženja nisu joj poznati. Prvostepeni sud pravilno nije prihvatio odbranu ove okrivljene, jer je ista u suprotnosti sa odbranom okrivljenog AA2, koji je poimenice i direktno je doveo u vezu sa duplim karticama i nelegalnim radom, izričito navodeći da je ona radila ''na naplati duplih kartica'' zajedno sa okrivljenima AA28 i AA36, objašnjavajući da su to činili kao inkasanti koji su bili zaposleni pre 2004.godine, za razliku od ''novoprimljenih inkasanata'' koji to nisu činili. Pri svemu tome, prvostepeni sud je pravilno, u vezi navedenog, prihvatio odbranu okrivljenog AA2 iz prethodnog postupka (za razliku od njegove odbrane na glavnom pretresu i odstupanja u ovom delu), jer je ista potkrepljena drugim dokazima, pa su to ujedno razlozi za neprihvatanje odbrane okrivljene AA33.

Okrivljeni AA34 je, u prethodnom i pretkrivičnom postupku i na glavnom pretresu, porekao izvršenje navedenog dela, objasnivši da je, u vremenu koje se navodi u optužnici, radio kao inkasant na naplatnoj stanici ''29 Niš'' (više na naplati, nego na izdavanju), da je najduže bio u smeni smenovođe AA19, ali da je radio i u smeni AA2, koga je nekada menjao AA13, da je njegova šifra bila ''Patike 67'', a ID kod ''1934'', da je naplatu uvek radio pod svojim ID kodom, a da se dešavalo da ih samo u kraćem vremenskom periodu i to izuzetno (kada su na primer trebali da jedu), menjao poslovođa, ili neki drugi inkasant (koji su u toj situaciji radili pod njegovom šifrom i kodom), te da mu bilo kakvi detalji koji se odnose na predmet optuženja i duple kartice nisu poznati. Odbrana ovog okrivljenog je u suprotnosti sa drugim dokazima i odbranama okrivljenih koji su priznali izvršenje. Tako, predmetna odbrana je u suprotnosti sa navodima iz odbrane okrivljenog AA37, koji je u prethodnom postupku izjavio da može da kaže da je AA34 jedan od inkasanata koji je radio sa njim u smeni i učestvovao u nelegalnom radu. Kada se to dovede u vezu sa nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko-finansijske struke, iz kog proizilazi da je pod šifrom okrivljenog AA34, izdato ukupno 224 kartice, u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 1.467.200 dinara i razlozima zbog čega nisu prihvaćene tvrdnje iz odbrana pojedinih okrivljenih u vezi rada pod ''tuđom šifrom'' ili ''kodom'', prvostepeni sud je, po nalaženju ovog suda, pravilno postupio kada nije prihvatio tvrdnju iz odbrane okrivljenog AA34 da nije učestvovao u izvršenju krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, obzirom da to ne odgovara istini.

Okrivljeni AA35 je,u prethodnom i pretkrivičnom postupku, kao i na glavnom pretresu, negirao svoje učešće u izvršenju navedenog krivičnog dela, pri čemu je, pored ostalog, naveo da je naplatnoj stanici ''Trupale Niš'' radio kao inkasant, prvo u smeni smenovođe AAP, potom u smeni smenovođe AA19 (2-3 meseca, početkom 2005. godine), a nakon toga u smenu smenovođe AA2 (koji je ''formalno'' bio smenovođa, a menjao ga je AA13), da je njegova šifra bila ''Franak 5'', a ID kod ''1779'', da je radio i izdavanje i naplatu (više naplatu), da mu nikakvi detalji koji se odnose na predmet optuženja i duple kartice nisu poznati, da se ni sa kim nije sastajao, dogovarao, niti družio, da je na poslu samo radio i nije primetio šta se radi u ostalim kabinama, da nema saznanja da li su ostali inkasanti učestvovali u nelegalnom radu, te da njega niko nije obučavao za ''nelegalni rad''. Ovakva odbrana je u suprotnosti sa odbranom okrivljenog AA2, koji je okrivljenog AA35, pored AA33 i drugih, poimenice naveo kao inkasanta koji je u njegovoj smeni radio na naplati duplih kartica (u prethodnom postupku od 26.05.2006.godine). Pri tom, prvostepeni sud je posebno analizirao tvrdnje iz odbrane okrivljenog AA35 iznete na glavnom pretresu - da je u toku istrage ''ucenjivan'' od strane zamenika specijalnog tužioca, na taj način što je zahtevano da prizna i da pritom tereti i ostale okrivljene, pa je pravilno ocenio da to nije od uticaja na drugačije sagledavanje činjeničnog stanja u odnosu na njega. Naime, predmetne tvrdnje okrivljeni AA35 je prvi put izneo na glavnom pretresu, pri čemu nije uverljivo i logično objasnio razloge za to, jer na pitanje zbog čega to nije rekao pred istražnim sudijom, odgovorio je da mu istražni sudija ''nije dozvolio mogućnost da priča ono što hoće, nego mu je konkretno postavljao pitanja na koja je odgovarao'', tako da ga ''niko tada nije pitao u vezi tog njegovog prethodnog razgovora sa tužiocem''.

Okrivljeni AA36 je, u prethodnom i pretkrivičnom postupku i na glavnom pretresu, porekao izvršenje navedenog dela, objasnivši da je kao inkasant radio na naplatnoj stanici ''Trupale Niš'', da je od 2004.godine radio u smeni smenovođe AA2, da je početkom 2005.godine (ili malo kasnije) prešao je kod smenovođe AAP, da je pretežno radio na naplati, ali da je radio i na izdavanju kartica, da je njegov ID kod bio ''1326'', a šifra ''ES 1034'', te da mu ništa nije poznato u vezi neregularanog rada, dalje raspodele novca koji je pribavljen na takav način i drugih detalja. Ovakva odbrana okrivljenog AA36 je u suprotnosti sa iskazom ranije optuženog AAP (iz prethodnog postupka) koji je decidno izjavio da su na naplati duplih kartica radili AA29, AA36, AA25, AA27, AA30 i AA23, kao i sa odbranom okrivljenog AA2 (iz prethodnog postupka), koji ga je poimenice naveo u istom kontekstu kao i okrivljene AA33 i AA28, s'tim što je za AA36 naknadno precizirao da je radio ''na naplati duplih kartica''. Iz ovoga proizilazi da su obojica smenovođa u čijim je smenama okrivljeni AA36 radio kao inkasant, istog doveli u direktnu vezu sa nelegalnim radom, konkretno sa neregularnom naplatom kartica devete kategorije, pa je prvostepeni sud pravilno postupio kada njegovu odbranu nije prihvatio. Pri tome, činjenica je da su AAP i AA2 na glavnom pretresu odstupili od svojih tvrdnji i u delu koji se odnosi na okrivljenog AA36. Međutim, prvostepeni sud je pravilno našao da je to bez uticaja na drugačije sagledavanje činjeničnog stanja u odnosu na njega, zbog razloga koji su navedeni za neprihvatanje tog odstupanja.

Prvostepeni sud je pravilno prihvatio iskaz ranije osumnjičenog AAP1, iz pretkrivičnog postupka (jer je saglasan odbrani okrivljenog AA2, prihvaćenom iskazu ranije optuženog AAP, te drugim dokazima), kao i iskaz ranije optuženog AAP2 iz pretkrivičnog i prethodnog postupka, jer je i po nalaženju ovog suda, u tim fazama postupka, na jedan jasan, logičan i uverljiv način opisao nelegalan rad na naplatnoj stanici „29 Niš“ (dovodeći u neposrednu vezu svoje ranije smenovođe AAP i AA32, kao i inkasante AA5 i AA8, koji su takođe priznali delo). Pored toga, njegovi navodi su saglasni i sa odbranama drugih okrivljenih, koji su u bitnom i na isti način objasnili kako se radilo neregularno, kao i sa drugim dokazima, bliže navedenim u obrazloženju prvostepene presude. Sa druge strane prvostepeni sud pravilno nije prihvatio njegov iskaz sa glavnog pretresa, jer nije dao uverljive razloge za odstupanje od predhodnih tvrdnji, niti je ponudio argumente u prilog navodima sa glavnog pretresa, pri čemu su isti, i po oceni ovog suda, u suprotnosti sa drugim izvedenim dokazima.

Prvostepeni sud je takođe pravilno, kao logičan, hronološki sređen, uverljiv i istinit, prihvatio i iskaz ranije optuženog AAP iz prethodnog postupka, pravilno zaključivši da ima potporu u drugim izvedenim dokazima. Tako, što se tiče sastanaka sa okrivljenim AA1, početka nelegalnog rada, daljih aktivnosti povodom toga, načinom podele novca i dr., navodi iz iskaza AAP su u bitnim detaljima saglasni sa odbranom AA2, pa se potvrđuju i svim dokazima kojima se ista potkrepljuje. Navodi iz iskaza ranije optuženog AAP koji se odnose na način štampanja i izdavanja dupliranih kartica, njihovu naplatu, postojanje šifre, način diktiranja brojeva i dr., saglasni su i potvrđeni odbranama okrivljenih: AA2, AA20, AA6 i okrivljenih inkasanata iz njegove smene: AA5, AA25, AA27, AA30 (koji je potvrdio da je AAP postavljao i skidao kablove za neregularan rad, saopštavao mu broj ilegalne šifre „3669“ i detalje u vezi toga i dr.), AA23 i AA29, ali i odbranama okrivljenih inkasanata iz drugih smena: AA13 (iz pretkrivičnog postupka), AA8, AA9, AA10, kao i sa odbranama okrivljenih sa naplatne stanice u Beogradu - AA3, AA12 (iz prethodnog postupka), te iskazom ranije optuženog AAP2 (iz pretkrivičnog i prethodnog postupka). Pritom, iskaz AAP je potvrđen i iskazom svedoka SS26 (u delu koji se odnosi na „program“, „šifru“ i detalje načina nelegalnog rada), brojnim materijalnim dokazima (koji se bliže navode kod analize dokaza), među kojima i audio zapisom tajno slušanih telefonskih razgovora okrivljenog AA12.

Sa druge strane, prvostepeni sud je pravilno postupio kada nije prihvatio iskaz AAP sa glavnog pretresa, o čemu je dao detaljne i iscrpne razloge. Naime, i po oceni ovog suda, nije logično da je AAP istražnom sudiji unapred dao iskaz koji je morao da bude „istovetan“ iskazu koji će kasnije dati AA2 (jer ni on nije mogao da zna šta će ga sve pitati istražni sudija i u kom pravcu će teći njegovo saslušanje, pri čemu je saslušavan više dana, na više desetina strana), te da je sve što je ''trebao da kaže je naučio napamet'' (iako je saslušan u jednom danu na šesnaest strana, pri čemu se u hronološki i logički sređenom, uverljivom i jasnom kazivanju, precizno izjasnio o konkretnim detaljima: datumima, licima, iznosima novca, procentima, telefonskim razgovorima i dr.). Logičnije je da mu unapred nisu mogli biti poznati svi „detalji“ budućeg iskaza AA2 (koji objektivno ni tom licu nisu mogli biti poznati, obzirom na način saslušanja u istrazi, da se saslušanje odnosilo na duži vremenski period i veći broj lica i pojedinačnih radnji), a to nije mogao da sazna ni od advokata AO2. Dalje, pred istražnim sudijom je iznosio činjenice koje AA2 uopšte nije spominjao, pa je tako detaljnije opisao ulogu AA19 u nelegalnom radu, tehniku nelegalnog rada (na koji način se duple kartice štampaju, naplaćuju i sl.), ko je od inkasanata u njegovoj smeni radio neregularno itd., s'tim što i po nalaženju ovog suda predmetno razlikovanje ne predstavlja nesaglasnost u njihovim iskazima, jer su oni, kako je to prethodno ocenjeno, saglasni u bitnom. Pored toga, prvostepeni sud je pravilno zaključio da nije jasno kako je to AAP „pomogao“AA2 tvrdnjama da je isti jedan od organizatora kriminalne grupe, što imenuje koja su još lica radila nelegalno i slično, a posebno nije jasan ''motiv'' za davanje lažnog iskaza - da AA2 ne bude u pritvoru, pošto je isti i pored toga pritvoren. Uz to, ako je zbog „Žike“ trebao da kaže neistinu, pri čemu su njihove izjave trebale biti „istovetne“, onda je jedino logično da je i „Žika“ morao da kaže neistinu, što je njemu pak moralo biti poznato pre saslušanja u istrazi. Međutim, on nije mogao da odgovori na pitanje da li mu je bilo poznato kao će se AA2 braniti - istinom ili neistinom, pri čemu je na glavnom pretresu, ove činjenice objašnjavao time da ''ne zna'' zašto je to izjavio, da ''ne može da se seti da li je nešto istinito rekao istražnom sudiji'' itd.. Neuverljivi su i neistiniti i neki činjenični navodi iz odbrane AAP dati na glavnom pretresu (npr. da je, po „_ naredbi“, inkasantima dao novac od ''pogrešne kategorizacije'', ''tehničkog viška'' i sl., jer je pritom imenovao inkasante koji su priznali delo i decidno naveli da se radi o novcu od nelegalne naplate putarine), a ta odbrana je i u suprotnosti sa velikim brojem prihvaćenih dokaza - sa audio-zapisom tajno slušanih telefonskih komunikacija, odbranama okrivljenih AA2 (da ga je, u diktiranju brojeva nelegalno naplaćenih kartica, „nekada menjao i AAP e“.),AA12 (koji je potvrdio da je u nekoliko navrata „ AA2 menjao neko drugi, što je prepoznao po glasu“). Kada se uz sve to uzmu u obzir i razlike u navodima iz odbrane okrivljenog AAP sa glavnog pretresa, sa odbranama drugih okrivljenih, naročito nekadašnjih inkasanata iz njegove smene (koji priznajući delo i njega dovode u direktnu vezu sa nelegalnom naplatom putarine, opisujući predmetni događaj identično, ili približno onom kako je to prvobitno i on sam učinio), koje su potkrepljene brojnim materijalnim dokazima (audio zapisima tel. razgovora, „ceduljicama“ i dr.), prvostepeni sud je pravilno ocenio da je odbrana okrivljenog AAP sa glavnog pretresa nelogična, neistinita i kao takva, neprihvatljiva.

Ne odgovaraju istini ni tvrdnje koje je AAP izneo na glavnom pretresu - da se lečio od psihoze od povratka sa ratišta 1993. ili 1994.godine, do 2004.godine kod ''jednog privatnog neuropsihijatra u Beogradu'', pri čemu ne poseduje bilo kakvu medicinsku dokumentaciju, ne zna ime lekara (''misli da se zvao _''), adresu gde se nalazila ordinacija, niti druge detalje, koje bi po prirodi stvari morao da zna. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da su iste date cilju obezvređivanja onoga što je naveo u istrazi, jer je njegova procesna sposobnost bila predmet veštačenja, pri čemu je zaključeno da bi, u slučaju da je imao psihozu nakon povratka sa ratišta, to predstavljalo tzv.''posttraumatski stresni poremećaj'', koji se, kao ozbiljno duševno oboljenje, obavezno leči hospitalno a ne ambulantno (stalni sudski veštak neuropsihijatrijske struke - dr. VV, na glavnom pretresu od 10.10.2007.godine).

Pored toga, prvostepeni sud je prihvatio iskaze svih ispitanih svedoka, pravilno ocenivši da su isti logični, međusobno saglasni i potkrepljeni drugim materijalnim dokazima. Gore bliže imenovani svedoci su i po nalaženju ovog suda, jasno, nedvosmisleno, detaljno i hronološki opisali bitne činjenice i okolnosti koje se odnose na inkriminisani događaj. Prvostepeni sud je pri tome, dao detaljne i iscrpe razloge u vezi sa analizom i ocenom verodostojnosti iskaza svedoa, a u vezi pojedinih iskaza i njihovih delova, je izneo i valjane razloge zbog čega smatra da su bez uticaja na drugačije sagledavanje činjeničnog stanja, ili zašto neke navode iz istih ne prihvata i zbog čega smatra da je to bez uticaja na navedenu generalnu ocenu. Uz to, prvostepeni sud je prihvatio i nalaze i mišljenja veštaka koje su bili angažovani tokom predmetnog krivičnog postupka (osnovne i dopunske, kako one u pisanoj formi, tako i one date usmeno, na glavnom pretresu), pravilno ocenivši da su dati stručno, objektivno, u skladu sa pravilima nauke i veštine, objektivno i u dovoljnoj meri argumentovano. Na kraju, prvostepeni sud je prihvatio i ostale dokaze (kako pisane dokaze, tako i one u formi audio zapisa i druge), pravilno ocenivši da su saglasni, kako međusobno, tako i sa ostalim izvedenim dokazima, pri čemu se mahom radi o ispravama, ili pisanim aktima i dokumentima, koji su ili izdati od strane nadležnih organa, ili su nastali u vezi sa ovim postupkom, jer istinitost njihove sadržine, pa time i verodostojnost, ničim nije dovedena u sumnju.

Obzirom da je prvostepeni sud na adekvatan način vrednovao sve izvedene dokaze, tako su i audio zapisi i transkripti prisluškivanih telefonskih razgovora tumačeni upravo u ''korelaciji'' sa ostalim, prevashodno materijalnim dokazima. Pritom je pouzdano i nedvosmisleno utvrdio koji od prisluškivanih razgovora se odnosi na neregularnu naplatu putarine i šta iz istih proizilazi i za to je dao uverljive razloge.

Naime, nakon potpune i pravilne analize tih razgovora, prvostepeni sud je ispravno zaključio da se pojedini okrivljeni poznaju (dogovaraju da se vide, razgovaraju o poverljivim stvarima itd), ali i da postoji složenija povezanost između njih, te i određena organizovanost i međusobna koordinacija (dogovori i saradnja prilikom preduzimanja protivpravnih radnji usmerenih na nelegalnu naplatu putarine), kao i to da postoji određeni oprez kod okrivljenih tokom tih razgovora (dogovaraju se da neke stvari ne pričaju preko telefona, trude se da ne otkrivaju detalje i sl.).

Pored toga je pravilno zaključio da u velikom broju slučajeva okrivljeni predmetne razgovore zapravo vode kroz „šifre“, jer bi se određeni pojmovi i termini, korišćeni u nekom od razgovora, mogli povezati sa sportom i rekreacijom (npr.''igramo'', ''tiket za kladionicu'', ''da li je uplatio»'' i sl.), ili sa motornim vozilima (npr.''auto je slupan...''), ali je evidentno da se ne odnose na to, već da se koriste da se prikriju prava sadržina i cilj razgovora. Pritom, prvostepeni sud do takvog zaključka nije došao proizvoljnim tumačenjem i hipotetički, jer su u pobijanoj odluci dati odgovarajući razlozi iz kojih proizilazi da su zaključci prvostepenog suda po tim pitanjima ispravni.

Činjenica je da okrivljeni, u međusobnim telefonskim komunikacijama za koje je prvostepeni sud pravilno zaključio da se odnose na predmetnu nezakonitu aktivnost, odnosno nelegalnu naplatu putarine, umesto otvorenog (eksplicitnog) razgovora o događajima i pojavama na kojima su insistirali u svojim odbranama, pretežno upotrebljavaju uopštene i neodređene termine i floskule: ''ovo da ti donesem'', ''nešto da ti dam...'', ''da uzmem ono...'' (prostepeni sud je pravilno zaključio da se predmetno odnosi na novac, te da okrivljeni izbegavaju da koriste upravo tu reč, što nije logično, ako se radilo o legalnom novcu, pri čemu je to naročito karakteristično za tajno prisluškivane telefonske komunikacije okrivljenog AA32, koji je, najčešće uz upotrebu ovih termina, zakazivao sastanke inkasantima iz svoje smene), kao i ''doći će onaj'', ''video sam se sa ovim gore...'', ''instruktor(i)'', ili sl. (prostepeni sud je pravilno zaključio da se na taj način izbegava spominjanje imena i prezimena), te ''igramo fudbal'', ili ''ne igramo fudbal, jer pada kiša'', ili ''odigrao četiri utakmice'', ''igramo'', ''delkamo'' (što se odnosi na preuzimanje nelegalnih aktivnosti)i sl..

I po nalaženju ovog suda je očigledno da se radi o šiframa, o kojima su se okrivljeni prethodno sporazumeli, jer sagovornici, i pored nepreciznosti i nedorečenosti u međusobnoj komunikaciji, dobro razumeju, o kome, ili o čemu govore. Stoga je, prvostepeni sud, nakon pravilne analize sadržine datih razgovora, pravilno zaključio da okrivljeni ne razgovaraju o sportu (''fudbalu'') i drugim rekreativnim aktivnostima, automobilima i sl. već o nezakonitoj aktivnosti, usmerenoj na prisvajanje novca od naplaćene putarine, te problemima koji su se javljali tokom preduzimanja istih. Zbog toga je, po nalaženju ovog suda, pravilno postupio kada nije prihvatio navode iz odbrana pojedinih okrivljenih (bliže određenih u prvostepenoj presudi u delu koji se odnosi na audio zapise i transkripte) da predmetni telefonski razgovori ''nemaju veze sa predmetom optuženja''.

Prvostepeni sud je pravilno ocenio da su neosnovane primedbe na usmeno dat nalaz i mišljenje stalnog sudskog veštaka dr. VV, koje su se odnosile na manjkavosti istog (da „nije bilo pregleda“, jer se „svodio na razgovor od nekoliko minuta“ i sl.). Naime, prema stanju u spisima, u konkretnom slučaju se radilo o procesnoj situaciji u kojoj je postojala potreba ''hitnog postupanja'', pa je predsednik veća okrivljenog AAP i veštaka uputio u zasebnu prostoriju, gde su proveli nešto više od pola časa (koliko je veštaku bilo potrebno), pri čemu je vreme koje je veštaku potrebno za razgovor sa ispitanikom, relativna kategorija, koja zavisi od slučaja do slučaja. Pored toga, sud je u obavezi da se stara da se postupak sprovede bez odugovlačenja, naročito kada se radi o pritvorskom predmetu. Predmetno veštačenje je, u pogledu stručnog nalaza, potvrđeno komisijskim neuropsihijatrijskim veštačenjem, koje je i određeno zbog primedbi na isto. Sa druge strane, prvostepeni sud je analizirao i ocenio i ''lekarski izveštaj'' dr. VV5, dr. VV6 i dr. VV7 od 21.12.2007.godine, koji se odnosi na psihijatrijsko-psihološko sagledavanje „procesne sposobnosti“ AAP, pa isti pravilno nije prihvatio predmetni izveštaj, ne samo zbog formalnih, već i drugih, suštinskih razloga. Tako, isti je, u procesnom smislu, pravilno tretirao kao lekarski izveštaj, a ne kao veštačenje. Naime, strogo procesno posmatrano, karakter jednog akta određuje procesna forma određena zakonom, a ne ono što podnosilac tog akta navodi. Veštačenje, shodno članu 114 stav 1 ZKP, određuje „organ koji vodi postupak“ (u ovom slučaju sud), a ne „zahtev advokata“, kako se u uvodnom delu datog „veštačenja“ navodi. Pored toga, prvostepeni sud, ni suštinski nije mogao da prihvati predmetni izveštaj, jer je isti direktno suprotan svim gore navedenim nalazima i mišljenjima stalnih sudskih veštaka predmetne struke, koji su međusobno saglasni i na osnovu kojih je nesumnjivo utvrđeno da se radilo o procesno sposobnom licu (bliži razlozi su detaljno navedeni u delu prvostepene presude koji se odnose na prihvatanje dokaza). Naime, prema ovom lekarskom izveštaju, AAP ''nije bio sposoban da pristupi u sud i iznese svoju odbranu'', ali to je i po oceni ovog suda, bez uticaja na drugačije utvrđivanje činjeničnog stanja, pošto se ne radi o dokazima koji imaju jednaku procesnu snagu.

Po oceni ovog suda, nisu osnovani ni navodi iz žalbi koji idu za tim da činjenicu smrti AAP (koja je, prema Izvodu iz MKU, opštine Niš, za matično područje tog grada, pod tek. br.1311, za 2008.godinu, nastupila 26.05.2008.godina), dovedu u direktnu vezu sa njegovim iskazom iz istrage, sa ciljem da se pokaže da veštaci, koji su prethodno veštačili njegovu procesnu sposobnost, nisu bili u pravu, kada su utvrdili da je procesno sposoban i da njegov iskaz iz istrage, nije kompromitovan njegovom bolešću. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je odbio predlog da se u dopuni dokaznog postupka ponovo sasluša veštak VV1, psihijatar, na okolnosti ''da li menja svoj zaključak o procesnoj sposobnosti sada pok. AAP da da iskaz u istrazi'' i da se izjasni na okolnost ''stepena realnosti tog iskaza u odnosu na bolest koja je očigledno dovela do samoubistva''. Ni ovaj sud ne može prihvatiti takav pristup, ne samo zbog stručno-medicinskih razloga koji su dati u pomenutim nalazima i mišljenjima veštaka, već i zbog drugih, pored ostalih i moralnih razloga, jer „suicid“, sam po sebi, ne vodi predpostavci da je nužno postojalo duševno oboljenje, pošto do toga mogu dovesti i drugi uzroci, tako da i duševno zdrava osoba, pritisnuta raznim problemima, može da postupi na taj način. Veštaci koje je angažovao sud, nakon pojedinačne i komisijske opservacije sada pok. AAP, nisu utvrdili postojanje suicidalnih namera kod njega. Sa druge strane, pod predpostavkom kada bi postojala takva veza, to ne bi moglo da kompromituje samo njegovu odbranu iz istrage od 25.09.2006.godine, u kome je teretio druge okrivljene, već i njegovu odbranu na glavnom pretresu 10/11.10.2007.godine, kada je to porekao.

Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je odbio neke od dokaznih predloga, pri čemu je u pobijanoj odluci dao detaljne razloge zbog čega smatra da ti dokazi nisu neophodno potrebni da bi se pravilno i istinito utvrdilo činjenično stanje, ispravno zaključivši da su isti, imajući u vidu druge izvedene dokaze, neosnovani, ili suvišni (jer nisu od uticaja na drugačije sagledavanje činjeničnog stanja), te da bi njihovo izvođenje, obzirom na obimnost predmeta, broj okrivljenih, količinu drugih izvedenih dokaza i trajanje krivičnog postupka, bilo protivno načelima ekonomičnosti i celishodnosti, posebno kada je u pitanju veštačenje tehničkih mogućnosti funkcionisanja nelegalne naplate, jer su činjenice u vezi sa tim u dovoljnoj meri utvrđene, kako preko odgovarajućeg nalaza i mišljenja u spisima, tako i na osnovu iskaza svedoka i odbrana okrivljenih.

Pritom je pravilno odbio sledeće dokazne predloge: da se ispitaju u svojstvu svedoka: SS2 do SS6 (na okolnosti da li joj je suprug sada pokojni AAP, ''pričao i objasnio razloge iznošenja neistinite odbrane''), VV1 (na okolnosti da li menja svoj zaključak o sposobnosti sada pokojnog AAP da da iskaz u istrazi i ''stepena realnosti'' tog iskaza u odnosu na ''bolest koja je očigledno dovela do samoubistva''), ''ovlašćeno lice'' Instituta «Mihailo Pupin» zaduženo za održavanje distributera (na okolnost vezane za kvar distributera), AA37 (inkasanta sa istim imenom i prezimenom, ali drugim matičnim brojem, kao i okrivljeni AA37 u vezi matičnog broja i šifre istog, naročito nakon pojašnjenja veštaka VV8), __, radnika koji su radili na video nadzoru i radnika obezbeđenja (na okolnosti bliže u podnesku adv. AA14A od 14.02.08.godine), ___ (imajući u vidu iskaze ostalih procesnih učesnika koji su se izjašnjavali o radnjama okrivljenog AA19, dok je supruga ''privilegovan'', naročito obzirom na okolnost o kojoj treba da svedoči - u vezi stečenog novca), ____ svedoka čije je ispitivanje predložio adv. AA1A (uglavnom na okolnost provere navoda odbrane onih okrivljenih koji su priznali izvesne radnje koje im se stavljaju na teret i druge, s'tim da mu je predlog usvojen u odnosu na četiri saslušana svedoka), jer su se o relevantnim okolnostima tokom predmetnog krivičnog postupka izjašnjavali drugi procesni učesnici, i to u meri dovoljnoj da se donese odluka; da se od JP «Putevi Srbije» pribave: ''ostala finansijska dokumentacija'' koja se odnosi na AA18 (izveštaj finansijkog razduženja za svaku smenu u kojoj je radio kao inkasant, uplata pazara i drugo), izveštaj da li je okrivljeni AA57 od aprila 2005.godine, obavljao poslove kontrolora, izveštaj za sve inkasanate koji su u spornom periodu radili u smeni smenovođe SS12, izveštaj o odsustvovanju sa posla za okrivljenog AA11 u periodu iz optužnice (odgovarajući izveštaj o tome je pribavljen i na glavnom pretresu pročitan), izveštaj o režimu saobraćaja za teretna vozila (na okolnost ''zadržavanja duže od šest sati''), izveštaj o evidenciji vozila oslobođenih plaćanja putarine devete kategorije za period obuhvaćen optužnicom, izveštaj da li je više lica, u jednoj smeni, radilo na izdavanju pod istim ID kodom; izveštaj o vremenu formiranja kursnih lista u preduzeću i slanja tih lista naplatnim stanicama, te da se od pomenutog preduzeća pribavi dokumentacija o slanju deviznih izveštaja, uzimanju i preuzimanju kursnih lista i drugo. Prvostepeni sud je takođe pravilno odbio da se zatraže izveštaji „Mobtela“, ili „Telekoma“, o dolaznim i odlaznim razgovorima iz inkriminisanog perioda sa telefonskih brojeva koji su prisluškivani; da se od BIA pribavi celokupni snimljeni materijal, u vezi slušanih telefonskih komunikacija od decembra 2005. do maja 2006.godine; te da se, u vezi presretnutih telefonskih komunikacija, ustanovi da li se serijski brojevi kartica, koje je dana 09.03 i 21.03.2006.godine diktirao okrivljeni AA19, odnose na naplaćene, ili nenaplaćene kartice 9-te kategorije; kao i da se ispita ''faktor opšteg stanja i apsolutne dostupnosti'' i naloži ''izrada elaborata''. Na kraju, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je odbio predlog da se obave: dodatna veštačenja u vezi „dostupnosti aktivnosti koju tretira optužnica“, veštačenje od strane veštaka elektrotehničke struke, veštačenje svih priznanica na naplatnoj stanici „29 Niš“, da se obavi veštačenje od strane veštaka informatičke struke, stručnjaka za softver i hardver, na okolnosti u vezi očitavanja podataka MUP-a br. 03-4-4 od 11.10.2006.godine i pregleda i presnimavanja ''hard'' diska iz računara sa te naplatne stanice.

Pri svemu tome, prvostepeni sud je ispravno postupio kada je odbio predlog da se, preko Elektrotehničkog fakulteta, „FON“-a, ili neke druge, nezavisne institucije, obavi veštačenje od strane veštaka elektrotehničke struke (''stručnjaka za kompjutere'') na okolnosti: vremena kada su napravljeni nelegalni fajlovi, kada su isti uneti u host-računar na naplatnoj stanici ''29 Niš'', načina rada postojećeg operativnog sistema i njegove zaštite, kao i na okolnosti iz izveštaja koje je sačinio svedok SS26, te da li je izvršenje predmetnog krivičnog dela tehnički izvodljivo na način kako je to navedeno u optužnici; kao i predlog da se odredi veštačenje od strane komisije sudskih veštaka - eksperata Matematičkog, Elektrotehničkog i Mašinskog fakulteta na okolnosti da li je tehnički izvodljivo da se pomoću konkretnih nelegalnih programskih aplikacija, za koje je utvrđeno da su ubačeni u operativni sistem, štampaju priznanice, bez evidentiranja te radnje u elektronskom sistemu naplate. Pritom je pravilno zaključio da su se o tim okolnostima detaljno izjašnjavali okrivljeni AA20 i AA7, ranije okrivljeni AAP (koji je tehnički aspekt nelegalnog rada detaljno objasnio u prethodnom postupku), kao i okrivljeni inkasanti koji su priznali učešće u izvršenju predmetnog krivičnog dela, te svedoci: SS26, SS18, SS13, SS31, SS32, SS8 i SS9, a da, pored toga, postoje i Izveštaji Službe za specijalne istražne metode MUP-a R.Srbije, ekpertiza ''host'' računara sa naplatne stanice ''29 Niš'' i ekonomsko-finansijsko veštačenje.

Po nalaženju ovog suda, iz tih dokaza (koji su analizirani i cenjeni kako pojedinačno, tako i u međusobnoj povezanosti), nedvosmisleno proizilazi da je tehnički bilo moguće vršiti neregularnu naplatu putarine na način kako je to opisano u optužnom aktu, kao i to da je ista, sa tehničkog aspekta, funkcionisala upravo onako kako je to prvostepeni sud utvrdio pobijanom presudom. Naime, to proizilazi ne samo iz odbrana okrivljenog AA20 i pojedinih okrivljenih koji su priznali da su učestvovali u nelegalnoj naplati, već i iz iskaza gore imenovanih svedoka (kojima su potkrepljeni navodi iz pomenutih odbrana) koji su se, kao programeri i stručna lica, o načinu, metodu i sistemu rada prilikom nelegalne naplate putarine, izjašnjavali sa tehničkog aspekta. Iskazi tih svedoka i po nalaženju ovog suda mogu biti i jesu validan dokaz u pogledu tehničkih mogućnosti i načina funkcionisanja nelegalne naplate putarine - da se pomoću kabla koji povezuje distributere omogući štampanje dupliranih kartica, a da se u elektronskom sistemu naplate evidentira da je izašla samo jedna kartica, da pomoću kablova i posebnog nelegalnog ssoftvera (''fajla'', koji se aktivira korišćenjem odgovarajuće šifre) omogući štampanje priznanice, a da se u elektronskom sistemu naplate to neevidentira itd.. Pritom je na validnost činjenica koje je u vezi sa tim utvrdio prvostepeni sud, bez uticaja to što AA20 u datom krivičnom postupku ima procesno svojstvo okrivljenog i zbog toga imao pravo da se brani ćutanjem, da ne govori istinu itd., jer su njegovi navodi u potpunosti provereni i potkrepljeni i drugim materijalnim dokazima.

Tako, okrivljeni AA20 je objasnio da su računari do njega, kao ovlašćenog servisera, stizali sa instaliranim operativnim sistemom, da su instalaciju operativnog sistema i aplikacija vršili radnici Instituta ''Mihailo Pupin'', da mu nije poznato da li je i kada u periodu od 2004. do 2006.godine vršen «update» operativnog sistema, te da je, kao administrator, bio korisnik ''prvog'' (najvišeg) nivoa. Dalje je objasnio i to da u starim računarima nije postojao matematički koprocesor za aritmetičke operacije, da je zato bio potreban program pomoću koga je vršena tzv. ''emulacija'' tog matematičkog koprocesora, da je regularni softver - originalni fajl ''EMU 87'' služio upravo za to, da su računari koji su korišćeni na naplatnim rampama u periodu iz optužnice, imali matematički koprocesor integrisan u hardver računara i da nije bilo potrebe za korišćenjem pomenutih dodatnih programa, ali da je fajl ''EMU 87'' bio deo operativnog sistema. Istakao je da je neevidentiranje štampanja priznanica u programu za naplatu putarine, bilo moguće pomoću posebnog nelegalnog softvera koji je ubacio u računare na naplatnim rampama i serveru, ali je objasnio da pritom nije vršio nikakve promene na postojećoj aplikaciji za elektronsku naplatu putarine, već da je samo preko originalnog i legalnog fajla ''EMU 87'', kopirao nelegalni, kao i to da ta zamena fajlova nije iziskivala dodatna startovanja, te da se eventualnom proverom ista nije mogla utvrditi. Na glavnom pretresu je objasnio da između tih softvera postoje drastične razlike, koje se vide kada se isti otvore u nekom ''tekst editoru'', ili odgovarajućem programu npr. ''Microsoft Word''-u i pregleda njihova sadržina (u zaglavlju originalnog fajla ''EMU 87'' je izvršni kod nerazumljiv i ne može da se pročita, jer su to neki nerazumljivi znaci (''kuke'' i ''kvake''), dok se kod nelegalnog fajla jasno vidi forma priznanice o naplaćenoj putarini). Na kraju je objasnio da je ono što je kopirao sadržano u fajlu koji je nazvao ''True'', da je taj fajl imao sve karakteristike i parametre fajla ''EMU 87'', da se isti nalazio na serveru, te da se preko operativnog sistema ''QNX'' moglo videti: naziv, dužina i datum kreiranja tog fajla, šta taj fajl radi, da li korisnik određenog nivoa može da ga modifikuje, čita i sl., da li je taj fajl izvršen ili ne, kao i to kada je poslednji put pristupano tom fajlu (18.05.2006.godine kada je došlo do prestanka nelegalne aktivnosti i to od strane korisnika «root», odnosno na korisnika najvišeg nivoa).

Tehničko objašnjenje okrivljenog AA20 o načinu kako je predmetni nelegalni softver funkcionisao, potvrđeno je iskazima svedoka, kao i materijalnim dokazima. Naime, u svom iskazu, svedok SS26 je, pored ostalog, istakao da radi u Službi za specijalne istražne metode MUP-a, te da je i povodom predmetnog događaja vršio određene službene radnje, u okviru kojih je analizirao sadržaj diskova računara na naplatnim rampama. Pritom je objasnio da je prilikom istraživanja u istima pronađen softver ''fajl'', koji je izgledao kao da je sastavni deo regularnog operativnog sistema, ali da su u istom bili sadržani podaci koji se nisu odnosili na rad operativnog sistema, već na putarinu (pominje se relacija Beograd-Niš-Aleksinac, cifre, cene), za koju je pak postojala posebna, legalna aplikacija, što je bio pokazatelj da je to fajl koji nema veze sa operativnim sistemom, odnosno koji tu ne bi trebao da bude. Takođe je objasnio da je tehnički bilo izvodljivo da neko, ko je u dovoljnoj meri stručan, preko operativnog sistema blokira rad aplikacije za naplatu putarine, u jednom kratkom vremenskom intervalu. To su potvrdili i svedoci, dipl. elektro-inženjeri iz Instituta ''Mihajlo Pupin'': SS18 (pomoćnik generalnog direktora) i SS13 (od sredine 2004. do 2006. godine rukovodilac ekipe koja je radila na razvoju softvera za naplatu putarine). Svedok SS18 je pri tome objasnio da njihov program (aplikacija za elektronsku naplatu putarine) ''nije provaljen'', jer su vršili provere i utvrdili da nije bilo promena na istom, već da je njegov rad blokiran ''preko operativnog sistema'', a svedok SS je potvrdio da su u periodu od 2004. do 2006.godine postojale priče o nelegalnim naplatama putarine, da je bilo provera (pregledom fajlova na računarskim sistemima za naplatu putarine), ali da ekipa koja je to radila nije utvrdila da je bilo bilo kakvih promena na njihovim aplikacijama, pri čemu je objasnio da nelegalna naplata putarine nije ni mogla da bude vidljiva, jer nije ni ostavljala tragove u sistemu, te da su u pitanju dve stvari (''akcije'') - dodavanje ''stranog tela'' (nelegalnog softvera) i modifikacija rada regularne aplikacije za naplatu putarine.

Pored toga, predmetni navodi iz odbrane okrivljenog AA20 su potkrepljeni Izveštajima Službe za specijalne istražne metode MUP-a R.Srbije (koje je sačinio SS26): o izvršenom očitavanju podataka br. 03/4-4 br.28/8 od 11.10.06.godine i o izvršenoj ekspertizi računara od 13.02.08.godine, kao i drugim pisanim dokazima. Iz tih izveštaja proizilazi da je utvrđeno da je u računaru, koji je privremeno oduzet sa naplatne stanice „29 Niš“, postojao softver koji nije bio deo sastavni originalnog operativnog sistema (jer se u istom nalazio i „fajl'' koji je drugačiji i u kome se vidi forma priznanice (npr. „inkasant...relacija Beograd - Niš...cena...Hvala Srećan Put“), dok su kod originalnog legalnog softvera ''EMU 87'' na istom mestu nerazumljive «kvake», «kuke» i sl.), a navedeno je potkrepljeno i materijalnim dokazom - prilogom uz pomenute izveštaje Službe za specijalne istražne metode.

Okrivljeni AA20 je takođe naveo da je na zahtev okrivljenog AA2 izradio i posebne kablove (jedne koji su omogućavali da oba distributera istovremeno štampaju dve istovetne kartice sa istim serijskim brojem i druge koji su prekidali vezu između rampe i računara), pomoću kojih je tehnički rešio i zaokružio ceo sistem za neregularnu naplatu putarine, pri čemu su organi gonjenja i pronašli kabal koji omogućava istovremeno štampanje dupliranih kartica. Iz iskaza svedoka SS34 proizilazi da je postojala mogućnost da se sistem softverski zbuni, a da se potom odgovarajućim kablovima sa prekidačem postigne navedeno - da se štampaju duple kartice, a evidentira izdavanje samo jedne, da se odštampa i izda priznanica o naplati, a da se to ne evidentira u sistemu naplate itd..

Pri svemu tome, prvostepeni sud je dao i iscrpnu analizu pitanja vezanih za stručna znanja gore navedenih lica, kada je u pitanju funkcionisanje nelegalne naplate putarine sa tehničkog aspekta i u vezi sa tim je doneo pravilne zaključke, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Tako je pravilno našao da su neosnovane primedbe vezane za činjenicu da okrivljeni AA20 (koji je sa tehničke strane objasnio nelegalno postupanje, softver koji je korišćen u regularnom radu, operativni sistem, razliku između originalnog i nelegalnog fajla ''EMU 87'', način korišćenja nelegalnog fajla, itd.) i svedok SS26, nisu mogli izjašnjavati o datim pitanjima, jer formalno nemaju odgovarajuću struku. Naime, njihovi navodi su saglasni u bitnim segmentima, a potkrepljeni su i materijalnim dokazima, odbranama okrivljenih (AA2, AA7 i okrivljenih inkasanata - koji su priznali delo i potvrdili da su, u tehničkom smislu, postupali upravo na način kako su okrivljeni AA20 i svedok SS26 i objasnili, što znači da je takvo postupanje ne samo tehnički moguće, već i da je očigledno upravo tako i rađeno), te iskazima svedoka - SS18 (koji je po struci dipl.elektro-inženjer) i drugih svedoka sa tom, ili nekom drugom odgovarajućom stručnom spremom.

Tako, okrivljeni AA20 je, kako to proizilazi iz odbrana okrivljenih i drugih izvedenih dokaza, sa tehničkog aspekta osmislio kako će da funkcioniše nelegalna naplata putarine, uspeo je da ubaci nelegalni fajl u operativni sistem, iskonstruisao je potrebne kablove za štampanje duplih kartica i za rampu i sve to povezao da funcioniše, pri čemu mu za to očigledno nije bilo neophodno zvanje dipl. inženjera, ili slično (jer nema završen fakultet te struke), već mu je bilo dovoljno predznanje iz oblasti računara i iskustvo u radu sa računarima. Takođe, kada se sagleda njegovo izlaganje o tehničkim detaljima, jasno je da se ne može prihvatiti teza da se radi o nekom nestručnom, već naprotiv, da se radi o licu koje je u dovoljnoj meri obučeno i stručno da objasni „tehniku nelegalnog rada“ (čak i detaljnije od onog što je neophodno da bi se utvrdile relevantne činjenice). Stoga je, i po nalaženju ovog suda, bez obzira na činjenicu da je ''samo'' elektroinženjer sa završenom višom školom te struke, svakako bio najupućeniji da objasni na koji način je nelegalna naplata kartica tehnički realizovana. On je u svojoj odbrani govorio i o nerazumljivim „kukama“, „kvakama“ i dr.. Ali, to ne znači da je naveo da je to njemu nerazumljivo (kako se to pokušava prikazati u primedbama branilaca u prvostepenom postupku i izjavljenim žalbama), jer je na taj način opisao ono što i jeste takvo i što, po svim objektivnim kriterijumima, zaista liči na „kuke“ i „kvake“. Predmetni znaci su na taj način opisani i u navedenom prilogu uz izvešaj Službe za specijalne istražne metode MUP-a R.Srboje (koji je sačinio SS26), kao i u iskazu svedoka SS18 (neke „kuke i karakuke“), koji je po struci dipl.elektro-inženjer. Stoga je prvostepeni sud pravilno zaključio da ovaj deo odbrane okrivljenog AA20, nije dokaz njegove navodne nestručnosti.

Obzirom na navedeno, po nalaženju ovog suda, pravilan je stav prvostepenog suda da su imenovani svedoci imali stručno znanje o kompjuterskim sistemima, hardveru tako i softveru dovoljno za proveru navoda iz odbrana okrivljenih AA20 i AA6. Naime, to što neko lice nije sudski veštak, ne znači da neposeduje neophodno stručno znanje. Imenovani svedoci i okrivljeni AA20 jesu faktički davali stručna mišljenja o tehničim mogućnostima zloupotrebe kompjuterskog sistema prilikom naplate putarine, a njihovi iskazi i odbrana u pogledu toga nisu bili kontradiktorni, već naprotiv, u bitnom saglasni, pri čemu su se međusobno dopunjavali u pogledu tehničkog aspekta funkcionisanja sistema nelegalne naplate.

Prema tome, predloženo veštačenje na okolnosti da li je opisana nelegalna aktivnost bila „tehnički izvodljiva“, ili da li je to bilo „tehnički moguće“, na način kako su to predstavili okrivljeni AA20, svedok SS26 i ostali pomenuti se, i po oceni ovog suda, nesumnjivo pokazuje kao nepotrebno, jer da to nije bilo tehnički moguće, ne bi ni bilo datih dešavanja, koje je sud utvrdio u ovom postupku, kako na osnovu pomenutih iskaza, tako i na osnovu svih drugih dokaza. Stoga je pravilna ocena prvostepenog sud da su predlozi da se obave gore pomenuta veštačenja, suvišni, te da bi to bilo u suprotnosti sa načelima ekonomičnosti i celishodnosti, a ne bi doprinelo drugačijem utvrđenju materijalne istine od one koja je utvrđena u datom postupku.

Pored svega navedenog, prvostepeni sud je, po nalaženju ovog suda, pravilno postupio kada je: otklonio izvođenje dokaza uvidom u priznanice iz Turske, Bugarske i Mađarske (sa obrazloženjem da predmet ovog postupka nisu falsifikovane kartice devete kategorije, već kartice koje su prema navodima optužnice, duplo odštampane, potom izdate i naplaćene; opozvao naredbu za veštačenje od 30.10.2008.godine (da se preko „Elektrotehničkog fakulteta“, Univerziteta u Beogradu, obavi veštačenje kompakt diska na okolnost autentičnosti zapisa - bliže prema GP 09.04.2009.godine, str.12-13) i nije saslušao potencijalne svedoke: AA57 (pošto iz vanrednog obaveštenja policije br.23/26 u spisima proizilazi da se lice AA57, zv. ''aa57'', JMBG _, rođen u _, _.godine, od oca _, sa poslednjim prijavljenim prebivalištem u _, ulica _ broj _, potražuje u vezi sa predmetnim krivičnim delom, a iz izveštaja PU za grad Beograd UKP - Odeljenja za potrage od 21.05.2008.godine, da je isti trenutno u bekstvu i da j za njim rapisana centralna poternica) i AA58 (pošto iz izveštaja PU za grad Beograd UKP - Odeljenja za potrage od 21.05.2008.godine, proizilazi da se lice AA58, rođen u _ _.godine, od oca _, sa poslednjim prijavljenim prebivalištem u _, ulica _ broj _, trenutno nalazi u bekstvu da za njim postoji centralni raspis). Imajući u vidu sve druge dokaze, izvođenje ovih dokaza bi, i po nalaženju ovog suda, bilo suvišno, te stoga protivno načelima ekonomičnosti i celishodnosti.
 
Ispitujući pobijanu presudu u delu u kome su sadržane odluke o kaznama, ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud, cenio okolnosti iz člana 54 KZ, od kojih zavisi izbor krivične sankcije, po vrsti i visini.

Pritom je pravilno, kao (zajedničku) olakšavajuću okolnost za sve okrivljene, cenio njihovo držanje u predmetnom krivičnom postupku i odnos prema učinjenom krivičnom delu. Takođe je pravilno, kao zajedničke otežavajuće okolnosti, cenio visinu pribavljene nezakonite imovinske koristi (koja je višestruko veća od imovinskog cenzusa neophodnog za postojanje kvalifikovanog (najtežeg) oblika krivičnog dela iz člana 359 KZ); pojačanu društvenu opasnost (obzirom da su protivpravne radnje koje su okrivljeni predizimali, bile upravljene prema javnom preduzeću, čije je funkcionisanje od javnog interesa); da su iskazali naročitu upornost u izvršenju dela (obzirom da su nezakonite radnje preduzimali u relativno dužem periodu (nepune dve godine), pri čemu ta aktivnost unapred nije bila vremenski ograničena); te stepen krivice (što se naročito odnosi na okrivljene iz viših struktura JP ''Putevi Srbije'' - kontrolori, poslovođe i sl., koji su, za razliku od inkasanata, imali veću odgovornost i profesionalna ovlašćenja, kao i obavezu i da se staraju o pravilnom i zakonitom radu).

Prvostepeni sud je olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, cenio i u odnosu na okrivljene individualno. Tako je kod okrivljenog AA1, kao olakšavajuće okolnosti, cenio njegove lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek i otac _ maloletne dece, dok osudu iz 1999.godine, pravilno nije cenio kao otežavajuću okolnost, jer se radi o osudi za krivično delo iz oblasti javnog saobraćaja, koja je brisana 2003.godine; kod okrivljenog AA12 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio da je delimično priznao izvršenje dela, da nije u celom periodu iz optužnice nezakonito radio, kao i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ maloletne dece; dok osude iz 1988. i 2001.godine, pravilno nije uzeo kao otežavajuću okolnost, jer se radi o osudama za krivična dela krađa i iz oblasti javnog saobraćaja, koje su brisane 2005.godine; kod okrivljenog AA38 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ dece, od čega _ maloletne, te da je neosuđivan; kod okrivljenog AA13 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ maloletne dece, kao i da je neosuđivan; kod okrivljenog AA3 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio njegovo priznanje, jer je time znatno doprineo utvrđenju činjeničnog stanja u datoj krivičnopravnoj stvari, da nije nezakonito radio u celom periodu, jer se u nelegalnu aktivnost uključio u drugoj polovini perioda iz optužnice, lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek i otac _ dece, kao i to da je neosuđivan; kod okrivljene AA8 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio njeno priznanje, jer je time doprinela utvrđenju činjeničnog stanja u datoj krivičnopravnoj stvari, da nije nelegalno radila u celom periodu, jer se u predmetnu nelegalnu aktivnost uključila krajem novembra 2004.godine, odnosno nekoliko meseci kasnije u odnosu na početni period iz optužnice, njene lične i porodične prilike, jer je porodična žena, majka _ dece, te da je neosuđivana; kod okrivljenog AA4 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio njegove lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ maloletne dece, te da je neosuđivan; kod okrivljenog AA14 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio njegove lične i porodične prilike, jer je otac _ maloletne dece, koja su mu poverena nakon razvoda, njegovo zdravstveno stanje, jer je lečen od ''kompresivne neuropatije'' tokom 2008.godine, kao i to da je neosuđivan; kod okrivljenog AA15 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio njegove lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ maloletne dece, kao i to da je neosuđivan; kod okrivljenog AA16 je, kao olakšavajuću okolnost, cenio da je neosuđivan; kod okrivljene AA44 je, kao olakšavajuću okolnosti, ceni da je neosuđivana; kod okrivljenog AA18 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio njegove lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ dece, od toga jednog maloletnog, njegovo zdravstveno stanje, jer se u dužem periodu, od 2005.godine, leči od posledica saobraćajnog udesa (kada je imao frakturu slezine, bubrega i dr.), te da je neosuđivan; kod okrivljenog AA46 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio njegove lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ deteta, te da je neosuđivan; kod okrivljenog AA5 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio njegovo priznanje, čime je doprineo utvrđenju činjeničnog stanja u ovoj krivičnoprvnoj stvari, lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ maloletnog deteta, a kao otežavajuće okolnosti da je osuđivan zbog istovrsnog krivičnog dela, kao i to da je od te osude - 02.06.2003.godine, do početnog perioda izvršenja predmetnog dela - jul 2004.godine, prošao relativno kraći period; kod okrivljenog AA19 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ dece, od toga _ maloletne, njegovo zdravstveno stanje, jer se leči zbog oboljenja „_. _“ (_. godine je podvrgnut koronorografiji, a urađena je i implantacija stenta), dok osudu iz 2000.godine nije uzeo kao otežavajuću okolnost, jer se ne radi o istovrsnom krivičnom delu; kod okrivljenog AA20 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio njegovo potpuno činjenično priznanje, kojim je u najznačajnijem delu doprineo utvrđenju činjeničnog stanja u ovoj krivičnopravnoj stvari, lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ maloletne dece, njegovo zdravstveno stanje, jer se od 2009.godine leči od oboljenja „_“, kao i to da je neosuđivan; kod okrivljenog AA9 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio njegovo priznanje, čime je u znatnom delu doprineo utvrđenju činjeničnog stanja u ovoj krivičnopravnoj stvari, lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ maloletne dece (supruga i on su dobili blizance posle dužeg vremena, vantelesnom oplodnjom), te da je neosuđivan; kod okrivljenog AA22 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ dece, te da je neosuđivan; kod okrivljenog AA29 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio njegove lične i porodične, jer je porodičan čovek, otac _ maloletne dece, kao i to da je neosuđivan; kod okrivljenog AA11 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio da u nelegalnim aktivnostima nije učestvovao u celom periodu koji se navodi u optužnici, lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac jednog deteta, te da je neosuđivan; kod okrivljen AA26 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio njeno priznanje, jer je time doprinela utvrđenju činjeničnog stanja, lične i porodične prilike, jer je porodična žena, majka _ dece, kao i to da je neosuđivana; kod okrivljenog AA30 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio priznanje, jer je time u znatnom doprineo utvrđenju činjeničnog stanja, te da je neosuđivan; kod okrivljenog AA32 je, kao olakšavajuću okolnost, cenio to da je neosuđivan; kod okrivljenog AA28 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio njegove lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ maloletne dece, zdravstveno stanje njegovog sina _, koji se 2007.godine, kada je imao _ godina, leči od „_“, te da je neosuđivan; kod okrivljene AA33 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio njene lične i porodične prilike, jer je porodična žena, majka _ dece, kao i to da je neosuđivana; kod okrivljenog AA34 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio lične i porodične, jer je porodičan čovek, otac jednog maloletnog deteta, njegovo zdravstveno stanje, jer se od _.godine leči od posledica saobraćajnog udesa, kada je na njega na naplatnoj rampi „Nais“, naletelo putničko vozilo, sada sa dijagnozom „Encephalopathia posttraumatica“, te da je neosuđivan; kod okrivljenog AA37 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio da je otac jednog maloletnog deteta i da je neosuđivan; kod okrivljenog AA45, kao olakšavajuće okolnosti je cenio lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek i otac _ maloletne dece, neosuđivanost, te zdravstveno stanje njegove supruge _, koja je, tokom 2006. i 2007.godine, lečena od primarnog raka _, virusnog „_“ i dr.; kod okrivljene AA25, kao olakšavajuće okolnosti je cenio njeno priznanje, jer je time doprinela utvrđenju činjeničnog stanja, da je predmetnu nelegalnu aktivnost obavljala oko 3/4 ukupnog vremenskog perioda koji se navodi u optužnici, što znači da nije nezakonito radila u celom periodu, lične i porodične prilike, jer je porodična žena, majka _ dece, od kojih je _ maloletno, zdravstveno stanje članova njene porodice - njenog sina _ (rođenog _.godine, koji se u dužem periodu leči od tumora hipofize - „macropolactinoma hypopituita (hipofize) ismus i ''Diabetes insipidus“-a) i supruga _ (kome je, rešenjem PIO fonda zaposlenih od 23.05.2000.godine, zbog oboljenja „hypertensio art.“ i dr., umanjena radna sposobnost), te da je neosuđivana; kod okrivljenog AA31, kao olakšavajuće okolnosti je cenio da nije nezakonito radio u celom periodu koji se navodi u optužnici, jer je nelegalnu aktivnost obavljao oko 3/4 ukupnog vremenskog perioda, njegove lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ maloletne dece, te da je neosuđivan; kod okrivljenog AA35, kao otežavajuću okolnost nije uzeo osudu iz 1995.godine, jer je odnosi na krivično delo iz oblasti javnog saobraćajai brisana je 2000.godine, dok je kao olakšavajuće okolnosti cenio činjenice da je predmetnu nelegalnu aktivnost obavljao oko 3/4 ukupnog vremenskog perioda koji se navodi u optužnici, što znači da nije nezakonito radio u celom periodu, lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ dece, od toga dvoje maloletne; kod okrivljene AA27, kao olakšavajuće okolnosti je cenio činjenice da je priznala izvršenje krivičnog dela, čime je doprinela utvrđenju činjeničnog stanja, da nije nezakonito radila u celom periodu koji se navodi u optužnici, jer je predmetnu nelegalnu aktivnost obavljala oko 3/4 ukupnog vremenskog perioda, lične i porodične prilike, jer je udovica i majka _ dece, od toga _ maloletno, te da je neosuđivana; i kod okrivljenog AA38 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio da je nezakonito radio znatno kraći period, njegove lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ maloletne dece; njegovo zdravstveno stanje, jer se u dužem periodu leči zbog oboljenja _, „_“ i dr., da je na hemodijalizi od _.godine, da je operisan _.godine, te da se prema njemu svakodnevno primenjuje i druga terapija prepisana od strane nefrologa i lekara drugih specijalnosti, dok kao otežavajuću okolnost nije cenio osudu iz 1995.godine, jer se ne radi o istovrsnom krivičnom delu, a od iste je protekao duži vremenski period. Međutim, po nalaženju ovog suda, napred navedene i pojedinačno utvrđene olakšavajuće okolnostima, prvostepeni sud nije ocenio na pravilan način, jer im nije dao adekvatan značaj prilikom odmeravanja kazni za pojedinačna krivična dela.

Pored toga, prilikom izricanja krivične sankcije i odmeravanja kazne, pojedinim okrivljenima, prvostepeni sud nije, shodno odredbama člana 54 KZ, uzeo u obzir sve okolnosti koje utiču na vrstu i visinu krivične sankcije. Tako, na strani kod okrivljenog AA2, osudu iz 1982.godine pravilno nije uzeo kao otežavajuću okolnost, jer se ne radi o osudi za istovrsno krivično delo, a ista je brisana 2004.godine, dok je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio da je priznao preduzimanje inkriminisanih radnji, da je time doprineo utvrđenju činjeničnog stanja u ovoj krivičnopravnoj stvari, lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ dece, te i njegovo zdravstveno stanje, jer je u međuvremenu oboleo od „_“, kao i zdravstveno stanje njegovog sina _, koji je _.20__.godine zadobio prostrelnu ranu u visini leve polovine grudnog koša, usled čega je došlo do prekida rada srca, pa je izvršena hitna „pneumonektomia“, a u narednom periodu, tokom 2004.godine, je ambulantno, hospitalno i hirurški lečen, ali nije cenio iskreno izraženo kajanje zbog preduzetih protivpravnih radnji; na strani okrivljenog AA7 je, kao olakšavajuće okolnosti, cenio njegovo priznanje, da je time u znatnom delu doprineo utvrđenju činjeničnog stanja, lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ maloletne dece, te da je neosuđivan, ali nije uzeo u obzir jasno izraženo kajanje, te činjenicu da se 19.11.2004.godine operisao i bio na bolovanju skoro tri meseca; na strani okrivljenog okrivljenog AA17, kao olakšavajuće okolnosti cenjene su lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, njegovo zdravstveno stanje, jer je lečen od „_“ („_“), a u ranijem periodu, tokom 2007.godine i od „_“, te da je neosuđivan; ali kod porodičnih prilika nisu uzete u obzir činjenice da je otac _ maloletne dece, od kojih se jedno u međuvremenu razbolelo; na strani okrivljenog AA6, kao olakšavajuće okolnosti su cenjene njegovo priznanje, čime je doprineo utvrđenju činjeničnog stanja i bržem i efikasnijem rasvetljavanju date krivično-pravne stvari i da je neosuđivan, ali nije cenjeno to da nije u celom inkriminisanom periodu učestvovao u nelegalnim aktivnostima, te da njegove protipravne radnje imaju znatno manji doprinos; na strani okrivljene AA24, kao olakšavajuće okolnosti cenjene su njeno priznanje, jer je time doprinela utvrđenju činjeničnog stanja, da je neosuđivana, da nije nezakonito radila u celom periodu koji se navodi u optužnici, već oko 1/2 ukupnog vremenskog perioda, pri čemu toj činjenici nije dat adekvatan značaj, kao i lične i porodične prilike, jer je porodična žena, pri čemu nije uzeto u obzir da se u međuvremenu porodila i postala majka maloletnog deteta; na strani okrivljenog AA10, kao otežavajuća okolnost nije uzeta osuda iz 1988.godine, jer se odnosi na delo iz oblasti javnog saobraćaja, pri čemu je i brisana 2003.godine, dok su kao olakšavajuće okolnosti cenjene njegovo priznanje, kojim je doprineo utvrđenju činjeničnog stanja, iskreno izraženo kajanje, čime je iskazao svoj odnos prema počinjenom delu, lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ dece, od toga _ maloletne, da mu je srednja kćerka rođena __.godine sa _, zbog čega je četiri puta operisana, što je na njega ostavilo dubok trag, te da nije nezakonito radio u celom periodu koji se navodi u optužnici, s tim da toj činjenici nije dat odgovarajući značaj, jer on nije nezakonito radio skoro polovinu inkriminisanog perioda; na strani okrivljenog AA23, kao olakšavajuće okolnosti su cenjene priznanje, čime je doprineo utvrđenju činjeničnog stanja, da nije nezakonito radio u celom periodu koji se navodi u optužnici, jer je nelegalnu aktivnost obavljao oko 3/4 od ukupnog vremenskog perioda, lične i porodične prilike, jer je porodičan čovek, otac _ dece, od toga jedno maloletno, zdravstveno stanje, jer se leči od „_“, „_“ i dr., te da je neosuđivan, ali istima, posebno činjenicama vezanim za bolest, nije dat odgovarajući značaj i na strani okrivljenog AA36 - kao olakšavajuće okolnosti je cenjeno to da je neosuđivan, ali nije cenjena porodičnost i činjenica da se u međuvremenu oženio.

Obzirom na navedeno, ovaj sud je uvažio žalbe okrivljenih: AA2, AA3, AA4 i AA6, žalbe: branilaca okrivljenog AA1 - advokata: AA1A i AA1A1, branioca okrivljenog AA2 - advokata AA2A, branioca okrivljenog AA12 - advokata AA12A, branioca okrivljenog AA13 - advokata AA13A, branioca okrivljenog AA3 - advokata AA3A, branioca okrivljenog AA4 - advokata AA2A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA14 - advokata AA14A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA15 - advokata AA15A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA16 - advokata AA16A, branioca okrivljenog AA17 - advokata AA17A, branioca okrivljenog AA18 - advokata AA18A, branilaca okrivljenog AA19 - advokata: AA19A i AA19A1, branioca okrivljenog AA20 - advokata AA20A, branioca okrivljenog AA6 - advokata AA21A, branioca okrivljenog AA22 - advokata: AA23A, branilaca okrivljenog AA23 - advokata: AA23A i AA23A1, branilaca okrivljenih: AA24, AA25, AA26, AA27, AA28 i AA29 - advokata: AA27A, AA27A1 i AA22, branioca okrivljene AA25 - advokata AA25A, branioca okrivljenog AA30 - advokata AA30, branioca okrivljenog AA31 - advokata: AA31A, branioca okrivljenog AA32 - advokata AA32A, branioca okrivljene AA33 - advokata AA33A, branioca okrivljenog AA34 - advokata AA34A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA35 - advokata AA35A, branioca okrivljenog AA36 - advokata AA32A, branioca okrivljenog AA36 - advokata AA33A, branilaca okrivljenog AA37 - advokata: AA37A1 i AA37A1, branioca okrivljenog AA38 - advokata AA38A, branioca okrivljenih: AA8, AA5 AA9 i AA10 - advokata AA21A, branioca okrivljenog AA38 - advokata AA43A, branioca okrivljene AA44 - advokata AA43A, branioca okrivljenog AA45 - advokata AA43A, branioca okrivljenog AA46 - advokata AA43A, - branioca okrivljenog AA11 - advokata AA47A i branilaca okrivljenog AA11 - advokata AA47A1 i AA47A2, u delu u kome prvostepenu presudu pobijaju zbog odluke o kazni, a shodno odredbama člana 383 ZKP i žalbe okrivljenih: AA7, AA8, AA9, AA10, AA5 i AA11, pa je istu preinačio samo u delu u kome je sadržana odluka o kaznama.

Pravilno ceneći olakšavajuće i otežavajuće okolnosti na strani imenovanih okrivljenih, a imajući u vidu svrhu izricanja krivičnih sankcija iz člana 4 KZ i svrhu kažnjavanja iz člana 42 KZ, vrstu i težinu krivičnih dela, brojnost preduzetih inkriminisanih radnji, kao i njihov značaj (posebno za okrivljene koji su preduzeli veći broj takvih radnji), a kod okrivljenog AA1 i ulogu koju je imao u organizovanju izvršenja krivičnih dela, ovaj sud je, primenom odredbi članova 4, 42, 45, 54 i 63 KZ, okrivljene osudio na kazne zatvora u kraćem vremenskom trajanju. Tako je okrivljenog AA1, kome je, shodno odredbama člana 60 KZ, kao pravilno utvrđene zadržao kazne zatvora koje mu je izrekao prvostepeni sud - u trajanju od 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ i u trajanju od 5 (pet) godina za krivično delo zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 u vezi člana 34 KZ, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i 6 (šest) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 01.02.2008.godine. Dalje, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 i člana 33 KZ, osudio je okrivljene: AA2 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 01.02.2008.godine; AA12 - na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 5 (pet) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 14.09.2007.godine; AA38 - na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 14.09.2007.godine; AA13 - na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 11.11.2006.godine do 14.09.2007.godine; AA3 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 17.11.2006.godine; AA8 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine; AA4 - na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; AA14 - na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 14.09.2007.godine; AA7 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 8 (osam) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 14.09.2007.godine; AA15 - na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 21.08.2007.godine; AA16 - na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 14.09.2007.godine; AA17 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; AA44 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 7 (sedam) meseci, u koju joj se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; AA45 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 8 (osam) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; AA18 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 8 (osam) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; AA46 - na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 29.06.2007.godine; AA5 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci; AA19 - na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 24.05.2006.godine do 02.11.2007.godine; AA20 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 8 (osam) meseci; AA6 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine; AA9 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 31.05.2006.godine do 02.06.2006.godine; AA24 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, u koju joj se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju tokom lišenja slobode od 31.05.2006.godine do 02.06.2006.godine; AA22 - na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i u pritvoru od 31.05.2006.godine do 21.08.2007.godine; AA10 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 31.05.2006.godine do 03.06.2006.godine; AA29 - na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 01.06.2006.godine do 02.06.2006.godine; AA23 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 01.06.2006.godine do 03.06.2006.godine; AA11 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 01.06.2006.godine do 02.06.2006.godine; AA26 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 4 (četiri) meseca, u koju joj se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 01.06.2006.godine do 02.06.2006.godine; AA31 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 01.06.2006.godine do 02.06.2006.godine; AA30 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 4 (četiri) meseca, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 01.06.2006.godine do 03.06.2006.godine; AA32 - na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 4 (četiri) meseca, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru u Republici Crnoj Gori od 17.02.2010.godine do 17.06.2010.godine i u pritvoru od 17.06.2010.godine, pa nadalje; AA28 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 01.06.2006.godine do 15.06.2006.godine; AA33 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, u koju joj se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 01.06.2006.godine do 29.06.2007.godine; AA34 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 02.06.2006.godine do 21.08.2007.godine; AA35 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 02.06.2006.godine do 21.08.2007.godine; AA27 - na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, u koju joj se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 02.06.2006.godine do 03.06.2006.godine; AA36 - na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 Krivičnog zakonika, uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 02.06.2006.godine do 21.08.2007.godine i AA37 - na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju mu se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 02.06.2006.godine do 03.06.2006.godine. Ovako odmerene zatvorske kazne su srazmerne otežavajućim i olakšavajućim okolnostima utvrđenim na strani okrivljenih, težini izvršenih krivičnih dela, posledicama istih i stepenu krivice okrivljenih i istovremeno su nužne i dovoljne za ostvarivanje svrhe izricanja krivičnih sankcija propisane članom 4 KZ, kao i svrhe kažnjavanja propisane članom 42 KZ, pošto će se njima uticati kako na okrivljene, tako i na druga lica da ne vrše krivična dela, izraziti društvena osuda za izvršena krivična dela i učvrstiti obaveza poštovanja zakona.

Na kraju, ovaj sud je, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 u vezi člana 33 KZ, primenom odredbi članova 4, 42, 45, 54 i 63 KZ, ali i odredbi članova 56 i 57 KZ, okrivljenu AA25 - osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci, u koju joj se, shodno odredbama člana 63 KZ, uračunava i vreme provedeno u policijskom zadržavanju i pritvoru od 31.05.2006.godine do 03.06.2006.godine, a okrivljenog AA38 - na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine. Naime, olakšavajuće okolnosti koje su utvrđene na strani ovih okrivljenih, po nalaženju ovog suda, predstavljaju naročito olakšavajuće u smislu člana 56 KZ. Stoga im je, shodno odredbama člana 57 KZ, za predmetno krivično delo ublažio kazne u okviru posebnog zakonskog minimuma za krivično delo iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 KZ (najmanje dve godine zatvora) i propisanih granica ublažavanja kazne. U odnosu na ove okrivljene, ublažene kazne zatvora, su nužne i dovoljne za ostvarivanje svrhe kažnjavanja predviđene odredbom člana 42 KZ, jer se tim kaznama može uticati kako na okrivljene, tako i na druga lica da ne čine krivična dela, izraziti društvena osuda za izvršeno krivično delo i učvrstiti obaveza poštovanja zakona. Po nalaženju ovog suda, kazne zatvora u datom vremenskom trajanju su u odgovarajuće i sa aspekta specijalne i sa aspekta generalne prevencije.

Imajući u vidu navedeno, u žalbi tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal se neosnovano navodi da je prvostepeni sud dao prevelik značaj olakšavajućim okolnostima koje je utvrdio na strani okrivljenih: AA1, AA13, AA14, AA16, AA19, AA32 i AA12, da se radi o ''uobičajenim okolnostima koje se sreću kod većine lica'' i da su istima ''izrečene neuobičajeno blage kazne, kojima ne može postići svrha kažnjavanja, ni na planu lične, ni na planu generalne prevencije'', posebno što je ovaj sud ocenio da prvostepeni sud nije dao odgovarajući značaj olakšavajućim okolnostima koje je utvrdio na strani okrivljenih. Činjenice da je okrivljeni AA1 ''kao organizator kriminalne grupe u dužem vremenskom periodu, neposredno i preko drugih okrivljenih, organizovao i nadgledao nezakonitu naplatu putarine i nezakonito pribavljanje protivpravne imovinske koristi u izuzetno velikom iznosu, ne predstavljaju okolnosti koje bi se posebno mogle ceniti kao otežavajuće, jer predstavljaju elemente bića krivičnih dela za koja je on oglašen krivim. To se isto odnosi i na činjenice da su okrivljeni AA13, AA14, AA16, AA19, AA32 imali ''pojedinačne, vrlo aktivne uloge u dugom vremenskom izvršenju radnji krivičnih dela'' i da je okrivljeni AA12 ''faktički na naplatnoj rampi, u svojoj smeni bio važniji od smenovođe AA38''. To što je okrivljeni AA1 koristio svoja procesna prava, ne može se ceniti kao otežavajuća okolnost, jer okrivljeni ima pravo da svoju odbranu iznese na način za koji misli da je po njega najpovoljniji. Bez obzira što su u datoj krivičnoj pravnoj stvari postojali i drugi dokazi kada je u pitanju okrivljeni AA12, ne može se prenebregnuti činjenica da je on delimično priznao preduzimanje protivpravnih radnji koje mu se stavljaju na teret i na taj način doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja i materijalne istine u ovoj krivično-pravnoj stvari, a time i bržem okončanju predmetnog krivičnog postupka.

  Prvostepeni sud nije okrivljenom AA2 dao ''status osuđivanog lica'', jer je jasno naveo da tu činjenicu nije uzeo kao otežavajuću okolnost. Pritom je, kao olakšavajuće okolnosti na njegovoj strani, utvrdio značaj njegovog priznanja za ishod predmetnog krivičnog postupka, kao i teško zdravstveno stanje njegovog sina _. Međutim, nije mogao da, kao olakšavajuću okolnosti, ceni činjenice da će zatvorsku kaznu izdržati ''u stalnom strahu za svoj život i život najbližih'', zbog optužbi i upozorenja ostalih osuđenih, da ga pojedini okrivljeni i članovi njihovih porodica smatraju ''krivcem'' za to što su osuđeni, da članovima njegove porodice ''neće biti prijatno'', ako sretnu članove porodica drugih okrivljenih i da će ''ostati potpuno nezaštićeni'', da postoji mogućnost da će kaznu zatvora izdržavati zajedno sa ostalima, jer te činjenice ne mogu biti od bitnijeg uticaja na vrstu krivične sankcije koja mu je izrečena. Prvostepeni sud je izveo dokaze koji nesumnjivo ukazuju na to da je okrivljeni AA4 izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Pritom, verodostojnost prihvaćenih navoda iz odbrana pojedinih okrivljenih koji su priznali svoje učešće u nelegalnoj naplati putarine, se ne može opovrgnuti samo na osnovu pretpostavke da je ''jedini način'' da službena lica prikupe dokaze bilo to da, prilikom saslušanja u prethodnom postupku, okrivljenima predoče da će, ukoliko ne priznaju izvršenje, biti pritvoreni, a u suprotnom biti pušteni na slobodu, ''te da su zato neki okrivljeni priznali delo'' i pritom označili druge, kao lica koje se ''bave neregularnim radom''. Okrivljeni AA7 je u svojoj žalbi, pored ostalog, naveo da je priznao ''učinjeno delo'', te da se kaje i da ga je sramota zbog toga što je uradio. Stoga su u suprotnosti sa tim tvrdnje da nijednog trenutka nije želeo izvršenje predmetnih dela, da se o tome ni sa kim nije dogovorao, da je na sve to uticalo ''loše stanje i nepravilnosti u preduzeću'' u dužem vremenskom periodu, ''neprijatnosti'' koje su se događale zaposlenima (poslovođi naplatne stanice Bubanj potok SS35, šefu službe unutrašnje kontrole SS36), odlasci pojedinaca iz firme iz ''nepoznatih'' razloga koje su pratile ''čudne priče'', da zato ''nije mogao da zaključi šta je ispravno, a šta ne'', te da bi ''svakako izgubio posao da nije prihvatio da radi'', a možda bi imao i nekih drugih neprijatnosti. Ne stoje ni tvrdnje okrivljenog AA5 da ''radna sredina, kolektivna svest i masovno ponašanje'' mogu biti opravdanje za ispoljeno nezakonito ponašanje.

Takođe, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je, na osnovu člana 87 KZ, stavovi 1 i 2 u vezi članova 79 stav 1 tačka 7 i 80 KZ, izrekao meru bezbednosti oduzimanje premeta i oduzeo: od okrivljenog AA1 - jedan uređaj za ometanje mobilne telefonije, bliže opisan pod tačkom 8 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Beograd, UKP - Prvo odeljenje, broj 02/01-95/06 od 24.05.2006.godine i jedan mobilni telefon sa pretplatničkom karticom, bliže opisan pod tačkom 18 iste potvrde (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, II knjiga, str.352/111); od okrivljenog AA2 - interne evidencije na običnim papirima, bliže opisane pod tačkama 1-3 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Niš -OKP, br.111/06 od 24.05.2006.godine i tri mobilna telefona sa pretplatničkim karticama, bliže opisana pod tačkama 8-10 iste potvrde, (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, II knjiga, str.365/118); od okrivljenog AA12 - razna papirna dokumentacija, bliže opisana pod tačkom 1 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Beograd -UKP, br.02/6 «0» str.pov.br.230-177/06 od 24.05.2006.godine, tri mobilna telefona sa pretplatničkim karticama i deo kartice mobilnog telefona, bliže opisani pod tačkama 2-5 iste potvrde, (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, I knjiga, str.132/37), te komadići karo papira, bliže opisani pod tačkom 1 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Beograd - UKP, Kri.pov.P.br.316/06 od 24.05.2006.godine (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, I knjiga, str.136/40); od okrivljenog AA38 - zaštitni kodovi brojeva telefona, jedna kartica bliže opisani pod tačkama 1-5 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Beograd -UKP, Prvo odeljenje, br.02/1-94/06 od 24.05.2006.godine i pet mobilnih telefona sa pretplatničkim karticama bliže opisanih pod tačkama 29-33 iste potvrde, (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, I knjiga, str.183/63); od okrivljenog
AA14 - tri mobilna telefona sa pretplatničkim karticama, bliže navedena pod tačkom 8 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Beograd -UKP, Prvo odeljenje, br.02/1-104/06 od 24.05.2006.godine, (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, I knjiga, str.102/25); od okrivljenog AA16 - dva mobilna telefona sa pretplatničkim karticama, bliže navedena pod tačkama 5 i 6 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Beograd -UKP, Prvo odeljenje, br.02/1-103/06 od 24.05.2006.godine, (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, II knjiga, str.552/15); od okrivljenog AA45 - dva mobilna telefona sa pretplatničkim karticama, bliže opisana pod tačkama 1 i 2 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Beograd -UKP, Prvo odeljenje od 24.05.2006.godine, (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, I knjiga, str.157/53); od okrivljenog AA20 - dva kompjuterska konektora i crveno-crni kablovi. bliže opisani u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima SUP Niš OKP od 24.05.2006.godine, koji su oduzeti od SS37, (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, IV knjiga, str.820/234); i od okrivljenog AA22 - jedan mobilni telefon sa pretplatničkom karticom, bliže opisan pod tačkom 1 potvrde o privremeno oduzetim predmetima SUP Niš -OKP, br.111/06 od 31.05.2006.godine (plavi registrator - istraga Ki.P.br.23/06, IV knjiga, str.924/26). Ove predmete prvostepeni sud je pravilno oduzeo, jer se radi o predmetima čije je oduzimanje po zakonu obavezno, pošto su ili upotrebljeni prilikom izvršenja krivičnih dela, ili su bili namenjeni za izvršenje krivičnih dela, ili su nastali izvršenjem krivičnih dela.

  Nisu osnovani ni žalbeni navodi okrivljenih: AA2, AA4 i branilaca: okrivljenog AA2 - advokata AA2A, okrivljenog AA14 - advokata AA14A, okrivljenog AA4 - advokata AA2A, okrivljenog AA6 - advokata AA21A, okrivljenog AA23 - advokata AA23A1, okrivljenog AA32 - advokata AA32A i AA54, okrivljenog AA30 - advokata AA30, okrivljenog AA35 - advokata AA35A, okrivljenog AA36 - advokata AA32A, okrivljenog AA37 - advokata: AA37A1 i okrivljenih AA37A1, AA8, AA5 AA9 i AA10 - advokata AA21A, koji se tiču odluke o troškovima krivičnog postupka. Po nalaženju ovog suda, prvostepeni sud je okrivljene koje je oglasio krivim, pravilno i u skladu sa odredbama članova 193, 194 i 196 ZKP, obavezao da nadoknade troškove krivičnog postupka (pri čemu je odredio da će o visini tih troškova biti odlučeno posebnim rešenjem), kao i da na ime paušala plate po 20.000,00 dinara (uzevši pri tom u obzir složenost i dužinu trajanja predmetnog krivičnog postupka, te imovno stanje imenovanih okrivljenih).

Na kraju, prvostepeni sud je pravilno, na osnovu člana 206 stav 2 u vezi stava 1 ZKP, u vezi članova 201, 202, 203 i 205 ZKP, delimično uvažio imovinskopravni zahtev oštećenog preduzeća JP „Putevi Srbije“ iz Beograda, pa je obavezao okrivljene: AA1, AA2, AA12, AA38, AA13, AA3, AA8, AA4, AA14, AA7, AA15, AA16, AA17, AA44, AA45, AA18, AA46, AA5, AA19, AA20, AA6, AA9, AA24, AA22, AA10, AA29, AA26, AA30, AA32, AA28, AA33, AA34, AA36 i AA37, da istom solidarno isplate iznos od 85.743.000,00 dinara, u roku od 15 dana, od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Pritom je pravilno postupio kada na nadoknadu ovog iznosa nije obavezao inkasante koji su oglašeni krivim, a za koje je pouzdano utvrđeno da, u periodu koji je bio obuhvaćen veštačenjem, nisu radili, ili nisu radili veći deo vremena. Naime, obavezivanje istih na to, zajedno sa onima koji su radili u tom periodu, bi i po nalaženju ovog suda, bilo nepravično.

Sa druge strane, za okrivljene koji su solidarno obavezani da oštećenom preduzeću nadoknade delimično usvojeni imovinsko pravni zahtev, je nedvosmisleno utvrđeno da su, u periodu u kome je navedeni iznos od 85.743.000,00 dinara pribavljen (ta činjenica je utvrđena veštačenjem od strane stručnog lica), imali zajednički doprinos izvršenju navedenog krivičnog dela, te da su isto želeli kao svoje, upravo da bi ostvarili protivpravnu imovinsku korist, pri čemu su uzeli i učešće u podeli nezakonito stečene dobiti. Naime, svi inkasanti za koje je utvrđeno da su u periodu veštačenja, učestvovali u ovom nelegalnom radu, imali su svest: o zajedničkom delovanju (jer, da bi jedna kartica bila neregularno naplaćena, nužno je da prethodno bude neregularno odštampana i izdata), da su za to što su konkretno činili dobijali novac mimo plate i drugih uobičajenih primanja (kao što je npr. ''tehnički višak''), te da su taj novac dobijali za nelegalnu aktivnost, odnosno da isti protivpravno prisvajaju, pa su u tom smislu imali i svest o evetnualnoj štetnoj posledici. Stoga je predmetna protivpravna imovinska korist, odnosno štetna posledica po oštećeno preduzeće, nastala je zajedničkim delovanjem svih okrivljenih, bez obzira da li su radili kao kontrolori, poslovođe, ili pak inkasanti, i bez obzira na to gde su, kao inkasanti, radili - na samo izdavanju, ili na naplati.

Obzirom da se nije mogao pouzdano utvrditi koliki je tačan iznos protivpravne imovinske koristi za svakog od okrivljenih pojedinačno, pravilna je i odluka prvostepenog suda da, za preostali deo imovinskopravnog zahteva, oštećeno preduzeće uputi na parnicu i to u odnosu na sve okrivljene koji su oglašeni krivim.

Na kraju, prvostepeni sud je doneo i pravilnu odluku u vezi predloga tužioca za oduzimanje imovinske koristi. Naime, obzirom da je oštećenom preduzeću delimično dosudio imovinsko-pravni zahtev, a za ostatak ga uputio na parnicu, pravilno je zaključio da, zbog toga, u ovom slučaju nisu postojali uslovi za oduzimanje imovinske koristi, mimo imovinsko pravnog-zahtava (shodno članu 93 KZ), obzirom da tokom predmetnog krivičnog postupka nije utvrđeno postojanje takve koristi koja bi, po svojoj visini prelazila visinu postavljenog imovinsko-pravnog zahtev (onako kako je isti opredenjen od strane punomoćnika oštećenog preduzeća).

Imajući u vidu napred navedeno, žalbeni navodi tužioca TOK-a, okrivljenog AA3, branilaca okrivljenih: AA1 - advokata AA1A1, AA3 - advokata AA3A, AA14 - advokata AA14A, AA15 - advokata AA15A, AA16 - advokata AA16A, AA19 - advokata: AA19A i AA19A1, AA6 - advokata AA21A, AA24, AA25, AA26, AA27, AA28 i AA29 - advokata: AA27A, AA27A1 i AA27A2, AA30 - advokata AA30, AA32 - advokata AA32A i AA54, AA33 - advokata AA33A, AA34 - advokata AA34A, AA36 - advokata AA32A i advokata AA33A, AA37 - advokata AA37A1 i AA37A1, AA8, AA5 AA9 i AA10 - advokata AA21A, u delu koji se odnosi na imovinskopravno zahtev, ocenjeni kao neosnovani.

Uz sve to, sa osnovom se u žalbama: okrivljenih AA2 i AA4, branioca okrivljenih AA2 i AA4 - advokata AA2A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA14 - advokata AA14A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA15 - advokata AA15A, branioca okrivljenog AA6 - advokata AA21A, branilaca okrivljenih: AA24, AA25, AA26, AA27, AA28 i AA29 - advokata: AA27A, AA27A1 i AA27A2, branioca okrivljene AA25 - advokata AA25A, branioca okrivljenog AA31 - advokata: AA31A, branioca okrivljenog AA32 - advokata AA32A, branioca okrivljenog AA34 - advokata AA34A, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA35 - advokata AA35A, branioca okrivljenog AA36 - advokata AA32A, branioca okrivljenog AA38 i - advokata AA38A, branioca okrivljenih: AA8, AA5 AA9 i AA10 - advokata AA21A, branioca okrivljenog AA11 - advokata AA47A i branilaca okrivljenog AA11 - advokata AA47A1 i AA47A2, ističe da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenih za krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ.

Naime, okrivljenima je stavljeno na teret da su, u periodu od 01.07.2004.godine, do 14.05.2006.godine, izvršili krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2 u vezi stava 1 KZ. Za isto je Krivičnim zakonikom (Sl.Glasnik R. Srbije br. 85/05, 88/05), koji je shodno odredbama člana 5 stav 2 ZKP blaži po okrivljene, propisana kazna zatvora do jedne godine. Članom 103 stav 1 tačka 7 KZ, propisano je da se krivično gonjenje ne može preduzeti kada proteknu dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine i novčana kazna, a članom 104 tačka 6 KZ, da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja. Stoga je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za predmetno krivično dela, nastupila po proteku četiri godine od preduzimanja poslednje radnje izvršenja koja im se stavljaju na teret, odnosno 14.05.2010.godine.

Zbog toga je ovaj sud, uvažavanjem žalbi u odnosu na okrivljene: AA2, AA4, AA14, AA15, AA6, AA24, AA25, AA26, AA27, AA28, AA29, AA31, AA32, AA34, AA35, AA36, AA38, AA8, AA5 AA9, AA10 i AA11, a po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljene: AA7, AA12, AA13, AA3, AA16, AA17, AA18, AA19, AA20, AA22, AA23, AA30, AA33, AA37, AA38, AA44, AA45, AA46, AA51, AA50, AA53, AA54, AA48, AA55, AA49 i AA39, na osnovu člana 354 stav 1 tačka 3 ZKP, odbio optužbu zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ.

Imajući u vidu da je, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, pobijana presuda preinačena u delu koji se odnosi na krivično delo iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ, ovaj sud se nije upuštao u posebnu analizu navoda i predloga iz žalbi okrivljenih i branilaca koji se odnose na predmetno krivično delo, a takođe je odlučeno da troškovi krivičnog postupka, shodno članu 197 stav 1 ZKP, koji se tiču istog, padnu na teret budžetskih sredstava.

Prvostepeni sud je takođe doneo pravilnu odluku i kada je u pitanju oslobađajući deo pobijane presude koji se odnosi na krivično delo iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 u vezi člana 33 KZ. Na osnovu potpune i ispravne analize i ocene izvedenih dokaza (shodno odredbama članova 17 i 352 ZKP - kako ponaosob, tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti, kao i u sklopu sa navodima iz odbrane), prvostepeni sud je doneo pravilne zaključke u vezi osnovanosti optužbe u odnosu na okrivljene: AA51, AA50, AA53, AA54, AA48, AA55, AA49 i AA39.

Obzirom na ono što proizilazi iz spisa predmeta, prvostepeni sud nije ni mogao da izvede drugačiji zaključak, sem da nije dokazano da se u radnjama ovih okrivljenih stiču obeležja krivičnog dela iz člana iz člana 359 stav 3 u vezi stavova 1 i 4 u vezi člana 33 KZ. Naime, iz dokaza koji su izvedeni u ovom krivičnom postupku se ne može pouzdano i nedvosmosleno zaključiti da su se, u radnjama, koje su AA51, AA50, AA53, AA54, AA48, AA55 i AA39 (kao zaposlena i odgovorna lica u JP «Putevi Srbije» - inkasanati na izdavanju karata i naplati putarine na naplatnim stanicama «Bubanj potok» u Beogradu i «Trupale» u Nišu), preduzimali u periodu od 01.07.2004.godine do 14.05.2006.godine, stekli svi subjektivni i objektivni elementi tog krivičnog dela, odnosno da su preduzeli bilo kakve radnje, ili aktivnosti u vezi sa nelegalnom naplatom putarine. Takođe, po nalaženju ovog suda, nisu izvedeni ni dokazi koji bi nesumnjivo ukazivali na to da okrivljeni AA49, kao radnik unutrašnje kontrole u JP «Putevi Srbije» na deonici auto-puta Beograd - Niš, u vremenu kada se vršila nelegalna naplata, svesno nije vršio svoju dužnost - nadzor i sprečavanje zloupotreba u postupku naplate putarine, ili da je propustio da izvrši kontrolu inkasanata, te da je na taj način onemogućio otkrivanje nelegalne naplate i njeno sprečavanje. Stoga, nema dokaza da su imenovani okrivljeni, zajedno sa organizatorima i ostalim okrivljenima za koje je dokazano da su učestvovali u nelegalnoj naplati putarine i u periodu označenom u optužnom aktu, pribavili od naplaćene, a neevidentirane putarine najmanje 482.046.000,00 dinara, na štetu oštećenog JP «Putevi Srbije», te taj iznos, po unapred stvorenom planu, podelili među sobom.

Sa druge strane, u žalbi tužioca TOK-a se ne navodi koja činjenica nije ispravno utvrđena, ili koja je pogrešno utvrđena u odnosu na ove okrivljene, već se daje svopstvena ocena činjeničnog stanja i izvedenih dokaza. Ali, to što su dokazi od strane suda ocenjeni na način koji se ne uklapa u viđenje tužioca, ne znači da je u delu prvostepene presude u kome su od optužbe oslobođeni okrivljeni AA51, AA50, AA53, AA54, AA48, AA55, AA49 i AA39, činjenično stanje pogrešno i nepravilno utvrđeno. Prvostepeni sud je za tu odluku dao uverljive razloge, pri čemu je imao u vidu sve činjenice sadržane u spisima predmeta, koje se odnose na delatnost imenovanih okrivljenih. Nije sporna činjenica da je nezakonito naplaćivanje putarine vršeno i pre januara 2006.godine, da je delatnost niških i beogradskih inkasanata, koji su bili uključeni u tu nelegalnu aktivnost, bila sinhronizovana, da je postojala stalna komunikacija i razmena informacija, da su se duple kartice koje su se neovlašćeno štampane u Nišu, naplaćivale u Beogradu i obrnuto, te da se sve radilo po nalozima organizatora i okrivljenih rukovodilaca smena. Ali to što su i ovi okrivljeni radili kao inakasanti na tim naplatima rampama, odnosno okrivljeni AA49 kao kontrolor, samo po sebi, ne znači da su učestvovali u tome. O tome je prvostepeni sud dao detaljne razloge u delu obrazloženja pobijane presude, u kome je izneo ocenu verodostojnosti navoda iz odbrana ovih okrivljenih i razloge zašto im je poklonio veru, pri čemu te razloge u svemu prihvata i ovaj sud. Pritom nije ''olako'' prihvatio njihove odbrane, već je iste analizirao na pravilan način - pojedinačno i u sklopu sa ostalim izvedenim dokazima i utvrđenim činjenicama, pa ih je pravilno ocenio kao ubedljive i logične. Uz to nije pogrešio kada je prihvatio objašnjenja da se presretnuti razgovori, u kojima se spominju ''duple kartice'', ''iznosi'' i sl., ne odnose na nelegalne aktivnosti, već na kvarove pojedinih uređaja, druženje nakon posla i zajedničko bavljenje rekreacijom (nije zabranjeno ''viđenje sa smenovođom van radnog prostora i nakon radnog vremena''), dogovora oko kupovine, razmene CD-ova i sl., posebno što je rasvetljeno u kojim slučajevima se radilo o ''šifrovanoj'' komunikaciji između aktera u nelegajnoj naplati putarine.

Stoga, prvostepeni sud je, krećući se u granicama dokaza koji su izvedeni i bazirajući se na činjenica koje iz istih proizilaze, doneo pravilne zaključke kada su u pitanju okrivljeni AA51, AA50, AA53, AA54, AA48, AA55, AA49 i AA39, pa je pravilno postupio kada ih je, na osnovu člana 355 stav 1 tačka 2 ZKP, oslobodio od optužbe.

Imajući u vidu sve napred navedeno, ovaj sud ja našao da su ostali navodi iz žalbi tužioca TOK-a, okrivljenih i branilaca okrivljenih neosnovani. Pritom je i njih analizirao i cenio, ali ih nije posebno izlagao i obrazlagao, jer nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj krivičnopravnoj stvari.

Zbog navedenih razloga, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje je, na osnovu člana 391 i 388 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar      Predsednik veća-sudija
Žak Pavlović s.r.     Slavka Mihajlović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)