Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.12.2013.

Kž1 Po1 21/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 21/13
Dana 27.12.2013. godine
B E O G R A D
Nemanjina br. 9


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća i Milimira Lukića, Dragoljuba Đorđevića, Nadežde Mijatović i Nade Zec, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Jelene Kaličanin Vojnović, kao zapisničara, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 401 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika Crne Gore i dr., odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA, advokata Dragoljuba Đorđevića, izjavljenoj protiv presude Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Kre-Po1.br.19/2012 od 03.06.2013. godine, u sednici veća održanoj u odsustvu uredno obaveštenog zamenika javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu i 27.12.2013. godine doneo je sledeću

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata AB, izjavljena protiv presude Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Kre-Po1.br.19/2012 od 03.06.2013. godine, pa se navedena presuda POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Kre-Po1.br.19/2012 od 03.06.2013. godine je usvojena zamolnica Osnovnog suda u Podgorici Iks.br.419/12 od 14.11.2012. godine, pa je na osnovu odredbe člana 61 i 62 Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, priznata presuda Višeg suda u Podgorici – Specijalno odijeljenje za organizovani kriminal, korupciju, terorizam i ratne zločine Ks.br.7/12 od 28.05.2012. godine koja je postala pravnosnažna17.10.2012. Godine. Naime, okrivljeni AA je po predmetnoj presudi Višeg suda u Podgorici, oglašen krivim da je zajedno sa AA1 do AA4, izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 401 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika i u saizvršilaštvu krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 300 stav 1 u vezi člana 23 Krivičnog zakonika Republike Crne Gore. Ožalbenom presudom Posebnog odeljenje Višeg suda u Beogradu je okrivljenom AA, primenom Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o međusobnom izvršenju sudskih odluka u krivičnim stvarima i Krivičnog zakonika Republike Republike Srbije, prethodno zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 u vezi stava 4 KZ RS utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, a zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 4 u vezi stava 1 KZ RS u vezi člana 33 KZ RS, prethodno utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, te je okrivljeni AA osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 8 (osam) meseci u koju će se uračunati vreme provedeno u pritvoru.

Protiv ove presude blagovremenu žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene Krivičnog zakonika, pogrešne primene Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći i Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o međusobnom izvršenju sudskih odluka u krivičnim stvarima, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ožalbenu presudu preinači na taj nači što će odbiti zamolnicu ili presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Javni tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal Ktž.br.20/13 od 28.08.2013. godine je izneo predlog da Apelacioni sud u Beogradu žalbu branioca okrivljenog AA, advokata AB odbije kao neosnovanu a ožalbenu presudu potvrdi.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje je održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog zamenika javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, na kojoj sednici je razmotrio spis zajedno sa ožalbenom presudom koju je ispitao u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi shodno odredbi člana 451 stav 1 ZKP-a, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, a imajući u vidu i predlog javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, našao:

-žalba je neosnovana.

Žalbom branioca okrivljenog AA, advokata AB se spori pravilnost i zakonitost ožalbene presude tezom o tome da tokom vođenja postupka pred sudom u Crnoj Gori nisu bile ispunjene pretpostavke pravičnog suđenja, te se prema stavu iznetom u žalbi, može sa osnovom zaključiti da je okrivljeni AA osuđen zbog nacionalne pripadnosti.

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu je ovakve žalbene navode, cenio kao neosnovane.
Citirani navodi žalbe jesu ponovljena teza odbrane iz prvostepenog postupka, a koja teza je, prema stavu ovog suda, već bila predmet pravilne ocene prvostepenog suda.

Naime, pravilno prvostepeni sud zaključuje da se povreda prava na pravično suđenje ispituje kroz postupanje nadležnih državnih organa Republike Crne Gore po osnovu redovnog i vanrednih pravnih lekova, kao i kroz predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, te da sud u Republici Srbiji ne može vršiti kontrolu postupanja po predmetu suda druge države. Meritornim ispitivanjem presude druge države bio bi povređen teritorijalni princip važenja zakona i suverenitet te države.

Dakle, kako je presudi suda strane države – Crne Gore kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnih dela, predhodilo spovođenje krivičnog postupka, koje podrazumeva i sprovođenje dokaznog postupka u skladu sa važećim zakonom, okrivljeni je imao branioca koga je sam angažovao, bio je poučen o pravima i obavezama koje kao okrivljeni u postupku ima, nije bio uskraćen pravu da predlaže dokaze, pravu na obrazloženu presudu i pravu na izjavljivanja žalbe (o kojoj je odlučivao sud više instance), kao ni pravu da izjavi vanredni pravni lek, koje pravo okrivljeni nije koristio, kao ni druga pravna sredstva koja predviđa pravni sistem Republike Crne Gore, to je prvostepeni sud sledom svega rečenog, prema nalaženju ovog suda, pravilno zaključio da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo na pravično suđenje okrivljenom AA.

Dakle, i prema nalaženju Posebnog odeljenja Apelacionog sud u Beogradu, suprotno žalbenim navodima branioca, presuda suda Republike Crne Gore jeste rezultat sprovedenog krivičnog postupka i primene prava pa njeno donošenje nije bilo motivisano nacionalnom pripadnošću okrivljenog AA.

  Kako su u konkretnom slučaju, ispunjeni svi formalni uslovi za priznanje strane sudske odluke, to je suprotno žalbenim navodima, prema stavu ovog suda, prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio zakon te je presudu Višeg suda u Podgorici – Specijalno odijeljenje za organizovani kriminal, korupciju, terorizam i ratne zločine Ks.br.7/12 od 28.05.2012. godine koja je postala pravnosnažna17.10.2012. godine, pravilno ožalbenom presudom priznao.

U žalbi branioca se takođe navodi da je okrivljenom AA izrečena drakonska kazna, da je strožije kažnjen nego neposredni izvršioci krivičnih dela, te da ga je po pravilnoj primeni zakona trebalo blaže kazniti.

Napred navedene žalbene navode Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje ocenjuje kao neosnovane, imajući u vidu da se pravilno prvostepeni sud prilikom odmeravanja krivične sankcije okrivljenom AA pre svega rukovodio utvrđenim činjenicama sadržanim u pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Podgorici – Specijalno odijeljenje za organizovani kriminal, korupciju, terorizam i ratne zločine, pa je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog AA cenio njegove lične i porodične prilike – činjenicu da je oženjen, otac jednog deteta, dok je od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog pravilno sud cenio njegovu raniju osuđivanost, pa je pravilno imajući u vidu sve napred navedeno kao i odredbu člana 17 Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o međusobnom izvršenju sudskih odluka u krivičnim sankcijama, koji između ostalog propisuje da izrečena krivična sankcija ne može biti stroža od krivične sankcije koju izrekne država izricanja, pravilno okrivljenom AA prethodno utvrdio pojedinačne kazne zatvora i to zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 u vezi stava 4 KZ RS, kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, a zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćenja proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 4 u vezi stava 1 KZ RS u vezi člana 33 KZ RS, kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, te je daljom primenom odredbe člana 60 i 63 KZ-a pravilno okrivljenog AA osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 8 meseci u koju kaznu se uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Prema stavu ovog suda, pravilno je prvostepeni sud zaključio da je ovako odmerena kazna u svemu srazmerna težini izvršenih krivičnih dela kao i ličnosti samog okrivljenog kao izvršioca, i njome će se u potpunosti ostvariti svrha izricanja krivičnih sankcija odnosno svrha kažnjavanja koja je propisana odredbom člana 4 i 42 KZ-a.

Apelacioni sud u Beogradu je imao u vidu i ostale žalbene navode branioca okrivljenog, međutim našao je da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku suda u konkretnoj krivično-pravnoj stvari.

Sledom svega rečenog, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 457 Zakonika o krivičnom postupku.


Zapisničar,       Predsednik veća-sudija,
Jelena Kaličanin Vojnović, s.r.    Veroljub Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić
 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)