Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.02.2011.

Kž1 Po1 22/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 22/10
Dana 11.02.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU - Posebno odelenje, u veću sastavljenom od sudija: Slobodana Rašića, predsednika veća, Veroljuba Cvetkovića, Savke Gogić, Nadežde Mijatović, Dragoljuba Đorđevića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom – zapisničarem Tanjom Slavković, u krivičnom predmetu protiv okrivljenih AA i dr., zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a i dr., rešavajući po žalbama Tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljenog AA - advokata AB, branilaca okrivljenog BB – advokata BA i BA1, branioca okrivljenog BB, VV, GG – advokata GA, okrivljenog BB lično, branioca okrivljenog DD – advokata DA, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu - Posebno odelenje K.Po1 108/10 od 12.07.2010. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 375 ZKP-a, dana 09., 10., i 11.02.2011.godine, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Zorana Babića, okrivljenog AA, njegovog branioca – advokata AB i ĐA, po zameničkom punomoćju za advokata AB, u prisustvu okrivljenog BB, njegovog branioca – advokata BA, okrivljenih VV, GG i u prisustvu branioca okrivljenog EE – advokata EA, po zameničkom punomoćju za advokata EA1, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba Tužioca za organizovani kriminal izjavljena u odnosu na optuženog EE, pa se presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1.108/10 od 12.07.2010.godine u odnosu na njega, POTVRĐUJE.

Uvažavanjem žalbi branioca optuženog AA advokata AB, branilaca optuženog BB - advokata BA, BA1, GA i okrivljenog BB lično, i branioca okrivljenog DD advokata DA, PREINAČUJE SE u pogledu odluke o kazni presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1.108/10 od 12.07.2010.godine tako što Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje:

- Okrivljenom AA za krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost i člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od dve godine i deset meseci, pa ga, zadržavajući mu kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca za krivično delo zločinačko udrživanje iz člana 346 stav 1 KZ-a, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, primenom navedenih zakonskih propisa i odredbi članova 4, 42, 45, 54, 63 KZ-a OSUĐUJE na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine u koju kaznu mu uračunava vreme provedeno u pritvoru od 30.08.2007 godine do 30.12.2008.godine;

- Okrivljenom BB zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od šest meseci a za krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od dve godine i osam meseci, pa ga OSUĐUJE na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 01.09.2007.godine do 05.12.2008.godine;

- Okrivljenog DD za krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 1 KZ-a za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci u koju kaznu mu uračunava vreme provedeno u pritvoru od 31.08.2007.godine do 01.09.2007 godine,

dok se žalba Tužioca za organizovani kriminal u delu u kome pobija osuđujući deo prvostepene presude i žalbe branioca okrivljenog AA - advokata AB, branilaca okrivljenog BB advokata BA, BA1 i GA, okrivljenog BB lično, branioca okrivljenih VV i GG advokata GA i branica okrivljenog DD - advokata DA u ostalom delu ODBIJAJU kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu u odnosu na okrivljenog AA, BB, DD, VV i GG, POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odelenje K.Po1 108/10 od 12.07.2010. godine, oglašeni su krivim i to u stavu prvom izreke presude okrivljeni AA, VV, ŽŽ, BB, ZZ i II, da su izvršili i to okrivljeni AA krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ-a, okrivljeni VV, ŽŽ, BB, ZZ, II krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a. Istom presudom u stavu dva izreke presude, okrivljeni AA, VV, ŽŽ, BB, ZZ, II da su izvršili po jedno krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a. Pod tačkom 3 izreke presude okrivljeni DD oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 1 KZ-a, a pod tačkom 4 GG zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje znakova za vrednost u pomaganju iz člana 226 stav 1 u vezi člana 35 KZ-a. Prvostepeni sud je potom okrivljenom AA za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ-a utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca, a za krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, pa je potom okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 30.08.2007. godine do 30.12.2008. godine. Prvostepeni sud je okrivljenom VV za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a utvrdio kaznu zatvora u trajanju od deset meseci, a za krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a kaznu zatvora u trajanju od tri godine, pa je potom okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 30.08.2007. godine do 05.12.2008. godine. Okrivljenoj ŽŽ prvostepeni sud je za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, a za krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a kaznu zatvora u trajanju od dve godine i osam meseci, pa je potom okrivljenu osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju kaznu joj je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 30.08.2007. godine do 27.06.2008. godine. Okrivljenom BB prvostepeni sud je za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a utvrdio kaznu zatvora u trajanju od deset meseci, a za krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, pa je potom okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 01.09.2007. godine do 05.12.2008. godine. Prvostepeni sud je okrivljenom ZZ za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, a za krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a kaznu zatvora u trajanju od dve godine i dva meseca, pa je potom okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci. Prvostepeni sud je okrivljenom II za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, a za krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a kaznu zatvora u trajanju od dve godine, pa je potom okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i četiri meseca, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 31.08.2007. godine do 02.09.2007. godine. Okrivljenog DD prvostepeni sud je osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 31.08.2007. godine do 01.09.2007. godine. Okrivljenoj GG prvostepeni sud je izrekao uslovnu osudu, tako što joj je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno odredio da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljena za vreme od dve godine ne učini novo krivično delo.

Prvostepeni sud je na osnovu člana 87 u vezi člana 78 i 79 KZ-a prema okrivljenima izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta, a koji su upotrebljeni za izvrešenje krivičnog dela i to od okrivljenog AA jedno pakovanje papira za štampanje formata B-3 proizvođača „Radeča“ (500 listova), jedan mobilni telefon marke „Nokia 6330“ IMEI broja __ i kartica broj __ i jedan mobilni telefon marke „Nokia 6300“ IMEI broja __ i karticu broj __. Od okrivljenog VV jedna mašina za sečenje papira sa natpisom SB Mašinbravarska radionica "aa", bez broja, tipa i modela, jedna UV lampa sa punjačem marke „Genije“, crne boje. Od okrivljene ŽŽ jedan mobilni telefon marke „LG CE 0168“, IMEI: __ SIN, __, KG800, jedna kartica mobilnog operatera „Telekom Srbije“ sa brojem __, jedna kartica mobilnog operatera „Telenor“ sa brojem __, jedna kartica mobilnog operatera „Yu Mobtel“ sa brojem 063__. Od okrivljenog BB jedna kartica za mobilni telefon sa pretplatničkim brojem 064/__, jedna kartica za mobilni telefon sa pretplatničkim brojem 069/__, jedan omot za pretplatničku karticu mreže „Promonte“ sa brojem 069/__. Od okrivljenog ZZ jedan hard-disk „IBM“ desk-star 82, 3 GB, serijski broj __, jedan hard-disk „Max store“ model „Diamond“ max plus 9, 120 GB, serijski broj __, jedan mobilni aparat marke „Šarp“ telefonskog broja 063/__, IMEI broja __, od okrivljenog II mašina za ofset štampu marke „Rota print“ oznaka __, kopir ram “Dyplomat“ za format A-3, mobilni telefon marke „Nokia“ model 3230, IMEI broja __ sa karticom operatera „Telenor“, serijski broj __, jedna kartica mobilnog operatera „Telenor“, serijski broj __, jedna kartica mobilnog operatera „Telekom Srbije“ korisničkog broja 064/__. Od okrivljene GG mobilni telefon marke „Samsung“ model SPX E 570, IMEI broja __, br.kartice 062/__, mobilni telefon marke „Nokia“ sive boje, IMEI broja __, broj kartice 063/__.
Na osnovu odredbe člana 85 KZ-a, prvostepeni sud je prema okrivljenima izrekao meru bezbednosti i to okrivljenoj ŽŽ i BB zabranu vršenja grafičke delatnosti u trajanju od 5 (pet) godina, okrivljenom II i DD zabranu vršenja poziva štampara u trajanju od 3 (tri) godine.

Na osnovu odredbi člana 193 i 196 ZKP-a, okrivljeni su obavezani da solidarno plate troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti naknadno, posebnim rešenjem.

Okrivljeni su obavezani da sudu na ime paušala plate iznose od po 20.000,oo dinara.

Istom presudom, u stavu pet izreke presude, okrivljeni EE je na osnovu odredbe člana 355 tačka 2 ZKP-a oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a i krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a.

Presudom je odlučeno da troškovi krivičnog postupka u oslobađajućem delu padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedene presude žalbu su izjavili:

-Tužilac za organizovani kriminal u osuđujućem delu, zbog odluke o kazni i to u odnosu na okrivljenu GG, AA, VV, BB, a u oslobađajućem delu u odnosu na okrivljenog EE, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odelenje prvostepenu presudu u oslobađajućem delu u odnosu na okrivljenog EE ukine i u tom delu predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a da se u osuđujućem delu prvostepenu presudu preinači u odnosu na okrivljenu GG, AA, VV, BB, tako što će okrivljenima izreći kazne zatvora u dužem vremenskom trajanju, a okrivljenoj GG kaznu zatvora.

-branilac okrivljenog AA – advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odelenje pobijanu presudu ukine, predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili istu preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi odgovornosti da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ-a, te da je izvršio krivično delo falsifikovanje znakova od vrednosti iz člana 226 stav 1 KZ-a, alternativno ukoliko drugostepeni sud nađe da je izvršio krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 KZ-a, istom izrekne znatno blažu kaznu. U žalbi je branilac okrivljenog stavio zahtev da zajedno sa okrivljenim bude obavešten o sednici veća.

-branioci okrivljenog BB – advokati BA i BA1, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili pak da istu preinači u pogledu odluke o kazni, tako što će okrivljenom smanjiti izrečenu kaznu. U žalbi su branioci stavili zahtev da zajedno sa okrivljenim budu obavešteni o sednici veća.

-branilac okrivljenih BB, VV, GG – advokat GA, iz svih zakonom predviđenih razloga, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odelenje uvaži žalbu branioca okrivljenih, pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili istu preinači u odnosu na okrivljenog BB, tako što će mu ublažiti izrečenu krivičnu sankciju, a da u odnosu na okrivljenog VV uvaži žalbu branioca okrivljenog i ukoliko istu ne ukine istu preinači i okrivljenom takođe ublaži izrečenu kaznu, a okrivljenu GG oslobodi od optužbe. U žalbi je branilac stavio zahtev da zajedno sa okrivljenima bude obavešten o sednici veća.

-branilac okrivljenog DD – advokat DA, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o kazni i meri bezbednosti, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odelenje pobijanu presudu preinači, okrivljenog oslobodi od optužbe ili da istu ukine, predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak da istu preinači i okrivljenom izrekne kaznu ispod zakonom propisanog minimuma.

-okrivljeni BB, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu ukine, predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili pak istu preinači i okrivljenog blaže kazni.

Branilac okrivljenog EE – advokat EA1 je sudu dostavila odgovor na žalbu Tužioca za organizovani kriminal, sa predlogom da se žalba Tužilaštva za organizovani kriminal odbije kao neosnovana, te da se presuda Višeg suda Beogradu K.Po1 108/10 od 12.07.2010. godine potvrdi u odnosu na okrivljenog EE. U odgovoru na žalbu branilac je stavila zahtev da bude obaveštena o sednici veća.

Branilac okrivljenih BB, VV, GG – advokat GA je takođe sudu dostavio odgovor na žalbu Tužioca za organizovani kriminal, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je u pismenom izjašnjenju Ktž.br.303/10 od 30.11.2010. godine predložilo da se žalba Tužilaštva za organizovani kriminal uvaži kao osnovana, te da se prvostepena presuda u oslobađajućem delu ukine u delu koji se odnosi na okrivljenog EE i u tom delu predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a da se u odnosu na okrivljenu GG, AA, VV, VB prvostepena presuda preinači, tako što će se okrivljenoj GG izreći kazna zatvora, a okrivljenima AA, VV, BB kazna zatvora u dužem vremenskom trajanju, a da se ostale žalbe odbiju kao neosnovane.

Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odelenje je održao sednicu veća u smislu člana 375 ZKP-a, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal - Zorana Babića, okrivljenog AA, njegovog branioca – advokata AB i ĐA, po zameničkom punomoćju za advokata AB, okrivljenog BB lično, njegovog branioca – advokata VV, u prisustvu okrivljenih VV, GG, te branioca okrivljenog EE – advokata EA, po zameničkom punomoćju za advokata EA1, na kojoj je ispitao prvostepenu presudu u smislu člana 380 stav 1 ZKP-a, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:

Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odelenje, nalazi da se neosnovano žalbom Tužioca za organizovani kriminal pobija prvostepena presuda u oslobađajućem delu u odnosu na okrivljenog EE, u kome je na osnovu odredbe člana 355 tačka 2 ZKP-a ovaj okrivljeni oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a i krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a.

Pobijana presuda u ovom delu ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona na koje povrede ovaj sud, kao drugostepeni, povodom žalbe u smislu člana 380 stav 1 tačka 1 i 2 ZKP-a, pazi po službenoj dužnosti.

Žalbom Tužioca za organizovani kriminal prvostepena presuda se pobija u oslobađajućem delu u odnosu na ovog okrivljenog zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da je sud prilikom ocene izvedenih dokaza izveo pogrešan zaključak, a u pogledu odlučnih činjenica i to da okrivljeni EE nije znao šta se nalazi na rolnama filmova koje je izrađivao jer ih on, kako tvrdi, nije pregledao ni vršio kontrolu njihovog kvaliteta, da isti u razgovorima sa okrivljenom ŽŽ o crvenoj boji ne priča o crvenoj UV boji koja se koristi za izradu slovačke taksene marke, već o nekoj drugoj crvenoj boji, te da nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret, pri čemu se u žalbi takođe ističe da prvostepeni sud za svoju odluku nije dao valjane i uverljive razloge, te da i pri donošenju takve odluke nije imao u vidu navedene činjenice, a koje su sadržane u spisima predmeta, a koje na posve drugačiji način ukazuju na delatnost okrivljenog.

Nasuprot ovim žalbenim navodima, i po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odelenje, pravilan je zaključak prvostepenog suda da izvedenim dokazima, a imajući u vidu odbranu okrivljenog, u konkretnom slučaju nije bilo dokaza kojima bi se utvrdila krivica okrivljenog i potvrdili navodi optužnice koji se odnose na njega, sa kojih razloga je prvostepeni sud pravilnom primenom odredbi člana 355 tačka 2 ZKP-a okrivljenog EE oslobodio od optužbe za napred navedena krivična dela.

Naime, prvostepeni sud je pravilnom analizom i ocenom izvedenih dokaza, a imajući u vidu odbranu okrivljenog, pravilno zaključio da u konkretnom slučaju nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret, pri čemu nijednim izvedenim dokazom u ovom krivičnom postupku optužba u odnosu na EE nije dokazana. Naime, izvedenim dokazima na glavnom pretresu, a što su i okrivljeni EE, ZZ i ŽŽ i naveli u svojim odbranama, utvrđeno je da je okrivljeni EE kao vlasnik SZR „__“, koja se bavi grafičkom delatnošću, dizajnom i pripremom, izrađivao filmove za štampu za štampariju okrivljene ŽŽ, na taj način što je već spremnu grafičku pripremu narezanu na CD dobijao od okrivljenog ZZ. Fajlovi na CD-u su bili obeleženi rednim brojevima, pa okrivljeni iz naziva fajla nije mogao zaključiti šta je predmet konkretne grafičke pripreme na koju se fajl odnosi. Sam postupak filmovanja okrivljeni EE vršio je na mašini marke „Rip“, za koju je na osnovu izvedenih dokaza ustanovljeno da ne poseduje ekran pomoću koga bi se mogao kontrolisati materijal koji se filmuje. Po završenom postupku filmovanja gotovi filmovi izlaze iz mašine zamotani u rolne i okrivljeni EE ih je predavao ZZ, odnosno licu od koga je dobijao grafičku pripremu na uslužno filmovanje.

Stoga je, imajući u vidu navedeno, sud u potpunosti prihvatio odbranu okrivljenog EE, posebno u delu gde je naveo da nije vršio kontrolu gotovih rolni i filmova koje je po završenom postupku filmovanja dobijao, obzirom da je bio jedini zaposleni i nije imao radnika koji bi trebao da bude posebno zadužen za kontrolu i pregledanje gotovih filmova. Okrivljeni je objasnio da u većim štamparijama ovaj posao obavljaju montažeri, a u manjim sam štampar koji izreže film na manje komadiće i snima ih na grafičku ploču. Tek prilikom pripreme filma za štampu može se zaključiti na šta se taj film odnosi, a isto nije moguće utvrditi na osnovu pojedinih segmenata filma. Sam tok izrade filma kao posebne faze izrade znakova za vrednost kojom su se okrivljenom u ovom predmetu bavili, sud je utvrdio saslušanjem stručnog lica SS na glavnom pretresu, koji je pojasnio način izrade filmova na mašini kojom je raspolagao okrivljeni EE, potvrdivši da na toj mašini okrivljeni nije mogao da preko ekrana prati izradu filmova. Kontrolu filmova bilo je moguće raditi ukoliko je okrivljeni na kraju razmotavao gotove rolne filma i detaljno proučavao svaki segment i upoređivao isti sa uzorkom, radi čijeg štampanja je film i izrađen.

Na osnovu izvedenih dokaza, kao i odbrane okrivljenog EE, a koja je u ovom delu potvrđena i odbranama ostalih okrivljenih, prvostepeni sud pravilno utvrđuje da okrivljeni EE pored grafičke pripreme na CD-u nije dobijao od okrivljenog ZZ uzorke čije štampanje je pripremano, te da nije mogao ni da vrši kontrolu ispravnosti filmova koje je izrađivao. Na osnovu presretnutih telefonskih razgovora okrivljenih koji su preslušani na glavnom pretresu od strane prvostepenog suda, prvostepeni sud je utvrdio da nije postojala komunikacija između okrivljenog EE i ostalih okrivljenih o izradi lažnih znakova za vrednost. Stoji činjenica da okrivljeni BB, ZZ i ŽŽ u pojedinim razgovorima spominju da je grafička priprema data EE na filmovanje i raspituju se kada će filmovi biti gotovi, ali se na osnovu tih razgovora u kojima se EE samo spominje ne može zaključiti da je njemu bilo poznato šta je predmet grafičke pripreme koji mu je dat na filmovanje. Takođe, ni iz razgovora u kojima se EE javlja kao sagovornik pojedinih okrivljenih, nijedna reč, termin, niti sama sadržina i smisao ovih razgovora ne odnosi se na lažne znakove za vrednost, odnosno taksene marke i akcizne markice koje su okrivljeni izrađivali, što u potpunosti potvrđuje odbranu ne samo okrivljenog EE, već i ZZ i ŽŽ, koji su naveli da okrivljeni EE nije bio upoznat da je izrađivao filmove za štampu lažnih znakova za vrednost i da su mu te grafičke pripreme bile podmetnute između ostalih fajlova koji su se odnosili na druge grafičke pripreme.

Stoji činjenica da u razgovoru 16.07.2007. godine u 08.56.28 okrivljeni EE pita ŽŽ za boju, ali pritom ne spominje da se radi o crvenoj UV boji koja je korišćena pri izradi slovačke taksene marke. S obzirom da je okrivljeni EE sarađivao sa okrivljenom ŽŽ, koja je vlasnik štamparije „__“ za koju okrivljeni izrađuje filmove, logično je da u tim razgovorima spominju i štampanje i boju, ali se na osnovu ovih komunikacija ne može zaključiti da se odnose na štampanje lažnih znakova za vrednost. Takođe je utvrđeno da u razgovorima koje je okrivljeni EE obavio sa okrivljenima ZZ, te ŽŽ, nisu korišćene „šifre“, odnosno izrazi koje su inače koristili ostali pripadnici ove grupe u međusobnim telefonskim komunikacijama. Prvostepeni sud iz preslušanih telefonskih razgovora, kao i drugih izvedenih dokaza, nije mogao zaključiti da je okrivljeni EE učestvovao u radu kriminalne grupe, niti da su mu bile poznate aktivnosti ove grupe u izradi i distribuciji lažnih znakova za vrednost.

Imajući u vidu napred navedeno, i po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odelenje, prvostepeni sud je pravilnom ocenom izvedenih dokaza, a u sklopu iznete odbrane okrivljenog EE, te odbrane okrivljenog ZZ, ŽŽ, pravilno zaključio i za svoj zaključak dao jasne i uverljive razloge koje u svemu ovaj sud prihvata i to da u konkretnom slučaju nije bilo dokaza kojima bi se utvrdila krivica okrivljenog i potvrdili navodi optužnice koji se odnose na okrivljenog EE i to da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a, kao i krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a, sa kojih razloga je prvostepeni sud i po nalaženju ovog suda pravilnom primenom odredbi člana 355 tačka 2 ZKP-a, a usled nedostatka dokaza, okrivljenog EE oslobodio od optužbe za napred navedena krivična dela, pa se stoga, kako je napred navedeno, suprotni žalbeni navodi Tužioca za organizovani kriminal, kojima se prvostepena presuda pobija u odnosu na ovog okrivljenog i ističe da je zaključak prvostepenog suda pogrešan, ocenjuju kao neosnovani.

Pobijana presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona u osuđujućem delu, na koje drugostepeni sud u smislu člana 380 stav 1 tačka 1 i 2 ZKP-a uvek pazi po službenoj dužnosti.

Žalbom branioca okrivljenog AA osporava se i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da sud nema dokaza o tome da je okrivljeni izvršio krivično delo falsifikovanje znakova od vrednosti iz člana 226 KZ-a koje delo je za njega ostalo u pokušaju. Druga za odbranu važna konstatacija prvostepenog suda da su falsifikati znakova od vrednosti nađeni u nezavršenom stanju štampanja što samo po sebi predstavlja jasan dokaz da su bili neupotrebljivi za distribuciju. U pogledu nalaza i mišljenja sudskih veštaka koji su se izjašnjavali na okolnost kvaliteta falsifikovanih znakova od vrednosti koje veštačenje je prvostepeni sud poverio stručnjacima NBS iz Zavoda za izradu novčanica Srbije odbrana ističe da je nalaz ovih veštaka apsolutan bezvredan za donošenje pravilne odluke u ovom predmetu.

Iznete žalbene navode međutim ovaj sud ocenjuje neosnovanim obzirom da je prvostepeni sud pravilnom ocenom odbrane okrivljenog AA a imajući u vidu pismene dokaze u spisima predmeta, te nalaza i mišljenja sudskih veštaka utvrdio činjenično stanje bliže opisano u izreci prvostepene presude u odnosu na okrivljenog AA pa stoga nije prihvatio njegovu odbranu u kojoj je naveo da on nije organizator kriminalne grupe obzirom da je ovakva odbrana okrivljenog opovrgnuta izvedenim dokazima ista je neprihvatljiva i data u cilju umanjenja krivice, a činjenica da okrivljeni ne poznaje sve pripadnike kriminalne grupe nije od uticaja na postojanje ove grupe, stoga sud nije prihvatio odbranu okrivljenog AA da mu BB nije štampao znakove za vrednosti već ih je odneo kod ŽŽ znajući da je BB bio ranije osuđivan i imao probleme sa policijom. Ovakva odbrana okrivljenog je opovrgnuta sadržinom razgovora između BB, AA i odbranom okrivljene ŽŽ koja je bila dosledna u iznošenju kako u prethodnom postupku tako i na glavnom pretresu a koja se precizno izjasnila da je od okrivljenog AA dobila slovačke taksene marke da bi izvršila perforaciju i da je saznala da mu te marke štampa BB a koji poseduje UV boju. Napred navedeno se može zaključiti iz brojnih telefonskih razgovora između okrivljenog BB, te okrivljenog AA. Naime, okrivljena ŽŽ se u svojoj odbrani precizno izjasnila da je sve znakove za vrednost štampala s tim što se precizno izjasnila koje je znakove štampala direktno po narudžbi okrivljenog AA a za koje znakove je okrivljeni VV donosio uzorke pa je u nekim slučajevima finalni proizvod preuzimao VV a u nekim lično okrivljeni AA. Pored toga okrivljena se precizno izjasnila da svega ovoga ne bi bilo da ovo nije organizovao okrivljeni AA koji je inače pokušavao da nabavi određeni materijal koji im je bio potreban za izradu znakova za vrednost kao i mašinu za perforaciju crvenu u UV boju. Tako je pored papira učestvovao i u pravljenju alata za perforaciju znakova tako što je okrivljenoj ŽŽ pozajmio 2.000 evra da bi ona uz deo koji je uplatila naručila alat. Pored toga okrivljeni AA se interesovao za nabavku UV crvene boje za koju je znao da je neophodna za izradu slovačkih taksenih maraka.

Žalbenim navodima branilaca okrivljenog BB kao i žalbom okrivljenog BB lično se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja tako što se ističe da se na osnovu odbrane okrivljenog BB, te odbrane svih okrivljenih kao i transkripata razgovora jasno vidi da BB nabavlja materijal, da više puta pokušava štampanje, da na njemu radi, da ima više-manje ili više uspešnih pokušaja ali je na kraju neuspelo štampanje, te da ostatak materijala uništava i odustaje od daljeg štampanja. Jedino odbrana ŽŽ odgovara drugačijem toku stvari, te odbrana stoga zaključuje da ona nije govorila celu istinu iz razloga koje su više puta i tokom žalbe isticali. Takođe se i žalbenim navodima okrivljenog BB lično osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da je razlog za neprihvatanje njegove odbrane činjenica da je ista opovrgnuta na osnovu odbrane drugih okrivljenih a ti svi drugi su ustvari ŽŽ pri čemu sud zanemaruje mnoge nepobitne elemente ovog predmeta koji podkrepljuju odbranu okrivljenog BB, a demantuju odbranu okrivljene ŽŽ kojom je na žalost opovrgnuta odbrana okrivljenog BB.

Naime, prvostepeni sud je nasuprot ovim žalbenim navodima cenio odbranu okrivljenog BB koji je tokom postupka negirao radnje koje mu se stavljaju na teret, pri čemu je odbranu okrivljenog ocenio u sklopu odbrane ostalih okrivljenih, te izvedenih dokaza, ali istu nije prihvatio. Naime, okrivljeni BB je negirao da je po nalogu okrivljenog AA radio slovačke taksene marke u nominalnoj vrednosti od 1.000 kruna. Naveo je da je od ZZ dobio uzorak slovačke taksene marke i pripremu jer je obavešten da je ZZ pripremu uradio za ŽŽ. Tada je i pokušao izradu slovačke taksene marke, ističući da je to za njega bio profesionalni izazov, obzirom da je ovu marku teško uraditi jer je vrlo složena za štampanje. Međutim, ovakvu odbranu okrivljenog BB opovrgao je okrivljeni ZZ, koji je naveo da je pripremu slovačke taksene marke od 1.000 kruna počeo da radi tako što mu je BB predao uzorak i tražio grafičku pripremu, a kasnije se uključila i okrivljena ŽŽ. Tokom suočenja okrivljeni ZZ je ostao pri svojoj odbrani, pri čemu je izneo jednu sasvim logičnu činjenicu, koju je sud u potpunosti prihvatio i to navodeći da okrivljenom BB nije mogao dati uzorak slovačke taksene marke, a koju je pripremu radio za nekog drugog štampara, jer je prosto u obavezi da naručiocu posla da i uzorak i pripremu. Odbrana okrivljenog BB je opovrgnuta i odbranom okrivljene ŽŽ, koju je sud prihvatio, obzirom da je ova okrivljena istakla da je od okrivljenog AA dobila 200 tabaka slovačkih taksenih maraka za perforaciju, sa objašnjenjem da je štampanje vršio BB. Ovo je logičan postupak, obzirom da se BB na glavnom pretresu izjasnio da ne poseduje mašinu i alat za perforaciju. Takođe i u telefonskom razgovoru između ŽŽ i BB, gde ga ŽŽ moli da joj pomogne da umeša UV crvenu boju, ona mu objašnjava da „ono što ti štampaš mi šijemo“, pri čemu BB potvrđuje i prihvata da joj pomogne oko crvene UV boje. Odbrana okrivljenog BB je takođe nelogična i neprihvatljiva i u suprotnosti sa odbranom većine okrivljenih, te izvedenim dokazima, a koje je sud izveo na glavnom pretresu, a to je i preslušavanje presretnutih razgovora. Okrivljeni BB se izjasnio na glavnom pretresu da prepoznaje svoj glas i svojih sagovornika. Međutim, sadržinu razgovora je uvek objašnjavao da se to radi o pripremama taksenih maraka, da okrivljeni VV i okrivljeni AA sa kojima najčešće razgovara su se interesovali ali da na njega nisu vršili pritisak. Međutim, ocenom izvedenih dokaza kao što je i prethodno navedeno sud je utvrdio da se AA intenzivno interesuje za slovačke taksene marke da mu je on doneo uzorak po kome je BB prvo uradio pripremu kod okrivljenog ZZ, a zatim na osnovu te pripreme vršio štampanje. U par razgovora evidentno je da je okrivljeni BB završio štampanje slovačkih taksenih maraka i predao ih okrivljenom AA koji je dalje vršio distribuciju. Takođe se iz ovih razgovora na pouzdan način utvrđuje da se i VV interesovao za izradu slovačkih taksenih maraka, te da je okrivljeni VV kod BB radio češke taksene marke koje je kasnije i VV dalje distribuirao. Stoji činjenica da prilikom pretresa štamparije okrivljenog BB nisu pronađeni odštampani znakovi za vrednost, materijal, ostalo, obzirom da je sve to uništeno, a kako je i BB naveo pre njegovog odlaska na godišnji odmor. Odbrana okrivljenog BB je neprihvatljiva obzirom da je on svoju odbranu menjao tokom postupka. U prethodnom postupku BB je negirao da je bilo šta radio sa okrivljenim AA te VV dok je na glavnom pretresu promenio odbranu i naveo da je radio sa njima druge stvari koje nisu predmet optuženja. Takođe sud nije prihvatio odbranu okrivljenog BB da je stare slovačke taksene marke a koje su bile u opticaju do kraja 2007.godine naručio SS1 ali da ih nije radio već da s obzirom na usluge koje mu je on učinio nije mogao da ga odbije. Sud je utvrdio da je okrivljeni BB radio stare slovačke taksene marke za SS1 i to iz razgovora koji je obavljen između SS1 i BB iz kojeg se na pouzdan zaključuje da se dogovaraju o mestu i načinu isporuke slovačkih taksenih maraka. Sama činjenica da je okrivljeni BB nabavio veliku količinu papira „Radeča“ kojim su i štampane slovačke taksene marke ukazuje na to da se on bavio štampanjem maraka i da ih je predavao okrivljenom AA koji ih je naručio radi dalje distribucije. Njegova odbrana da oko 1.500 tabaka koliko je nabavio i upotrebio za probu i da ništa od toga nije uspelo je neprihvatljiva i nelogična. Ovakva odbrana okrivljenog opovrgnuta je i odbranom okrivljene ŽŽ koja je istakla da vrednost količine papira koju je okrivljeni BB pribavio je oko 1.600 evra tako da sud nije prihvatio odbranu BB da nije štampao slovačke i češke taksene marke, te da su to bili samo uzorci koji nisu bili za dalju prodaju.

Takođe se žalbenim navodima branioca okrivljenih VV i GG - advokata GA pobija prvostepena presuda tako što se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da sud nije prihvatio odbranu okrivljenog VV da su marke koje su pronađene u kući okrivljene GG vraćene iz Mađarske jer su imale nedostatke koje je trebalo otkloniti pa iz tih razloga nisu mogle da budu distribuirane. Međutim, ne treba izgubiti iz vida da kada se vraća iz Mađarske u Suboticu upravo nailazi na kuću GG pa je nelogično da se tu prvo ostavi nešto što je doneto ili vraćeno. Suočenje između VV, te okrivljene ŽŽ nije pokazalo kako to prvostepeni sud predstavlja da je okrivljena ŽŽ kategorična i uverljiva. Žalbom se osporava prvostepena presuda u odnosu na okrivljenu GG pri čemu se ističe da u konkretnom slučaju ako bi bilo pouzdanih dokaza da je ista izvršila krivično delo tj.da je bila svesna svih obeležja ovog krivičnog dela za koje je oglašena krivom, sud nije sa sigurnošću utvrdio da je GG tako informisana i tako izverzirana da bi mogla biti odgovorna za pomaganje u krivičnom delu falsifikovanje znakova sa vrednosti iz člana 226 stav 1 u vezi člana 35 KZ-a. Takođe se u žalbi ističe da okrivljena nije bila upoznata sa činjenicom da se radi o falsifikovanim znakovima za vrednosti i nije znala da je to namenjeno za distribuciju u inostranstvu. U žalbi se ističe da nikad nije ni upoznala ni SS2 ni SS3 sa kojima je okrivljeni VV kontaktirao a okrivljena GG bi kao pomagač morala znati i biti svesna o svim elementima bića krivičnog dela.

Nasuprot ovim žalbenim navodima prvostepeni sud je cenio odbranu okrivljenog VV i pojedinačno i u sklopu ostalih izvedenih dokaza i istu nije prihvatio obzirom da je njegova odbrana u suprotnosti sa odbranom okrivljene ŽŽ, ZZ a takođe je opovrgnuta i sa izvedenim dokazima. Naime, okrivljeni je tokom postupka menjao svoju odbranu koju je dao u prethodnom postupku i na glavnom pretresu a koji se odnosi na okrivljenu GG sa kojom živi u vanbračnoj zajednici. Svojom odbranom koju je promenio pokušao je da zaštiti okrivljenu GG ističući da ona nije imala saznanje da on obavlja radnje koje mu se stavljaju na teret. Naime, okrivljeni VV je u svojoj odbrani negirao da je određene znakova za vrednost štampao kod okrivljenog BB, te da je bio u komunikaciji sa AA u vezi naručivanja određenih znakova i u vezi preuzimanja određenih znakova koje je odštampala ŽŽ a koje je on kasnije predavao okrivljenom AA. Okrivljeni VV je potvrdio da je pašenog okrivljenog AA i da se sa njim video u vezi određenih taksenih maraka. Posebno je istakao mađarske taksene marke i činjenicu da je on preporučio ŽŽ kao štampara, te da je okrivljenom ZZ predao taksene marke za pripremu u ime okrivljenog AA izvedenim dokazima posebno preslušavanjem audio-zapisa telefonskih razgovora sud je na pouzdan način utvrdio da okrivljeni VV bio pripadnik kriminalne grupe koju je organizovao okrivljeni AA, da je određene radnje obavljao za okrivljenog AA a da je kasnije pokušao da naručuje određene znakove i da ih distribuira u inostranstvu. U distribuciji znakova pomogla mu je okrivljena GG. U kući okrivljene GG su pronađeni i oduzeti znakovi za vrednost a koji su bili pripremljeni za distribuciji pa su s obzirom da je kuća okrivljene GG u Kelebiji u blizini graničnog prelaza tu je bilo povoljno mesto za čuvanje ovih znakova. Prilikom jednog takvog prelaska kod okrivljene GG su i pronađeni određeni znakovi za vrednost pa su i oduzeti. Stoga sud nije prihvatio odbranu okrivljenog VV da su marke koje su pronađene u kući okrivljene GG vraćene iz Mađarske su posedovale nedostatke koje je trebalo ukloniti pa iz tih razloga nisu mogle da budu distribuirane. Ovakva odbrana je opovrgnuta iskazom okrivljene GG kao i činjenicom da su ovi znakovi pronađeni u spavaćoj sobi okrivljene GG i to u noćnom stočiću. Da su vraćene radi ispravke okrivljeni bi ih odmah predao ŽŽ radi ispravke i poboljšanja kvaliteta. Sud takođe nije prihvatio odbranu okrivljenog VV da mu BB nije štampao određene znakove i da nije sarađivao sa njim jer je odbrana okrivljenog opovrgnuta. Naime, iz preslušanih razgovora koji su vođeni između BB i VV utvrđeno je da razgovaraju o taksenim markama. Iz drugog razgovora koji je vođen između BB i AA sud je utvrdio da BB saopštava AA da je bio njegov pašenog tj. VV i navodi razlog njegovog dolaska a koji razgovor su prethodno od strane prvostepenog suda i obrazloženi. Shodno tome sud nije prihvatio odbranu okrivljenog VV da je jedino znakove radio kod ŽŽ, te da okrivljeni AA i BB nemaju nikakvog udela u štampanju znakova za vrednost.

Prvostepeni sud je ceneći odbranu okrivljene GG, a u sklopu izvedenih dokaza istu nije prihvatio obzirom da je ova okrivljena tokom postupka menjala svoju odbranu pa je na glavnom pretresu navela da joj nije poznato čime se bavi okrivljeni VV da je više puta s njim prelazila srpsko-mađarsku granicu ali da nisu nikad ništa prenosili. Takođe je navela da joj nije poznato kada je VV u njen novčanik ostavio teksene marke a koje su kod nje i pronađene 30.08.2007. godine kada su zaustavljeni na graničnom prelazu. Ovakva odbrana okrivljene je neprihvatljiva i opovrgnuta izvedenim dokazima. Naime, iz telefonske komunikcije koja je vođena između okrivljene GG i VV sud je na pouzdan način utvrdio da je ista bila upoznata da je GG učestvovao u izradi i distribuciji lažnih znakova za vrednost u nameri da ih drugom daje na upotrebu. Ona je prihvatila da mu pomogne tako što je sa njim odlazila u Mađarsku da bi izvršila prenos ovih taksenih maraka. Prema tome sud nije prihvatio odbranu okrivljene da nije znala čime se bavi okrivljeni VV. Ona je bila svesna da na opisani način pomaže okrivljenom u distribuciji znakova za vrednost odnosno u njihovom prenošenju preko mađarske granice u čijoj je izradi okrivljeni VV učestvovao. Ovakav zaključak suda potvrdio je razgovor koji su vodili VV i GG dana 21.04.2007.godine u 15:29.20 iz kog se utvrđuje da je GG znala da se VV bavi falsifikovanjem znakova za vrednost da poseduje mašinu za perforaciju i da je ona pomogla u distribuciji kao i iz SMS poruke od 06.04.2007.godine.
Žalbom branioca okrivljenog DD, advokata DA, takođe se pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja tako što se ističe da je izdvajanje okrivljenog DD iz organizovane kriminalne grupe bilo neophodno da prvostepeni sud utvrdi i izdvoji tačno koje češke taksene markice je on odštampao i tačno u kojoj količini, te kakvog kvaliteta su ti falsifikati. To prvostepeni sud ne čini već jednostavno konstatuje da se radi o količini od 100 tabaka od po 50 pojedinačnih komada koje je imenovani odštampao 30.08.2007.godine. Nesporna je činjenica da je on to pokušao da uradi po nalogu ŽŽ koja je bila njegov poslodavac. Tu činjenicu ni on a ni okrivljena ŽŽ nisu osporavali. Međutim, ono što su osporavali jeste kvalitet štampe i stepen dorade taksenih markica. Pošto je okrivljeni izdvojen iz organizovane kriminalne grupe radi pravilno i potpuno utvrđivanja činjeničnog stanja je bila neophodno da se iz ukupne količine falsifikovanih čeških taksenih markica za koje se terete članovi organizovane kriminalne grupe izdvoje baš one koje je odštampao okrivljeni DD.

Sud je u pogledu iznete odbrane okrivljenog DD a u sklopu izvedenih dokaza istu u potpunosti prihvatio i to da je ovaj okrivljeni bio zaposlen u štampariji vlasništvo okrivljene ŽŽ. U toku rada u ovoj štampariji nije mogao da primeti da se radi o nelegalnim poslovima ovo iz razloga što je okrivljena ŽŽ nelegalne poslove izmestila iz svoje štamparije i u većini slučajeva radila ih u pomoćnim prostorijama vlasništvo optuženog II gde je i premestila mašinu marke „Rotaprintin“ i mašinu marke „Duplomatik“. Okrivljeni je u svojoj odbrani priznao da je uradio češke taksene marke na molbu okrivljene ŽŽ tako što je 30.08.2007.godine došao u štampariju pre početka radnog vremena. Po nalogu okrivljene koja mu je donela umešanu boju započeo je izradu ove marke iako je znao da je to vrednosni znak koji je zaštićeni i koji se radi samo u ovlašćenim štamparijama i u određenoj propisanoj formi. Međutim nije mogao da odbije okrivljenu ŽŽ koja mu je izašla u susret prilikom nekih porodičnih problema pa je zato i prihvatio da uradi ove otiske pripremio je papir započeo izradu pa kada je taksena marka bila završena istu je predao okrivljenoj ŽŽ. Okrivljeni DD je izmenio svoju odbranu na glavnom pretresu u odnosu na odbranu koju je dao u prethodnom postupku a koja se odnosi na broj odštampanih taksenih maraka. Njegova odbrana da je od 100 tabaka svega nekoliko odgovarajućih odštampano, je u suprotnosti sa odbranom koju je dao u prethodnom postupku, koju sud nije prihvatio. Ovo iz razloga što se iz fotodokumentacije, te potvrde o oduzetim predmetima utvrđuje da je veći broj dobro odštampan a da je samo jedan manji broj neupotrebljiv i kao što je vidljivo na fotodokumentaciji koliko je tabaka odbačeno u korpu za otpatke. Sud je prihvatio odbranu okrivljenog DD da nije učestvovao u izradi drugih taksenih maraka a koje su pronađene u štampariji II ili koje je okrivljena ŽŽ štampala. Odbrana DD je potvrđena odbranom okrivljene ŽŽ, te okrivljenog II, tako da gore citirani žalbeni navod branioca okrivljenog DD, Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Nadalje, prvostepeni sud je suprotno žalbenim navodima branioca okrivljenog AA a kojima se osporavaju nalaz i mišljenja sudskih veštaka (strana 83 presude) dao razloge zbog čega nije prihvatio stav odbrane da se radi o nepodobnom pokušaju falsifikata da markice nisu bile dobre za dalju distribuciju jer je na njima „pokušano simuliranje vodenog zaštitnog znaka“. Ovo iz razloga kako je sud i utvrdio na osnovu iskaza veštaka da pokušaj simuliranja vodenog znaka znači imitiranje ovog znaka štampom. Sud je u potpunosti prihvatio nalaz i mišljenje veštaka i njihovo izjašnjenje na glavnom pretresu u pogledu kvaliteta znakova za vrednost koju su okrivljeni odštampali i koji su od njih oduzeti a povodom mnogobrojnih pitanja od strane odbrane u vezi kvaliteta falsifikata. Naime, veštaci Narodne banke Srbije -Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca su u potpunosti stručni i kompetentni da procene kvalitet štampanog materijala koji je oduzet od okrivljenih. Ispitani veštaci su analizirali po naredbi suda pojedinačno svaku vrstu znaka za vrednost koju su okrivljeni štampali upoređujući ih sa originalima takođe su iscrpno odgovorili na sva pitanja od strane okrivljenih i odbrane o kvalitetu štampe koju su okrivljeni imitirali u odnosu na originalne znakove. Veštak JJ se na glavnom pretresu izjasnila a imajući u vidu da je na češkim taksenim markama vršeno simuliranje vodenog znaka i štampana vlakna koja fluoresciraju da se radi o vrlo dobrom falsifikatu koji prosečan građanin a što znači da lice koje nije upućeno u struku ne može obično vizuelnim pregledom opipavanjem utvrditi da se radi o falsifikatu. Veštak je navela da postoji razlika između originalnog papira i papira koji je dostavljen a da je zaključak da je papir proizvođača „Radeč“ korišćen za falsifikate čija gramatura od 80 grama/m2 do 90 grama/m2 s obzirom na mali broj žutih i plavih vlakana u masi papira prekrivene površine štampanih elemenata kao i papir koji je dostavljen u koverti 7 ne poseduje vidljivu i nevidljivu zaštitu u masi papira pa s obzirom na gramaturu papira moguće da je korišćen za izradu falsifikata. Takođe, iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka JJ1 takođe veštaka Narodne banke Srbije - Zavoda za izradu novčanica koji je ostao pri svom pismenom nalazu proizilazi da je isti vršio analizu alata i ekspertizu štampe na taksenim markama Slovačke Republike, Češke Republike i akciznim markicama. Ovaj veštak se izjasnio da taksene marke Slovačke Republike se razlikuju u odnosu na original po nijansama boja koje su korišćene za štampu jer se na većini jasno primećuje pokušaj simuliranja vodenog zaštitnog znaka u papiru, kao i zaštitnih niti u papiru, zatim pojedini uzorci su delimično perforisani dok neki uopšte nemaju perforaciju dok je na pojedinim uzorcima upadljivo drugačiji oblik perforacije, dok se oznaka SK nalazi na pogrešnoj strani. Veštak se takođe izjasnio da je uočljiva razlika u nijansama boja i kod akciznih markica Slovačke u odnosu na originalnu akciznu markicu. Takođe se i sudski veštak JJ2 na glavnom pretresu izjasnio da je vršio ekspertizu štampe koji je naveo da je prilikom davanja svog nalaza koristio osnovne instrumente to su UV lampa i lupa. Ovaj veštak je istakao da samo stručno lice golim oko može da vidi razliku u odnosu na original, dok lica koja nisu upućena u ovu struku ako imaju pored sebe i original i falsifikat mogu da primete neku razliku. Pri tom je ovaj veštak objasnio šta znači reč „pokušaj simuliranja vodenog zaštitnog znaka“ naglašavajući da je to urađeno sa namerom da se nešto odštampa kao da je original ali nije. Takođe se ovaj veštak izjasnio da razlike u obliku perforacije takođe može da uoči samo stručno lice koje je fokusirano na to a, ne građanin koji vrši kupovinu i prodaju znakova za vrednost.

S obzirom na sve napred izneto Apelacioni sud u Beogradu Posebno odeljenje nalazi da je prvostepeni sud pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje kako u pogledu objektivnih tako i u pogledu subjektivnih okolnosti dela i za svoj činjenično-pravni zaključak dao jasne i argumentovane razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud kao žalbeni a koji se suprotnim žalbenim navodima branilaca okrivljenih kao i žalbenim navodima okrivljenog BB lično ne dovode u sumnju.

Pri tome je ovaj sud cenio i ostale navode iz izjavljenih žalbi branilaca okrivljenih ali je našao da se njima ne dovodi u sumnju pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja pri čemu je sud u obrazloženju presude (strana 148) dao razloge zbog čega je odbio predlog branilaca advokata GA i AB da se iz spisa predmeta izdvoje audio-zapisi i transkripti audio-zapisa telefonskih razgovora okrivljenih kao i video-snimci koji su nastali po naredbama istražnog sudije i da se isti ne koriste kao dokaz iz razloga što u odredbi člana 232 stav 3 ZKP-a nije navedeno delo falsifikovanje lažnih znakova za vrednost a koje se okrivljenima stavlja na teret ali je isti predlog ocenio kao neosnovan. Naime, ovi dokazi pribavljeni su na zakonit način, a na osnovu naredbe istražnog sudije koja je doneta na osnovu člana 504-lj u vezi člana 232 ZKP-a, te su ovi dokazi izvedeni na glavnom pretresu. Odredba člana 504-lj omogućava primenu mere snimanja telefonskih razgovora u situaciji kada postoji osnovana sumnja da se priprema krivično delo organizovanog kriminala ako se isto na drugo način ne bi moglo otkriti, dokazati ili sprečiti ili bi to bilo povezano sa znatnim teškoćama. Takođe je sud utvrdio da je postojala osnovana sumnja da okrivljeni pripremaju izvršenje krivičnog dela organizovanog kriminala, sa kojih razloga je pravilno istražni sudija i doneo naredbu za nadzor i snimanje telefonskih razgovora u potpunosti u skladu sa odredbom člana 504-lj a u vezi odredbe člana 232 ZKP-a. Takođe je prvostepeni sud u presudi (strana 149) dao razloge zbog čega je odbio predloge branilaca okrivljenih da se odredi novo veštačenje kvaliteta štampe falsifikovanih znakova za vrednost a koji su oduzetih od okrivljenih obzirom da je tokom dokaznog postupka nesumnjivo utvrđeno postojanje subjektivnog elementa ovog krivičnog dela odnosno namera okrivljenih da se lažni znaci za vrednost daju drugom licu da ih on upotrebi kao prave zbog čega je nepotrebno i suvišno bilo utvrđivanje podobnosti ili nepodobnosti odštampanih lažnih znakova za vrednost da se stave u upotrebu jer se ne radi o zakonskom obeležju krivičnog dela iz člana 226 KZ-a.

Imajući u vidu napred navedeno, prvostepeni sud je na osnovu pravilne ocene izvedenih dokaza, pravilno i potpuno utvrdio sve odlučne činjenice i to kako one koje čine objektivna obeležja izvršenih krivičnih dela tako da činjenice koje se tiču subjektivnog odnosa svakog od okrivljenih prema preduzetim radnjama, stoga je prvostepeni sud pravilno našao da su se u radnjama okrivljenog AA, VV, BB stekla sva zakonska obeležja bića po jednog krivičnog dela zločinačko udruživanje i to na strani okrivljenog AA iz člana 346 stav 1 KZ-a a na strani okrivljenih VV i BB iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a, dok su se u radnjama okrivljenih AA, okrivljenog VV i okrivljenog BB stekla i sva zakonska obeležja bića i po jednog krivičnog dela falsifikovanja znakova od vrednosti iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a a u radnjama okrivljenih DD, GG sva zakonska obeležja bića po jednog krivičnog dela falsifikovanje znakova od vrednosti iz člana 226 stav 1 KZ-a a u odnosu na okrivljenu GG u vezi člana 35 KZ-a u pomaganju. Stoga se neosnovano izjavljenom žalbom branioca okrivljenog AA pobija prvostepena presuda i zbog povrede Krivičnog zakona tako što se ističe da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni AA bio organizator kriminalne grupe koja je organizovana sa namerom da se bavi krivičnim delom falsifikovanje znakova od vrednosti pogotovu ako se ima u vidu činjenica da je ovo krivično delo ostalo u pokušaju, kao i kod činjenice da se radi o licu koje do sada nije osuđivano stoga se ožalbena presuda osporava u pogledu zaključka da je okrivljeni AA imao svojstvo organizatora kriminalne grupe. Takođe se i žalbom branioca okrivljenog BB osporava prvostepena presuda u pogledu pravne ocene dela i ističe da na strani okrivljenog nije mogla postojati svest da nešto radi kao pripadnik organizovane kriminalne grupe obzirom da njega niko nije finansirao, niti mu je davao bilo kakve sugestije.

Naime, nasuprot ovim žalbenim navodima prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio da je okrivljeni AA organizovao kriminalnu grupu sa ciljem sticanja imovinske dobiti. Pri tome članovi kriminalne grupe su postali VV, ŽŽ, BB, ZZ i II. Grupa je formirana tako što je svaki član kriminalne grupe imao određenu ulogu i zadatak a pri izvršenju tog zadatka korišćene su posebne strukture a delatnost grupe je planirana i u međunarodnim razmerama i u dužem vremenskom periodu. Naime, okrivljeni AA je kao organizator kriminalne grupe angažovao štampare okrivljenog BB i okrivljenu ŽŽ radi štampanja falsifikovanja znakova za vrednost u nameri da drugome da na upotrebu. Okrivljeni VV je angažovan radi naručivanja pripreme za štampu a potom i radi distribucije falsifikovanih znakova od vrednosti u nameri da drugom da na upotrebu. Pri tome je okrivljeni VV i sam učestvovao u izradi falsifikovanih znakova za vrednost tako što je postupao ne samo po nalozima okrivljenog AA, već i samostalno tako što je predavao pojedine uzorke okrivljenom BB i ŽŽ da izvrše štampanje u svojim štamparijama a zatim falsifikovane znakove distribuira u Mađarsku. Grupa je organizovana radi vršenja krivičnog dela falsifikovanje znakova za vrednost za koje delo je zaprećena kazna zatvora u trajanju dužem od tri godine. Cilj grupe je bio sticanje imovinske dobiti jer se distribucijom falsifikovanih znakova za vrednost ostvarivala sva imovinska dobit koju je okrivljeni AA uzimao za sebe a zatim određeni deo dobiti delio ostalim članovima grupe a prema unapred utvrđenim ulogama. Kako je davao određeni iznos BB i ŽŽ kao štamparima a preko njih okrivljenom ZZ koji je radio grafičku pripremu i ostalim okrivljenima koji su učestvovali u štampanju i distribuciji znakova za vrednost tako što je novac preko glavnih štampara dalje distribuirao. Organizator kriminalne grupe AA je delimično i finansirao i usmeravao kriminalnu grupu a finansiranje je vršio tako što je okrivljenoj ŽŽ predao deo novca za nabavku alata za perforaciju. Pored toga on je nabavio i papir za štampanje taksenih maraka i to u većoj količini a što je sud utvrdio iz presretnutih telefonskih razgovora. Pored toga okrivljeni AA je nabavljao i ostali materijal kao što je folija za hologram a što je sud utvrdio na osnovu odbrane okrivljene ŽŽ. Pored toga okrivljeni AA je i usmeravao delovanje kriminalne grupe tako što je nabavljao uzorke znakova za vrednost koje je predavao radi falsifikovanja okrivljenom BB koga je lično angažovao a zatim okrivljenoj ŽŽ koju je angažovao preko pripadnika grupe - VV a zatim je neposredno komunicirao sa okrivljenom ŽŽ. Dalje su pripadnici ove grupe angažovali lica koja su i učestvovala u izradi falsifikovanih znakova za vrednost. Okrivljeni AA kao organizator grupe kao i pripadnici ove kriminalne grupe su imali svest da su taksene marke i akcizne markice znakovi za vrednosti koji se mogu štampati samo u ovlašćenim štamparija i na osnovu određenog zakona i propisa domicilnih država. Međutim, umišljaj okrivljenog AA kao organizatora grupe se sastoji u svesti i htenju da se organizuje grupa radi vršenja krivičnih dela a pripadnici grupe su imali svest da pripadaju grupi čiji je cilj vršenje krivičnih dela. Imajući u vidu napred navedeno prvostepeni sud je pravilno i po nalaženju ovog suda utvrdio da je okrivljeni AA kao organizator kriminalne grupe a okrivljeni VV i BB kao pripadnici kriminalne grupe učestvovali u izradi lažnih znakova za vrednost tj.taksenih i akciznih maraka u nameri da lažne znakove za vrednost predaju drugom na upotrebu tako što će plasirati legalnim putem u države u kojima originalni znaci za vrednost služe kao dokaz o izvršenim plaćanjima. Prvostepeni sud je u presudi dao jasne, iscrpne i uverljive razloge koje ovaj sud u svemu kao pravilne prihvata dok se suprotni žalbeni navodi branilaca okrivljenog BB kao i branioca okrivljenog AA o pogrešnoj primeni materijalnog prava, ocenjuju neosnovanim.

Što se tiče oblika vinosti pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni AA u odnosu na krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ-a za koje je oglašen krivim postupao kao organizator sa direktnim umišljajem koji se sastoji u svesti i htenju da organizuje kriminalnu grupu za vršenje krvičnog dela falsifikovanje znakova za vrednost, dok je kod okrivljenih VV te BB postojala svest da postupaju kao pripadnici takve organizovane kriminalne grupe radi izvršenja navedenog krivičnog dela. Okrivljeni AA je postupao sa direktnim umišljajem kao organizator stvarajući ovu kriminalnu grupu određujući plan delovanja za vršenje krivičnog dela falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 KZ-a dodeljujući uloge pojedinim pripadnicima u izradi ili distribuciji lažnih znakova za vrednost preduzimajući mere koordinacije nad radnjama pripadnika grupe dok su pripadnici grupe bili svesni da radnje koji oni preduzimaju daju krajnju posledicu okrivljenom u delovanju grupe kao celine te su krivična dela izvršili sa direktnim umišljajem gde su bili svesni dela i hteli njegovo izvršenje pri čemu su bili svesni da su njihove radnje zabranjene. Okrivljeni AA, VV, BB su postupali sa direktnim umišljajem ostvarujući radnju krivičnog dela falsifikovanje znakova za vrednosti iz člana 226 stav 2 KZ-a obzirom da su svesno izradili lažne taksene marke i akcizne markice koje u domicilnim državama služe kao dokaz o plaćanju pri čemu su znali da se ovi znaci mogu praviti samo na osnovu odobrenja nadležnog državnog organa i posebnog ovlašćenja zasnovanog na zakonu. Pri tome je kod ovih okrivljenih postojala namera da se izrađen lažni znakovi za vrednost daju drugom na upotrebu kao pravi a sve u cilju ostvarivanja novčane koristi. Takođe su i okrivljeni DD i GG učestvovali u izradi odnosno distribuciji lažnih znakova za vrednosti i time postupali sa direktnim umišljajem. Naime, okrivljeni DD koji je po zanimanju grafičar i koji je zaposlen u štampariji okrivljene ŽŽ bio je svestan da se štampanjem taksenih marki i drugih znakova za vrednost može vršiti samo u ovlašćenim štamparijama na osnovu posebnog ovlašćenja te da isto u konkretnom slučaju nije zakonom dozvoljeno postupajući po nalozima okrivljene ŽŽ pri čemu je hteo izvršenje dela iako je znao da je isto zabranjeno. Takođe je i okrivljena GG sa direktnim umišljajem a na način i u vreme kako je to opisano u tački 4 izreke presude svesno i voljno pomagala okrivljenom VV da lažne znakove za vrednost u čijoj izradi je i učestvovala u nameri da i drugom da na upotrebu prenese u Republiku Mađarsku pri čemu je znala da je to zabranjeno. Imajući u vidu napred navedene jasne i uverljive razloge prvostepenog suda to se suprotni žalbeni navodi branilaca okrivljenih kojima se prvostepena presuda pobija i u ovom delu zbog povrede Krivičnog zakona, ocenjuju kao neosnovani.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, a povodom izjavljenih žalbi, Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odelenje nalazi da su žalbe branioca okrivljenog AA – advokata AB, branilaca okrivljenog BB – advokata BA i BA1, kao i branioca okrivljenog BB – advokata GA, žalba okrivljenog BB i žalba branioca okrivljenog DD – advokata DA osnovane, a da su žalbe Tužioca za organizovani kriminal i zajedničkog branioca okrivljenih VV i GG – advokata GA, neosnovane.

Naime, žalbom branioca okrivljenog AA – advokata AB pobija se prvostepena presuda i u delu odluke o kazni i ističe da je kazna zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, a za krivično delo falsifikovanje znakova od vrednosti iz člana 226 KZ-a prema njemu prestrogo izrečena, pri čemu sud nije u dovoljnoj meri cenio sve olakšavajuće okolnosti na strani ovog okrivljenog, počev od iskrenog priznanja svoje namere da delo učini, kao i priznanja koje radnje je preduzeo u nameri da delo izvrši, preko njegove neosuđivanosti i porodičnih prilika, a koje sve okolnosti ukazuju da bi se prema ovom okrivljenom znatno blažom kaznom postigla svrha kažnjavanja.

Žalbom branilaca okrivljenog BB – advokata BA i BA1, kao i GA, a takođe i žalbom okrivljenog BB lično, pobija se prvostepena presuda takođe u delu odluke o kazni i u odnosu na ovog okrivljenog, tako što se ističe da je prvostepeni sud pogrešno cenio olakšavajuće i otežavajuće okolnosti koje stoje na strani okrivljenog i istog nepravedno osudio za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a, te da ga je za krivično delo falsifikovanje znakova od vrednosti iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a osudio prestrogo, obzirom na neuspeo pokušaj i postojanje veoma važne činjenice odustanka od izvršenja krivičnog dela, a što je dokazano ranije navedenim transkriptima razgovora. U žalbi se takođe ističe da je sud morao imati u vidu i činjenicu, a koja se odnosi na raniju osuđivanost okrivljenog zbog krivičnog dela i to još iz davne 1973. godine, a pogotovo u situaciji kada su već odavno nastupili uslovi za rehabilitaciju okrivljenog BB koja zaista formalno nije obavljena, te ovu okolnost ožalbeni sud mora tretirati adekvatno i nikako je ne sme uzeti kao otežavajuću okolnost, a prilikom ocene odluke o kazni.

Takođe se i žalbom branioca okrivljenog DD – advokata DA pobija prvostepena presuda zbog odluke o kazni i ističe da na strani okrivljenog postoje olakšavajuće okolnosti zbog kojih bi se prvostepena presuda mogla preinačiti i okrivljenom izreći kazna ispod zakonskog minimuma, a koje se ogledaju pre svega u činjenici da se radi o porodičnom čoveku, koji do sada nije osuđivan, da je otac jednog maloletnog deteta, o čijem školovanju se stara i koga finansira svojim radom, sa kojih razloga se i predlaže kao u žalbi.

Naime, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odelenje, osnovani su žalbeni navodi iz napred navedenih izjavljenih žalbi, da je prvostepeni sud ovim okrivljenima izrekao kazne zatvora u dužem vremenskom trajanju nego što je to neophodno sa stanovišta svrhe kažnjavanja. Tako je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog AA cenio okolnost da je porodičan čovek, otac dvoje maloletne dece, da do sada nije osuđivan, dok otežavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog nije bilo, pri čemu je sud cenio pobude iz kojih je izvršio krivična dela za koja je oglašen krivim, na strani okrivljenog BB da je porodičan čovek, otac troje punoletne dece, kao i njegove godine života, a što je cenio kao olakšavajuće okolnosti, pri čemu je sud na osnovu izvoda iz Kaznene evidencije utvrdio da je okrivljeni ranije više puta osuđivan, između ostalog i zbog krivičnog dela falsifikovanje znakova za obeležavanje robe, mera i tegova iz člana 171 stav 1 KZ SFRJ i za koje mu je izrečena uslovna osuda, a što je ista vrsta krivičnog dela kao što je delo iz člana 226 KZ-a, za koje je ožalbenom presudom oglašen krivim, te je raniju osuđivanost ovog okrivljenog cenio kao otežavajuću okolnost, a prilikom odmeravanja kazne, dok je na strani okrivljenog DD kao olakšavajuće okolnosti sud cenio činjenicu da isti do sada nije osuđivan, da je otac jednog deteta, a otežavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog nije bilo.

Osnovani su žalbeni navodi branioca okrivljenog AA, kao i žalbeni navodi branilaca okrivljenog BB i okrivljenog BB lično, kao i branioca okrivljenog DD, da je prvostepeni sud imao u vidu sve olakšavajuće okolnosti na strani ovih okrivljenih, ali da istima nije dao odgovarajući značaj prilikom odlučivanja o kazni, pri čemu na strani okrivljenog AA, kao i DD nije bilo otežavajućih okolnosti, pri čemu je okrivljeni AA i na sednici veća kao dokaz, a o postojanju olakšavajućih okolnosti dostavio i izvod iz Matične knjige rođenih za treće dete, dok je po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odelenje, prvostepeni sud prenaglašen značaj dao ranijoj osuđivanosti okrivljenog BB, pri čemu nije imao u vidu i protek vremena od ranijih osuda, sa kojih razloga je Apelacioni sud uvažio žalbene navode i pobijanu presudu preinačio u pogledu odluke o kazni u odnosu na ove okrivljene, tako što je okrivljenom AA za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ-a zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca, dok mu je za krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine i deset meseci, pa je potom okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 30.08.2007. godine do 30.12.2008. godine. Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odelenje je okrivljenom BB za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, a za krivično delo falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a kaznu zatvora u trajanju od dve godine i osam meseci, a potom je okrivljenog BB osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 01.09.2007. godine do 05.12.2008. godine, dok je okrivljenog DD osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, u koju kaznu mu je takođe uračunao i vreme provedeno u pritvoru od 31.08.2007. godine do 01.09.2007. godine, nalazeći da će se ovako odmerenom visinom kazne u odnosu na ove okrivljene u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 4 i 42 KZ-a, obzirom da su u svemu u skladu sa težinom učinjenih krivičnih dela i stepenom krivice svakog od okrivljenih kao učinilaca.

Sledstveno tome, žalba Tužioca za organizovani kriminal koja je izjavljena zbog odluke o kazni, a traženo je strožije kažnjavanje, u odnosu na okrivljenog AA i BB ocenjena je kao neosnovana, a sa napred navedenih razloga.

Pored toga, žalba Tužioca za organizovani kriminal, izjavljena zbog odluke o kazni u odnosu na okrivljenog VV i GG je neosnovana, obzirom da je prvostepeni sud prilikom odmeravanja visine kazne ovim okrivljenima pravilno utvrdio sve relevantne okolnosti iz člana 54 KZ-a i to na strani okrivljenog VV prvostepeni sud je od olakšavajućih okolnosti cenio njegove porodične prilike, činjenicu da je otac troje maloletne dece, imao u vidu zdravstvene probleme okrivljenog, dok je raniju osuđivanost okrivljenog VV i to zbog krivičnog dela falsifikovanja novca sud cenio kao otežavajuću okolnost. Prvostepeni sud je takođe na strani okrivljene GG cenio kao olakšavajuće okolnosti činjenicu da ista do sada nije osuđivana, da je majka troje dece, od kojih je dvoje maloletno, dok otežavajućih okolnosti na strani ove okrivljene nije bilo, pa je prvostepeni sud okrivljenog VV, a imajući u vidu pobrojane kako olakšavajuće tako i otežavajuće okolnosti, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora kao u izreci prvostepene presude i to u trajanju od tri godine i šest meseci, u koju kaznu mu je shodno odredbi člana 63 KZ-a uračunato i vreme provedeno u pritvoru, dok je okrivljenoj GG prvostepeni sud izrekao uslovnu osudu i utvrdio joj kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno odredio da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljena za vreme od dve godine po pravosnažnosti presude ne učini novo krivično delo i za šta je u obrazloženju presude prvostepeni sud dao jasne i argumentovane razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud, a koji se žalbenim navodima Tužioca za organizovani kriminal, a kojima se traži strožije kažnjavanje, kao i žalbenim navodima branilaca navedenih okrivljenih, kojima se traži blaže kažnjavanje, ocenjuju kao neosnovani obzirom da se ovim žalbama ne navodi nijedna okolnost koja bi bila od uticaja na drugačiju odluku suda, pri čemu će se izrečenom kaznom zatvora u odnosu na okrivljenog VV i izrečenom uslovnom osudom u odnosu na okrivljenu GG u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 4 i 42 KZ-a i po nalaženju ovog suda, kao drugostepenog.

Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odelenje je ispitao prvostepenu presudu i u pogledu odluke o izrečenoj meri bezbednosti zabrane vršenja poziva štampara u odnosu na okrivljenog DD, a koji se pobija žalbom branioca okrivljenog i ističe da je to njegovo jedino zanimanje i jedini izvor prihoda, da se on ceo život školovao i usavršavao u tom zanatu, te da bi mu izricanjem ove mere bezbednosti, kako njemu tako i njegovoj porodici bila ugrožena egzistencija, pri čemu se u žalbi ističe da je on običan radnik i nije vlasnik štamparije i sigurno da nikada i nigde više neće doći u priliku ni da pokuša, a ni da ponovi ovo delo.

Međutim, nasuprot ovim žalbenim navodima, a po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odelenje, prvostepeni sud je u pogledu izrečene mere zabrane vršenja poziva štampara, koju je izrekao okrivljenom DD u trajanju od tri godine, dao razloge pravilno zaključujući da je isti kao zaposleni radnik u štampariji okrivljene ŽŽ honorarno obavljao poslove štampanja za okrivljenu ŽŽ i izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim ovom presudom, te da prvostepeni sud pravilno zaključuje i po nalaženju ovog suda, da u konkretnom slučaju postoji opasnost od vršenja krivičnih dela falsifikovanja od strane ovog okrivljenog ukoliko bi on nastavio da obavlja poziv štampara, to je bilo neophodno izricanje ove mere bezbednosti u navedenom trajanju, kako bi se otklonili uslovi koji mogu biti od uticaja na okrivljenog da ubuduće izvrši isto ili slično krivično delo, pa se sledstveno tome suprotni žalbeni navodi branioca okrivljenog, kojima se pobija prvostepena presuda u ovom delu ocenjuju kao neosnovani.

Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odelenje je prvostepenu presudu ispitao shodno odredbi člana 383 ZKP-a, a u pogledu odluke o meri bezbednosti oduzimanja predmeta, a po žalbama branioca okrivljenog AA, VV, BB, GG, kao i u pogledu mere bezbednosti zabrane vršenja grafičke delatnosti u trajanju od pet godina u odnosu na okrivljenog BB, a shodno žalbi njegovih branilaca, kao i shodno žalbi okrivljenog BB lično.

Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odelenje, nalazi da je prvostepeni sud nakon pravilno cenjenog i utvrđenog činjeničnog stanja, pravilnom primenom odredbi člana 87 u vezi člana 78 i 79 KZ-a, prema okrivljenom AA, VV, BB, GG izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta i to znakova za vrednost, a koji su od okrivljenih oduzeti po osnovu potvrde o privremeno oduzetim predmetima, i koji su nastali izvršenjem krivičnog dela falsifikovanje znakova za vrednost iz člana 226 KZ-a, a koji su bliže navedeni u izreci presude (strana 14, 15, 16), obzirom da su isti neposredno korišćeni za izradu lažnih znakova za vrednost, kao što je papir koji je oduzet od AA, mašina za sečenje papira od VV, pri čemu su od okrivljenih oduzeti i mobilni telefoni navedenih marki sa telefonskim karticama, a bliže označenim u izreci prvostepene presude, obzirom da je tokom postupka utvrđeno da su okrivljeni radi izvršenja krivičnih dela za koja su prvostepenom presudom oglašeni krivim, u međusobnim komunikacijama koristili navedene telefone, pri čemu je sud u obrazloženju presude za napred navedenu meru bezbednosti oduzimanja predmeta takođe dao jasne i uverljive razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni.

Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odelenje, nalazi da je pravilna i odluka prvostepenog suda da se prema okrivljenom BB, a na osnovu člana 85 KZ-a izrekne mera bezbednosti zabrane vršenja grafičke delatnosti u trajanju od pet godina, obzirom da je ovaj okrivljeni, kao vlasnik štamparije, izvršio krivična dela za koja je oglašen krivim, pri čemu je zloupotrebljena legalno registrovana delatnost štamparije okrivljenog, to prvostepeni sud i po nalaženju ovog suda pravilno nalazi da ukoliko bi on nastavio sa obavljanjem grafičke delatnosti postojala bi opasnost od vršenja krivičnih dela koja su u vezi sa obavljanjem ove delatnosti, kao što su krivična dela falsifikovanja, te da se izrečenom merom u navedenom trajanju u potpunosti ostvaruje svrha iste, predviđena odredbom člana 78 KZ-a, koje razloge takođe kao pravilne prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni.

Sa svega napred izloženog, Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odelenje, je na osnovu odredbi člana 391 i 388 ZKP-a doneo odluku kao u izreci presude.


Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Tanja Slavković,s.r. Slobodan Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić


Dostavna naredba:
-presudu dostaviti:

1. Tužilaštvu za organizovani kriminal – 1 primerak
2. braniocima okrivljenih – adv. GA, adv. AB, adv. BA, adv. BA1, adv. DA, adv. EA1
3. okrivljenima AA, BB EE, GG, DD i EE

S u d i j a,

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)