Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.03.2013.

Kž1 Po1 22/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
POSEBNO ODELjENjE
Kž1 Po1 22/12
Dana 15.03.2013. godine
B e o g r a d
Ul. Nemanjina br. 9

 

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudije Zorana Savića, predsednika veća, sudija Mirjane Popović, Duška Milenkovića, Milene Rašić i Dragoljuba Đorđevića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Zoricom Avramović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prikrivanje iz člana 221 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi Tužioca za organizovani kriminal, izjavljenoj protiv presude Posebnog odeljenja, Višeg suda u Beogradu K.Po1.br.258/10 od 18.07.2012. godine, u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 447 Zakonika o krivičnom postupku, dana 15 marta 2013. godine, jednoglasno je doneo


P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba Tužioca za organizovani kriminal, a presuda Posebnog odeljenja, Višeg suda u Beogradu K.Po1.br.258/10 od 18.07.2012. godine, POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K.Po1.br.258/10 od 18.07.2012. godine okrivljeni AA na osnovu odredbe člana 423 stav 1 tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo prikrivanje iz člana 221 stav 3 u vezi stava 1 Krivičinog zakonika u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, a određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio Tužilac za organizovani kriminal zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 437 stav 1 tačka 3 u vezi člana 440 Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine presudu Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K.Po1.br.258/10 od 18.07.2012. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Tužilac za organizovani kriminal je u podnesku Ktž.br.61/12 od 22.11.2012. godine predložio da se žalba Tužilaštva za organizovani kriminal Kts.br.8/07 od 30.10.2012. godine uvaži kao osnovana i presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K.Po1.br.258/10 od 18.07.2012. godine ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje održao je sednicu veća u smislu odredbe člana 447 Zakonika o krivičnom postupku u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Mirjane Ilić, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je nakon ocene navoda i predloga iz izjavljene žalbe, kao i objašnjenja žalbe koju je izneo zamenik Tužioca za organizovani kriminal, nakon što je prvostepenu presudu ispitao u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi, na osnovu odredbe člana 451 Zakonika o krivičnom postupku, našao:

Žalba Tužioca za organizovani kriminal je neosnovana.

Pobijajući prvostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u izjavljenoj žalbi Tužilac za organizovani kriminal navodi da je prvostepeni sud na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da nije dokazano da je okrivljeni AA izvršio krivično delo za koje je optužen, te da je ovakav zaključak sud doneo pogrešno ceneći izvedene dokaze, da nije uzeo u obzir i cenio kao dokaz sadržinu iskaza saokrivljenih BB i BB1, da ni sam okrivljeni AA nije sporio da poznaje okrivljenog BB, a što je isti i potvrdio, da iz odbrane okrivljenog proizilazi da je okrivljeni BB „radio“ sa vozilima iako mu to nije struka, a što ukazuje na to da se okrivljeni BB time bavio, pri čemu je okrivljeni AA u svojoj odbrani naveo da okrivljenog BB1 ne poznaje i da ga je prvi put video kada mu je BB1 doneo ključeve od „Pasata“ i odvezao vozilo, te da nije posumnjao da je „Pasat“ ukraden jer je imao strane registarske tablice i originalan ključ. Nadalje u izjavljenoj žalbi Tužioca za organizovani kriminal se analizira odbrana okrivljenog AA, te navodi da činjenica da je okrivljeni Dejan AA izvršio krivično delo za koje je optužen proizilazi iz prisluškivanih telefonskih razgovora koje je u tom periodu ostvarivao sa okrivljenim BB ali i iz telefonske komunikacije između okrivljenog BB i okrivljenog BB1, pri čemu se nadalje u žalbi interpretiraju pojedini telefonski razgovori.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu neosnovano se žalbom Tužioca za organizovani kriminal pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, jer je prvostepeni sud po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu činjenično stanje u svemu potpuno i pravilno utvrdio, te pravilnom ocenom svih izvedenih dokaza na glavnom pretresu pravilno zaključio da nije dokazano da je okrivljeni AA izvršio krivično delo prikrivanje iz člana 221 stav 3 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 Krivičnog zakonika.

Naime, po nalaženju ovog suda neosnovano se žalbom pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Ovo stoga što je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i svestrano i pravilno ocenjenih dokaza i odbrane okrivljenog, kako pojedinačno tako i u međusobnoj povezanosti, pravilno, pouzdano i u potpunosti utvrdio sve one činjenice koje su odlučne za donošenje zakonite presude u konkretnoj krivično-pravnoj stvari, a za koji svoj stav je u obrazloženju ožalbene presude dao jasne i uverljive razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu.

Činjenično stanje u konkretnoj krivično-pravnoj stvari prvostepeni sud je utvrdio kako na osnovu odbrane okrivljenog AA, tako i na osnovu ostalih dokaza koji su izvedeni tokom postupka, a koji su navedeni na stranama 3 i 4 obrazloženja ožalbene presude, na osnovu iskaza saslušanih svedoka, kao i pismenih dokaza, te telefonske komunikacije, a koje dokaze je prvostepeni sud detaljno interpretirao, svestrano analizirao i cenio te doveo u vezu sa odbranom okrivljenog i utvrdio činjenično stanje onako kako je to navedeno u pobijanoj presudi.

Pre svega pravilno je prvostepeni sud utvrdio da nije dokazano da je okrivljeni AA izvršio krivično delo prikrivanje iz člana 221 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika u vezi člana 33 Krivičnog zakonika za koje je optužen, budući da u dokaznom postupku nije izveden nijedan dokaz koji bi ukazivao na osnovanost navoda optužbe da je okrivljeni AA proturao vozilo marke „Pasat“, tako što ga je skrivao i vršio izmene godišta na vetrobranskom staklu, kao i izmene drugih identifikacionih oznaka iako je znao da je vozilo pribavljeno izvršenjem krivičnog dela niti se na osnovu izvedenih dokaza, čak moglo zaključiti da je okrivljeni mogao znati da je vozilo pribavljeno izvršenjem krivičnog dela.

Pored toga, pravilno je prvostepeni sud na osnovu pisanih dokaza i iskaza svedoka, kao i na osnovu snimljenih telefonskih razgovora i video zapisa utvrdio da nije dokazano da je okrivljeni AA znao za poreklo vozila, odnosno da je znao na koji način je isto pribavljeno, niti je na bilo koji način učestvovao u radnjama koje su prethodile dovoženju vozila u njegovu radionicu, kao ni da je imao razlog da sumnja da je vozilo pribavljeno izvršenjem krivičnog dela. Takođe, pravilno je prvostepeni sud našao da je iz izvedenih dokaza nesporno utvrđeno da je vozilo pribavljeno izvršenjem krivičnog dela, ali nije dokazano da je okrivljenom AA to bilo poznato budući da je iz pisane dokumentacije utvrđeno da je vozilo „Pasat“ dana 28.11.2006. godine oduzeto od OO, da je u trenutku oduzimanja vozilo imalo češke registarske oznake kao i saobraćajnu dozvolu na ime OO1 iz Češke, te da je veštačenjem utvrđeno da je na vozilu bio prekucan broj šasije, kao i da je za vozilom sa tim brojem šasije, ali sa različitim registarskim oznakama raspisana potraga, jer je prijavljeno kao ukradeno u Češkoj, ali je pravilno našao da se ni iz jednog izvedenog dokaza nije moglo utvrditi da su napred navedene činjenice bile poznate okrivljenom AA odnosno da je znao da je vozilo čija vrednost prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara pribavljeno izvršenjem krivičnog dela i da se proturanje vrši od strane organizovane kriminalne grupe.

Naime, tokom postupka nije bilo sporno da se predmetno vozilo „Pasat“ nalazilo u auto servisu „Sjaj“ u Kruševcu čiji je vlasnik okrivljeni AA, što su potvrdili i svedoci SS1, SS2 i SS3. Svedok SS je naveo da je navozilu trebalo da se zameni vetrobransko staklo, da je on pozvao „Glas servis“ i pitao da li imaju staklo, da pošto nisu mogli odmah da odgovore, on je zajedno sa radnicima skinuo lajsne koje se nalaze oko vetrobranskog stakla, da kada su mu u toku dana javili da nemaju staklo na lageru, vratili su lajsne i ništa drugo sa staklom nisu radili, a da je auto stajao u dvorištu par dana, dok neko nije došao po njega. Po nalaženju ovog suda iskaz navedenog svedoka Zorana Dubinjanina je u svemu u saglasnosti sa iskazima svedoka Borislava Živkovića i Ivana Radivojevića, a koje iskaze je prvostepeni sud detaljno interpretirao, analizirao i ocenio u obrazloženju presude.

Pravilno je prvostepeni sud na osnovu uvida u video zapis „Akcija most“ od 24.11.2006. godine, te iz odbrane okrivljenog AA utvrdio da se predmetno vozilo marke „Pasat“ zaista nalazilo u auto servisu „Sjaj“ u Kruševcu čiji je vlasnik okrivljeni AA, ali da se međutim ni iz jednog dokaza nije moglo utvrditi da je okrivljeni vozilo skrivao, kao i da je vršio izmene godišta na vetrobranskom staklu i izmene drugih identifikacionih oznaka na vozilu, dok se sa druge strane iz sadržine telefonskih razgovora koje je okrivljeni AA vodio sa BB vidi da je od okrivljenog AA traženo da promeni staklo na vozilu, da je šoferšajbna na vozilu bila oštećena utvrđeno je na samo na osnovu iskaza svedoka već i uvidom u potvrdu o privremeno oduzetim predmetima u kojoj je navedeno da je na oduzetom vozilu u trenutku oduzimanja bilo oštećeno vetrobransko staklo, pri čemu ni iz iskaza ispitanih svedoka nije moglo biti utvrđeno da je okrivljeni AA izvršio radnje za koje je optužen, kao ni da su uopšte na vozilu vršene bilo kakve izmene identifikacionih oznaka.

U prilog ovako utvrđenom činjeničnom stanju govori i činjenica koja je nesporno utvrđena tokom postupka na osnovu veštačenja da je na vozilu marke „Pasat“ prekucan broj šasije odnosno da FIN tj. da fabrički identifikacioni broj šasije ne odgovara originalu, pri čemu je utvrđeno da je izvršena i provera ispravnosti saobraćajne dozvole za navedeno vozilo, pa da je utvrđeno da je obrazac originalan, da nema tragova namernog brisanja i prepravljanja podataka i da otisci pečata nemaju tragove koji ukazuju da li su falsifikovani. Dakle, jedino što je utvrđeno je da je na kritičnom vozilu promenjen broj šasije odnosno da broj šasije nije originalan, dok oznake na vetrobranskom staklu nisu menjane.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu pravilno je prvostepeni sud utvrdio činjenično stanje kao što je to već rečeno, a o čemu su u obrazloženju ožalbene presude dati iscrpni razlozi koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu zbog čega se neosnovano izjavljenom žalbom Tužioca za organizovani kriminal pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Budući da je prvostepeni sud u obrazloženju ožalbene presude dao jasne i pravilne razloge zbog čega je doneo oslobađajuću presudu, to su suprotni žalbeni navodi Tužioca za organizovani kriminal ocenjeni kao neosnovani, budući da se u izjavljenoj žalbi ne navode okolnosti koje nisu cenjene od strane prvostepenog suda, kao ni okolnosti koje bi uticale na drugačiju odluku a žalbenim navodima nije dovedena u pitanje odluka prvostepenog suda. Dakle, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu pravilno je postupio prvostepeni sud kada je na osnovu odredbe člana 423 stav 1 tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku okrivljenog AA oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo prikrivanje iz člana 221 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, jer je našao da nije dokazano da je optuženi učinio delo za koje je optužen.

Prilikom donošenja odluke Apelacioni sud u Beogradu imao je u vidu i ostale žalbene navode, ali ih nije posebno obrazlagao u ovoj odluci, obzirom da se njima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost prvostepene presude nalazeći da su isti bez uticaja na drugačiju odluku.

Sa iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 457 Zakonika o krivičnom postupku doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar        Predsednik veća-sudija
Zorica Avramović, s.r.       Zoran Savić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)