Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.06.2011.

Kž1 Po1 4/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
POSEBNO ODELjENjE
Kž1 Po1 br. 4/11
Dana 10.06.2011. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9



U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudije Zorana Savića, predsednika veća, sudija Aleksandre Zlatić, Mirjane Popović, Duška Milenkovića i Vučka Mirčića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Zoricom Avramović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 KZ i dr., odlučujući o žalbama Tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljenog AA, adv. AB, branilaca okrivljenog BB, adv. BA i BA1, izjavljenim protiv presude Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu KP.br.34/07 – K.Po1 br. 107/10 od 24.06.2010. godine, nakon održane sednice veća u smislu odredbe člana 375 ZKP dana 09. i 10.06.2011. godine, dana 10. juna 2011. godine, doneo je


P R E S U D U


ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljenog AA, adv. mr AB i branilaca okrivljenog BB, adv. BA i BA1, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje KP.br. 34/07 – K.Po1 br. 107/10 od 24.06.2010. godine, POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e


Presudom Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu KP.br.34/07 – K.Po1. br. 107/10 od 24.06.2010. godine okrivljeni AA i BB oglašeni su krivima što su kao saizvršioci izvršili produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 356 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ u vezi člana 33 i 61 KZ, za koje su osuđeni i to okrivljeni AA na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 29.06.2007. godine, kada je lišen slobode do 19.09.2008. godine, kada mu je pritvor ukinut, a okrivljeni BB na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 29.06.2007. godine, kada je lišen slobode, pa do 19.09.2008. godine, kada mu je pritvor ukinut. Istom presudom od okrivljenog AA i BB oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenim krivičnim delom i to tako što su okrivljeni AA i okrivljeni BB obavezani da solidarno plate iznos od 14.942.356,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja u korist budžeta Republike Srbije. Okrivljeni su obavezani da naknade troškove krivičnog postupka i to da solidarno plate iznos od 1.860.786,00 dinara, kao i na ime paušala svako iznos od po 20.000 dinara u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istom presudom okrivljeni AA, BB i VV su na osnovu odredbe člana 355 ZKP-a oslobođeni od optužbe da su i to okrivljeni AA i BB izvršili krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ, a okrivljena VV krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ. Takođe okrivljena VV je na osnovu odredbe člana 355 ZKP-a oslobođena od optužbe da je izvršila produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja pomaganjem iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ, u vezi člana 35 i 61 KZ.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

-Tužilac za organizovani kriminal i to u odnosu na izreku presude pod I zbog odluke o krivičnoj sankciji prema okrivljenima AA i BB – član 367 tačka 4 u vezi člana 371 stav 1 ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka – član 367 tačka 1 u vezi člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja – član 367 stav 3 ZKP u vezi člana 370 stav 1 ZKP, a u odnosu na izreku presude pod II zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka – član 367 tačka 1 u vezi člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja – član 370 stav 1 ZKP, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači presudu Višeg suda u Beogradu – Posebnog odeljenja KP.br.34/07 – K.Po1 br. 107/10 od 24.06.2010. godine u pogledu odluke o kazni tako što će okrivljenima AA i BB utvrditi strožije pojedinačne kazne zatvora ili da Apelacioni sud u Beogradu ukine presudu Višeg suda u Beogradu – Posebnog odeljenja KP.br.34/07 – K.Po1 br. 107/10 od 24.06.2010. godine označeno pod II izreke pobijane presude, kojom je prvostepeni sud oslobodio od optužbe okrivljenog AA i BB da su izvršili krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ, a okrivljenu VV da je izvršila krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ, a u odnosu na okrivljenu VV da je izvršila produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja pomaganjem iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ u vezi člana 35 i 61 KZ i predmet uputi prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

-Branilac okrivljenog AA adv. AB zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 i stav 2 ZKP-a, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja – član 370 ZKP-a, povrede krivičnog zakona iz člana 369 stav 1 tačka 1 i 2 ZKP i odluke o krivičnim sankcijama član 371 ZKP, pri čemu je branilac kao i okrivljeni u skladu sa odredbom člana 375 ZKP zahtevao da o sednici veće drugostepenog suda budu blagovremeno obavešteni kako bi istoj prisustvovali, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu presudu Osnovnog suda – Posebnog odeljenja KP.br.34/07 i K.Po1 br. 107/10 od 13.06.2010. godine preinači tako što će: a)okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili da b)preinači u pogledu odluke o krivičnim sankcijama (kazni i oduzimanju imovinske koristi) ili da istu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ali veću u izmenjenom sastavu;

-Branioci okrivljenog BB, adv. BA i BA1 zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o kazni, odluke o oduzimanju imovinske koristi i troškovima postupka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine prvostepenu presudu u stavu I izreke i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da presudu u ovom delu preinači i okrivljenog BB oslobodi od optužbe te da presudu u stavu II izreke potvrdi u celosti, pri čemu su branioci predložili da povodom žalbe Apelacioni sud održi javnu sednicu žalbenog veća o kojoj će biti obavešteni zajedno sa svojim branjenikom.

Odgovor na žalbu Tužioca za organizovani kriminal podneli su:

-Branilac okrivljenog AA, adv. AB, sa predlogom: a)da Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud odbaci žalbu Tužioca za organizovani kriminal u odnosu na deo presude pod tačkom I, a da u preostalom delu istu odbije kao neosnovanu ili b)da istu u celosti odbije kao neosnovanu;

-Branioci okrivljenog BB i VV adv. BA i BA1 sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu odbije kao neosnovanu žalbu Tužioca za organizovani kriminal i ujedno usvoji žalbu odbrane.

Tužilac za organizovani kriminal je u podnesku Ktž.br.43/11 od 11.02.2010. godine (pri čemu je očigledno da su radi o omašci u pogledu godine, s obzirom da je izjašnjenje tužioca iz 2011. godine), predložio da Apelacioni sud uvaži žalbu Tužilaštva za organizovani kriminal Kt.S.br.14/07 od 28.12.2010. godine izjavljenu protiv presude Višeg suda u Beogradu – Posebnog odeljenja KP.br.34/07 – K.Po1. br. 107/10 od 02.06.2010. godine i preinači pobijanu presudu u pogledu odluke o kazni, tako što će okrivljenima AA i BB utvrditi strožije pojedinačne kazne zatvora ili da ukine pobijanu presudu u delu označenom pod II kojom je prvostepeni sud oslobodio od optužbe okrivljenog AA i BB da su izvršili krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ, a VV da je izvršila krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ, a u odnosu na okrivljenu VV da je izvršila produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja pomaganjem iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ, u vezi člana 35 i 61 KZ i predmet uputi prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, održao je sednicu veća dana 09. i 10.06.2011. godine, u smislu člana 375 ZKP, kojoj su prisustvovali zamenik Tužioca za organizovani kriminal Željko Jočić, okrivljeni AA, okrivljeni BB, branioci okrivljenih adv. AB i adv. BA1, pa je nakon razmatranja spisa predmeta, zajedno sa pobijanom presudom, žalbama i odgovorima na žalbu, a po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog izjašnjenja Tužioca za organizovani kriminal, našao:

Žalbe Tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljenog AA, adv. AB i branilaca okrivljenog BB, adv. BA i BA1 su neosnovane.

Pobijanom presudom, kako u osuđujućem, tako i u oslobađajućem delu, kao i postupkom koji je prethodio donošenju iste, nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, na koje povrede Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud, povodom izjavljenih žalbi u smislu odredbe člana 380 ZKP, pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepena presuda ne sadrži ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje se ukazuje izjavljenim žalbama.

U odnosu na osuđujući deo pod I izreke presude, branioci okrivljenih i to branilac okrivljenog AA advokat AB i branioci okrivljenog BB, advokat BA i BA1, navode da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 10 Zakonika o krivičnom postupku, jer se po mišljenju branilaca presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama ZKP-a ne može zasnivati, odnosno da se presuda zasniva na iskazima svedoka – vlasnika i odgovornih lica u domaćim privrednim društvima koje su oni u toku trajanja postupka istrage dali u svojstvu okrivljenih.

Napred navedene žalbene navode branilaca okrivljenih, Apelacioni sud u Beogradu ocenjuje kao neosnovane, imajući u vidu da su iskazi koje su svedoci odnosno vlasnici i odgovorna lica u domaćim preduzećima dali u svojstvu optuženih su, na predlog branilaca, izdvojeni iz spisa predmeta na glavnom pretresu održanom dana 07.06.2010. godine, i to zapisnici MUP-a i zapisnici istražnog sudije o saslušanju okrivljenih – osumnjičenih, pri čemu su isti saslušani tokom postupka kao svedoci, a na kojim se iskazima može zasnivati odluka prvostepenog suda.

U žalbama branioci navode da prvostepeni sud nije odlučio o predlogu branioca okrivljenog BB, advokata BA, koji je na pretresu dana 07.06.2010. godine predložio da se iz spisa predmeta izdvoje i delovi spisa gde su svedocima predočavane njihove izjave iz istrage koje su davali u svojstvu okrivljenih, međutim, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu okolnost što prvostepeni sud nije odlučio o navedenom predlogu branioca nije od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke u konkretnoj krivično pravnoj stvari, imajući u vidu da je prvostepeni sud na glavnom pretresu održanom dana 07.06.2010. godine izdvojio iz spisa predmeta zapisnike MUP-a i istražnog sudije kada su svedoci saslušavani u svojstvu osumnjičenih, dok po nalaženju ovog suda navedeni propust ne utiče na pravilnost i zakonitost prvostepene presude.

Branioci okrivljenih pobijaju ožalbenu presudu i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a, a koje žalbene navode Apelacioni sud u Beogradu ocenjuje kao neosnovane, budući da je prvostepeni sud dao jasne i argumentovane razloge o svim odlučnim činjenicama u ovoj krivično pravnoj stvari, takođe izreka pobijane presude je jasna i razumljiva, nije protivrečna sama sebi i datim razlozima i sadrži sve činjenice i okolnosti od kojih zavisi primena zakona, dok obrazloženje pobijane presude sadrži razloge o odlučnim činjenicama iz kojih se pouzdano zaključuje da su okrivljeni izvršili krivično delo za koje su oglašeni krivim, kao i koje su radnje preduzeli prilikom izvršenja istog.

Pored toga, prvostepeni sud je na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih dokaza bliže označenih u obrazloženju pobijane presude, a u sklopu iznetih odbrana okrivljenih, kao i ostalih dokaza, pravilno utvrdio sve odlučne činjenice, kako one koje čine objektivna obeležja krivičnih dela u pitanju, tako i činjenice i okolnosti koje se tiču subjektivnog odnosa okrivljenih prema učinjenom krivičnom delu, o čemu su dati jasni, uverljivi i neprotivrečni razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni, pri čemu je suprotno žalbenim navodima, ožalbena presuda jasna i razumljiva, sadrži razloge o odlučnim činjenicama, iz kojih se pouzdano zaključuje da su okrivljeni izvršili krivično pravne radnje, dok se iz navedenih razloga u obrazloženju presude vidi koji dokazi potvrđuju odlučne činjenice i kako je prvostepeni sud cenio izvedene dokaze i odbrane okrivljenih, a što je u skladu sa sadržinom dokaza na kojima se zasniva prvostepena presuda, pa se neosnovano u izjavljenim žalbama ističe suprotno. Osim toga, nasuprot žalbenim navodima, u izreci prvostepene presude, kao i u obrazloženju jasno i precizno su opisane činjenično pravne radnje i uloga okrivljenih, pri čemu je u izreci prvostepene presude kao i u obrazloženju presude na stranama 105 do 109 prvostepeni sud, precizno i detaljno opisao krivično pravne radnje okrivljenih.

Branioci u izjavljenim žalbama navode i da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, jer sud u ožalbenoj presudi pogrešno navodi da su okrivljeni AA i BB odgovorna lica – vlasnici “of šor” preduzeća "GG", "GG1", "GG2" i "GG3", o čemu će biti reči prilikom obrazlaganja činjeničnog stanja.

U žalbama branilaca navodi se da je prvostepena presuda doneta i uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 2 ZKP-a, te da je u toku postupka prema mišljenju branilaca povređeno pravo na odbranu okrivljenih, i to u odnosu na okrivljenog AA, kada na glavnom pretresu koji je održan dana 07.06.2010. godine, braniocima nije dat rok da se izjasne o optužnici koja im je uručena na tom pretresu, a reč je o optužnici Kt.S.br. 14/07, da sud uopšte nije pitao branioce i okrivljene da li su razumeli sadržinu teksta optužnice, kao i da li im je potrebno vreme za pripremu odbrane po izmenjenoj optužnici, te da je prvostepeni sud povredio pravo na odbranu okrivljenih i kada je odbio sve predloge odbrane za dopunu dokaznog postupka.

Napred iznete žalbene navode, Apelacioni sud u Beogradu ocenjuje kao neosnovane, imajući u vidu da je braniocima i okrivljenima na pretresu dana 07.06.2010. godine uručen primerak precizirane optužnice, međutim iz zapisnika i transkripta o glavnom pretresu koji je održan dana 07.06.2010. godine nesporno se utvrđuje da je glavni pretres tog dana odložen, s obzirom da je okrivljenima i braniocima uručena precizirana optužnica na pretresu, kao i da bi im se ostavilo vreme za pripremu završnih reči, a određeno je da će pretres biti nastavljen 11.06.2010. godine, pri čemu posebno treba istaći da ni okrivljeni ni branioci prilikom uručenja precizirane optužnice nisu imali primedbi, niti su tražili rok za izjašnjenje o istoj, pa po nalaženju ovog suda u konkretnom slučaju nije došlo do povrede prava na odbranu okrivljenih.

Takođe, neosnovani su i žalbeni navodi da je prvostepeni sud povredio pravo na odbranu, jer je odbio sve predloge odbrane za dopunu dokaznog postupka, jer po oceni ovog suda, prvostepeni sud je izvođenje onih dokaza za koje je našao da nisu od značaja, pravilno odbio, pri čemu je u obrazloženju presude detaljno naveo koje predloge za izvođenje pojedinih dokaza je odbio, uz istovremenu ocenu da je činjenično stanje na osnovu dokaza koji su izvedeni, pouzdano i potpuno utvrđeno, a takvu ocenu prvostepenog suda prihvata i ovaj sud. Naime, predlozi za izvođenje dokaza podležu oceni prvostepenog suda u pogledu njihove osnovanosti, odnosno značaja za potpuno i pravilno utvrđenje onih činjenica koje imaju karakter odlučnih činjenica, pri čemu treba istaći da odredba člana 17 ZKP-a, ne obavezuje sud da izvede sve ili pojedine predložene dokaze, niti odsustvo predloga ne oslobađa sud obaveze da izvede u tom cilju sve potrebne dokaze, pa su i u ovom delu suprotni žalbeni navodi ocenjeni kao neosnovani.

Apelacioni sud u Beogradu imao je u vidu i ostale žalbene navode branioca okrivljenog AA advokata AB i branilaca okrivljenog BB advokata BA i advokata BA1 kojima se ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ali kako se izjavljenim žlabama u ovom delu u suštini pobija činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, to je prvostepena presuda u ovom smislu i ispitana, a žalbeni navodi u ovom delu ocenjeni kao neosnovani.

Po nalaženju ovog suda neosnovano se žalbama branioca okrivljenog AA advokata mr. AB i branilaca okrivljenog BB advokata BA i advokata BA1 pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Ovo stoga što je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i svestrano i pravilno ocenjenih dokaza i odbrana okrivljenih, kako pojedinačno, tako i u međusobnoj povezanosti, pravilno, pouzdano i u potpunosti utvrdio sve one činjenice koje su odlučne za donošenje zakonite odluke u ovoj krivično pravnoj stvari, zašta je u obrazloženju ožalbene presude dao jasne i uverljive razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu.

U konkretnoj krivično-pravnoj stvari činjenično stanje utvrđeno je, između ostalog, i na osnovu odbrane okrivljenog AA koju je dao u prethodnom postupku i na prvom glavnom pretresu. U svojoj odbrani naveo je da su on i okrivljeni BB suvlasnici 100% akcija “of-šor” preduzeća registrovanih na Kipru i to: "GG", "GG1", "GG2" i "GG3", kao i da su imali ovlašćenje za raspolaganje sredstvima navedenih preduzeća na računima u banci u Skoplju. Istakao je da je u dogovoru sa okrivljenim BB sačinio sve fakture kiparskih preduzeća na kompjuteru u Beogradu u ulici __, kao i da se negde tokom 1999. godine sa okrivljenim BB dogovorio da se zajednički bave međunarodnim trgovinskim poslovanjem, jer u to vreme, po našim propisima, domaćim preduzećima nije bilo dozvoljeno avansno plaćanje robe široke potrošnje u inostranstvu, pa da su zbog toga on i okrivljeni BB odlučili da osnuju firmu u inostranstvu koja bi uz proviziju, pružala usluge domaćim uvoznicima i obezbeđivala im plaćanje robe ino-dobavljačima, da su otišli na Kipar i tamo stupili u kontakt sa advokatskom kancelarijom, koja im je ponudila obavljanje raznih tehničkih poslova kao što su poslovi slanja pošte, prijem pošte, a pre svega usluge knjigovodstva koje je formirano na internetu, a koje knjigovodstvo im je pružalo mogućnost da iz bilo kog mesta na svetu preko kompjutera pristupe računovodstvu preduzeća i da izrade ugovore i fakture.

Okrivljeni AA je u svojoj odbrani detaljno objasnio način poslovanja, navodeći da su se njemu i okrivljenom BB obraćali predstavnici domaćih preduzeća, kojima je bio potreban novac u gotovini u devizama, da su prihvatali posao i tom preduzeću fakturisali usluge koje nisu izvršene, te da su kada bi po fakturama bilo izvršeno plaćanje na račune kod __ banke u _, on i okrivljeni BB su vlasnicima domaćih preduzeća predavali gotov novac, dok su zadržavali za sebe proviziju. Dodao je da su predstavnici domaćih preduzeća njima saopštavali sadržinu usluga za koje žele da im budu fakturisane, s obzirom da ni on ni okrivljeni BB nisu znali čime se te domaće firme bave, pa je on nakon obaveštenja o sadržini usluga koje treba da se fakturišu, na engleskom jeziku popunjavao obrazac fakture, da je sve obrasce faktura imao u kompjuteru u ulici __. Pojasnio je da je fakture izrađivao na taj način što je preko interneta pristupao knjigovodstvenoj bazi 4 firme koje su registrovane na Kipru i u obrazac fakture unosio potrebne podatke, nakon čega je popunjenu fakturu u formatu koji je podložan štampi slao mejlom knjigovodstvu na Kipar, gde su fakture štampane i overavane pečatom i potpisom, a zatim su slate poštom nazad u Srbiju u kancelariju u ulici __, a koje fakture su on i okrivljeni BB predavali klijentima sa kojima su poslovali. Posebno je istakao da je okrivljeni BB bio u toku svakog posla, da su se sa vlasnicima ili predstavnicima domaćih preduzeća dogovarali ili zajedno ili samo jedan od njih, ali da bi o postignutom dogovoru odmah bio obavešten i onaj drugi, da je okrivljeni BB u poslovima učestvovao i tako što je potpisivao naloge banci za plaćanje novca, a koja plaćanja su bila firmama u __ i __. Dodao je da okrivljena VV nije učestvovala u njegovim i poslovima okrivljenog BB, a koji su navedeni u optužnici, te da nije znala šta oni rade sa fakturama. Istakao je da nikakve usluge nisu obavljene po fakturama koje su izdate domaćim preduzećima, osim po fakturama koje su izdate preduzećima "DD", "DD1" i "DD2", jer su navedenim presuzećima zaista i izvršene usluge, te da te fakture nemaju netačnu sadržinu, dok su po svim ostalim fakturama sa netačnom sadržinom izvršena plaćanja, posle čega su on i okrivljeni BB predavali gotov novac u devizama, vlasnicima domaćih preduzeća, zadržavajući proviziju u različitim procentima za sebe. Devizni novac u gotovini obezbeđivali su tako što su od ljudi koji su u Srbiju uvozili polovne automobile iz __ i robu iz __, dobijali novac u gotovini u vrednosti tih automobila i robe, a okrivljeni su istovremeno sa računa u __ banci vršili plaćanje ino-dobavljačima za automobile i robu koja se uvozi.

Ovakvu odbranu okrivljenog AA, prvostepeni sud je pravilno prihvatio, za šta je dao jasne i iscrpne razloge u ožalbenoj presudi, a s obzirom da je takva odbrana potvrđena i ostalim izvedenim dokazima, kao i telefonskim razgovorima, koji su analizirani u presudi, a na osnovu kojih je pravilno utvrđeno da su i okrivljeni AA i okrivljeni BB kontaktirali i ugovarali poslove sa predstavnicima domaćih preduzeća.

Pre svega, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su okrivljeni AA i okrivljeni BB vlasnici preduzeća "GG", "GG1", "GG2" i "GG3" te da su okrivljeni vlasnici 100% akcija navedenih preduzeća. Pravilno je prvostepeni sud na osnovu ugovora o povereništvu utvrdio da su poverenici "ĐĐ" i "ĐĐ1" izjavili da prihvataju i da drže 100% akcija navedena četiri preduzeća, za vlasnike akcija i to AA i BB i da su se obavezali da akcijama neće upravljati, niti raspolagati osim ako im nalože vlasnici, kao i da poverenici kod vlasnika deponuju sertifikat za navedene akcije i obavezuju se da kao držaoci akcija svoje pravo glasa vrše na način i u svrhu kako nalože vlasnici akcija, pri čemu u navedenim ugovorima o povereništvu ništa drugo nije definisano, te da u navedenim ugovorima nema odredbi o odgovornim licima ili direktorima kako to navode okrivljeni u svojim odbranama.

Zatim, pravilno je prvostepeni sud istakao da akcija preduzeća predstavlja udeo u vlasništvu preduzeća, da je akcija pravo na imovinu i na profit preduzeća i pravo glasa u preduzeću, a sve srazmerno količini akcija, pri čemu okrivljeni AA i BB poseduju 100% akcija navedena četiri preduzeća, pa su samim tim oni i vlasnici i imovine i profita preduzeća sa pravom odlučivanja, kao i da su okrivljeni AA i BB jedini ovlašćeni da raspolažu novcem navedenih preduzeća koji se nalazi na nerezidentnim računima u __ banci u __, a što po pravilnom nalaženju prvostepenog suda znači da su odgovorna lica, jer se samo po njihovim nalozima vrše isplate sa računa navedena četiri preduzeća. Prvostepeni sud je pravilno našao da je okolnost da su sve fakture navedene u izreci prvostepene presude koje su izdate od strane četiri preduzeća potpisali ljudi sa Kipra, tj. regionalni menadžeri za istočnu Evropu, bez uticaja za krivičnu odgovornost okrivljenih, jer je pravilno prvostepeni sud utvrdio da su fakture sa neistinitom sadržinom o navodno izvršenim uslugama popunjavane u Beogradu, tako što je okrivljeni AA preko interneta ulazio u knjigovodstvo navedenih preduzeća sa Kipra i u obrazac fakture za koju je automatski od knjigovodstva dobijao broj, upisivao naziv domaćeg preduzeća kome se faktura izdaje, novčani iznos na koji ona glasi i to u formatu podobnom za štampanje fakture, a zatim su u sedištu preduzeća sa Kipra, preuzimane elektronskim putem, štampane i overavane pečatom i potpisom, a zatim poštom slate okrivljenima na adresu u __, odakle su ispostavljene domaćim preduzećima, pri čemu je pravilno prvostepeni sud utvrdio da lica sa Kipra koja su fakture potpisivala nisu odlučivala o sadržaju tih faktura, već su o tome odlučivali vlasnici preduzeća, odnosno okrivljeni, a u skladu sa dogovorima koje su postizali u Beogradu sa vlasnicima domaćih preduzeća.

Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su okrivljeni AA i okrivljeni BB odgovorna lica - vlasnici i lica ovlašćena za raspolaganje sredstvima četiri preduzeća i to preduzeća "GG", "GG1", "GG2" i "GG3", koja su registrovana u Republici Kipar, a imajući pre svega u vidu odredbu člana 112 stav 2 Krivičnog zakonika, kojom je propisano – odgovornim licem smatra se vlasnik preduzeća ili drugog subjekta privrednog poslovanja ili lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu kojem je, s obzirom na njegovu funkciju, uložena sredstva ili na osnovu ovlašćenja, poveren određeni krug poslova u upravljanju imovinom, proizvodnji ili drugoj delatnosti ili u vršenju nadzora nad njima ili mu je faktički povereno obavljanje pojedinih poslova. Iz navedenog proizilazi da odgovorno lice može biti i lice kome je poveren određeni krug poslova koji se odnose na upravljanje ili poslovanje imovinom preduzeća, a što je u konkretnoj situaciji slučaj, imajući u vidu da su jedino okrivljeni AA i BB ovlašćeni da raspolažu novcem sa računa navedena četiri preduzeća koji se nalazi na nerezidentnim računima u __ banci u __, što konkretno znači da su odgovorna lica, jer se samo po njihovim nalozima vrše isplate sa računa.

Prvostepeni sud je činjenično stanje utvrdio na osnovu odbrana okrivljenih, a pre svega na osnovu odbrane okrivljenog AA, kao i na osnovu dokaza koje je izveo tokom postupka, koje je naveo na stranama 34 do 45 obrazloženja ožalbene presude.

Na osnovu izvedenih dokaza pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su u periodu od 01.01.2003. godine do juna 2007. godine na račune 4 preduzeća i to "GG", "GG1", "GG2" i "GG3", koji se vode kod __ banke u __, domaća preduzeća iz Republike Srbije i to ""EE1" do "EE15", vršile uplate, kao i da su pored nabrojanih domaćih preduzeća, uplate na račune navedena četiri preduzeća kod __ banke u __, vršila i druga preduzeća iz Republike Srbije, kao i preduzeća iz drugih država. Takođe, pravilno je utvrđeno da su sva plaćanja sa četiri nerezidentna računa kod __ banke u __ vršena isključivo po nalozima ili okrivljenog AA ili okrivljenog BB, a da su primaoci plaćanja bile firme iz Nemačke, Kine, Hong Konga, Singapura, Tajlanda, Italije, USD i drugih, kao i da su u periodu od 01.01.2003. godine pa nadalje vršene uplate i isplate sa računa navedena četiri preduzeća registrovanih na Kipru na račun preduzeća "ĐĐ3" čiji je vlasnik okrivljeni BB, kao i da su sa računa kiparskih firmi kod __ banke u __ vršene i uplate po nalogu preduzeća "ĐĐ3" i to uplate na račun ino-poverioca firme "ĐĐ4" iz __, to jest firme preko koje je "ĐĐ3" uvozio kuhinje.

Na osnovu brojnih pismenih dokaza koje je izveo tokom postupka, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su sa računa preduzeća "GG" i sa računa preduzeća "GG2", dana 13.12.2005. godine i 29.12.2005. godine izvršene uplate na devizne račune okrivljenih AA, BB i VV i to na devizne račune koji se vode kod “__ banke”, te da je na devizni račun okrivljenog AA uplaćena suma od 63.230,00 evra, na devizni račun okrivljenog BB uplaćen je iznos od 64.010,00 evra i na devizni račun VV uplaćen je iznos od 14.250,00 evra.

Prvostepeni sud je činjenično stanje u odnosu na preduzeća "EE1" do "EE15", utvrdio na osnovu izveštaja __ banke u __ o svim uplatama i isplatama izvršenim preko nerezidentnih računa četiri preduzeća sa Kipra u periodu od 01.01.2003. godine pa nadalje, na osnovu izveštaja Ministarstva finansija – Uprave za sprečavanje pranja novca, dokumentacije navedenih preduzeća i to na osnovu faktura, ugovora, bilansa stanja, naloga za isplate, izveštaja banaka iz Republike Srbije preko kojih su poslovala navedena preduzeća i druge dokumentacije, te iz zapisnika Ministarstva finansija – Deviznog inspektorata o izvršenim kontrolama deviznog i spoljnotrgovinskog poslovanja navedenih domaćih preduzeća, kao i iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka finansijske struke TT, kao i na osnovu iskaza svedoka – vlasnika ili ovlašćenih lica iz navedenih domaćih preduzeća i to na osnovu iskaza svedoka TT1, TT2 i TT3, vezano za preduzeće EE1, na osnovu iskaza svedoka TT4 do TT7 u vezi preduzeća "EE2", svedoka TT8 u vezi preduzeća EE3, svedoka TT9 za preduzeće "EE4", svedoka TT10 u vezi preduzeća "EE5" i svedoka TT11 vezano za isto preduzeće, svedoka TT12, TT13 i TT14, vezano za preduzeće "EE6", svedoka TT15 vezano za preduzeće "EE7", svedoka TT16 vezano za preduzeće "EE8", svedoka TT17 i TT18 vezano za preduzeća "EE9" i "EE16", svedoka TT19 vezano za preduzeće "EE10", svedoka TT20 vezano za preduzeće "EE11", svedoka TT21 vezano za preduzeće "EE12", svedoka TT22, vezano za preduzeće "EE13", svedoka TT23, vezano za preduzeće "EE14" i svedoka TT24 vezano za "EE15".

Na osnovu svih izvedenih dokaza, koje prvostepeni sud pravilno cenio u obrazloženju presude u skladu sa odredbom člana 18 i člana 361 stav 7 ZKP-a, nesumnjivo je utvrđeno da su fakture koje su izdate domaćim preduzećima originalne, da su sve overene potpisima menadžera za istočnu Evropu, pri čemu usluge po izdatim fakturama, a vezano za preduzeća koja su navedena, nisu izvršene, a što je potvrđeno i nalazom i mišljenjem sudskog veštaka TT.

Sve izvedene dokaze prvostepeni sud je detaljno interpretirao, analizirao i cenio u obrazloženju ožalbene presude i to od 49. do 102. strane, pri čemu je dao jasne, argumentovane i uverljive razloge zbog čega je određene dokaze prihvatio, a određene nije, kao i na osnovu čega je utvrdio činjenično stanje kako je to već navedeno, dok je vezano za svako od navedenih preduzeća prvostepeni sud detaljno interpretirao, analizirao i cenio kako pismene dokaze koje je izveo tokom glavnog pretresa, te iskaze svedoka, tako i nalaz i mišljenje sudskog veštaka finansijske struke TT, a koje razloge u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu.

Prvostepeni sud je pravilno nakon sprovedenog dokaznog postupka i ocene svih izvedenih dokaza nesumnjivo utvrdio da su okrivljeni AA i okrivljeni BB kao odgovorna lica – vlasnici preduzeća "GG", "GG1", "GG2" i "GG3" registrovanih u Limasolu, Republika Kipar i lica ovlašćena za raspolaganje sredstvima navedenih preduzeća na računima kod __ banke __ u __, u nameri da sebi i drugom pribave imovinsku korist iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja u više navrata, domaćim preduzećima, ispostavljali fakture četiri preduzeća koja su registrovana na Kipru, sa neistinitom sadržinom o uslugama koje nisu izvršene, a zatim kada bi po navedenim fakturama bile izvršene uplate na račune četiri preduzeća koja su registrovana na Kipru kod __ banke u __, devizni novac u gotovini, koji su obezbeđivali preko uvoznika polovnih automobila i uvoznika kineske robe (a što je između ostalog utvrđeno na osnovu odbrane okrivljenog AA), tako što su po uputstvima ovih uvoznika sa računa navedenih preduzeća sa Kipra u __ banci uplaćivali sredstva njihovim ino-dobavljačima, a u istom iznosu od ovih uvoznika dobijali devizni novac u gotovini, koji su predavali predstavnicima domaćih preduzeća i to umanjen za iznos provizije, čime su sebi pribavili imovinsku korist u iznosu od 14.942.356,00 dinara, a drugima – vlasnicima i odgovornim licima domaćih preduzeća imovinsku korist u iznosu od 390.948.117,00 dinara, a koji iznosi su utvrđeni na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka.

Zatim, pravilno je prvostepeni sud na osnovu svih izvedenih dokaza utvrdio da su okrivljeni AA i BB vlasnici 100% akcija četiri preduzeća sa Kipra, obojica sa po 50% akcija, da imaju ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na računima četiri preduzeća sa Kipra kod __ banke u __, da osim njih niko treći nema takvo ovlašćenje. Utvrđeno je da okrivljeni zajedno rade u Beogradu u preduzeću "ĐĐ3" vlasništvo okrivljenog BB i da dele zajedničku kancelariju u __, pa imajući u vidu i odbranu okrivljenog AA koji je detaljno objasnio na koji način je izrađivao fakture na kompjuteru u kancelariji u Kosovskoj ulici, da je preko interneta ulazio u knjigovodstvenu bazu preduzeća "GG", "GG1", "GG2" i "GG3" i fakture popunjavao po uputstvima koja je dobijao od odgovornih lica iz domaćih preduzeća, pa da je nakon toga advokatska kancelarija na Kipru koja im je obavljala knjigovodstvene poslove elektronskim putem preuzimala popunjene fakture koje su na Kipru štampane, overavane pečatom i potpisom, a zatim poštom slate okrivljenima u Beograd gde su ih oni predavali ili slali vlasnicima i ovlašćenim licima domaćih preduzeća koji su navedeni u prvostepenoj presudi, kojima su, a nakon plaćanja izvršenih po ovim fakturama predavali devizni novac u gotovini umanjen za proviziju koji novac su obezbeđivali od uvoznika polovnih automobila iz Nemačke ili od uvoznika kineske robe, te da je prema odbrani okrivljenog AA on sastavljao fakture iz razloga što okrivljeni BB ne ume da se služi kompjuterom, niti zna engleski jezik, te da su sve druge poslove vezano za izdavanje ovih faktura radili zajedno i to tako što su zajedno obezbeđivali devizni novac u gotovini preko uvoznika polovnih automobila i preko uvoznika robe iz Kine, zajedno prebrojavali taj novac pre nego što je on slat vlasnicima domaćih preduzeća, zajedno su pravili dogovore sa vlasnicima i odgovornim licima iz navedenih domaćih preduzeća oko fiktivnih faktura, oko provizije i isplate novca, a da je ponekad samo on pravio te dogovore i o tome obaveštavao okrivljenog BB ili je okrivljeni BB postizao takve dogovore i obaveštavao njega, da mu je BB sa kojim je delio kancelariju više puta diktirao usluge koje treba da unese u obrasce fiktivnih faktura, da je svake godine, po sprovedenim konačnim obračunima, njima dvojici doznačavan novac sa računa ovih preduzeća sa Kipra na njihove lične devizne račune u Srbiji. Prvostepeni sud u obrazloženju ožalbene presude dao jasne i argumentovane razloge za ovakvo svoje zaključivanje, zbog čega je prihvatio odbranu okrivljenog AA koju je dao tokom istražnog postupka i na prvom glavnom pretresu, dok je dao i razloge zašto njegovu kasniju izmenjenu odbranu nije prihvatio, a koje razloge u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu.

Imajući u vidu napred navedeno, neosnovano se izjavljenim žalbama osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, jer je prvostepeni sud dao jasne i uverljive razloge u obrazloženju presude za svoj zaključak. Pri tome, Apelacioni sud u Beogradu cenio je i ostale navode izjavljenih žalbi, ali je našao da se istima ne dovodi u sumnju pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio Krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenog AA i okrivljenog BB stiču elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ u vezi člana 61 KZ. Ovo stoga što je pravilno prvostepeni sud utvrdio da su okrivljeni kao odgovorna lica-vlasnici četiri preduzeća koja su registrovana na Kipru i lica ovlašćena za raspolaganje sredstvima preduzeća na računima kod Tutunske banke AD u Skoplju u nameri da sebi i drugom pribave protivpravnu imovinsku korist iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja u više navrata, domaćim preduzećima ispostavljali fakture preduzeća “ "GG", "GG1", "GG2" i "GG3" sa neistinitom sadržinom o uslugama koje nisu izvršene, a zatim kada bi po ovim fakturama bile izvršene uplate na račune navedena četiri preduzeća kod banke u Skoplju, devizni novac u gotovini, koji su obezbeđivali preko uvoznika polovnih automobila i uvoznika kineske robe, tako što su po uputstvima uvoznika, sa računa navedenih preduzeća sa Kipra, u __ banci uplaćivali sredstva njihovim ino-dobavljačima, a u istom iznosu od ovih uvoznika dobijali devizni novac u gotovini koji su predavali predstavnicima domaćih preduzeća i to umanjen za iznos provizije. Pravilno je prvostepeni sud nalazeći da su okrivljeni AA i okrivljeni BB izvršili više istovrsnih krivičnih dela sa jedinstvenim umišljajem i u vremenskoj povezanosti i to uvek koristeći ista svojstva odnosno svojstva vlasnika i ovlašćenih lica u preduzećima okrivljene oglasio krivima da su izvršili produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ u vezi člana 33 i člana 61 KZ.

Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su okrivljeni AA i okrivljeni BB postupali sa umišljajem, te da su bili svesni svoga dela i hteli njihovo izvršenje, svesni da je njihovo delo zabranjeno, te da su bili sposobni da shvate značaj svojih radnji i sposobni da upravljaju svojim postupcima, pri čemu je pravilno našao da tokom prvostepenog postupka njihova uračunljivost nije ničim dovedena u sumnju.

Branioci u izjavljenim žalbama navode da je prvostepeni sud povredio Krivični zakon imajući u vidu da su sporna preduzeća sa Kipra, te da nemaju sedišta na teritorije Republike Srbije kao ni imovinu, da nemaju poslovne račune u Srbiji, a njihova odgovorna lica nisu državljani Srbije, te da ista ne potpadaju pod zakonodavstvo Republike Srbije.

Napred navedene žalbene navode Apelacioni sud u Beogradu ocenjuje kao neosnovane, imajući u vidu da je prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio, da su okrivljeni u Beogradu u ul. __ izrađivali fiktivne fakture na kompjuteru, i to okrivljeni AA tako što je preko interneta ulazio u knjigovodstvenu bazu četiri preduzeća koja su osnovana na Kipru i fakture popunjavao po uputstvima koje je dobijao od odgovornih lica iz domaćih preduzeća, te da su te fakture nakon overe i potpisa na Kipru slate poštom takođe u Beograd, odakle su ih okrivljeni predavali ili slali vlasnicima i ovlašćenim licima domaćih preduzeća, a koji su im nakon toga predavali devizni novac u gotovini umanjen za proviziju, pa imajući u vidu da su radnje izvršenja navedenog krivičnog dela preduzete u Beogradu u Kosovskoj broj 3, da je korist kao i štetna posledica nastala na teritoriji Republike Srbije, to su neosnovani žalbeni navodi imajući u vidu da je sud u Republici Srbiji nadležan da sudi za krivična dela koja su izvršena na teritoriji Republike Srbije, a u konkretnom slučaju radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela preduzete su upravo na teritoriji Republike Srbije, pa samim tim potpadaju i pod krivično zakonodavstvo Republike Srbije.

U žalbama branioci ističu da radnje koje sud navodi u izreci prvostepene presude ne sadrže zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja već eventualno radnju krivičnog dela poreske utaje iz člana 229 KZ i to od strane odgovornih lica u domaćim preduzećima, te da u konkretnom slučaju okrivljeni AA i okrivljeni BB mogu biti samo pomagači u tom krivičnom delu.

Žalbeni navodi branilaca okrivljenih u kojima se navodi da se u konkretnom slučaju eventualno može raditi o krivičnom delu poreska utaja ocenjeni su kao neosnovani. Naime, da bi postojalo krivično delo poreska utaja, neophodno je da je roba pribavljena na legalan način, pa da ovlašćeno lice u svojoj poslovnoj dokumentaciji umanji visinu poreza ili na drugi način prikaže neistinite podatke o porezu, a što nije slučaj u konkretnoj situaciji, jer su okrivljeni slali fakture koje nije pratila roba, pa se ne može govoriti o krivičnom delu poreska utaja, s obzirom da se radnja izvršenja ne vezuje za zakonito stečene prihode.

Tužilac za organizovani kriminal u izjavljenoj žalbi navodi da je odluka suda u vezi preduzeća "DD" Beograd zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, te da je pogrešno postupio prvostepeni sud kada je navedeno preduzeća izostavio iz izreke presude.

Nasuprot žalbenim navodima Tužioca za organizovani kriminal, pravilno je prvostepeni sud iz izreke presude izostavio preduzeće "DD", kao i preduzeće "DD1" i preduzeće "DD2" pravilno nalazeći da na osnovu dokaza koji su izvedeni tokom postupka nije utvrđeno da su fakture koje su preduzećima „DD“, „DD1“ i „DD2“ izdate od strane preduzeća sa Kipra čiji su vlasnici okrivljeni AA i BB izdate na ime usluga koje nisu izvršene kako je to navedeno u optužnici, pri čemu je prvostepeni sud vezano za preduzeće „DD“ saslušao svedoka TT25 suvlasnika navedenog preduzeća, a u vezi kog preduzeća se izjašnjavao i veštak finansijske struke TT. Prvostepeni sud je na osnovu nalaza veštaka finansijske struke utvrdio da su po fakturama koje su izdate preduzeću „DD“ izvršene usluge u vrednosti od 67.000 evra, te da po pravilnom nalaženju prvostepenog suda iz izvedenih dokaza tokom postupka nije moglo biti utvrđeno da su fakture kiparskih preduzeća koja su izdate preduzećima „DD2“, „DD1“ i „DD“ fakture sa neistinitom sadržinom, a kako je to navedeno u optužnici, pa su pravilno navedena preduzeća izostavljena iz izreke presude, o čemu je prvostepeni sud u obrazloženju ožalbene presude dao jasne i argumentovane razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, zbog čega su suprotni žalbeni navodi Tužioca za organizovani kriminal, koji u žalbi posebno analizira preduzeće „DD“, ocenjeni kao neosnovani.

Ispitujući prvostepenu presudu povodom žalbe Tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljenog AA adv. AB i branilaca okrivljenog BB adv. BA i adv. BA1, u pogledu odluke o kaznama, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je pobijana presuda i u tom delu pravilna, a izjavljene žalbe ocenjuje neosnovanim.

Naime, prvostepeni sud je prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivičnih sankcija koje će izreći okrivljenima, pravilno u smislu odredbe člana 54 KZ-a cenio sve okolnosti koje su do uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana, a njena visina pravilno odmerena, pa je pravilno u odnosu na okrivljenog AA kao olakšavajuće okolnosti cenio činjenice da je okrivljeni neosuđivan, da je porodičan čovek, te da je pred sudom priznao sve bitne činjenice koje su pomogle sudu u utvrđivanju postojanja krivičnog dela, na strani okrivljenog BB sud je kao olakšavajuće okolnosti cenio činjenice da je neosuđivan, kao i da je porodičan čovek i otac troje dece od kojih je dvoje maloletno, pri čemu kako to proizilazi iz obrazloženja ožalbene presude prvostepeni sud na strani okrivljenih nije našao otežavajuće okolnosti, pa je pravilno ceneći sve okolnosti pod kojima su okrivljeni AA i BB izvršili krivično delo, kao i činjenicu da se radi o produženom krivičnom delu, te ceneći i krivicu okrivljenih, sud okrivljene osudio na kazne zatvora u trajanju od po tri godine, nalazeći da će se ovakvim kaznama u odnosu na oba okrivljena u potpunosti ostvariti svrha izricanja krivičnih sankcija i svrha kažnjavanja predviđene članom 4 i 42 KZ-a, pri čemu je okrivljenima na osnovu odredbe člana 63 KZ-a u izrečene kazne zatvora od po tri godine uračunao i vreme koje su proveli u pritvoru i to oba okrivljena od 29.06.2007. godine, kada su lišeni slobode, pa do 19.09.2008.godine, kada im je pritvor ukinut.

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu suprotne žalbene navode, kao i predloge i to kako iz žalbe Tužioca za organizovani kriminal za strožijim kažnjavanjem, tako i iz žalbi branilaca okrivljenih i to branioca okrivljenog AA adv. AB i branilaca okrivljenog BB adv. BA i adv. BA1 za blažim kažnjavanjem, ocenio je kao neosnovane, s obzirom da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve okolnosti koje u smislu člana 54 KZ-a utiču da krivična sankcija bude pravilno odabrana, a njena visina pravilno odmerena. U ožalbenoj presudi prvostepeni sud je naveo sve olakšavajuće okolnosti koje je našao na strani okrivljenih, istima je dao adekvatan značaj, dok iz sadržine prvostepene presude proizilazi da otežavajućih okolnosti na strani okrivljenih nema (iako to u presudi nije navedeno), za koji svoj stav je dao jasne i uverljive razloge. Razloge date u ožalbenoj presudi, u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, imajući u vidu sve olakšavajuće i odsustvo otežavajućih okolnosti, nalazeći da će se ovako izrečenim kaznama zatvora u trajanju od po tri godine u potpunosti ostvariti opšta svrha krivičnih sankcija iz člana 4 KZ, kao i opšta svrha kažnjavanja iz člana 42 KZ, te da su izrečene kazne zatvora srazmerne težini izvršenog krivičnog dela, ličnosti okrivljenih kao učinilaca, te da su dovoljne i adekvatne mere krivičnopravne zaštite, ali i nužne da bi se njima izrazila društvena osuda za izvršeno krivično delo, dok se u izjavljenim žalbama ne navode okolnosti koje nisu cenjene od strane prvostepenog suda, a koje bi bile od značaja za odmeravanje kazne, pa su žalbe ocenjene kao neosnovane.

Branioci u izjavljenim žalbama osporavaju i odluku o oduzimanju imovinske koristi, međutim iznete žalbene navode Apelacioni sud u Beogradu ocenjuje kao neosnovane, jer je po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu pravilno prvostepeni sud od okrivljenog AA i okrivljenog BB oduzeo imovinsku korist pribavljenu izvršenim krivičnim delom, i to tako što ih je obavezao da solidarno plate iznos od 14.942.356,00 dinara, imajući u vidu da je tokom postupka nesumnjivo utvrđeno da je to visina imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim. Ovo stoga što se sudski veštak, u odnosu na svako od preduzeća koja su navedena u prvostepenoj presudi, u svom nalazu i mišljenju izjašnjavao koliko je novca uplaćeno po svakoj od izdatih faktura, kao i kolika je dinarska protivvrednost izvršenih uplata, te koliko iznosi provizija koju su okrivljeni zadržavali za sebe. Imajući u vidu navedeno žalbeni navodi branilaca okrivljenih u kojima se osporava odluka o oduzimanju imovinske koristi, ocenjeni su kao neosnovani, imajući u vidu nalaz i mišljenje sudskog veštaka koji se upravo i izjašnjavao o imovinskoj koristi koju su okrivljeni kritičnom prilikom pribavili, a za svoju odluku prvostepeni sud je dao razloge i istu je obrazložio, dok razloge prvostepenog suda u svemu prihvata i ovaj sud.

Prvostepeni sud je doneo pravilnu odluku o troškovima krivičnog postupka, kada je okrivljenog AA i BB obavezao da na ime paušala plate svako iznos od po 20.000,00 dinara, kao i da na ime troškova krivičnog postupka solidarno plate iznos od 1.860.786,00 dinara, o čemu su dati razlozi u ožalbenoj presudi.

Apelacioni sud u Beogradu, nalazi da se neosnovano žalbom Tužioca za organizovani kriminal pobija ožalbena presuda u oslobađajućem delu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i to u delu u kome su okrivljeni AA, BB i VV oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zločinačko udruživanje, kao i u delu u kome je okrivljena VV oslobođena od optužbe da je izvršila produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja pomaganjem iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 u vezi člana 35 i 61 KZ.


Po stavu ovog suda pobijana presuda je u oslobađajućem delu razumljiva, o svim odlučnim činjenicama dati su dovoljni i pravilni razlozi, koji ne sadrže protivrečnosti, niti međusobne ni u odnosu na sadržinu izvedenih dokaza, odbrane okrivljenih, kao i svi ostali dokazi, te iskazi saslušanih svedoka detaljno su cenjeni pojedinačno i u odnosu sa drugim izvedenim dokazima, pri čemu je sud u obrazloženju pobijane presude dao jasne i ubedljive razloge za svoju odluku, pa se neosnovanim pokazuju žalbeni navodi Tužioca za organizovani kriminal, da je pobijana presuda u oslobađajućem delu doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka

Žalba Tužioca za organizovani kriminal je neosnovana i u delu u kome tužilac pobija oslobađajući deo presude zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Naime, pravilno je prvostepeni sud pre svega naveo da su okrivljeni AA i okrivljeni BB u svojim odbrana osporili da su organizovali kriminalnu grupu, kao i da je kriminalna grupa i postojala, dok je okrivljena VV osporila da je pripadala bilo kakvoj organizovanoj kriminalnoj grupi, pri čemu je navela, a saglasno sa odbranama okrivljenih AA i BB, da je stalno zaposlena u preduzeću „ĐĐ3“ u Beogradu u __ gde se pre više godina zaposlila kao čistačica, a da je posle izvesnog vremena počela da obavlja i kurirske poslove i sekretarske poslove, da je povremeno i dežurala u salonu nameštaja na Novom Beogradu gde preduzeće „ĐĐ3“ kataloškim putem prodaje kuhinje nemačkog proizvođača „__“.

Prema odbranama okrivljenih AA, BB i VV, kataloška prodaja kuhinja nemačke firme „__“ vršila se tako što zainteresovani kupac plaća avans za kuhinju koju je odabrao kataloški nakon čega se ona uvozi i naknadno isporučuje kupcu, te da je novac od avansa za kupljene kuhinje okrivljena VV preuzimala od kupaca kada bi dežurala u salonu nameštaja i upravo taj novac je držala u sefu u Komercijalnoj banci koji je otvoren na ime VV, a koji sef su plaćali okrivljeni AA i BB.

Na osnovu saglasnih odbrana okrivljenih sud je utvrdio da se u sefu osim novca od avansa za kuhinje nalazio i novac koji pripada prijateljici BB koja živi u __, te da je pored tog novca tu bilo i ličnog novca okrivljene VV i to oko 4.000 evra, da je sav novac bio razvrstan po odvojenim kovertama, da je na koverti u kojoj je bio novac VV i to 4.000 evra pisalo VV ime, da je na drugoj koverti pisalo „VV1“, a da je to prijateljica BB i njegove supruge, te da je na trećoj koverti pisalo „VV3“ i da se tu nalazio novac od avansa. U vezi sa navedenim okrivljeni BB je objasnio da je ta prijateljica čiji je novac bio u sefu VV1 iz __ koja je njemu i njegovoj supruzi omogućila da postanu predstavnici nemačkog proizvođača kuhinje „__“, pri čemu je objasnio da se VV1 dogodilo da u kratkom vremenu izgubi nekoliko bliskih članova porodice-roditelje i brata koji su živeli u Beogradu, te da je posle tih događaj preko trećeg lica prodala stan u kome su oni živeli i zamolila BB i njegovu suprugu da joj sačuvaju novac do njenog dolaska u Beograd. Takođe, na osnovu odbrana okrivljenih AA i BB kao i okrivljene VV, utvrđeno je da okrivljena VV nije imala nikakav uvid niti bilo kakva zaduženja vezano za poslovanje preduzeća sa Kipra.

Prvostepeni sud je vezano za oslobađajući deo presude pored odbrana okrivljenih izveo i druge dokaze, a pre svega izveštaj MUP-a SBPOK-a od 30.06.2007.godine i to izveštaj o pretresanju sefa u Komercijalnoj banci, pri čemu je saslušan i svedok TT26 koji je kao službeno lice MUP-a-UKP Službe za borbu protiv organizovanog kriminala vršio pretres predmetnog sefa, dok su, kao što je to već ranije rečeno, u dokaznom postupku saslušani kao svedoci vlasnici ili ovlašćena lica svih domaćih preduzeća koja su navedena u izreci prvostepene presude, a koji su se izjašnjavali o načinu na koji je predavan devizni novac u gotovini kao i fiktivne fakture preduzeća sa Kipra. Saslušani svedoci su se izjašnjavali i o tome na koji način su postizali dogovore sa okrivljenim AA i BB oko izdavanja fiktivnih faktura, plaćanja po tim fakturama, oko predaje deviznog novca u gotovini, oko visine provizije i dr., pri čemu pravilno je prvostepeni sud utvrdio da niko od svedoka nije naveo okrivljenu VV kao nekoga ko je na bilo koji način učestvovao u svim dogovorima, niti su naveli da su od okrivljene VV preduzimali devizni novac u gotovini, fakture ili ugovore.

U dokaznom postupku, prvostepeni sud je saslušao i svedoka TT16 vlasnika preduzeća „EE8“ koji je po sopstvenom iskazu više puta dolazio kod okrivljenog BB i AA u njihovu kancelariju u ul. __, da zna VV jer je u tim kancelarijama viđao, kao i da je on jedan od četiri suvlasnika preduzeća „EE8“, a da je okrivljeni BB tom preduzeću platio avans za stan koji se kupuje za njegovu saradnicu i to u zgradi koja se zida u ul. __, te da stan nije plaćen do kraja kao i da zgrada još uvek nije završena. Pravilno je utvrđeno da je iskaz svedoka u potpunosti u skladu sa odbranom VV i okrivljenog BB da je novac od 14.000 evra koji je sa računa preduzeća „GG“ bio uplaćen na devizni račun VV, jer je okrivljeni BB želeo da joj pomogne da kupi manji stan, s obzirom da je kod njega dugo radila, imala je njegovo poverenje, radila je razne poslove i preko svog radnog vremena, pri čemu je taj novac i uplaćen preduzeću „EE8“ kao deo cene stana u izgradnji u ul. __, a kako je to pravilno utvrdio prvostepeni sud.

Tokom postupka saslušani su svedoci-vlasnici i odgovorna lica iz domaćih preduzeća koji su naveli da ne znaju ko je TT27. Na osnovu odbrane okrivljenog AA utvrđeno je da su TT27 date blanko fakture preduzeća sa Kipra i to u fotokopiji, a po kojim fakturama je on napravio posao sa preduzećem „DD1“, pri čemu je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je preduzeće „DD1“ po fakturama preduzeća „GG“ i „GG2“ izvršilo uplatu ukupne sume od 1.444.064,98 evra, te da ih samih faktura koje se nalaze u spisima predmeta, a po kojima je izvršeno plaćanje, očigledno proizilazi da se radi o fotokopijama faktura koje su zavedene u dokumentaciju preduzeća „DD1“. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio, a što je potvrđeno nalazom veštaka, da su usluge upisane u fakturama preduzeća „GG“ i „GG2“, usluge koje su zaista i obavljene, zbog čega su navedene fakture izostavljene iz prvostepene presude. Imajući u vidu da svedoci-vlasnici i odgovorna lica iz domaćih preduzeća koja su sarađivala sa okrivljenima AA i BB, koji su saslušani tokom postupka, naveli da ne znaju ko je TT27, kao i da su usluge po fakturama koje su izdate preduzeću „DD1“ zaista i izvršene, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da nije postojala organizovana kriminalna grupa.

Prvostepeni sud imajući u vidu sve navedeno, kao i sve izvedene dokaze, te odbranu okrivljenih pravilno našao da nije dokazano da su okrivljeni AA i okrivljeni BB organizovali kriminalnu grupu koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koja se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna odnosno za vršenje krivičnih dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 4 u vezi stava 1 i 3 KZ, pri čemu je pravilno utvrđeno da nije dokazano da je okrivljena VV zajedno sa sada pok. TT27 i NN licima-posrednicima, postala član organizovane kriminalne grupe, a kako je to predviđeno članom 346 stav 1 i stav 2 KZ-a, te da nije dokazano da je okrivljena VV sa umišljajem pomagala okrivljenima AA i BB u izvršenju krivičnog dela za koje su oglašeni krivim, tako što je devizni novac u gotovini, koji je bio namenjen za vlasnike domaćih preduzeća koja su vršila plaćanja po fiktivnim fakturama odnosila u sef, a zatim iznosila iz sefa kako bi taj novac bio predat ovim licima, a kako je to označeno u optužnici javnog tužioca, s obzirom da je nesumnjivo utvrđeno da okrivljena VV nije bila u kontaktu sa vlasnicima i odgovornim licima domaćih preduzeća koja su vršila uplate, pa je pravilno utvrdio da nije dokazano da je ona izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359 stav 3 u vezi stav 1 i 4 KZ u vezi člana 35 i 61 KZ.

S obzirom na sve navedneo, pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 355 ZKP-a okrivljenog AA i okrivljenog BB oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ, a okrivljenu VV oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 i produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja pomaganjem iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ u vezi člana 35 i 61 KZ, o čemu su ožalbenoj presudi dati jasni, dovoljno i argumentovani razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Begradu, dok odluka prvostepenog suda žalbom Tužioca za organizovani kriminal nije dovedena u pitanje, pa su suprotni žalbeni navodi tužioca ocenjeni kao neosnovani.

Apelacioni sud u Beogradu imao je u vidu i ostale navode iz izjavljenih žalbi Tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljenog AA, adv. AB i branilaca okrivljenog BB, adv. BA i adv. BA1, ali je našao da isti nisu od uticaja na donešenje drugačije odluke, te da istima nije dovedena u pitanje pravilnost i zakonitost odluke prvostepenog suda, pa ih nije posebno ni obrazlagao.

Sa iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 388 Zakonika o krivičnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu, doneo je odluku kao i izreci presude.


Zapisničar Predsednik veća – sudija
Zorica Avramović, s.r. Zoran Savić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)