Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.05.2012.

Kž1 Po1 4/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
POSEBNO ODELjENjE
Kž1 Po1 4/12
Dana 11.05.2012. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9

 


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Slobodana Rašića, predsednika veća, Nadežde Mijatović, Dragoljuba Đorđevića, Milene Rašić i Sretka Jankovića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom – zapisničarem Tanjom Slavković, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ i dr., rešavajući po žalbi branioca okrivljenog AA – advokata AB, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1.br.295/10 od 25.11.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 11. maja 2012. godine, u odsustvu uredno obaveštenog Tužioca za organizovani kriminal, doneo je


P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata AB, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br. 295/10 od 25.11.2011. godine, POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1.br.295/10 od 25.11.2011. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje i člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ i krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 223 stav 3 u vezi stava 2 u vezi člana 33 KZ. Prvostepeni sud je okrivljenom AA za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, a za krivično delo falsifikovanje novca iz člana 223 stav 3 u vezi stava 2 u vezi člana 33 KZ, kaznu zatvora u trajanju od dve godine, pa je potom okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i dva meseca, u koju kaznu je okrivljenom uračunao vreme provedeno u pritvoru od 18.10.2010. godine do 10.02.2011. godine.

Okrivljeni AA je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 23.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA – advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je pismenim podneskom Ktž.br.36/12 od 08.03.2012. godine, predložio da se žalba branioca okrivljenog AA – advokata AB odbije kao neosnovana i prvostepena presuda potvrdi.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 447 ZKP-a, u odsustvu uredno obaveštenog Tužioca za organizovani kriminal, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, pa je nakon razmatranja navoda i predloga iz žalbe, kao i mišljenja Tužioca za organizovani kriminal, a nakon što je prvostepenu presudu ispitao u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi, na osnovu odredbe člana 451 stav 1 ZKP-a, i po službenoj dužnosti na osnovu odredbe člana 451 stav 2 ZKP-a, našao:

Žalba je neosnovana.

Žalbom branioca okrivljenog AA – advokata AB, prvostepena presuda se pobija po osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 10 ZKP-a, a koja povreda prema odredbama ZKP-a, („Sl.glasnik RS“ 72 od 28.09.2011.godine) koji se u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala primenjuje od 15.01.2012.godine predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 1 ZKP-a, tako što se ističe da je sud presudu zasnovao na dokazima na kojima se po odredbama ZKP-a presuda ne može zasnivati. Takođe se u žalbi ukazuje da činjenice koje sud utvrđuje, ne proizilaze iz izvedenih dokaza u ovom postupku, a sud te činjenice utvrđuje i izvodi određene zaključke, polazeći od nekih utvrđenja i znanja do kojih je došao u drugom krivičnom postupku. Na stranama 7 i 8 pobijane presude prvostepeni sud taksativno navodi koje je dokaze u ovom postupku izveo, pri čemu su ti dokazi zaista i izvedeni i ima ih tačno jedanaest, počev od ispitivanja svedoka SS, pa zaključno sa čitanjem presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 br.12/11. Međutim, iz tih i tako izvedenih dokaza uopšte ne proizilazi činjenično stanje koje sud utvrđuje.

Nasuprot iznetim žalbenim navodima, Apelacioni sud nalazi da su neosnovani žalbeni navodi branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje da je prvostepeni sud presudu zasnovao na dokazima na kojima se po odredbama ZKP-a ista ne može zasnivati, te da je na taj način učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 10 ZKP-a, odnosno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 1 ZKP-a, („Službeni glasnik RS“ br. 72 od 28.09.2011.godine), koji se u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala primenjuje od 15.01.2012.godine obzirom da je prvostepeni sud tokom postupka cenio dokaze, a koji su izvedeni na glavnom pretresu i koji su pribavljeni u toku jedinstvenog postupka koji je vođen prema okrivljenom AA i ostalim okrivljenim licima za koja je presuda postala pravnosnažna, a pre nego što je u odnosu na okrivljenog AA prekinuta istraga i razdvojen postupak.

Naime, prvostepeni sud je pre svega preslušao audio zapise telefonskih razgovora koji su vođeni između okrivljenog AA te SS, prema kome je krivični postupak pravnosnažno okončan i to telefonski razgovori 02.12.2008. godine koji je vođen u 20:25:12 časova, 04.12.2008. godine koji je vođen u 23:29:17, 07.12.2008. godine u 15:36:12, 08.12.2008. godine u 18:41:39 časova, 08.12.2008 godine u 19:54:16 časova i 23.12.2008. godine u 14:44:17 časova, a takođe je prvostepeni sud pročitao i pismene dokaze, koji se odnose na nalaz veštaka Narodne banke Srbije, Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca od 14.05.2009. godine, izveštaja o ekspertizi Narodne banke Srbije, kao i fotokopiju uzoraka novčanica od 100 evra, ukupne količine 1.379 komada koji su korišćeni za potrebe veštačenja, te dopunski nalaz veštaka Narodne banke Srbije. Prvostepeni sud je takođe izvršio uvid i u pravnosnažnu presudu Višeg suda u Beogradu, Posebno odelenje K.Po1 br. 208/10 od 19.11.2010. godine, kojom su okrivljeni BB, VV, SS, GG, DD i ĐĐ oglašeni krivim i osuđeni na kazne zatvora, kao i presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 br. 12/11 od 01.07.2011. godine, kojom je preinačena prvostepena presuda u odnosu na okrivljenog DD i to u delu odluke o krivičnoj sankciji, dok je u ostalom delu prvostepena presuda potvrđena.

Tokom postupka, prvostepeni sud je shodno članu 107 stav 2 ZKP-a, u svojstvu svedoka u dokaznom postupku ispitao SS koji nije polagao zakletvu, jer je pravnosnažno osuđen presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.br. 208/10 od 19.11.2010. godine, pored ostalog i za radnju koju je izvršio sa okrivljenim AA koji je u ovom predmetu i optužen. Ovaj svedok je naveo da je okrivljeni AA kod njega dolazio isključivo radi kupovine garderobe i parfema, a prvi put je okrivljeni AA došao u njegov stan sa jednim zajedničkim prijateljem, kasnije je dolazio sam. Svoje dolaske je najavljivao telefonom, ali se svedok ne seća da mu je zabranio da u tim razgovorima koristi reč „garderoba“, ali mu je možda nešto slično napomenuo. Ovom svedoku je takođe predočen deo razgovora od 08.12.2008. godine, gde AA najavljuje da bi došao njegov drug, da on ne dolazi „da ne bude sumnjivo“, te dalje predlaže da SS to što je potrebno preda njegovom drugu, a da mu on sutradan pošalje pare, ali SS ovaj dogovor ne prihvata. SS, a na pitanje što bi bilo sumnjivo da okrivljeni AA dođe kod njega i šta je konkretnom prilikom trebao da preuzme, objašnjava da su u pitanju reketi za tenis, a da je sumnjivo to što su isti bili kradeni ili kako se u žargonu kaže – bila je u pitanju šanirana roba, te iz tog razloga nije hteo da AA šalje nekog drugog. Svedok potvrđuje da je samo to što se radilo o šaniranoj – kradenoj robi, bio razlog da se u njihovim razgovorima ne spominje ni roba, ni garderoba, kao i da iz tog razloga insistira da AA ne šalje nekog drugog, nego da dođe lično, pri čemu ovaj svedok dodaje da u svoj stan nije primao nepoznate, već samo ljude koje lično poznaje.

Prvostepeni sud je izvršio i preslušavanje audio zapisa telefonskih razgovora koji su vođeni između okrivljenog AA, te svedoka SS, a pročitani su i transkripti tih razgovora. Preslušani telefonski razgovori koji su vođeni između okrivljenog i svedoka, odnose se na dogovor o tačnom vremenu kada AA treba da dođe kod SS u stan da nešto od njega preuzme. Ovako prikrivenu sadržinu razgovora u kojoj se ne navodi tačno šta okrivljeni AA treba da uzme od SS i okrivljeni i svedok objašnjavaju činjenicom da se radi o kradenoj – šaniranoj robi koju je SS prodavao. Međutim, iako se u ovim razgovorima ne spominje šta je u pitanju, koja garderoba ili pak kako SS kaže u svom iskazu i na glavnom pretresu od 24.11.2011. godine „teniski reketi“ očigledno je da je sagovornicima jasno na šta se taj njihov dogovor odnosi. Očigledno je da su oba sagovornika bili oprezni u ovoj komunikaciji, da se ne bi otkrio pravi razlog dolaska okrivljenog AA u stan SS. Okrivljeni AA u razgovoru koji je vođen 08.12.2008. godine u 18:41:39 časova, saopštava SS da bi došao njegov drug, da ne dolazi on „da ne bude sumnjivo, pa da daš njemu, a da ti ja ujutru pošaljem pare“. Iz sadržine ovog razgovora proizilazi da okrivljeni AA svoj dolazak kod SS smatra sumnjivim, zato predlaže da dođe njegov drug. Okrivljeni AA navodi da je u ovom slučaju njegov dolazak sumnjiv, jer mu je SS ranije napomenuo da ne dolazi po sto puta, da se stanari bune, jer mnoga lica dolaze kod njega u stan da razgledaju garderobu, te ih ti brojni dolasci uznemiravaju. Okrivljeni AA nije uspeo na glavnom pretresu da da razumljivo objašnjenje zbog čega bi njegov dolazak bio sumnjiv, a dolazak njegovog druga ne, ako je već razlog bio da se ne remeti mir stanara zgrade u kojoj je svedok SS stanovao.

Imajući u vidu napred navedeno, žalbeni navodi branioca okrivljenog a kojima se pobija prvostepena presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka ocenjuju se kao neosnovani obzirom da je prvostepeni sud izveo sve dokaze, te na osnovu tako izvedenih dokaza a koji su bliže pobrojani u presudi strana 8, utvrdio sve odlučne činjenice i izveo zaključke na osnovu kojih je utvrdio činjenično stanje za koje je takođe u obrazloženju presude dao razloge koje kao pravilne prihvata i ovaj sud, dok se suprotni žalbeni navodi kojima se ukazuje da je sud određene zaključke izveo polazeći od nekih utvrđenja i znanja do kojih je došao u drugom krivičnom postupku, ocenjuju kao neosnovani.

Žalbom branioca okrivljenog AA – advokata AB pobija se prvostepena presuda i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, tako što se ističe da u postupku koji je vođen protiv okrivljenog AA nisu izvedeni dokazi koji bi ukazivali na činjenično stanje kako sud utvrđuje, pri čemu ni iz jednog od izvedenih dokaza ne proizilazi da je okrivljeni bio pripadnik kriminalne grupe, niti da je on vršio preuzimanje i distribuciju lažnog novca, pri čemu nije sporno da nijedan od izvedenih i taksativno pobrojanih dokaza od strane prvostepenog suda, a koji se pre svega odnose na iskaz svedoka SS koji potvrđuje odbranu okrivljenog, te preslušane audio zapise telefonskih razgovora koje su vodili okrivljeni AA, te SS, ne proizilazi ono što sud utvrđuje, pa se shodno tome i predlaže kao u žalbi branioca okrivljenog da se prvostepena presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Prvostepeni sud je analizom i ocenom izvedenih dokaza koji su cenjeni kako pojedinačno, tako i u međusobnoj povezanosti, u kontekstu sa odbranom okrivljenog AA, utvrdio da je isti tokom 2008. godine postao pripadnik kriminalne grupe koju su organizovali BB i VV radi vršenja krivičnih dela falsifikovanja novca i stavljanja istog u promet, te je zajedno sa ostalim članovima kriminalne grupe SS, GG i ĐĐ protiv kojih je krivični postupak pred Višim sudom u Beogradu, Posebno odelenje pravnosnažno okončan, vršio preuzimanje lažnih novčanica i stavljanje istih u opticaj.

Izvedenim dokazima tokom postupka prvostepeni sud je utvrdio da je okrivljeni AA u toku 2008. godine postao pripadnik organizovane kriminalne grupe koju su organizovali BB, VV gde je imao ulogu i zadatak da vrši distribuciju odnosno stavljanje u promet lažnog novca i to falsifikovanih novčanica u apoenima od 100 evra koje je preuzimao od SS. Iz razloga bezbednosti mera zaštite da grupa ne bude otkrivena, okrivljeni AA prilikom vršenja i distribucije lažnog novca nije stupao u kontakt sa organizatorima kriminalne grupe, već je planom rada ove grupe bilo predviđeno da samo SS kontaktira sa licima, odnosno pripadnicima grupe kojima je predavao lažne novčanice radi stavljanja u promet. Takođe je prvostepeni sud na osnovu telefonskih kontakata između okrivljenog AA i SS utvrdio da je okrivljeni AA početkom decembra 2008. godine od SS preuzeo 300 lažnih novčanica u apoenima od 100 evra, a što iznosi 30.000 evra. Njihov dogovor u vezi preuzimanja ovog novca prikazan je kao broj devojaka koje spominju, pri čemu se dogovaraju da li će biti dve ili tri devojke, s tim u vezi planiraju vreme kada će okrivljeni AA doći u stan SS. S obzirom na termine koje je okrivljeni SS koristio u dogovorima sa drugim članovima kriminalne grupe, sud zaključuje da se isti izrazi odnose na broj koverata koji je okrivljeni AA preuzimao od SS, a u kojim kovertama se nalazilo po 100 komada falsifikovanih novčanica u apoenima od 100 evra.

Da je okrivljeni AA dana 02.12.2008. godine radnju koja je bliže opisana pod tačkom dva izreke presude, preduzeo kao pripadnik organizovane kriminalne grupe čija delatnost i aktivnost je napred navedena, a da je od okrivljenog SS preuzeo 300 lažnih novčanica u apoenu od 100 evra, utvrđeno je prvenstveno na osnovu telefonske komunikacije koju je okrivljeni AA imao sa SS koji je u ovom postupku ispitan kao svedok. Terminologija koja se koristi u njihovim telefonskim razgovorima odgovara terminologiji koju je S koristio u cilju sporazumevanja sa drugim pripadnicima kriminalne grupe, gde se koverte sa lažnim novcem takođe nazivaju „devojke“. Ovaj način označavanja koverata sa lažnim novcem, korišćen je u komunikaciji sa ĐĐ prema kome je krivični postupak pravnosnažno okončan, a koga okrivljeni AA poznaje iz mesta u kome stanuje. Razlika je u tome što je okrivljeni ĐĐ tvrdio da se radi o devojkama sa kojima je SS trebao da ga upozna radi emotivnog druženja. SS je pak objašnjavao da su u pitanju „devojke“ koje su trebale da rade u ĐĐ kafiću u _. Nasuprot ovim objašnjenjima, okrivljeni AA navodi da su devojke njegove drugarice koje dovodi kod SS u stan da vide garderobu koju prodaje. Karakteristično je za sve te razgovore da se termin „devojke“ vezuje za broj 2, 3, 5, a što odgovara broju koverti koje lice treba da preuzme. U razgovoru koji je između AA vođen 02.12.2008. godine sa SS u 20:25:12 časova, saopštava mu da će za dva do tri sata, doći kod njega, zatim naglašava „pa jedno dve, tri devojke, znaš“, a SS mu odgovara da ne dolazi ispod tri, da ne može ispod tri i pita ga „kapiraš?“. Okrivljeni AA mu objašnjava da nema tri a možda i ima. Očigledno je da iz ovakve sadržine razgovora da je sagovornicima prevashodno da se sporazumevaju oko broja, a prema zaključku suda, imajući sve utvrđene činjenice ovaj broj se odnosi na broj koverata sa lažnim novcem koji okrivljeni AA treba da preuzme od SS.

Ovakav način stavljanja u promet lažnog novca, karakterističan je za kriminalnu grupu kojoj su pripadali SS i AA. Način primopredaje lažnog novca između članova grupe vršen je na taj način što su se lica koja su kasnije lažni novac stavljala u opticaj, neposredno javljala SS i sa njim ugovarala tačnu količinu lažnog novca, pri čemu su broj koverata označavali kao broj „cupika, štenadi“ ili na drugi način, kao što je to slučaj u razgovoru sa AA, gde se koverte sa lažnim novcem nazivaju „devojke“. Oprez koji okrivljeni AA ispoljava u telefonskoj komunikaciji sa SS, evidentan je i u njihovim dogovorima u vezi dolaska okrivljenog AA u stan kod SS, te okrivljeni AA u razgovoru koji je vođen 08.12.2008. godine u 18:41:39 časova, saopštava SS da bi došao njegov drug, da ne dolazi on, da ne bude sumnjivo da da njemu, a da mu on ujutru pošalje pare. Okrivljeni SS ne prihvata ovaj dogovor, odgovara da ne može i predlaže da AA prekosutra dođe kod njega. Za ovaj razgovor kao i prethodni, karakteristično je da AA ne zove SS sa svog broja telefona, već sa tuđeg broja _, naglašavajući SS da ne nosi sa sobom mobilni telefon. Ovo je još jedna mera opreza okrivljenog AA kao i SS koji se više puta nije javio na poziv sa nepoznatog broja. Ovakav oprez i kod okrivljenog AA i kod okrivljenog SS je postojao iz razloga bojazni da se njihovi telefonski razgovori prisluškuju. Zbog toga većina njihovih razgovora ne traje duže od pola minuta, najviše jedan minut, pri čemu se u tim razgovorima ne spominje ništa što bi ukazivalo da se radi o dogovoru o preuzimanju lažnog novca.

Što se tiče odbrane okrivljenog AA u odnosu na krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a, za koje je prvostepenom presudom takođe oglašen krivim, isti je negirao pripadnost organizovanoj kriminalnoj grupi, kao i da je od okrivljenog SS preuzimao lažne novčanice apoena od 100 evra, radi stavljanja u promet falsifikovanog novca, ali ovakvu odbranu okrivljenog sud nije prihvatio, nalazeći da je nelogična i u suprotnosti sa izvedenim dokazima.

Naime, objašnjenje vezano za dolaske u stan okrivljenog SS i telefonske razgovore koje je sa njim vodio, a koje je dao okrivljeni AA, prvostepeni sud ne prihvata. Ovo iz razloga jer optuženi AA navodi da je SS upoznao početkom decembra meseca 2008. godine, mada se već iz prvih razgovora koji vode vidi da su njihovi odnosi daleko prisniji i da SS tačno zna zbog čega AA kod njega treba da dođe i šta treba da preduzme, a objašnjenja koja daju i to da je u pitanju garderoba za sud je takođe nelogično i neprihvatljivo. Pored toga, način komunikacije SS sa okrivljenim AA sličan je kao i sa drugim pripadnicima kriminalne grupe, kojima je predavao koverte sa lažnim novčanicama, radi stavljanja istih u opticaj, a za šta je SS pravosnažno osuđen presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odelenje. U tim razgovorima prevashodno se dogovaraju o broju koverti koje određena lica treba da preuzmu od SS, a što je upravo slučaj i u razgovorima sa okrivljenim AA. Činjenica da se okrivljeni AA u dužem vremenskom periodu nalazio u bekstvu, odnosno da se skrivao, kako objašnjava u kući svog dede u selu _, iako je znao da je protiv njega pokrenut krivični postupak, ukazuje na svest okrivljenog da je njegova odgovornost za to što je preuzimao od SS daleko veća, nego što je to kupovina kradene garderobe. Okrivljeni AA se skrivao u periodu od februara meseca 2009. godine, kada je saznao da je cela kriminalna grupa uhapšena, pa do oktobra meseca 2010. godine, kada se predao. Ovako dug period koji je okrivljeni proveo izbegavajući da dođe u kontakt sa državnim organima objašnjava time da se nada da će se tokom krivičnog postupka koji je vođen protiv drugih okrivljenih utvrditi da on sa tim delima nema nikakve veze, a njegova predaja je bila u periodu kada je krivični postupak protiv ostalih optuženih bio u završnoj fazi, kada je dokazni postupak okončan i kada se pristupilo iznošenju završnih reči, te više nije bilo moguće spojiti postupak koji je protiv njega pokrenut i voditi jedinstveni postupak.

Ovakvu odbranu okrivljenog AA prvostepeni sud je cenio kao kontradiktornu, neubedljivu, nelogičnu i u suprotnosti sa ostalim izvedenim dokazima, ne prihvatajući takođe ni iskaz svedoka SS, obzirom da je očigledno da je ovaj svedok svojim iskazom želeo da pomogne okrivljenom AA, za koga je izjavio da nije kriv i da nevin „leži“. Sem toga, sud je cenio i audio zapise telefonskih razgovora i transkripte istih, koji su kao dokaz preslušani na glavnom pretresu i koji su pribavljeni na potpuno zakonit način, a po naredbi istražnog sudije. Pored toga, okrivljeni nije osporio zakonitost ovog dokaza, niti da je on lice koje u telefonskim razgovorima razgovara sa okrivljenim SS.

Iz svih izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je okrivljeni AA, kao pripadnik kriminalne grupe koju su organizovali BB i VV, stavio u promet lažne novčanice radi sticanja imovinske dobiti. Zarada okrivljenog se sastojala u procentu od nominalne vrednosti novčanica koju je okrivljeni ostvarivao stavljanjem u promet lažnog novca. Sudu nisu pruženi dokazi na osnovu kojih bi se utvrdilo koji je procenat dobiti od nominalne vrednosti falsifikovanih novčanica okrivljeni zaradio prilikom stavljanja u promet ovog lažnog novca. Stoga je sud i u izreci presude izmenio činjenični opis dela u odnosu na opis dat u optužnici, te je navedeno da je okrivljeni za neutvrđeni procenat nominalne vrednosti preuzeo od SS, trista komada falsifikovanih novčanica radi stavljanja u opticaj, pri čemu prvostepeni sud na taj način nije povredio identitet optužbe. Da su u pitanju lažne novčanice tipa falsifikata P-12, sud je utvrdio na nesumnjiv način na osnovu nalaza Komisije veštaka Narodne banke Srbije, te Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca, a koji su veštačili novac koji je štampala i stavljala u opticaj kriminalna grupa, čiji je član bio i okrivljeni AA.

Prvostepeni sud je za utvrđeno činjenično stanje u obrazloženju presude dao razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud a koji se žalbenim navodima branioca okrivljenog AA ne dovode u sumnju.

Prvostepeni sud je pravilno ceneći utvrđeno činjenično stanje na nesumnjiv način utvrdio da je okrivljeni AA u toku 2008. godine postao pripadnik organizovane kriminalne grupe koju su organizovali BB i VV, protiv kojih je postupak pravosnažno okončan, sa ciljem da se bave izradom i stavljanjem u promet lažnog novca i to novčanica u apoenima od 100 evra, radi sticanja imovinske dobiti. Članovi ove kriminalne grupe, pored okrivljenog AA, bili su SS, GG i ĐĐ, od kojih je svaki član imao određenu ulogu i zadatak, a delatnost grupe je planirana u dužem vremenskom periodu i u međunarodnim razmerama. Uloga okrivljenog AA kao pripadnika kriminalne grupe bila je u tome da od SS, takođe pripadnika ove grupe, zaduženog za čuvanje i distribuciju falsifikovanog novca, preuzima lažne novčanice radi stavljanja u opticaj. Činjenica da okrivljeni AA nije dolazio u kontakt sa organizatorima BB i VV ne dovodi u pitanje njegovo pripadništvo grupi, upravo iz razloga jer je princip distribucije lažnog novca, u čemu je AA učestvovao na opisani način, bio predviđen planom delovanja grupe, a iz razloga da bi se kontakti između organizatora i pripadnika sveli na najmanju potrebnu meru, kako grupa ne bi bila otkrivena. Sa svega napred utvrđenog, prvostepeni sud pravilno zaključuje da je okrivljeni AA kao pripadnik organizovane kriminalne grupe učestovao u distribuciji i stavljanju u promet lažnog novca u nameri sticanja imovinske koristi koja je ostvarena u neutvrđenom procentu od nominalne vrednosti novca koji je distribuirao, pa su se stoga u radnjama ovog okrivljenog stekli svi elementi bića krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a, kao i sva zakonska obeležja bića krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 223 stav 3 u vezi stava 2 KZ-a u vezi člana 33 KZ-a, obzirom da je okrivljeni svesno i voljno izvršio radnje koje su bliže opisane u izreci presude pod tačkom 2, u cilju pribavljanja i stavljanja u opticaj lažnih novčanica od 100 evra, pri čemu je znao da je stavljanje u opticaj lažnog novca zakonom zabranjeno i predstavlja krivično delo, pa ga je sud za ista i oglasio krivim, pravilnom primenom odredbe člana 22 KZ-a.

Takođe se žalbom branioca okrivljenog AA – advokata AB pobija prvostepena presuda i zbog odluke o krivičnoj sankciji, tako što se ukazuje da je ista prestroga i neadekvatno odmerena i koja bi u svakom slučaju, a imajući u vidu ostale žalbene navode na koje se žalbom ukazivalo, morala biti blaža.

Nasuprot iznetim žalbenim navodima, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odelenje, nalazi da je prvostepeni sud, prilikom odlučivanja o izboru vrste i visine krivične sankcije koju će izreći okrivljenom AA, imao u vidu sve okolnosti iz člana 54 KZ-a, a koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana i njena visina pravilno odmerena. Od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog AA sud je cenio činjenicu da je isti u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice, da isti do sada nije osuđivan, pa je pobrojane olakšavajuće okolnosti prvostepeni sud cenio kao naročito olakšavajuće okolnosti. Istovremeno, prvostepeni sud je pročitao presudu Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K.br.1266/10 od 10.12.2010. godine, kojom je ovaj okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a, i za koje mu je izrečena uslovna osuda, ali kako navedena presuda nije postala pravosnažna, to je sud cenio da isti do sada nije osuđivan. Prvostepeni sud je, imajući u vidu pobrojane olakšavajuće a u odsustvu otežavajućih okolnosti, pobrojanim olakšavajućim okolnostima dao karakter naročito olakšavajućih okolnosti i okrivljenom ublažio kaznu, tako što je okrivljenom prethodno za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, a za krivično delo falsifikovanje novca iz člana 223 stav 3 u vezi stava 2 u vezi člana 33 KZ-a kaznu zatvora u trajanju od dve godine, pa je potom okrivljenoga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i dva meseca, u koju kaznu je okrivljenom uračunao vreme provedeno u pritvoru od 18.10.2010. godine do 10.02.2011. godine i za šta je u obrazloženju presude sud dao razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata ovaj sud, koji se žalbenim navodima branioca okrivljenog AA ne dovode u sumnju, pravilno nalazeći i po oceni Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odelenje, a imajući u vidu stepen povrede zaštićenog društvenog dobra, te stepen krivice okrivljenog, da će se kaznom zatvora na koju je okrivljeni osuđen u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42 KZ-a, a u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija iz člana 4 stav 2 KZ-a.

Sa svega napred izloženog, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je doneo odluku kao u izreci presude na osnovu odredbi člana 457 ZKP-a.

Zapisničar      PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Tanja Slavković, s.r.     Slobodan Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)