Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.04.2010.

Kž1 Po1 5/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 5/2010
Dana 21.-23.04.2010. godine
B E O G R A D



U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Slobodana Rašića, predsednika veća, Veroljuba Cvetkovića, Savke Gogić, Nadežde Mijatović i Dragoljuba Đorđevića, članova veća, sa saradnikom Draganom Lužnjanin kao zapisničarem, u krivičnom predmetu optuženih AA i dr., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o žalbama optuženog BB lično i njegovog branioca adv. BA, opt. VV lično i njegovog branioca adv. VB i branilaca optuženih GG, adv. GB, branioca optuženog DD adv. DB, branioca optuženog ĐĐ adv. ĐB, branioca opt. EE adv. EB, branioca optuženog ŽŽ adv. ŽB, branioca optuženog ZZ adv. ZB i branioca optuženog II adv. IB, izjavljenim protiv presude Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.P.br.4/08 od 10.07.2009. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 375 Zakonika o krivičnom postupku, dana 21., 22. i 23.04.2010. godine, doneo je


P R E S U D U

I

Povodom žalbi optuženog BB i optuženog VV lično i njihovih branilaca i branilaca optuženih GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ, a po službenoj dužnosti PREINAČAVA SE presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.P.br.4/08 od 10.07.2009. godine u osuđujućem delu pod tačkom I u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, tako što Apelacioni sud u Beogradu radnje ovih optuženih, bliže opisanih pod tačkom I pod tačkama 1.1 do 1.5., za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, pravno kvalifikuje kao jedno krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, za koje ih OSUĐUJE i to:

-optuženog AA na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina, u koju mu uračunava i vreme lišenja slobode i u pritvoru od 29.11.2007. godine pa nadalje, do pravnosnažnosti presude,
-optuženom DD krivično delo iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, a zadržavajući kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora od 3 meseca za krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 Krivičnog zakonika, opisanog u izreci prvostepene presude pod I tačka 2, OSUĐUJE na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i 8 (osam) meseci, u koju kaznu mu uračunava i vreme lišenja slobode i u pritvoru od 29.11.2007. godine do 20.03.2009. godine,

-optuženog BB na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) godina i 6 (šest) meseci, u koju kaznu mu uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 28.11.2007. pa nadalje, do pravnosnažnosti presude,

-optuženog ĐĐ na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, u koju mu uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 11.10.2007. pa do 10.07.2009. godine,

-optuženog EE na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, u koju mu uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 23.10.2007. godine pa do 10.07.2009. godine,

-optuženog ŽŽ na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i 6 (šest) meseci, u koju kaznu mu uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 01.11.2007. pa nadalje, do pravnosnažnosti presude,

-optuženog VV na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, u koju mu uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 28.10.2007. godine pa nadalje, do pravnosnažnosti presude i

-optuženog ZZ na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, u koju kaznu mu uračunava vreme lišenja slobode i u pritvoru od 23.10.2007. pa do 10.07.2009. godine,

a žalbe optuženog VV i njegovog branioca u ovom delu, kao i žalbu optuženog BB i njegovog branioca i žalbe branilaca optuženih GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ ODBIJA kao neosnovane.

II

Povodom žalbe branioca optuženog II, a po službenoj dužnosti, PREINAČAVA SE presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K.P.br.4/08 od 10.07.2009. godine u osuđujućem delu pod I tačka 3 izreke, tako što Apelacioni sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 355 tačka 1 Zakonika o krivičnom postupku,

optuženog II, od oca II1 i majke II", devojačko __, rođenog u __ __.__.1982. godine, sa prebivalištem u __, ulica __ br. __ i ostalim ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude,


OSLOBAĐA OD OPTUŽBE

da je:

dana 28.10.2007. godine oko 16.10 časova u __, svestan da je njegovo delo zabranjeno, sposoban da shvati značaj dela i upravlja postupcima, neovlašćeno držao opojnu drogu – heroin, neto mase 2.26 grama, koji je prethodno podelio u više paketića, koja je kod njega prilikom pregleda pronađena i oduzeta od policijskih službenika Policijske stanice __,

-čime bi izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246 stav 3 Krivičnog zakonika – jer delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, po zakonu nije krivično delo.

Troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

III

Uvaženjem žalbe optuženog VV i njegovog branioca UKIDA SE presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.P.br.4/08 od 10.07.2009. godine u odnosu na optuženog VV i njegove radnje bliže opisane pod I pod tačkom 1.4 u odnosu na krivično delo ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23 stav 1 Zakona o javnom redu i miru i u tom delu spisi vraćaju na ponovni postupak nadležnom prvostepenom sudu.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.P.br.4/08 od 10.07.2009. godine pod I pod tačkama od 1.1 do 1.5 optuženi AA, DD, BB, ĐĐ, EE, ŽŽ, VV i ZZ oglašeni su krivim za po jedno krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, optuženi Slobodan Kovačević u produženom trajanju u vezi člana 61 KZ i jedno krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23 stav 1 Zakona o javnom redu i miru; pod I tačka 2 optuženi DD i za krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ, a pod I tačka 3 izreke optuženi II za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 3 Krivičnog zakonika – pa nakon što su optuženom VV utvrđene pojedinačne kazne – za krivično delo iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ i u vezi člana 61 KZ u trajanju od pet godina, a za krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23 stav 1 Zakona o javnom redu i miru u trajanju od šest meseci; optuženom DD za krivično delo iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci, a za krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, a optuženom II za krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246 stav 3 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedanaest meseci, a uzeo kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, po pravnosnažnoj presudi Okružnog suda u Kraljevu K.16/07 od 07.02.2008. godine, osudio ih - optuženog GG na kaznu zatvora u trajanju od deset godina, u koju mu je uračunato vreme lišenja slobode i u pritvoru od 29.11.2007. pa nadalje do pravnosnažnosti presude, optuženog DD na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i osam meseci, u koju mu je uračunato vreme lišenja slobode i u pritvoru od 29.11.2007. pa do 20.03.2009. godine, optuženog BB na kaznu zatvora u trajanju od šest godina i šest meseci, u koju mu je uračunato vreme lišenja slobode i u pritvoru od 28.11.2007. godine pa nadalje do pravnosnažnosti presude, optuženog ĐĐ na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju mu je uračunato vreme lišenja slobode i u pritvoru od 11.10.2007. pa do 10.07.2009. godine, optuženog EE na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju mu je uračunato vreme lišenja slobode i u pritvoru od 23.10.2007. pa do 10.07.2009. godine, optuženog ŽŽ na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme lišenja slobode i u pritvoru od 01.11.2007. godine pa nadalje do pravnosnažnosti presude, optuženog VV na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i četiri meseca, u koju mu je uračunato vreme lišenja slobode i u pritvoru od 28.10.2007. godine pa nadalje do pravnosnažnosti presude, optuženog DD na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i pet meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme lišenja slobode i u pritvoru od 28.10.2007. pa do 20.03.2009. godine, a optuženog ZZ na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme lišenja slobode i u pritvoru od 23.10.2007. pa do 10.07.2009. godine.

Na osnovu člana 83 u vezi člana 79 stav 1 tačka 3 i člana 80 Krivičnog zakonika, prema optuženima VV i II izrečene su mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, za koje je određeno da će biti izvršene u zavodu za izvršenje kazni ili odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi, koja će trajati dok postoji potreba za lečenjem ovih okrivljenih, ali ne duže od tri godine, s tim da se vreme provedeno u ustanovi za lečenje okrivljenima VV i II uračunava u izrečenu kaznu zatvora.

Na osnovu odredbe člana 87 stav 1 i stav 2 u vezi člana 79 stav 1 tačka 7 i člana 80 Krivičnog zakonika izrečena je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, pa su od optuženog GG oduzeti mobilni telefoni sa pretplatničkim karticama, bliže opisani pod tačkama 1-4 potvrde o privremeno oduzetim predmetima Policijske stanice __ broj Ku-204/07 od 29.11.2007. godine,

-od optuženog DD, 25 komada municije kalibra 9 mm „luge“ u originalnom pakovanju od kartona od 50 komada i dva mobilna telefona sa pretplatničkim karticama, sve bliže opisano pod tačkama 1, 2 i 3 potvrde o privremeno oduzetim predmetima PU Kraljevo br. Kri.245/07 od 29.11.2007. godine,

-od optuženog BB, jedno teretno vozilo marke „vv“ registarskih oznaka __, navedenog broja motora i broja šasije, saobraćajna dozvola za pomenuto vozilo, opojna droga heroin u obliku baze u količini od 10.322,84 grama bruto mase i dva mobilna telefona sa pretplatničkim karticama, sve bliže opisano pod tačkama 1, 2, 3, 4 i 5 potvrde o privremeno oduzetim predmetima PS Raška br. Ku.204/07 od 29.11.2007. godine,
-od optuženog ĐĐ, opojna droga heroin u količini od 299,39 grama neto mase i smesa kofeina i paracetamola količine 504,79 grama, dva mobilna telefona sa pretplatničkim karticama, putničko vozilo marke „đđ1“ tip „đđ2“ registarskih oznaka __, obrazac saobraćajne dozvole i jedan ključ od vozila, sve bliže opisano u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Kraljevo br. Ku.970/07 od 11.10.2007. godine,

-od optuženog EE, jedan mobilni telefon sa pretplatničkom karticom i jedna pretplatnička kartica, opojna droga heroin količine 198,2 grama neto mase i smeša kofeina i paracetamola količine 201,6 grama neto mase, sve bliže opisano u potvrdama o privremeno oduzetim predmetima PU Niš od 23.10.2007. godine,

-od optuženog ŽŽ, šest mobilnih telefona sa pretplatničkim karticama, dve pretplatničke kartice i šest omota od pretplatničkih kartica, bliže opisanih u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Kraljevo broj Kt.184/07 od 01.11.2007. godine,

-od optuženog VV, četiri mobilna telefona sa pretplatničkim karticama, dve stare novčanice od 5.000 dinara, dva para makaza od metala, dve čistilice za nokte, više delova kesica od PVC-a, opojna droga heroin količine neto mase 11,45 grama, sve bliže opisano u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Raška broj Ku.184/07 od 28.10.2007. godine, kao i opojna droga heroin u količini od 5,45 grama neto mase, bliže opisano u zapisniku o veštačenju Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra od 12.10.2007. godine,

-od optuženog II, opojna droga heroin neto mase 2,26 grama i jedan mobilni telefon sa pretplatničkom karticom, sve prema potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PS Raška broj Ku.183/07 od 28.10.2007. godine i

-od optuženog ZZ, jedna memorijska kartica, dva mobilna telefona, devet kartica za mobilni telefon i dve video kasete, sve bliže opisano u tri potvrde o privremeno oduzetim predmetima Policijske uprave Niš od 23.10.2007. godine.

Optuženi AA, DD, BB, ĐĐ, EE, ŽŽ, VV, II i ZZ obavezani su da na ime troškova krivičnog postupka plate iznose koji će biti pojedinačno određeni, naknadno posebnim rešenjem, kao i da na ime paušala sudu plate optuženi GG, DD, BB, ĐĐ, EE i ŽŽ, kao i VV iznose od po 20.000,oo dinara, a optuženi II iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Pod II izreke prvostepene presude, primenom člana 355 tačka 3 Zakonika o krivičnom postupku u tački 1, optuženi AA oslobođen je od optužbe da je zajedno sa DD i ĐĐ u periodu od 08.10. do 10.10.2007. godine, neovlašćeno nabavio radi prodaje količinu od 299,39 grama neto mase opojne droge heroin, koju opojnu drogu je optuženi ĐĐ po nalogu optuženog DD trebao da preda NN licu u Velikoj Plani, ali mu je u __, opština Kraljevo, dana 10.10.2007. godine u putničkom vozilu „đđ2“ registarskih oznaka __ navedena količina opojne droge pronađena i oduzeta od strane ovlašćenih radnika Policijske uprave Kraljevo, čime bi izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ; u tački 2 izreke pod II, optuženi GG i DD primenom člana 355 tačka 3 ZKP oslobođeni su od optužbe da su dana 09.10.2007. godine u Novom Pazaru po prethodnom dogovoru da to učine preko DD prodali NN licu neutvrđenu količinu opojne droge heroin za iznos od 275 evra, čime bi izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ; u tački 3 izreke pod II primenom člana 355 tačka 3 ZKP GG i JJ oslobođeni su od optužbe da su u periodu od 15.10.2007. pa do 20.10.2007. godine u Novom Pazaru, nakon što su se dogovorili da to učine, preko JJ prodali neutvrđenu količinu opojne droge heroin za iznose od 50, 100, 150, 200 i 250 evra raznim NN licima, čime bi izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ; u tački 4 izreke pod II optuženi VV primenom člana 355 tačka 3 ZKP oslobođen je od optužbe da je u oktobru mesecu 2007. godine u Raški, udružen sa optuženim II i po postignutom dogovoru da zajedno prodaju opojnu drogu heroin nepoznatim licima, među kojima i licima sa nadimcima „kk“, „kk2“ i „kk3“, pa je optuženi II dana 28.10.2007. godine kod sebe radi prodaje držao sedam paketića opojne droge heroin bruto mase 2,97 grama, čime bi izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ, a u tački 5 izreke prvostepene presude pod II optuženi JJ i II primenom člana 355 tačka 3 ZKP oslobođeni su od optužbe za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ.

Na osnovu odredbe člana 197 stav 1 ZKP odlučeno je da troškovi krivičnog postupka koji se odnose na oslobađajući deo presude, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Pod III izreke prvostepene presude, primenom člana 354 tačka 1 Zakonika o krivičnom postupku prema optuženom LL, JMBG ___ i ostalim ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, odbijena je optužba za krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ. Za troškove krivičnog postupka koji se odnose na odbijajući deo presude, odlučeno je da padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv prvostepene presude u osuđujućem delu, žalbe su izjavili:

-branilac optuženog AA, adv. AB, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede Krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se pobijana presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak preinači i optuženi AA oslobodi za delo za koje se tereti. U žalbi je zahtevano da na sednicu veća drugostepenog suda budu pozvani okrivljeni sa braniocem.

-branilac optuženog DD, adv. DB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede Krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni, sa predlogom da drugostepeni sud pobijanu presudu preinači tako što će optuženog DD osloboditi od optužbe za krivično delo iz člana 246 KZ, a za izvršeno krivično delo iz člana 348 KZ izrekne mu blažu kaznu ili pak da pobijanu presudu ukine i predmet vrati na ponovni postupak, a u smislu odredbe člana 375 ZKP branioca o sednici veća drugostepenog suda obavesti.

-zajednički branilac optuženih BB i II, adv. IB zbog bitnih povreda postupka, povrede Krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnim sankcijama, sa predlogom da se u odnosu na optuženog BB, prvostepena presuda preinači, a ovaj okrivljeni oglasi krivim zbog izvršenog krivičnog dela iz člana 246 stav 1 Krivičnog zakonika za koje bi mu se izrekla i blaža kazna, a u odnosu na optuženog II preinači i ovaj optuženi primenom člana 246 stav 4 Krivičnog zakonika oslobodi od kazne, a izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, otkloni. U žalbi je zahtevano da o sednici veća drugostepenog suda budu obavešteni i na nju pozvani branilac sa optuženima BB i II.

-branilac optuženog ĐĐ, adv. ĐB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, nepotpuno i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede Krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da se pobijana presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili pak preinači tako što će optuženom ĐĐ biti izrečena blaža kazna zatvora.

-branilac optuženog EE, adv. EB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede Krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se prvostepena presuda preinači, optuženi EE oslobodi od optužbe ili pak prvostepena presuda ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, a o sednici veća drugostepenog suda obaveste optuženi i branilac, kako bi joj prisustvovali.

-branilac optuženog ŽŽ, adv. ŽB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede Krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni, sa predlogom da se pobijana presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili pak preinači, ovaj optuženi oglasi krivim zbog izvršenog krivičnog dela iz člana 246 stav 1 Krivičnog zakonika i izrekne mu se blaža kazna, u granicama posebnog minimuma, sa molbom da branilac optuženog bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda.

-branilac optuženog VV, adv. VB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede Krivičnog zakona, odluke o kazni i meri bezbednosti, sa predlogom da se pobijana presuda ukine i predmet vrati na ponovni postupak ili pak preinači, tako što će optuženi VV biti oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela iz člana 246 stav 3 Krivičnog zakonika, a oslobodi od optužbe za krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u vršenju poslova bezbednosti i održavanju javnog reda i mira iz člana 23 Zakona o javnom redu i miru. U žalbi je traženo da o sednici veća branilac sa optuženim VV bude obavešten.

-optuženi VV lično, bez navođenja zakonskog osnova pobijanja, ali iz obrazloženja žalbe proizilazi da osporava utvrđeno činjenično stanje i s tim u vezi ukazuje i na povredu Krivičnog zakona, sa predlogom da prvostepena presuda bude ukinuta u celosti.

-optuženi BB lično, zbog odluke o kazni, sa predlogom da mu se izrekne znatno blaža kazna i da na sednicu veća drugostepenog suda bude pozvan i

-branilac optuženog ZZ, adv. ZB, zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se prvostepena presuda preinači i ovom optuženom izrekne blaža kazna zatvora.

Tužilac za organizovani kriminal u podnesku Ktž.24/10 od 03.02.2010. godine, predložio je da se žalbe branilaca optuženih AA, DD, BB, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ i II, kao i žalbe optuženih BB i VV lično, odbiju kao neosnovane i prvostepena presuda potvrdi.

U sednici veća održanoj u smislu člana 375 Zakonika o krivičnom postupku u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Velimira Golubovića, optuženog AA i njegovog branioca adv. AB1 po zajedničkom punomoćju sa adv. AB, optuženog BB i njegovog branioca adv. BA, optuženog VV sa braniocem adv. VB, branioca optuženog EE po zameničkom punomoćju adv. EB1, branioca optuženog ŽŽ adv. ŽB i u odsustvu uredno obaveštenih optuženog II, optuženog EE, branioca optuženog DD adv. DB i branioca optuženog ZZ adv. ZB, Apelacioni sud u Beogradu je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, izjavljenim žalbama, napred iznetim mišljenjem Tužioca za organizovani kriminal iz pismenog podneska i izjašnjenjima sa sednice veća i našao:

Prvostepena presuda u osuđujućem delu osim u pogledu krivičnog dela ometanje službenog lica i radnje optuženog VV bliže opisane u I izreke pod .1.4 (u kom delu je prvostepena presuda ukinuta) ne sadrži bitne povrede postupka na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti u smislu člana 380 stav 1 tačka 1 Zakonika o krivičnom postupku, dakle, ni one na koje se u žalbama branilaca optuženih neosnovano ukazuje.

Optuženi EE oglašen je krivim za jedno od krivičnih dela koja su mu izmenjenom optužnicom Specijalnog tužioca od 07.03.2008. godine stavljena na teret – za neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika i to prema činjeničnom opisu radnji ovog optuženog sadržanom u opisu krivičnih dela koja mu se optužnicom stavljaju na teret i u okviru njega (ne preko toga) jer prema razlozima prvostepenog suda (strana 149 obrazloženja pobijane presude) krivično delo iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ kao posebno i teže konzumiralo je krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ kao opšte i lakše krivično delo, pa je prvostepeni sud rešio predmet optužbe i optužbu nije prekoračio, tako da ne stoji bitna povreda postupka iz člana 368 stav 1 tačka 7 i tačka 8 ZKP, kako se to u žalbi branioca optuženog EE tvrdi.

Navodima da je konzumpcija kao vid prividnog idealnog sticaja u konkretnom slučaju bila neprimenljiva, da je prvostepeni sud morao da donese jednu od tri vrste presuda (član 353 stav 1 ZKP) u pogledu dela koja su predmet optužbe, da nije bio ovlašćen da u činjenični opis radnji optuženog EE, za delo za koje ga je oglasio krivim, unosi deo činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 346 stav 2 KZ istovremeno se ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 368 stav 1 tačka 8 ZKP, ali i na pogrešnu primenu materijalnog prava, koje navode ovaj sud, međutim ocenjuje neosnovanim.

Kao što je već rečeno, povrede objektivnog identiteta optužbe nema (pa ni prekoračenja) ako sud zasnuje presudu na činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu, naravno pod uslovom da se radi o istom događaju, a u konkretnom slučaju čak ostajući u okviru opisa radnji optuženog iz optužnog akta – a kako je pravno nemoguće da u izreci presude istovremeno postoji i osuda i oslobođenje za isti činjenični opis delatnosti optuženog (o čemu je prvostepeni sud na strani 149 obrazloženja pobijane presude, poslednji stav, dao razloge), to se neosnovanim ocenjuju i navodi žalbe branioca optuženog EE po kojima je prvostepeni sud oglašavajući optuženog krivim za jedno od krivičnih dela koje mu je optužnicom stavljeno na teret, povredio zakon na njegovu štetu.

Neosnovano se žalbama branilaca optuženih ŽŽ i VV ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu postupka iz člana 368 stav tačka 10 Zakonika o krivičnom postupku – jer je zasnovana na iskazu optuženog VV pred istražnim sudijom dana 31.10.2007. godine, koji zbog apstinencijalne krize u kojoj je bio nije bio procesno sposoban da da valjan iskaz.

Međutim, kako iz zapisnika o saslušanju optuženog dana 31.10.2007. godine proizilazi da je optuženi VV izjavio da se tog dana (za razliku od prethodnog dana 30.10.2007. godine) osećao sposobnim da iznese svoju odbranu; da zna šta mu se zahtevom OJT stavlja na teret i posebno da je razumeo da sve što bude izneo u svojoj odbrani može biti upotrebljeno kao dokaz protiv njega; da je prihvatio branioca po službenoj dužnosti adv. VB1 i u njegovom prisustvu dao veoma iscrpan, celovit i hronološki sređen iskaz, navodeći datume, satnice i lica sa kojima je bio u kontaktu povodom opojne droge, precizno se izjasnio i o broju mobilnog telefona koji je koristio navedenom prilikom, licima sa kojima je razgovarao, prenoseći sadržinu tih razgovora u usmenom kazivanju istražnom sudiji i to rečima koje su zaista sadržane u okviru telefonskih komunikacija, a kako to proizilazi i iz audio zapisa i transkripata telefonskih komunikacija u kojima je bio sagovornik – što sve ne bi bio u stanju, kako je to objasnio i veštak ss, koji je nakon pregleda i datog mišljenja o stanju u kome se ovaj optuženi nalazio 02.11.2007. godine u usmenom kazivanju na glavnom pretresu 04.11.2008. godine – da se zaista nalazio u apstinencijalnoj krizi takvog intenziteta kako je kasnije pokušao da predstavi na glavnom pretresu. Osim toga, veštak neuropsihijatar Dr ss ukazao je i kakve simptome pokazuje lice koje se nalazi u apstinencijalnoj krizi takvog intenziteta – da je osoba bleda, uznemirena, dekoncentrisana, preznojava se, postoji podrhtavanje, žali se na bolove, da nema mira i da postoji curenje pljuvačke i curenje iz nosa – što sve od strane istražnog sudije nije konstatovano u konkretnom slučaju.

Kako je ovaj dokaz izveden pod kontrolom suda i na njega nije bilo primedbi, kako optuženog tako ni prisutnog branioca, koji su zapisnik o saslušanju potpisali, to se nikako ne može raditi o dokazu koji u postupku nije smeo biti korišćen.

U svim izjavljenim žalbama branilaca optuženih, osim branioca optuženog AA, prvostepena presuda se pobija zbog bitne povrede postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP i ukazuje da je izreka prvostepene presude nejasna, nerazumljiva, protivurečna sebi i razlozima presude, da ne sadrži činjenice i okolnosti iz kojih bi proizilazilo da su optuženi pripadali kriminalnoj grupi, koje zadatke i uloge su imali i izvršili kao članovi organizovane grupe, kao i da u prvostepenoj presudi nisu dati razlozi o svim odlučnim činjenicama ili su oni u značajnoj meri nejasni i protivurečni sadržini izvedenih dokaza.

Naprotiv, po oceni Apelacionog suda u Beogradu izreka prvostepene presude potpuno je jasna i razumljiva, u saglasnosti je sa razlozima iznetim u obrazloženju pobijane presude, a ti razlozi su dovoljni, potpuni i jasni i u saglasnosti sa stvarnom sadržinom izvedenih dokaza, a navedeni su i uslovi koji su u konkretnom slučaju bili ispunjeni za postojanje krivičnog dela organizovanog kriminala, propisanih odredbom člana 504-a Zakonika o krivičnom postupku.

Neosnovano se žalbom branioca optuženog EE ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva jer je iz datog opisa radnji ovog optuženog ostalo nejasno koju od alternativno određenih radnji krivičnog dela iz člana 246 stav 1 KZ je on učinio – jer izvedenim dokazima, pa i priznanjem optuženog EE, koga u svemu potvrđuje i iskaz optuženog ZZ i transkripti audio zapisa telefonskih komunikacija između ovih optuženih kao i pronađena opojna sredstva koja je optuženi EE odbacio prilikom intervencije ovlašćenih službenih radnika policije, nesumnjivo je utvrđeno da je on opojna sredstva radi dalje prodaje optuženom ZZ jednom poslao po vozaču autoprevoznika „__“ na liniji Novi Pazar – Niš, a drugi put sam doneo po prethodno detaljno postignutom dogovoru sa kupcem ZZ, pri čemu je znao, kako to sam optuženi EE navodi, da će navedenu količinu heroina i smese za mešanje optuženi ZZ prodati dalje – pa je jasno da je opojna sredstva prenosio i nudio na prodaju, odnosno neovlašćeno ih stavljao u promet. Ukazivanje da se radi o neutvrđenoj količini opojnih sredstava kod činjenica koje i nisu sporne, optuženi EE je potvrdio da je po prethodnom dogovoru sa optuženim ZZ, doneo 198,2 grama neto mase heroina i 201,6 grama neto mase smese kofeina i paracetamola, za koje je optuženi ZZ prema dogovoru optuženom EE trebao da plati 3.600 evra, a dalje ih proda po višoj ceni, da je od sebe odbacio dve kese u kojima su se nalazila opojna sredstva i smesa za uvećanje mase u trenutku nailaska policije i što je sve na licu mesta i pronađeno, potpuno su neosnovane tvrdnje branioca optuženog EE, po kojima se u konkretnom slučaju i ne zna šta je to što je ovaj optuženi trebao da preda optuženom ZZ i da o ovoj odlučnoj činjenici u prvostepenoj presudi nema razloga.

Žalbeni navodi branioca optuženog VV, po kojima je izreka prvostepene presude nerazumljiva i protivurečna razlozima, jer u opisu radnji ovog optuženog u podtačkama izreke 1.4 i 1.5 – se ne spominje da je opojna sredstva nabavljao od optuženog EE, dok prema razlozima presude proizilazi da je on opojnu drogu nabavljao kako od optuženog EE tako i ŽŽ – su neosnovani jer pre svega ne odgovaraju stanju u spisima. U izreci pobijane presude pod I jasno je navedeno da je optuženi VV preuzimao dogovorene količine heroina u Novom Pazaru i Raški od optuženog EE i njegovog brata, optuženog ŽŽ. Što se vremena organizovanja kriminalne grupe tiče, suprotno navodima branioca optuženog VV, u izreci prvostepene presude se govori o drugoj polovini 2007. godine, a ne o novembru 2007. godine, zbog čega se neosnovanim ocenjuju i navodi ove žalbe po kojima optuženi VV, obzirom da je uhapšen 28.10.2007. godine nije ni mogao da bude član, odnosno pripadnik organizovane kriminalne grupe optuženog AA, odnosno da prvostepena presuda o ovome ne sadrži jasne razloge.

Neosnovano se žalbom branioca optuženog ĐĐ ukazuje da su razlozi prvostepenog suda o odlučnoj činjenici da je ovaj optuženi znao da prevozi opojna sredstva, suprotni sadržini izvedenih dokaza jer u potvrdi o oduzimanju predmeta ne spominje se droga već praškasta supstanca smeđe boje, za koju je tek veštačenjem utvrđeno da se radi o heroinu, zbog čega se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak suda da upravo objašnjenje ovog optuženog po kojem potvrdu nije hteo da potpiše jer je smatrao da droga nije njegova, ukazuje da je znao da se u ukradenom automobilu koji je prevozio nalaze opojna sredstva.

U prvostepenom postupku je utvrđeno i iz kazivanja optuženog ĐĐ da je on korisnik opojnih sredstava, kako sam tvrdi tokom 2006. i 2007. godine uzimao je heroin za sopstvene potrebe, što potvrđuje i sadržina jednog od telefonskih razgovora optuženog DD i NN lica kome je tog 10.10.2007. godine optuženi ĐĐ po nalogu DD trebao da preda 299,39 grama heroina – koji je pronađen u automobilu kojim je upravljao optuženi ĐĐ, kada DD zbog nedolaska optuženog ĐĐ na dogovoreno mesto i u vreme koje je bilo određeno sagovorniku koji tu isporuku čeka, između ostalog kaže: „Da nije otišao neđe da se našmrče taj smrad“, pa je očigledno da je znao svojstvo praškaste supstance braon boje i pre nego što je veštačenjem utvrđeno o kojoj vrsti opojnih sredstava se radi. Uostalom, podržavajući u svemu završnu reč svog branioca (strana 34 obrazloženja pobijane presude, drugi stav) optuženi ĐĐ je izjavio da zbog svoje i bezbednosti svoje porodice ne sme da kaže ime osobe koja je drogu ostavila u automobilu, iz čega takođe proizilazi da je znao da se u ukradenom vozilu kojim je upravljao nalazila skrivena droga.

Navodi žalbe branioca ovog optuženog da sprovedeno DNK veštačenje i nalaz veštaka ss1 pre isključuju optuženog ĐĐ kao lice koje je imalo fizički kontakt sa pronađenim opojnim sredstvima u situaciji kada ovom optuženom nije ni stavljeno na teret da je pronađena opojna sredstva skrivao niti je za to oglašen krivim, već da je neovlašćeno radi dalje prodaje prevozio na način bliže opisan u izreci prvostepene presude pod I pottačka 1.2 opojna sredstva, ne dovode se u sumnju razlozi i zaključak prvostepenog suda kada su u pitanju radnje ovog optuženog.

Kako je već napred rečeno, u pobijanoj presudi navedeni su uslovi koji su u konkretnom slučaju bili ispunjeni za postojanje krivičnog dela organizovanog kriminala, propisanih odredbom člana 504-a ZKP, pa se neosnovanim ocenjuju i žalbeni navodi branioca optuženog BB po kojima se do nadležnosti Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu došlo čudnom logikom i nedopustivim tehničkim spajanjem optužnica sa područja raznih, inače stvarno nadležnih sudova u konkretnom slučaju.

Žalbom branioca optuženog AA prvostepena presuda se pobija zbog bitne povrede postupka iz člana 368 stav 2 ZKP, mada se tako ne opredeljuje – jer prema navodima ove žalbe pismena odbrana ovog optuženog morala je biti cenjena tako, a ne kao običan podnesak. Međutim, prihvatajući u svemu kao pravilne razloge prvostepenog suda date na strani 130 obrazloženja pobijane presude, stav 3, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da čitanjem ranijeg iskaza optuženog AA na glavnom pretresu u situaciji kada optuženi nije želeo da iznese svoju odbranu na glavnom pretresu uz nesporno pravo da se koristi svojim pismenim beleškama, pravo na odbranu optuženog AA nije povređeno.

U žalbama branilaca optuženih ŽŽ i branioca optuženog DD osim što se tvrdi da u prvostepenoj presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama i da su oni koji su dati nejasni i u znatnoj meri protivurečni – obrazloženje ovog žalbenog osnova svodi se na osporavanje ocene izvedenih dokaza i činjenica koje je prvostepeni sud na osnovu takve ocene utvrdio. Tako prema žalbi branioca optuženog ŽŽ ostalo je nejasno sa kim se ovaj optuženi udružio za vršenje krivičnih dela, kada i kako je postao član organizovane kriminalne grupe i kakvi su bili njegovi zadaci u okviru ove grupe, a prema žalbi branioca DD sve odlučne činjenice o postupanju ovog optuženog prvostepeni sud je utvrdio jedino na osnovu transkripata tajno preslušanih telefonskih razgovora, tumačeći ih bez učešća lingviste ili kriminologa i na štetu optuženog, što prema navodima ove žalbe sud nikako nije mogao, posebno da terminima koje koristi jedan optuženi, tumači razgovore drugog lica.

U žalbama branioca ostalih optuženih – AA, BB, ĐĐ, EE i opt. VV, kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje u prvostepenoj presudi se tvrdi da je prvostepeni sud pogrešno i suprotno stvarnoj sadržini izvedenih dokaza pogrešno utvrdio da je uopšte postojala organizovana kriminalna grupa, pa čak i obično udruživanje za vršenje krivičnih dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga. Optuženi kod kojih su pronađena opojna sredstva radnje su preduzimali samostalno, bez ikakvog prethodnog dogovora o zajedničkom delovanju, a za one optužene kod kojih opojna sredstva nisu pronađena – da je prvostepeni sud pogrešno tumačeći sadržinu prisluškivanih telefonskih razgovora pogrešno našao da su uopšte preduzeli neku od alternativno određenih radnji krivičnog dela iz čl. 246 KZ, jer kako se to u žalbi branioca optuženog DD tvrdi, on se bavio raznim nelegalnim poslovima, ali nikada nije trgovao opojnim sredstvima, a opt. AA prema navodima žalbe njegovog branioca u poslovima sa drogom nikada nije bio.

Međutim, po oceni Apelacionog suda činjenično stanje u osuđujućem delu prvostepene presude, pravilno je i potpuno utvrđeno, pa su neosnovani žalbeni navodi branilaca optuženih kojima se to osporava.

Pravilnom ocenom odbrana optuženih i svih izvedenih dokaza, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je opt. AA organizovao kriminalnu grupu čiji su članovi postali i opt. DD, BB, ĐĐ, EE i ŽŽ, VV i ZZ, sa ciljem vršenja krivičnog dela neovlašćene proizvodnje držanje i stavljanje u promet opojnih droga, da je delatnost ove grupe planirana na duže vreme, kako je i vršena, pri čemu je svaki član imao određeni zadatak i ulogu i tako udruženi, u vreme, na mestu i način bliže opisan izrekom prvostepene presude, pod I, podtačkama od 1, 1 do 1.5, radi sticanja nezakonite dobiti vršila konkretne radnje u vezi neovlašćenog nabavljanja i prodaje opojnih sredstava.

Da je opt. AA radi prodaje nabavljao opojna sredstva na području Kosova i Metohije, kupujući ih u većoj količini od NN lica zvanih „kk4“ i „kk5“, angažovao lica koja su ova opojna sredstva prevozila do Novog Pazara i predavala ih njemu i pre 28.11.2007. godine kada je radi prevoza količine od 10.322,84 grama angažovao opt. BB – a koja količina opojnih sredstava je u kamionu kojim je upravljao opt. BB, intervencijom službenih lica pronađena i oduzeta, prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio iz telefonskih komunikacija opt. AA sa NN „kk4“ i „kk5“ licem pod nadimkom „kk6“, za koga opt. AA u istrazi tvrdi da se radi o LjLj, razgovora sa NN licem dana 25.11.2007. godine, kada potvrđuje da je obezbedio vozača u vezi prevoza dana 28.11.2007. godine i razgovora sa NN licem 26.11.2007. godine, oko razlike u kvalitetu prethodno i kasnije isporučene količine heroina, temperature na kojoj se topio. Na strani 74 i 75 obrazloženja pobijane presude, detaljno su navedeni datumi i vreme ovih razgovora, njihova sadržina, a opt. AA potvrdio je da prepoznaje sebe kao sagovornika u ovim telefonskim komunikacijama.

Iz iskaza opt. BB koji je detaljno izneo sadržinu svog dogovora sa opt. AA, da je pristao da za iznos od 1.000 eura preveze „žuto“ za šta je objasnio da je znao da je reč o heroinu od Uroševca do Novog Pazara postupajući po detaljnim uputstvima opt. AA – da kamion treba da parkira u 14.00 časova na benzinskoj pumpi „Hub“, 10 kilometara ispred Uroševca i tu sačeka čoveka koji će mu predati opojna sredstva, što je on i učinio. Iz telefonskih razgovora opt. AA i NN „kk4“ od 28.11.2007. godine od 14.04.46 časova, do 14.30.49 časova, vidi se da je došlo do nesporazuma oko mesta susreta opt. BB i lica koja je trebalo da mu opojna sredstva preda, što u svom iskazu potvrđuje i opt. BB, objašnjavajući da se našao sa njemu nepoznatim licem albanske nacionalnosti, sa njim otišao prema Uroševcu, još nekih 10 kilometara, gde su ih pored puta sačekala još dva lica, dali mu crnu kesu sa 10 paketa oblepljenih selotejpom, koje je on sakrio ispod tapacira ležaja u kabini kamiona kojim je upravljao (gde je inače pregledom ova droga i pronađena) i krenuo nazad u Novi Pazar, kako bi po dogovoru ovo predao opt. AA, a dok se vraćao da je sa opt. AA bio u telefonskoj komunikaciji, objašnjavao mu dokle je stigao, da je velika magla, da prolazi kroz „ćetnički“ deo – što sve proizilazi i iz sadržine njihovih telefonskih razgovora.

Prihvatajući osnovano kao verodostojno kazivanje opt. BB, jer kako je napred navedeno potvrđeno je i drugim izvedenim dokazima, pravilno prvostepeni sud utvrđuje da je pronađenu količinu opojnih sredstava u kamionu kojim je upravljao opt. BB, ovaj prevozio po nalogu i za račun opt. AA, a imajući u vidu ukupnu količinu opojnih sredstava – heroin, u obliku baze ukupne količine 10.322,84 grama, bez prisustva razblaživača, kako to proizilazi iz zapisnika o fizičko-hemijskom veštačenju sa nalazom i mišljenjem, da se radilo o opojnim sredstvima namenjenim daljoj prodaji.

Neosnovanim se stoga ocenjuju navodi žalbe branioca opt. AA, po kojima ni jedan od izvedenih dokaza ne upućuje na zaključke kakve izvodi prvostepeni sud kada su u pitanju radnje ovog optuženog, ali i navodi žalbe branioca opt. BB, po kojima je on pristao da zbog novca preveze opojna sredstva – jednom, ali da tu radnju nije preduzeo kao pripadnik grupe AA, zbog čega se prema navodima ove žalbe u njegovim radnjama eventualno stiču samo elementi krivičnog dela iz čl. 246 st. 1 KZ, a nikako njegovog kvalifikovanog oblika iz čl. 246 st. 2 KZ.

Na strani 131 obrazloženja prvostepene presude, prvostepeni sud je naveo iscrpne razloge (koje kao pravilne prihvata i ovaj sud) iz kojih nesumnjivo proizilazi da je BB bio svestan da je njegova radnja jedna u nizu u neovlašćenom nabavljanju radi prodaje opojnih sredstava. I sam opt. BB nije sporio da je bio u kontaktu povodom konkretne isporuke opojnih sredstava i sa drugim, njemu nepoznatim licima na Kosovu i Metohiji, isporučiocima droge, pa imajući u vidu i količinu od preko 10 kilograma, bilo mu je i te kako poznato da preuzimanjem radnje koju i ne spori stupa u kriminalnu organizaciju u kojoj nisu postavljeni bilo kakvi vremenski okviri delovanja, te da radnja koju je on preduzeo ima svoj logički nastavak u daljim radnjama AA, nakon što bi mu on predao ovu količinu opojnih sredstava onako kako su se bili dogovorili.

Iz telefonskih komunikacija opt. DD (detaljno navedenih na stranama 77 i 78 obrazloženja pobijane presude) SMS poruka i telefonskih razgovora – sa NN licem dana 10.10.2007. godine koji očekuje dogovorenu isporuku „ako nije udarano za 1000 eura“, a lica koja treba da mu doveze nema u dogovoreno vreme zbog čega su u učestaloj telefonskoj komunikaciji opt. DD i ovo lice gde DD sagovorniku koji isporuku čeka i pita „ da li je to siguran čovek“ govori da ne zna šta se dešava, a da je bilo nešto kako kaže „ovamo bi došli, ovi kod njega, kod kuće bi znaš“, a na kraju u razgovoru u 00.06.55 časova, da „makne ono iz kuće“, a u 02.29.01 čas „da onu karticu izvadi i baci u šolju, pusti vodu, izlomiš i baciš“ i „nemate nikakvih dodirnih tačaka, razumeš“ zatim razgovora sa NN licem tog istog dana 10.10.2007. godine, sa kojim upoređuje kvalitet prethodno i sada isporučenog i kaže „ej, a tamnija ova, malo i bolja je“ i „ona nikaka nije bila“ što NN lice potvrđuje, pa sa licem koje prethodnu isporuku nije rasprodalo i prikupilo sav novac jer nisu bili zadovoljni nešto i dali su mu samo deo novca – suprotno navodima žalbe branioca ovog optuženog, kako to pravilno nalazi i prvostepeni sud jasno proizilazi da je opt. DD opojna sredstva koja je preuzimao od AA, na šta po oceni ovog suda ukazuje i činjenica da su u istom vremenskom periodu imali probleme zbog lošijeg kvaliteta kasnije isporučenih opojnih sredstava – dalje prodavao sam, ali i preko opt. ĐĐ, angažujući ga kao vozača dogovorenih isporuka opojnih sredstava i preko opt. EE, kako to proizilazi iz njihovog međusobnog telefonskog kontakta navedenog na strani 78 obrazloženja pobijane presude i preko ŽŽ koji je posle hapšenja njegovog rođenog brata, opt. EE nastavio da koristi bratovljeve telefone (što potvrđuju i optuženi EE i opt. ŽŽ, a proizilazi i iz potvrde o privremeno oduzetim predmetima) zadržao njegove kontakte (strana 80 obrazloženja pobijane presude) i iste izvore snabdevanja – na šta jasno ukazuje i sadržina razgovora opt. DD i AA od 20.11.2007. godine, kada je veliki deo lica, koja su u prometu opojnih sredstava učestvovala već uhapšen, kada DD AA govori „treba danas da se vidim sa onijem, znaš, znaš ono“, a AA mu odgovora „ja nemam ništa do sada“, ali „biće ja mislim u ova dva tri dana“.

Dalji tog istog telefonskog razgovora u kome se opt. AA raspituje za ostale već uhapšene članove grupe, (za koje je inače tvrdio da ih uopšte ne zna) i objašnjenja opt. DD da se opt. EE brani ćutanjem „ono da vidi, šta će da kažu ovi“, da je ŽŽ sada u istoj sobi sa „ta što ga reko, zamisli stavili u istu sobu“, i kasnije objašnjenja da ga taj dečko ne poznaje – „ko ono ne zna ga i sada taman da se razumeš“ potkrepljuju zaključak suda o međusobnom odnosu članova ove kriminalne grupe i to ne samo u smislu prethodnog dogovora da zajednički vrše radnje koje predstavljaju neovlašćeno stavljanje u promet opojnih sredstava, već i brigu za članove grupe i nakon realizacije konkretnih radnji – usaglašavanje odbrana optuženih. Optuženi VV je nakon boravka u istoj sobi sa optuženim ŽŽ, zaista i promenio svoj iskaz, tvrdeći da tog ŽŽ, dotle nije poznavao.

Što se tiče radnji opt. EE i ZZ kao što je to delom navedeno u odgovoru na navode žalbe branioca opt. EE, o navodno učinjenim bitnim povredama postupka, naknadnim priznajnjem EE i ZZ koje samo potvrđuju i telefonska komunikacija ovih optuženih čija sadržina je navedena na strani 82 obrazloženja pobijane presude kao i pronađena odbračena opojna sredstva, nesumnjivo je utvrđeno ne samo da su se dana 23.10.2007. godine u Nišu ovi optuženi našli radi realizacije prethodno detaljno dogovorenog – kupoprodaje opojnih sredstava koja je opt. EE doneo za iznos od 3.600 eura – 198,2 grama baze heroina i 201,6 grama mase kofeina i paracetamola, kako je to veštačenjem utvrđeno, već da je opt. EE i ranije isporučivao drogu opt. ZZ i to po ceni od 18 eura za gram koju je opt. ZZ prodavao dalje za iznos od 20 eura po gramu, ostvarujući nezakonitu dobit u razlici između nabavne i cene po kojoj je navedena opojna sredstva prodavao.

Da se radi o opojnim sredstvima koja potiču iz istog izvora, nabavke opt. AA, ukazuje i telefonski razgovor opt. EE dana 20.10.2007. godine sa NN licem u kome ovo lice objašnjava da nije moglo da nađe kola i dođe pa predlaže opt. EE da on dođe za dva, tri dana kada će imati 500 eura, a treba da uzme još 250 – na šta EE odgovara da će videti da se snađe za auto, a govori mu i o problemima sa kvalitetom isporučenih opojnih sredstava, ali i kazivanje opt. ZZ u napred navedenim telefonskim razgovorima da je zbog razlike u kvalitetu ranije i kasnije isporučenih opojnih sredstava, izgubio neke od kupaca.

Neosnovanim se stoga ocenjuju suprotni navodi žalbe branioca opt. EE, po kojima u radnjama koje je ovaj optuženi preduzeo nema elemenata dela za koje je oglašen krivim jer radilo se o samo jednoj isporuci koju je opt. EE preduzeo samostalno, a kako do primopredaje u konkretnom slučaju nije ni došlo, da bi u konkretnom slučaju moglo da se govori samo o pokušaju krivičnog dela iz čl. 246 st. 1 KZ.

Međutim, kako je sporazum između kupca opt. ZZ i prodavca opt. EE postignut, o svim detaljima dogovorene kupoprodaje o čemu se oba detaljno izjašnjavaju – krivično delo je svršeno postignutim sporazumom, pa to što u konkretnom slučaju nije došlo do primopredaje novca i opojnih sredstava, što inače prvostepeni sud utvrđuje i navodi u opisu radnji ovih optuženih, u izreci pod I podtačka 1.3, za postojanje krivičnog dela i krivice optuženih, nema nikakvog uticaja.

Optuženi EE nije sporio ni da je opt. VV prodavao opojna sredstva, to u svom iskazu u istrazi potvrđuje i optuženi VV. Detaljno objašnjavajući da je opojna sredstva nabavljao kako od opt. ŽŽ, tako i EE, prethodno bi se javljao na broj mobilnog telefona koji je od njih dobio, na taj broj su mu se javljala i druga lica, a da je opojna sredstva preuzimao i tako što bi mu heroin bio izbačen iz automobila, a on kasnije davao novac opt. ŽŽ. Sve ovo proizilazi iz telefonskih kontakata i SMS poruka opt. EE i opt. VV, (strana 84 obrazloženja prvostepene presude). Da je opt. VV bio član iste kriminalne organizacije, kao i opt. EE nesumnjivo ukazuje razgovor opt. VV sa NN licem dana 25.10.2007. godine, dan posle hapšenja opt. EE u kome ga obaveštava „pa on nam je čovek“, „za 400 grama“ u „Nišu“ - detaljno opisujući, kako je počeo da beži sa robom, trčao i kada više nije mogao „bacio je od sebe ono što su oni videli“ kao i međusobni telefonski kontakti i SMS poruke opt. ŽŽ i opt. VV, pa i razgovor od 24.10.2007. godine, gde opt. VV ŽŽ kaže „ti me zaboravi 100%“, a ŽŽ njemu „da je njegov stariji brat, „EE ljoznuo“ i da ne pričaju ništa „preko ovoga“, ali i razgovor opt. VV sa suprugom EE, EE1 nakon njegovog hapšenja.

Iz listinga telefonskih komunikacija za period od 20.10. do 28.10.2007. godine, između brojeva 064/0051-724 koji je prema potvrdi o oduzetim predmetima nakon hapšenja opt. EE koristio opt. ŽŽ i broja 061/___ za koji VV potvrđuje da je njegov broj, proizilazi da je u ovom periodu, dakle i pre hapšenja optuženog EE, ali i posle bilo učestalih međusobnih poziva i SMS poruka, što i po nalaženju ovog suda potkrepljuje zaključak prvostepenog suda, po kojima je opt. ŽŽ, nakon hapšenja njegovog brata opt. EE zadržavajući njegove kontakte nastavio sa isporukom opojnih sredstava pa i opt. VV tog 27.10.2007. godine, na način bliže opisan izrekom prvostepene presude I podtačka 1.4 – koji heroin je opt. VV upakovao u dvadesetak paketića i držao radi dalje prodaje u svom stanu, koji mu je međutim intervencijom ovlašćenih službenih lica pronađen i oduzet.

Za pronađenu količinu od 5.45 grama heroina, u prostorijama Policijske stanice Raška izvedenim dokazima nesumnjivo je utvrđeno da ga je odbacio opt. VV prilikom privođenja u Policijsku stanicu, a kako to i sam u telefonskom razgovoru 10.10.2007. godine objašnjava NN licu govoreći mu da je ostao „bez robe“ da je „ono kod česme bio razdvojio na pola“ i kada ih je policija zaustavila da je jedno uspeo da proguta, a ono drugo držao u ustima ispod jezika za sve vreme dok je boravio u Policijskoj stanici, a što je na kraju uspeo i da u Policijskoj stanici sakrije „ali u jednu plastiku, što nema šanse nikada da nađu“, fotodokumentacija u spisima i sprovedenog DNK veštačenja po kojem se DNK profil na pronađenim opojnim sredstvima, poklapa sa profilom opt. VV.

Da je opt. VV opojna sredstva koja je preuzimao od opt. ŽŽ i EE dalje prodavao nepoznatim licima suprotno navodima žalbe njegovog branioca, prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio iz telefonskih razgovora ovog optuženog od 11.10.2007. godine sa licem pod nadimkom „kk“ i razgovorima dana 12.10. i 17.10. sa NN licima, sve bliže navedeno na strani 84 obrazloženja pobijane presude, poslednji stav i strani 85 prvi i drugi stav, ali i iz tvrdnje opt. VV, nepoznatom licu u telefonskom razgovoru od 10.10.2007. godine, nakon što je prema izveštaju Policijske stanice Raška pušten iz prostorija ove Policijske stanice, da je „ostao bez robe“ tako da „nema ni grama“, pa se neosnovanim ocenjuju suprotni navodi žalbe branioca opt. VV, po kojem nema ni jednog dokaza da je ovaj optuženi opojna sredstva stavljao u promet odnosno da su sva pronađena i oduzeta opojna sredstva bila namenjena isključivo za ličnu upotrebu opt. VV za koga je i sprovedenim neuropsihijatrijskim veštačenjem utvrđeno da se radi o zavisniku.

Prema tome, činjenično stanje u pogledu svih odlučnih činjenica vezanih za postojanje kriminalne grupe, pripadnost grupi, uloge i radnje svakog od članova kojima su opojna sredstva stavljena u promet, udruživanjem, a radi sticanja nezakonite finansijske dobiti, pravilno i potpuno utvrđeno i ne dovodi se u sumnju suprotnim navodima žalbi branilaca optuženog AA, DD, BB, ĐĐ, EE, ŽŽ i VV.

Kako je već rečeno u izreci pod I od 1.1. do 1.5. precizno su navedene za svakog od optuženih radnje koje su po prethodno postignutom dogovoru udruženi preduzeli radi neovlašćenog nabavljanja i stavljanja u promet opojnih sredstava. Prvostepeni sud je pravilno našao da se u takvim radnjama optuženih stiču elementi kvalifikovanog oblika krivičnog dela iz člana 246 stav 2 Krivičnog zakonika, dajući razloge o tome i zašto pod više lica koja su se udružili za vršenje krivičnog dela treba razumeti i samo dva lica. Međutim, kako upravo dogovor dva ili više lica da zajednički neovlašćeno proizvode, nabavljaju opojna sredstva ili vrše radnje koje predstavljaju neovlašćeno stavljanje u promet opojnih sredstava i činjenica da je u realizaciji dogovora izvršena bar jedna radnja navedena u stavu 1 člana 246 Krivičnog zakonika, jesu uslovi za postojanje kvalifikovanog oblika krivičnog dela iz člana 246 stav 2 Krivičnog zakonika, odnosno da upravo ove činjenice – dogovor dva ili više lica koja su se udružila za vršenje krivičnih dela i realizacija tog dogovora izvršenjem bar jedne radnje daju teži oblik osnovnog krivičnog dela iz člana 246 stav 1 Krivičnog zakonika – to bez obzira na broj činjenja (da li je radnja izvršena jednom ili više puta) uvek se radi o jednom krivičnom delu iz člana 246 stav 2 KZ, a ne o više ovih krivičnih dela.

Oglašavajući optužene krivim za po jedno krivično delo iz člana 246 stav 2 KZ, prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je ovaj sud primenom odredbe člana 380 stav 1 tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku, postupajući po službenoj dužnosti, ovu povredu otklonio i radnje optuženog AA, DD, BB, ĐĐ, EE, Ž, Slobodana Kovačevića i ZZ, vezane za neovlašćeno nabavljanje i stavljanje u promet opojnih sredstava, bliže opisane u izreci prvostepene presude pod I i podtačkama od 1.1 do 1.5. pravno kvalifikovao kao jedno krivično delo iz člana 246 stav 2 Krivičnog zakonika, za koje delo je optužene, ceneći inače pravilno od strane prvostepenog suda utvrđene okolnosti koje na vrstu i visinu kazne imaju uticaja, a u smislu člana 54 KZ i detaljno navedene u odnosu na svakog od optuženih na stranama 150, 151 i 152 obrazloženja prvostepene presude, optuženog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od deset godina, uz uračunavanje u ovu kaznu i vremena lišenja slobode i u pritvoru od 29.11.2007. godine, pa nadalje, optuženom DD, zadržavajući kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od tri meseca za izvršeno krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 Krivičnog zakonika za krivično delo iz člana 246 stav 2 KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, a osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 8 meseci, u koju kaznu mu je uračunao i vreme lišenja slobode i u pritvoru od 29.11.2007. godine, pa do 20.3.2009. godine, optuženog BB na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme lišenja slobode i u pritvoru od 28.11.2007. godine pa nadalje do pravnosnažnosti presude, optuženog ĐĐ, primenom člana 56 i 57 Krivičnog zakonika na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju mu je uračunato vreme lišenja slobode i u pritvoru od 11.10.2007. godine pa do 10.7.2009. godine, optuženog EE na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme lišenja slobode i u pritvoru od 23.10.2007. godine, pa do 10.7.2009. godine, optuženog ŽŽ na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme lišenja slobode i u pritvoru od 1.11.2007. godine pa nadalje do pravnosnažnosti presude, optuženog VV (obzirom da je prvostepena presuda u delu odluke i njegovih radnji kvalifikovanih po članu 23 stav 1 Zakona o javnom redu i miru ukinuta) za krivično delo iz člana 246 stav 2 Krivičnog zakonika na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme lišenja slobode i u pritvoru od 28.10.2007. godine pa nadalje do pravnosnažnosti presude, a optuženog ZZ primenom člana 56 i 57 KZ, na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju kaznu mu je uračunao vreme lišenja slobode i u pritvoru od 23.10.2007. godine pa do 10.7.2009. godine.

Po oceni Apelacionog suda u Beogradu ovako odmerene kazne optuženima adekvatne su ne samo objektivnoj težini izvršenog krivičnog dela, već i svim ostalim okolnostima koje je prvostepeni sud cenio, a istovremeno predstavljaju nužnu i dovoljnu meru za ostvarenje svrhe kažnjavanja predviđene članom 42 Krivičnog zakonika, zbog čega je suprotne navode žalbi optuženog VV i BB lično, njihovih branilaca, kao i branilaca ostalih optuženih po kojima bi se i blažim kaznama u svemu ostvarila svrha kažnjavanja, ocenio neosnovanim.

U odnosu na optuženog II, prvostepena presuda u osuđujućem delu pod I tačka 3 izreke, po službenoj dužnosti primenom člana 380 stav 1 tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku je preinačena i ovaj optuženi primenom člana 355 tačka 1 Zakonika o krivičnom postupku oslobođen je od optužbe za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih sredstava iz člana 246 stav 3 Krivičnog zakonika, jer delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, po Zakonu nije više krivično delo.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 72/09 od 3.9.2009. godine) u članu 95 je propisano da se iz naslova, odnosno naziva krivičnog dela propisanog članom 246 Krivičnog zakonika – neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, briše reč „držanje“, pa je prestalo da postoji i neovlašćeno držanje opojne droge kao poseban oblik ovog krivičnog dela, do tada propisan odredbom člana 246 stav 3 Krivičnog zakonika.

Imajući u vidu odredbe člana 5 Krivičnog zakonika, konkretno odredbe propisane u stavu 1 i 2 tog člana o vremenskom važenju krivičnog zakonodavstva koje su istovetno propisane i u sada važećem Krivičnom zakoniku u članu 5 stav 1 i 2 - („Službeni glasnik RS“ br. 72/09) prema kojima se na učinioca krivičnog dela primenjuje u svakom slučaju krivični zakon koji je blaži, posebno ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, Apelacioni sud nalazi da je stupanjem na snagu propisa odredbe člana 95 Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, na učinioca krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246 stav 3 Krivičnog zakonika, odnosno na radnje optuženog II, valjalo kao blaži primeniti novi Krivični zakonik, jer u vreme donošenja drugostepene presude, opisane radnje optuženog više nisu krivično delo propisano Krivičnim zakonom, zbog čega je i odlučeno kao pod II izreke ove presude.

Prvostepena presuda u delu odluke o radnjama optuženog VV bliže opisanih pod I podtačka 1.4. izreke prvostepene presude i krivičnog dela ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanju javnog reda i mira iz člana 23 stav 1 Zakona o javnom redu i miru je ukinuta, jer i po oceni ovog suda za sada se ne mogu kao pravilni prihvatiti razlozi i zaključak prvostepenog suda da se u njegovim radnjama stiču elementi ovog krivičnog dela.

Da je optuženi VV preduzeo radnju kojom je omeo ovlašćena službena lica da uđu u sobu u kojoj je boravio i izvrše pretres, prvostepeni sud utvrđuje iz službene beleške Policijske stanice Raška od 28.10.2007. godine i na strani 104 obrazloženja pobijane presude citira sadržaj ove beleške iz koje utvrđuje i prema kojim licima je predmetne radnje optuženi preduzeo – policijskim službenicima ss2 i ss3, koje međutim u postupku uopšte nije saslušao, na šta se osnovano u žalbi branioca optuženog VV i VV lično, ukazuje.

Zasnivajući svoje činjenične zaključke na službenoj belešci – dokazu pribavljeno u predkrivičnom postupku bez kontrole suda, ne saslušavši pritom kao svedoke lica prema kojima je optuženi radnju koja mu se na teret stavlja izvršio, prvostepeni sud je učinio bitnu povredu postupka iz člana 368 stav 1 tačka 10 ZKP, ali i povredu iz člana 368 stav 2 ZKP, jer je optuženom uskratio pravo da se o ovome izjasni, a ne unoseći u izreku prvostepene presude imena lica prema kojima je radnju koja mu se na teret stavlja učinio, i izreku prvostepene presude u tom delu učinio je nerazumljivom, a time i bitnu povredu postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP.

Iz napred navedenog proizilazi da priroda nedostataka prvostepene presude u delu odluke o radnjama optuženog VV i krivičnog dela iz člana 23 stav 1 Zakona o javnom redu i miru pokazuje da je nužno prvostepenu presudu u ovom delu ukinuti.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će otkloniti bitne povrede postupka na koje mu je ukazano i po savesnoj i brižljivoj oceni svih raspoloživih dokaza i utvrđenih činjenica, uzimajući u obzir i one žalbene navode optuženog VV i njegovog branioca u odnosu na ovo krivično delo, na koje nije posebno ukazivano biti u mogućnosti da utvrdi da li je optuženi VV preduzeo radnju ometanja, kako mu je to optužbom stavljeno na teret, naravno i prema kome, nakon čega će moći da donese i zakonitu, pravilnu i jasno obrazloženu odluku.

Prvostepena presuda u oslobađajućem i odbijajućem delu ostala je neizmenjena, jer u ovom delu nije bilo žalbi ovlašćenih lica.

Sa svega napred iznetog, na osnovu člana 388, člana 389 i člana 391 Zakonika o krivičnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u izreci ove presude pod I, II i III.


Zapisničar Predsednik veća – sudija
Dragana Lužnjanin, s.r. Slobodan Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)