Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.09.2011.

Kž1 Po1 6/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 6/2011
Dana 06.09.2011. godine
B E O G R A D


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća Aleksandre Zlatić, Mirjane Popović, Duška Milenkovića i Vučka Mirčića članova veća, sa samostalnim savetnikom Draganom Lužnjanin kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenih AA, zbog krivičnog dela primanja mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika i okrivljenog BB zbog krivičnog dela davanje mita iz člana 368 stav 2 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbama Tužioca za organizovani kriminal, okrivljenog AA lično i njegovih branilaca adv. AB i AB1 i branioca okrivljenog BB adv.BA, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1.br.267/10 od 02.12.2010.godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 375 Zakonika o krivičnom postupku dana 06.09.2011.godine, doneo je

R E Š E Nj E


UVAŽAVANjEM žalbe Tužioca za organizovani kriminal, okrivljenog AA lično i njegovih branilaca a u odnosu na okrivljenog BB i po službenoj dužnosti UKIDA SE u celosti presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K-Po1.br.267/10 od 02.12.2010.godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


O b r a z l o že nj e


Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1.267/10 od 02.12.2010.godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine kao glavnu kaznu i novčanu kaznu u iznosu od 500.000,00 dinara kao sporednu a okr.BB zbog izvršenja krivičnog dela davanje mita iz člana 368 stav 2 KZ osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca. U izrečene kazne okrivljenima je uračunato vreme koje su proveli u pritvoru pa je okrivljenom AA uračunato vreme od 05.05. do 02.12.2010.godine a okrivljenom BB od 05.05. do 06.05.2010.godine.

Na osnovu člana 85 Krivičnog zakonika okrivljenom AA je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva u oblasti pravosuđa (tužilačkog ili sudijskog) u trajanju od pet godina računajući od pravnosnažnosti presude s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanje ove mere.

Primenom odredaba člana 91, 92 i 367 stav 7 Krivičnog zakonika od okrivljenog AA oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 500 evra, pa je obavezan da naznačeni iznos isplati sudu u dinarskoj protivvrednosti po središnjem kursu NBS na dan isplate u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

O troškovima krivičnog postupka, kako je navedeno sud će odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Protiv te presude žalbe su izjavili:

-Tužilac za organizovani kriminal zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o krivičnim sankcijama i odluke o troškovima krivičnog postupka sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili je pak preinači u pogledu pravne kvalifikacije krivičnih dela a u odnosu na okrivljenog AA i u pogledu odluke o krivičnoj sankciji-glavnoj kazni, tako što će krivično-pravne radnje okrivljenog AA pravno kvalifikovati kao krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 3 u vezi stav 1 Krivičnog zakonika i osuditi ga na strožu kaznu zatvora a krivično-pravne radnje okrivljenog BB pravno kvalifikovati kao krivično delo davanje mita iz člana 368 stav 1 Krivičnog zakonika.

-okrivljeni AA lično zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o krivičnoj sankciji, izrečenoj meri bezbednosti i oduzimanju imovinske koristi sa predlogom da Apelacioni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, naloži mu da izvede dokaze koji su mu predloženi ali i sasluša SS, SS1, SS2 i SS3 na okolnosti u kojima je u žalbi okrivljenog ukazano a o sednici veća drugostepenog suda obavesti okrivljenog kako bi joj prisustvovao.


Okrivljeni AA dostavio je i odgovor na žalbu Tužilaštva za organizovani kriminal u kome je predložio da se ova žalba kao neosnovana odbije,

-branilac okrivljenog AA adv.AB zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu prvostepenu presudu preinači tako što će prema okrivljenom izreći oslobađajuću presudu ili pak pobijanu presudu kao nepravilnu ukine i predmet vrati prvostepeno sudu na ponovno suđenje. U žalbi je zahtevano da na sednicu veća drugostepenog suda budu pozvani branilac sa okrivljenim kako bi joj prisustvovali.

Branilac okrivljenog adv.AB dostavio je i odgovor na žalbu Tužilaštva za organizovani kriminal u kome je predložio da se ova žalba kao neosnovana odbije.

-branilac okrivljenog AA adv.AB1 zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni sa predlogom da Apelacioni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili je pak preinači i okrivljenom izrekne blažu kaznu a o sednici veća obavesti branioca kako bi joj prisustvovao.

-branilac okrivljenog BB adv.BA zbog odluke o krivičnoj sankciji sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu prvostepenu presudu preinači u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što će okrivljenom BB izreći uslovnu osudu. U žalbi je zahtevano da na sednicu veća drugostepenog suda budu pozvani okrivljeni BB sa braniocem kako bi joj prisustvovali.

Zamenik Tužioca za organizovani kriminal u pismenom izjašnjenju Ktž.br.69/11 od 15.03.2011.godine predložio je da Apelacioni sud u Beogradu kao osnovanu uvaži žalbu Tužioca za organizovani kriminal i pobijanu presudu ukine a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili je pak preinači u pogledu pravne kvalifikacije krivičnih dela, okrivljene oglasi krivim za dela koja su im na teret stavljena i u pogleduodluke o krivičnoj sankciji okrivljenom AA i izrekne strožu kaznu, odbije kao neosnovane žalbe okrivljenog AA lično i njegovih branilaca iako su u ovim žalbama navedeni osnovi koji dovode do ukidanja presude ali su razlozi i činjenice na kojima se oni zasnivaju neosnovani. Što se tiče branioca okrivljenog BB, prema ovom izjašnjenju ona je neosnovana i kao takvu je treba odbiti.

U sednici veća održanoj u smislu člana 375 Zakonika o krivičnom postupku u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal, Velimira Golubovića, okrivljenog AA i njegovog branioca adv.AB2 po punomoćju koje na sednici prilaže, okrivljenog BB i njegovog branica adv.BA, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje razmotrio je spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom koju je ispitao u smislu člana 380 stav 1 ZKP i po oceni žalbenih navoda i predloga, odgovora na žalbu tužioca, pismenog izjašnjenja zamenika Tužilaštva za organizovani kriminal u napred navedenom podnesku i objašnjenja sa sednice veća, je našao:

Prvostepena presuda doneta je uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP jer je izreka prvostepene presude nerazumljiva, suprotna datim razlozima dok o pojedinim odlučnim činjenicama i nema razloga.

Naime, prilikom opisa radnji okrivljenog AA prvostepeni sud navodi da je ovaj okrivljeni tražio od okrivljenog BB da mu plati 30-40 evra po predmetu da bi, pored sačinjavanja krivičnih prijava za krivična dela prevare protiv većih broja vlasnika trgovačkih i ugostiteljskih radnji-dužnika BB preduzeća, kao zamenik tužioca i uticao na te dužnike da navedenom preduzeću isplate navedene dugove iz obligacionog odnosa... na šta je okrivljeni AA pristao, ostavljajući okrivljenom AA da u okviru svog službenog ovlašćenja izabere službenu radnju i način na koji će ovaj cilj ostvariti.

Osnovano se u žalbi branioca okrivljenog AA adv.AB ukazuje da sama radnja kucanja krivičnih prijava ne spada u službenu radnju javnog tužioca te da je prvostepeni sud unoseći u opis radnji okrivljenog i samu radnju kucanja krivičnih prijava ove radnje podveo pod biće krivičnog dela iz člana 367 stav 3 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika, za koje je okrivljenog AA oglasio krivim.

Kada su u pitanju razlozi presude (strana 17 obrazloženja poslednji stav) prvostepeni sud navodi da su službena ovlašćenja javnog tužioca odnosno njegovog zamenika određena odredbom člana 46 stav 1 i 2 ZKP a u konkretnom slučaju i odredbama člana 235 i 236 ZKP-objašnjavajući da u ta ovlašćenja spada postupanje i odlučivanje po podnetim krivičnim prijavama-a ne i sačinjavanja krivičnih prijava koje ni u kom slučaju ne spadaju u tužilački posao.

Na opisani način sud je izreku prvostepene presude kada su u pitanju radnje zahtevanja poklona okr.AA, učinio nerazumljivom i suprotno datim razlozima.

Osnovano se žalbom Tužioca za organizovani kriminal ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva a razlozi o odlučnim činjenicama potpuno nejasni i kada je u pitanju zaključak prvostepenog suda po kojem je okrivljeni BB radnje koje je preduzeo i koje ne spori učinio sa eventualnim umišljajem.

Izrekom pobijane presude između ostalog je navedeno da je okrivljeni BB obećao poklon i učinio poklon službenom licu „pri tome svestan da može učiniti delo pa je na to pristao a da je znao da je to delo zabranjeno“ dok u obrazloženju pobijane presude na strani 18 u poslednjem stavu prvostepeni sud samo konstatuje da je ovaj okrivljeni krivično delo izvršio sa eventualnim umišljajem bez navođenja konkretnih činjenica i okolnosti koje bi opredelile svest i volju okrivljenog BB prema preduzetim radnjama.

Žalbom Tužioca za organizovani kriminal osnovano se ukazuje da kod činjenice koje i prvostepeni sud nalazi utvrđenim-na strani 7 obrazloženja u pretposlednjem i poslednjem stavu prvostepeni sud utvrđuje da je na bazi dogovora u periodu pre 03.11.2009.godine okrivljeni BB došao u Arilje kod okrivljenog AA na kućnu adresu i predao mu dokumentaciju o potraživanjima prema 23 dužnika, radi sačinjavanja krivičnih prijava, iz telefonskog razgovora obavljenog dana 03.11.2009.godine sud utvrđuje da okrivljeni AA pita okrivljenog BB da li želi da mu to donese u Požegu kojom prilikom BB traži od AA da i dalje „radi kao čovek od struke“ navodeći da će prijave preuzeti i potpisati prekosutra a istom prilikom obaveštava okrivljenog AA da ima još takvih predmeta i obećava dodatnu isplatu za najefikasnije krivično gonjenje dužnika. Prvostepeni sud utvrđuje i to navodi na strani 8 obrazloženja pobijane presude u prvom stavu da je 11.11.2009.godine u prostorijama preduzeća BB u __, AA predao BB odštampane prijave a ovaj kao deo dogovorene isplate predao AA 500 evra i 2 flaše viskija a od ovog novca svedoku SS4 dao 50 evra kao i jednu bocu viskija pri čemu su se dogovorili i da okrivljeni BB spremi još predmeta za pisanje krivičnih prijava što je i učinjeno narednih dana u dva navrata za ukupno 18 predmeta.

Na strani 10 obrazloženja pobijane presude, prvostepeni sud navodi da okrivljeni BB ništa posebno novo ne bi dobio ako bi mu prijave umesto advokata pisao okrivljeni AA kao zamenik tužioca-već da je u pitanju veća verovatnoća naplate potraživanja što AA može postići samo korišćenjem svojih službenih ovlašćenja, zamenika tužioca koji postupa po BB prijavama-što je bez sumnje bilo jasno i jednom i drugom a da je okrivljeni BB znao da se novac traži ne samo za sačinjavanje krivičnih prijava već da bi okrivljeni AA uticao na izmirenje dugova preduzeću okrivljenog BB.

Obećavajući poklon, što sud utvrđuje i navodi u izreci prvostepene presude okrivljenom AA, dodatnu isplatu za najefikasnije krivično gonjenje dužnika srazmerno odnosu 30.000 evra : 100.000 evra, okrivljeni BB je očigledno bio svestan svog dela jer je učinio i obećao poklon službenom licu da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službene radnje i hteo je njegovo izvršenje pa se nikako kao pravilan ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni BB postupao sa eventualnim umišljajem.

Osim toga, za postojanje krivičnog dela primanje mita iz člana 367 stav 1 Krivičnog zakonika nije neophodno da je službeno lice u vezi sa zahtevanim ili primljenim poklonom ili drugom koristi i izvršilo službenu radnju-pa to što sud u prilog svog zaključka navodi, da je okrivljeni BB ostavio okrivljenom AA na volju da u okviru svog službenog ovlašćenja izabere službenu radnju i način na koji će cilj biti ostvaren-nikako ne opravdava zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni BB bio svestan da može učiniti delo pa je na njega pristao.

Prvostepeni sud prilikom pravne ocene radnji okrivljenog BB uopšte i ne navodi kako je to već napred rečeno, konkretne činjenice i okolnosti koje opredeljuju svest i volju ovog okrivljenog već na strani 18 obrazloženja poslednji stav, na nejasan način upućuje da su u prethodnom delu obrazloženja, dati razlozi i zašto nalazi da se u radnjama ovog okrivljenog stiču elementi krivičnog dela iz člana 368 stav 2 KZ a ne ono koje mu je optužbom na teret stavljeno i razlozi koji se tiču subjektivnih elemenata krivičnog dela.

Prvostepena presuda nema ni razloga o tome zašto sud nalazi da se u radnjama okrivljenog AA stiču elementi krivičnog dela primanje mita iz člana 367 stav 3 u vezi stava 2 KZ a ne onog koje mu optužbom na teret stavljeno.

Nije sporno naime da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom dela iz optužbe ali jeste činjeničnim opisom radnji. Okrivljenom AA na teret je stavljeno i da je prekršio pravila postupanja u proceduri primene instituta iz člana 236 ZKP, nedozvoljenim pritiskanjem prijavljenih, koji su u optužnici opisani kao „primoravanje“ dužnika da okrivljenom BB isplate neizmirena dugovanja.

Sam sud navodi (strana 18 prvi stav) da su neki prijavljeni kao svedoci govorili o oblicima nedozvoljenog ponašanja okrivljenog AA prilikom primene ovog instituta-pa navod prvostepenog suda da ovo nije (apostrofirano) u optužnici, ne odgovara stanju u spisima.

Prvostepeni sud takođe utvrđuje da je okrivljeni AA na ročištima u vezi primene instituta iz člana 236 ZKP, postupao kao zamenik tužioca bez obzira da li su predmeti dodeljeni drugom zameniku u radu, potpisivao zapisnike, službene beleške u tim predmetima-pri čemu ni okrivljeni AA ali ni svedoci SS5 kao starešina organa, svedoci SS6 i SS7 takođe zamenici tužioca - o ovome, kako kaže prvostepeni sud nisu želeli da govore a okrivljeni AA nije uspeo da na jasan način objasni, kako je do toga došlo.

Radi se o odlučnoj činjenici koju prvostepeni sud nije razjasnio a što je mogao da utvrdi-ako ne iz iskaza starešine organa i ostalih zamenika tužioca (u čijim predmetima je postupao okrivljeni AA (onda iz upisnika tužilaštva-Kt. i Ktr. i samih spisa predmeta, formiranih po krivičnim prijavama okrivljenog BB.

Osnovano se žalbom Tužioca za organizovani kriminal ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i u delu odluke o troškovima krivičnog postupka.

Odredbom člana 194 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku određeno je između ostalog da se u svakoj presudi odlučuje ko će snositi troškove krivičnog postupka a odredba člana 196 stav 1 ZKP propisuje da kada sud okrivljenog oglasi krivim da će u presudi obavezati okrivljene na plaćanje troškova krivičnog postupka s tim da ukoliko nedostaju podaci o visini njihovih iznosa, o tome može odlučiti naknadno, posebnim rešenjem.

Prvostepeni sud u izreci prvostepene presude samo navodi da će o troškovima krivičnog postupka sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Osnovano se u izjavljenim žalbama osporavaju i činjenična utvrđenja prvostepenog suda, ocene izvedenih dokaza i razlozi o tome koje je činjenice prvostepeni sud uzeo kao dokazane ili nedokazane i kojim razlozima se rukovodio pri rešavanju pravnih pitanja.

Okrivljeni BB tokom celog postupka tvrdi da je u tri navrata davao novac, najpre 900 evra za prvih 23 krivične prijave i postupanje po njima, pa 500 evra za novih 12 predmeta koje je pozajmio iz menjačnice u blizini suda i najzad 250 evra koje je predao svedoku SS4 u sitnim apoenima kada mu je rečeno kako tvrdi na glavnom pretresu od 17.09.2010.godine-da ne sprema više predmeta jer ih „mnogo očiju gleda i sluša“. Tek posle ovog pretresa od 17.09.2010.godine okrivljeni BB navodi da ne može precizno da se seti datuma odnosno da ne može kalendarski da se izjasni da li su pojedine predaje novca bile u oktobru, novembru ili decembru mesecu.

Što se tiče obećanja dodatne isplate za najefikasnije krivično gonjenje dužnika u srazmeri 30.000 evra : 100.000 evra (što sud uzima kao utvrđeno i navodi u izreci prvostepene presude) u odbrani tvrdi da uopšte nije ozbiljno mislio, objšanjavajući da su njegova ukupna potraživanja po spornim predmetima bila 26.996,75 evra.

Prvostepeni sud međutim bez jasnih razloga, odbranu okrivljenog BB „malo prihvata“ a malo ne. Neke činjenice utvrđuje iz kazivanja ovog okrivljenog (pa je u delu gde objašnjava da nije ozbiljno mislio) u ostalom delu njegovom kazivanju ne poklanja veru. Kako okrivljeni BB na šta se osnovano i u žalbi Tužioca za organizovani kriminal ukazuje, nema nikakvog pravnog interesa da povećava broj svojih krivično-pravnih radnji a sve vreme postupka se identično izjašnjava o broju i redosledu predatih predmeta okrivljenom AA odnosno krivičnih prijava tužilaštvu (23, 12 i 6) što odgovara iznosima i redosledu predatih iznosa novca (900, 500 i 250 evra) razlozi prvostepenog suda po kojima postoji preveliki rizik i opasnost da se činjenice u pogledu pojedinih slučaja isplate novca pogrešno utvrde ako bi se to činilo na osnovu kazivanja okrivljenog BB-za sada su a imajući u vidu i ostale izvedene dokaze, brojne telefonske lične kontakte okrivljenih BB i okrivljenog AA u periodu oktobar do decembra meseca 2009.godine a povodom naplate BB potraživanja, način i sadržinu njihove međusobne komunikacije (koju sud utvrđuje iz snimljenih telefonskih razgovora okrivljenih) su neprihvatljivi.

Da je primenu instituta odlaganja krivičnog gonjenja iz člana 236 ZKP tražio starešina organa svedok SS5, nakon pribavljanja stava Republičkog javnog tužioca-a da se okrivljeni AA o ovome na zajedničkom sastanku protivio-međutim da je kasnije imajući u vidu odluku njegovog predpostavljenog, koja je za njega kao zamenika javnog tužioca obevezujuća, primenjivao navedeni institut iz člana 236 ZKP-to u postupku nije bilo ni sporno.

Međutim, da li je okrivljeni AA zahtevao i primio novac u više navrata za radnju koju je morao da učini, da li je tu radnju izvršio na način kako mu se to optužbom stavlja na teret-nedozvoljeno utičući na prijavljene, da li je okrivljeni BB preduzimajući radnje koje ne spori bio svestan i hteo njihovo izvršenje ili je samo pristao na nastupanje posledice-te činjenice prvostepeni sud, za sada nije razjasnio.

Iskaze saslušanih prijavljenih lica kao svedoka, prvostepeni sud i ne navodi u obrazloženju pobijane presude već samo konstatuje (strana 18 obrazloženja) da su „neki“ govorili o nedozvoljenom postupanju okrivljenog AA.

Međutim, odredba člana 361 stav 7 Zakonika o krivičnom postupku obavezuje sud da određeno i potpuno iznese koje činjenice iz kojih razloga je uzeo kao dokazane ili nedokazane, dajući pri tom naročitu ocenu verodostojnosti i protivurečnih dokaza... kojima razlozima se rukovodio pri rešavanju pravnih pitanja a naročito pri utvrđivanju da li postoji krivično delo okrivljenog i pri primenjivanju određenih odredaba zakona na okrivljenog i njegovo delo.

Sa izloženih razloga, prvostepena presuda je morala biti ukinuta.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će ponovo uzeti u razmatranje ovu krivičnu pravnu stvar i pošto otkloni navedene nedostatke, ponovo će ceniti sve izvedene dokaze i odbrane okrivljenih a imajući u vidu i ostale žalbene navode Tužioca za organizovani kriminal, branilaca okrivljenog AA i AA lično, na koje u ovom rešenju nije posebno ukazivano, a tada će moći da izvede pravilan zaključak o postojanju ili ne postojanju krivičnih dela koje se okrivljenima stavljaju na teret i njihove krivice, a zatim doneti pravilnu i zakonitu odluku u čijem će obrazloženju navesti jasne i dovoljne razloge.

Obzirom da je prvostepena presuda ukinuta zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka žalba branioca okrivljenog BB, izjavljena samo zbog odluke o kazni, nije bila predmet posebne ocene.

Sa svega izloženog na osnovu odredbe člana 389 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje odlučio je kao u izreci ovog rešenja.


Zapisničar Predsednik veća-sudija
Dragana Lužnjanin, s.r Zoran Savić, s.r

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić
jt

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)