Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.05.2012.

Kž1 Po1 6/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 6/12
Dana 18.05.2012. godine
B e o g r a d

 

U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, Mirjane Popović, Duška Milenković, Milene Rašić i Dragoljuba Đorđevića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Marine Barbir, kao zapisničara, u krivičnom predmetu osuđenog AA, odlučujući o žalbi branioca osuđenog, advokata AB, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kv.Po1.43/12 (K.Po1.11/10) od 26.01.2012.godine, u sednici veća održanoj dana 18.5.2012. godine, u smislu člana 447 ZKP, u odsustvu uredno obaveštenih Apelacionog javnog tužioca u Beogradu i branioca osuđenog AA, advokata AB, doneo je


P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca osuđenog AA, advokata AB a presuda Višeg suda u Beogradu Kv.Po1.br.43/12 (K.Po1.11/10) od 26.01.2012.godine se POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kv.Po1.43./12 (K.Po1.11/10) od 26.01.2012.godine, usvojen je zahtev branioca osuđenog AA, advokata AB za izricanje jedinstvene kazne pa su u pogledu odluke o kazni preinačene pravnosnažne presude i to:

1) Presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K.br.843/04 od 29.05.2008.godine, pravnosnažna dana 09.04.2010.godine kojom je optuženi AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela otmice iz člana 64 stav 2 KZ RS i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i tri meseca i

2) Presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kv.Po1.1180/10 od 13.07.2010.godine koja presuda je postala pravnosnažna 10.08.2010.godine a kojom je optuženi AA osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina,

pa je okrivljeni AA, daljom primenom odredaba člana 60 KZ i članova 552 stav 1 tačka 1, 553, 554, 556 stav 1 tačka 1 ZKP osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru i na izdržavanju kazne zatvora po presudi Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odelenja K.P.br.5/03 od 01.04.2003.godine, kada je lišen slobode pa nadalje, kao i vreme provedeno u pritvoru od 25.10.2001.godine pa do 19.11.2001.godine, po presudi Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K.br.843/04 od 29.05.2008.godine.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio branilac osuđenog, advokat AB, zbog povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, s predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu tako što će na sva krivična dela za koja je AA osuđen, primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i izreći mu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina te je tražio da bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda.

Podneskom Ktž.br.42/12 od 09.04.2012.godine, Tužilac za organizovani kriminal predložio je da veće Apelacionog suda povodom izjavljene žalbe branica osuđenog a po službenoj dužnosti ukine pobijanu presudu i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Razmatrajući spise predmeta i pobijanu presudu a po oceni navoda iznetih u izjavljenoj žalbi kao i mišljenja nadležnog tužioca, Apelacioni sud u Beogradu je, u sednici veća održanoj dana 18.5.2012. godine, u smislu člana 447 ZKP, u odsustvu uredno obaveštenih Apelacionog javnog tužioca u Beogradu i branioca osuđenog AA, advokata AB, našao:

žalba je neosnovana.

Ispitujući prvostepenu presudu u smislu odredbe člana 451 ZKP a povodom izjavljene žalbe, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odelenje je našao da je pravilno prvostepeni sud, rešavajući o zahtevu branioca osuđenog AA za izricanje jedinstvene kazne, preinačio ranije presude u pogledu odluka o kazni, u smislu odredbe člana 552 tačka 1 ZKP, te okrivljenom, na osnovu odredbe člana 63 stav 1 KZ, izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru i na izdržavanju kazne po presudi Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K.P.br.5/03 od 01.04.2003.godine, kada je lišen slobode, pa nadalje, kao i vreme provedeno u pritvoru od 25.10.2001. pa do 19.01.2001.godine po presudi Četvrot opštinskog suda u Beogradu K.br.843/04 od 29.05.2008.godine.

Naime, odlučujući o zahtevu branioca osuđenog, prvostepeni sud je utvrdio da su u konkretnom slučaju osuđenom AA, dvema pravnosnažnim presudama izrečene dve kazne zatvora, pri čemu nisu primenjene odredbe Zakona o odmeravanju jedinstvene kazne za delo u sticaju a budući da je osuđeni AA krivično delo iz kasnije presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K.br.843/04 od 29.05.2008.godine, koja presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1.br.1375/10 od 09.04.2010.godine, izvršio dana 30.03.2001.godine dakle, pre nego što je stupio na izdržavanje kazne zatvora po ranije izrečenoj pravnosnažnoj presudi Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K.P.br.5/03 od 23.05.2007.godine koja presuda je preinačena presudom Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K.Po1.br.11/10 - Kv.Po1.br.1180/10 od 13.07.2010.godine koja je postala pravnosnažna 10.08.2010.godine, a na čije izdržavanje je priveden iz pritvora Okružnog zatvora u Beogradu dana 21.02.2009.godine u KPZ Sremska Mitrovica pa je prilikom odmeravanja jedinstvene kazne, imao u vidu sve otežavajuće i olakšavajuće okolnosti koje su uzete u obzir prilikom odmeravanja pojedinačnih kazni zatvora, stepen krivice osuđenog prilikom izvršenja krivičnih dela i društvenu opasnost odnosno jačinu povrede zaštićenog dobra u konkretnom slučaju, pa mu odmerio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvedeset godina, u smislu odredbi člana 60 KZ, jer je istim članom u stavu 2 tačka 2 propisano da ako je za krivična dela u sticaju sud utvrdio kazne zatvora povisiće natežu utvrđenu kaznu s tim da jedinstvena kazna ne sme dostići zbir utvrđenih kazni niti preći 20 godina zatvora, te nalazeći da će se ovako utvrđenom kaznom ostvariti kako svrha kažnjavanja iz člana 42 KZ tako i svrha izricanja krivičnih sankcija u smislu člana 4 stav 2 KZ i istovremeno je odlučio da će se osuđenom u izrečenu jedinstvenu kaznu, na osnovu odredbe člana 63 stav 1 KZ, uračunati vreme koje je proveo u pritvoru i na izdržavanju kazne.

Osporavajući ovakvu odluku prvostepenog suda, branilac osuđenog navodi da je prvostepeni sud povredio zakon na štetu osuđenog, te mu na osnovu pogrešne primene zakona izrekao kaznu koju nije mogao izreći i to zbog toga što je Vrhovni sud Srbije presudom Kž1.Ok.11/07 od 17.09.2008.godine AA osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina iako to, po stavu branioca okrivljenog, nije mogao učiniti, budući da je propustio da primeni zakon koji je važio u vreme izvršenja svih krivičnih dela za koja je AA osuđen i po kome je najviša moguća izrečena kazna mogla biti u trajanju od 15 godina a ne 20 godina, kako je to učinio Vrhovni sud Srbije. Međutim, kako prema stanju u spisima predmeta proizilazi da su pobijanom presudom u konkretnom slučaju preinačene pravnosnažne presude i to presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K.br.843/04 od 29.05.2008.godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1.br.1375/10 od 09.04.2010.godine, kojom je optuženi AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela otmice iz člana 64 stav 2 KZ RS i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i tri meseca i presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odelenja Kv.Po1.br.1180/10 (K.Po1.br.11/10) od 13.07.2010.godine koja je postala pravnosnažna 10.08.2010.godine, kojom je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina, a kojom presudom su prethodno preinačene pravnosnažne presude Okružnog suda u Beogradu K.br.1134/03 od 22.06.2004.godine, koja je postala pravnosnažna 01.11.2005.godine kojom je AA osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i deset meseci, zatim presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odelenja K.P.br.5/03 od 23.05.2007.godine, koja je postala pravnosnažna donošenjem presude Vrhovnog suda Srbije Kž1.Ok.11/07 od 17.09.2008.godine a kojom je AA osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina i presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odelenja K.P.br.3/04 od 18.01.2008.godine a koja je postala pravnosnažna dana 15.10.2009.godine, donošenjem presude Vrhovnog suda Srbije Kž1.Ok.9/08 a kojom je AA osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, to se žalbeni navodi branioca osuđenog praktično odnose na osporavanje pravnosnažne presude, o kojim navodima Apelacioni sud nije nadležan da odlučuje u ovom postupku već je za to, u skladu sa relevantnim odredbama ZKP, nadležan da odlučuje Vrhovni kasacioni sud, povodom vanredno pravnog leka-zahteva za zaštitu zakonitosti, koja inicijativa je, kako proizilazi iz stanja u spisima predmeta, odbijena.

Kako se nijednim drugim žalbenim navodom ne dovodi u sumnju zakonitost prvostepene odluke, niti pravilnost zaključka prvostepenog suda, to je žalba branioca osuđenog u svemu ocenjena neosnovana.

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odelenje je na osnovu člana 457 ZKP odlučio kao u izreci.

Zapisničar       Predsednik veća-sudija
Marina Barbir       Zoran Savić


 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)