Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.10.2013.

Kž1 Po1 9/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 9/13
Dana 04.10.2013. godine
B E O G R A D
Nemanjina br. 9


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, i članova veća Milene Rašić, Mirjane Popović, Duška Milenkovića i Nadežde Mijatović, uz učešće višeg sudijskog saradnika Jelene Kaličanin Vojnović, kao zapisničara, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ i dr., odlučujući o žalbi javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal KT.S.br.11/08 od 27.03.2013. godine, žalbi okrivljenog AA1, te žalbi branioca okrivljenog AA1, advokata AB1, izjavljenih protiv presude Posebnog odeljenja, Višeg suda u Beogradu K-Po1.br.191/10 od 01.11.2012. godine, u sednici veća održanoj 03.10. i 04.10.2013. godine u prisustvu zamenika Tužilaštva za organizovani kriminal Dragoslava Markovića, te prisustvu okrivljenog AA, okrivljenog AA2, okrivljenog AA3 i njihovih branilaca advokata AB2 i AB3, prisustvu okrivljenog AA4 i njegovih branilaca advokata AB4 i AB5, odsustvu uredno obaveštenog okrivljenog AA1 i prisustvu njegovog branioca advokata AB1, odsustvu uredno obaveštenih okrivljenih AA5 i AA6, i prisustvu njihovog branioca advokata AB6, prisustvu okrivljenih AA7 i njegovog branioca advokata AB7, prisustvu okrivljenog AA8 i njegovih branilaca advokata AB8 i AB9, prisustvu branioca okrivljenog AA9, advokata BA, prisustvu okrivljenog BB i njegovog branioca advokata BA1, te prisustvu branioca okrivljenog BB1, advokata BA2, doneo je dana 04.10.2013. godine sledeću

P R E S U D U

I ODBIJA SE kao neosnovana žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal u delu u kome se pobija oslobađajući deo presude pa se presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1.br.191/10 od 01.11.2012. godine u oslobađajućem delu POTVRĐUJE.

II Usvajanjem žalbe javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal u delu u kome se pobija prvostepena presuda u osuđujućem delu, žalbe okrivljenog AA1, te žalbe branioca okrivljenog AA1 advokata AB1, UKIDA SE presuda Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K-Po1.br.191/10 od 01.11.2012. godine i predmet se u tom delu VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Posebnog odeljenja, Višeg suda u Beogradu K-Po1.br.191/10 od 01.11.2012. godine, okrivljeni AA je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ-a, produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 KZ-a u vezi člana 33 i člana 61 KZ-a, krivično delo zloupotreba službenog položaja u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 KZ-a u vezi člana 30 KZ-a i 33 KZ-a, krivično delo zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a u vezi člana 34 KZ-a i krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 2 KZ-a. Okrivljeni AA4 je oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ-a i produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 KZ-a u vezi člana 33 KZ-a i člana 61 KZ-a, okrivljeni AA1 da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ-a i krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 1 KZ-a, okrivljeni AA5 da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ-a, produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ-a u vezi člana 33 KZ-a i člana 61 KZ-a, te krivično delo zloupotreba službenog položaja u pokušaju i saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ-a u vezi člana 30 KZ-a i 33 KZ-a, okrivljeni BB6 da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ-a, krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 2 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ-a, te krivično delo zloupotreba službenog položaja u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ-a u vezi člana 30 KZ-a i 33 KZ-a, okrivljeni BB7 da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ-a i produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ-a u vezi člana 33 i 61 KZ-a, okrivljeni AA2 da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ-a i produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 KZ-a u vezi člana 33 KZ-a i 61 KZ-a, okrivljena BB2 da je izvršila krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ-a i produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ-a u vezi člana 35 i 61 KZ-a, okrivljeni BB3 da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 KZ-a u vezi člana 34 KZ-a, okrivljeni AA3 da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ-a u vezi člana 33 i 61 KZ-a, okrivljeni AA7 da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ-a u vezi člana 33 i 61 KZ-a, okrivljeni AA8 da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ-a u vezi člana 33 KZ-a, okrivljeni AA9 da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ-a u vezi člana 35 i 61 KZ-a, okrivljeni AA6 da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ-a u vezi člana 35 KZ-a, okrivljeni BB da je izvršio krivično delo davanje mita iz člana 368 stav 1 KZ-a, okrivljeni BB8 da je izvršio krivično delo davanje mita iz člana 368 stav 1 KZ-a, okrivljeni BB9 da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 KZ-a u vezi člana 34 KZ-a, okrivljeni BB10 da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 KZ-a u vezi člana 34 KZ-a, okrivljeni BB1 da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 KZ-a u vezi člana 34 KZ-a i okrivljeni BB5 da je izvršio krivično delo davanje mita iz člana 368 stav 2 KZ-a. Odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Istom presudom okrivljeni AA1 je oglašen krivim zbog izvršenja jednog krivičnog dela primanje mita iz člana 367 stav 4 u vezi stava 2 KZ-a za koje krivično delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine u koju je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Od okrivljenog AA1 je na osnovu odredbe člana 367 stav 7 KZ-a oduzet primljeni poklon i to novac u iznosu od 10.000 evra, na taj način što je okrivljeni obavezan da ovaj iznos uplati na račun budžeta Republike Srbije u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Okrivljeni AA1 je obavezan na plaćanje sudskog paušala.

Protiv ove presude blagovremene žalbe su izjavili:

-javni tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal KT.S.br.11/08 od 27.03.2013. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 437 stav 1 tačka 1 u vezi člana 438 stav 1 tačka 11 ZKP-a i člana 438 stav 2 tačka 1 i 2 ZKP-a i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 437 stav 1 tačka 3 u vezi člana 440 stav 1 ZKP-a, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu u odnosu na okrivljenog AA, AA4, AA1, AA5, BB6, BB7, AA2, BB2, BB3, AA3, AA7, AA8, AA9, AA6, BB, BB8, BB9, BB10, BB1 i BB11, usvoji žalbu i ukine presudu Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1.br.191/10 od 01.11.2012. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

-okrivljeni AA1 u osuđujućem delu presude, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe u celosti ili pak pobijanu presudu ukine u osuđujućem delu kao i u delu u kome je okrivljeni istakao da presudom nije rešen optužni akt u odnosu na njega;

-branilac okrivljenog AA1, advokat AB1, u osuđujućem delu presude, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o oduzimanju poklona, odluke o krivičnoj sankciji i odluke o plaćanju paušala, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači presudu na taj način što će okrivljenog AA1 osloboditi od optužbe da je izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret ili da presudu ukine u delu u kome je okrivljeni AA1 oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367 stav 4 u vezi stava 2 KZ-a, i predmet u tom delu vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

Javni tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal je u podnesku Ktž.br.11/13 od 16.05.2013. godine izneo predlog da Apelacioni sud u Beogradu odbije kao neosnovane žalbe okrivljenog AA1 i njegovog branioca advokata AB1 a da žalbu Tužilaštva za organizovani kriminal usvoji kao osnovanu.

Odgovor na žalbu javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, su Apelacionom sudu u Beogradu dostavili:

-branioci okrivljenog AA, AA2 i AA3, advokati AB2 i AB3,

-branilac okrivljenog AA4 advokat AB4;

-branilac okrivljenog AA4, advokat AB5;

-branilac okrivljenog AA1, advokat AB1;

-branilac okrivljenog AA5, advokat AB6;

-branilac okrivljenog AA7, advokat AB7;

-branilac okrivljenog AA8, advokati AB8 i AB9;

-branilac okrivljenog AA9, advokat BA;

-branilac okrivljenog AA6, advokat AB6;

-branilac okrivljenog BB, advokat BA1;

-branilac okrivljenog BB1, advokat BA2;

a u kojim odgovorima na žalbu su osporeni žalbeni navodi javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal i Apelacionom sudu u Beogradu je predloženo da tu žalbu odbije kao neosnovanu.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je održao sednicu veća u prisustvu zamenika Tužilaštva za organizovani kriminal Dragoslava Markovića, te prisustvu okrivljenog AA, okrivljenog AA2, okrivljenog AA3 i njihovih branilaca advokata AB2 i AB3, prisustvu okrivljenog AA4 i njegovih branilaca advokata AB4 i advokata AB5, odsustvu uredno obaveštenog okrivljenog AA1 i prisustvu njegovog branioca advokata AB1, odsustvu uredno obaveštnih okrivljenih AA5 i AA6 i prisustvu njihovog branioca, advokata AB6, prisustvu okrivljenih AA7 i njegovog branioca advokata AB7, prisustvu okrivljenog AA8 i njegovih branilaca advokata AB8 i AB9, prisustvu branioca okrivljenog AA9, advokata BA, prisustvu okrivljenog BB i njegovog branioca advokata BA1, te prisustvu branioca okrivljenog BB1, advokata BA2, na kojoj je razmotrio spise zajedno sa prvostepenom presudom koju je ispitao u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi, shodno odredbi člana 451 stav 1 ZKP-a, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, te reči okrivljenih i njihovih branioca na sednici održanoj pred drugostepenim sudom, a imajući u vidu predlog javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, našao:

-Žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal koja se odnosi na osuđujući deo presude, te žalba okrivljenog AA1 i njegovog branioca advokata AB1, su osnovane, dok je u preostalom delu žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal kojom se pobija pravilnost i zakonitost presude u oslobađajućem delu, je neosnovana.

Apelacioni sud u Beogradu je najpre kao neosnovane cenio navode odgovora na žalbu branioca okrivljenih AA, AA2 i AA3, advokata AB2 i AB3, branioca okrivljenog AA1, advokata AB1, branilaca okrivljenog AA8, advokata AB8 i AB9, te branioca okrivljenog BB, advokata BA1, o tome da je žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal neblagovremena jer je podneta posle isteka roka u kome se žalba mogla izjaviti. Naime, u ovim navodima izjavljenih odgovora na žalbu se insistira na činjenici da tužilac nije shodno odredbi člana 432 ZKP-a zahtevao produženje roka za izjavljivanje žalbe odmah po objavljivanju presude, već je to učinio naknadno aktom od 11.02.2013. godine, a što je prema navodima citiranih odgovora na žalbu nezakonito, i izjavljenu žalbu čini neblagovremenom.

Međutim, kako je Apelacioni sud u Beogradu slušanjem tonskog snimka toka glavnog pretresa, utvrdio da je predsednik veća prilikom usmenog objavljivanja presude navela da je rok za izjavljivanje žalbe 30 dana, a kako je žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal izjavljena u okviru tog roka, to je od strane ovog suda žalba ocenjena kao blagovremena. Naime, predsednik veća je saglasno odredbi člana 426 ZKP-a, pravilno po objavljivanju presude, poučila stranke o pravu na žalbu, kao i o pravu na odgovor na žalbu, pri tom izričito navodeći da je rok za izjavljivanje žalbe trideset dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Dakle, kako je predsednik veća nakon usmenog objavljivanja presude u smislu odredbe člana 432 ZKP-a, produžila rok za izjavljivanje žalbe tako što je odredila da se žalba može izjaviti u roku od 30 dana od prijema pismenog otpravka presude, to nije bilo ni potrebe da javni tužilac odmah nakon objavljivanja presude traži produženje roka za izjavljivanje žalbe, a kako se to neosnovano ističe u citiranim odgovorima na žalbu javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal.

U žalbi javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal se iznosi teza o tome da je ožalbena presuda u oslobađajućem delu doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 11 ZKP-a i člana 438 stav 2 tačka 1 i 2 ZKP-a, jer je izreka presude nerazumljiva, protivrečna samoj sebi a razlozi su protivrečni izreci, pri čemu razlozi o činjenicama koji su predmet dokazivanja jesu potpuno nejasni, a o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude i dokaza u spisima.

Nasuprot žalbenim navodima, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, nalazi da je prvostepena presuda u oslobađajućem delu, kako u izreci tako i u obrazloženju jasna i razumljiva, te da je prvostepeni sud o svim činjenicama važnim za donošenje presude, dao dovoljno jasne i argumentovane razloge koji ne sadrže nikakve protivrečnosti niti nejasnoće, a iz kojih se pouzdano zaključuje da nema dokaza da su okrivljeni izvršili krivična dela za koja se terete optužnicom javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, a koje razloge u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Takođe, suprotno žalbenim navodima javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, prvostepeni sud je u obrazloženju presude pravilno prvo citirao odbrane okrivljenih samo u pogledu odlučnih činjenica i to u njihovim konačnim verzijama, a zatim je sud pravilno jasno naznačio koji su dokazi izvedeni na glavnom pretresu, dok je sadržina izvedenih dokaza pravilno u presudi citirana samo u delu i obimu koji je relevantan za utvrđenje činjeničnog stanja – u bitnom su citirani iskazi ispitanih svedoka, nalazi i mišljenja sudskih veštaka, sadržina odluka i rešenja, transkripti presretnutih razgovora i poruka, kao i sadržina drugih izvedenih dokaza koji su relevantni za presuđenje, a nakon čega je sud, pravilno shodno odredbi člana 428 stav 8 ZKP-a izneo činjenice koje je utvrdio u krivičnom postupku, navodeći iz kojih razloga ih je uzeo kao dokazane ili nedokazane, pri čemu je pravilno data naročita ocena verodostojnosti protivrečnih dokaza, te je izveden jasan zaključak o izvesnosti postojanja činjenica, pri čemu su dokazi pravilno cenjeni kako pojedinačno tako i u vezi sa ostalim izvedenim dokazima.

Sporeći pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja u oslobađajućem delu presude, žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal iznosi tezu o tome da je sud prilikom ocene izvedenih dokaza izveo pogrešan zaključak u pogledu odlučnih činjenica jer je pogrešno zaključio da nema dokaza da su okrivljeni izvršili krivična dela za koja se terete.

Kako je su optužnica i ožalbena presude “podeljene” na više celina u okviru različitih podnaslova, žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja spori navodima kojima se suštinski osporava ocena dokaza izvršena od strane prvostepenog suda i iznosi se sopstvena ocena tih istih dokaza, a to sve kroz celine koje prate metodologiju optužnice i način na koji je i pismeni otpravak ožalbene presude izrađen, a sledom čega i ovaj sud ocenjuje pravilnost i zakonitost ožalbene presude u pogledu dela, pravca i osnova pobijanja istaknutih u žalbi, kroz iste celine i u okviru istih podnaslova:

1. Dodela građevinskog zemljišta u zakup investitorima u industrijskim zonama “Bagljaš aerodrom”, “Jugo-istok” i “Severo-zapad” (optužnica glava II tačka 1 (1.1-1.10))

Sporeći pravilnost prvostepene presude u ovom delu, žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal se zasniva na tezi o tome da je prvostepeni sud pogrešno i nepravilno utvrdio činjenično stanje te izveo pogrešan zaključak da nema dokaza da su okrivljeni AA, AA4, AA3 i AA7 izvršili radnje iz produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ-a u vezi člana 33 i 61 KZ-a, koje su opisane u glavi II tačka 1, odnosno da nije dokazano da je okrivljeni AA8 izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ-a u vezi člana 33, opisano u glavi II tačka 1 (1.4.).

Naime, žalba spori ocenu dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda, te ponavlja navode koji su bili predmet ocene prvostepenog suda. U ovom delu, žalba insistira na tezi o tome da su navodi optužbe tokom postupka dokazani jer iz izvedenih dokaza sledi da je zemljište dodeljivano u zakup investitorima u tri industrijske zone “Bagljaš aerodrom”, “Severo-zapad”, “Jugo-istok”, neposrednom pogodbom bez javnog nametanja, a što je suprotno Zakonu o planiranju i izgradnji RS koji predviđa da se ostalo neizgrađeno zemljište u državnoj svojini može dati u zakup radi izgradnje javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom, te da se zemljište daje u zakup licu koje ponudi najpovoljnije uslove, odnosno najveći iznos zakupnine. U javnom oglasu bi morala biti navedena, između ostalog, bruto površina objekta koji se mora izgraditi, a nakon čega bi, po pravilnoj primeni zakona, gradonačelnik grada Zrenjanin doneo rešenje kojim bi grad dao zemljište u zakup najpovoljnijem ponuđaču, u kom rešenju bi morali biti navedeni razlozi davanja zemljišta u zakup i bruto površina objekta koji se mora izgraditi. Prema navodima izjavljene žalbe, da su okrivljeni AA, AA4 i AA1 postupili po odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, bila bi primenjena Odluka o kriterijumima i merilima za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, kojom je propisano da se zakupnina za građevinsko zemljište obračunava i plaća prema metru kvadratnom površine zemljišta koje se daje u zakup a naknada za uređivanje građevinskog zemljišta se obračunava i ugovara prema metru kvadratnom bruto površine objekta čija je izgradnja predviđena planskim dokumentom odnosno projektom, a sledom čega bi zakupci kojima je zemljište radnjama okrivljenih dato u zakup (od kojih nijedan nije sagradio objekat kojim je iskoristio predviđeni stepen izgrađenosti zemljišta koje je dobio u zakup, jer na to zakupci nisu ni bili obavezani zaključenim Ugovorima), bili u obavezi da izgrade objekat u određenoj površini i tako plate više novca nego što su to zaista i učinili, a na koji način je načinjena šteta Opštini Zrenjanin i Direkciji za uređenje i izgradnju Grada Zrenjanina.

Takođe, kako je Odlukom o kriterijumima i merilima za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta opštine Zrenjanin, obuhvaćeno i zemljište koje je dato u zakup, a koje se prema ovoj Odluci nalazi u četvrtoj i petoj zoni, to prema navodima žalbe javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, nije bilo potrebe da Upravni odbor JP “Direkcije za uređenje i izgradnju grada Zrenjanina” donese Odluku o vrednovanju lokaliteta ostalog neizgrađenog građevinskog zemljišta u državnoj svojini korisništvo Opštine Zrenjanin za 2006 godinu. Budući da je tom odlukom Upravnog odbora, utvrđena cena zakupa u iznosu od 6 eura, a koja cena je trebalo da predstavlja stvarni trošak uređenja građevinskog zemljišta, pri čemu je taj iznos višestruko manji od realnog (i višestruko je manji od nadoknade koja bi se plaćala na ime uređivanja zemljišta, da je primenjena Odluka o kriterijumima i merilima za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta opštine Zrenjanin), to je ova činjenica, prema stavu žalbe, drugi razlog nastanka štete za grad Zrenjanin.

Međutim, prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, ovakvi žalbeni navodi su cenjeni kao neosnovani a ovo iz sledećih razloga:

Okrivljeni AA, AA4, AA3, AA7 i AA8 su tokom postupka iznosili svoju odbranu na taj način što su negirali izvršenje predmetnih krivičnih dela navodeći da su u svemu postupali po zakonu i u interesu grada. Prema stavu ovog suda, prvostepeni sud je pravilno prihvatio odbrane okrivljenih obzirom na činjenicu da su iste potvrđene pisanim dokazima odnosno donetim odlukama i rešenjima u proceduri koja je zakonom propisana, te iskazima saslušanih svedoka – pre svega predstavnika preduzeća investitora (svedoka SS1 do SS6), koji su pred sudom bili saglasni i izričiti u tvrdnji da nikome od optuženih nisu davali bilo kakav novac, već naprotiv, da su se pismom o namerama obraćali nadležnim organima grada, nakon čega su zaključili ugovore i svih deset firmi investitora jesu izvršili uplate ukupnih cena za zakup zemljišta u skladu sa zaključenim ugovorima na račun budžeta Grada Zrenjanina.

Kao neosnovan je cenjen žalbeni navod javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal o tome da je u konkretnom slučaju postupljeno protivno Zakonu o planiranju i izgradnji Republike Srbije, te Odluci o kriterijumima i merilima za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređenje građevinskog zemljišta, a ovo zbog toga što je prvostepeni sud pravilno zaključio da član 13 citirane Odluke predviđa da se izuzetno naknada za uređenje zemljišta može obračunavati i u visini stvarnih troškova i to na osnovu Elaborata o vrednovanju, pa iz saglasnih odbrana okrivljenih i pisanih dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom, je tokom prvostepenog postupka nesporno utvrđeno da su u JKP "Direkcija za izgradnju i uređenje Grada Zrenjanina" u više navrata izrađivani Elaborati o vrednovanju lokaliteta i to na osnovu stvarnih troškova uređenja zemljišta, a koje Elaborate je usvajao Upravni odbor JKP "Direkcija za izgradnju i uređenje Grada Zrenjanina", pa je tako u 2005 godini usvojen Elaborat o vrednovanju lokaliteta “Blok 2 radna zona 7 Bagljaš aerodrom”, u 2006. godini za (visina zakupnine i stvarni troškovi uređivanja gradskog građevisnog zemljišta je precizirana na iznos od 6 Eura), za lokalitet “Severo-zapad” (4,4 Eura) i za lokalitet “Jugo-istok” (6 Eura), i u 2007. godini za lokalitet “Radna zona 7 – Bagljaš aerodrom” (7 Eura), a određene su nove cene za lokalitete “Severo-zapad” i “Jugo-istok”. Iz iskaza svedoka SS7, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da su ove cene formirane od strane stručnog tima koje su činili mašinski inženjer, građevinski inženjer, elektro inženjer i inženjer hidro gradnje, te da su cene formirane na taj način što su od cene zakupa (previđene Odlukom o kriterijumima i merilima za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređenje građevinskog zemljišta) odbijeni troškovi uređenja zemljišta (izgradnje infrastrukture).

Prvostepeni sud pravilno zaključuje da je opisano postupanje bilo "pravno moguće" jer su se cene naknade za uređenje građevinskog zemljišta određene Odlukom o kriterijumima i merilima za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređenje građevinskog zemljišta, odnosile samo na uređene lokalitete u urbanoj sredini, a u konkretnom slučaju je pravilno primenjena odredba člana 13 Odluke jer predmetni lokaliteti ili nisu bili uređeni i nisu imali nikakvu infrastrukturu te nisu bile u programu uređenja Zrenjanina (lokalitet “Bagljaš aerodrom”) ili se nisu nalazili u granicama generalnog urbanističkog plana Zrenjanina, odnosno bile su van granica gradskog građevinskog zemljišta (lokalizacija "Severo-zapad" i lokalizacija "Jugo-istok") usled čega se na njih nije mogla primeniti Odluka o merilima i kriterijumima za utvrđenje zakupnine i naknade za uređenje građevinskog zemljišta, a koja činjenica je utvrđene iz saglasnih odbrana okrivljenih, iskaza svedoka SS7 i svedoka SS8 te iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke VV.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je kao neosnovan cenio žalbeni navod javnog tužilaštva za organizovani kriminal, o tome da je postupanjem na izneti način nastala štete za Opštinu Zrenjanin i Direkciju za uređenje i izgradnju Grada Zrenjanina, jer je prvostepeni sud i prema stavu ovog suda pravilno iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka VV utvrdio da, da je primenjena Odluka o merilima i kriterijumima za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređenje građevinskog zemljišta SO Zrenjanin,

-privredno društvo “_” DOO bi prema površini izgrađenog objekta od 10.720 metra kvadratna, platila ukupnu cenu od 415.000 eura, a u konkretnom slučaju po ceni predviđenoj Elaboratom tj. po ceni od 6 Eura po metru kvadratnom, ova firma je platila ukupno 480.000 Eura, što je za 65.000 eura više nego što bi platili da je primenjena cena iz Odluke;

-za firmu “_” DOO iz Zrenjanina, je prema Elaboratu a u skladu i sa zaključenim ugovorom platilo ukupnu cenu zakupa zemljišta od 48.000 eura, a da su primenjene cene iz Odluke, ova firma bi platila manje, to jest 41.399,48 eura, što je za 6.000 Eura manje od plaćenog iznosa;

-firma “_” je plativši cenu od 6 eura po metru kvadratnom zakupljenog zemljišta, tj. ukupnu cenu od 360.000 eura koja je bila u skladu sa Elaboratima, platila za 182.769,30 Eura više nego što bi platila da je primenjena prosečna cena predviđena Odlukom;

-firma “_” plativši ukupnu sumu od 120.000 eura u skladu sa Elaboratom za zakup zemljišta je platila veći iznos za 29.286 Eura od iznosa koji bi platila da su primenjene prosečne cene predviđene Odlukom;

-plativši ukupnu cenu od 92.400 Eura u skladu sa Elaboratom, firma “_” je platila 61.792 Eura više nego što bi platila da je primenjena Odluka;

-firma “_” je platila ukupan iznos od 150.000 eura, odnosno više nego što bi platila da je primenjena Odluka SO Zrenjanin i to za iznos od 22.270 eura;

-firma “_” DOO Zrenjanin je imala ugovorenu obavezu na osnovu primenjenih cena iz elaborata od 420.000 eura a da su primenjene cene zakupa i naknade za uređenje predviđene Odlukom o merilima i kriterijumima za utvrđenje zakupnine i naknade za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta SO Zrenjanin ukupna obaveza firme “_” bez popusta bi iznosila 403.183,90 eura;

Žalbe javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal iznosi tezu o tome da nije trebalo prihvatiti nalaz i mišljenje sudskog veštaka finanasije struke VV u citiranom delu jer su cene računate prema površini izgrađenih objekata a ne prema površini objekata prema koeficijentu izgrađenosti od 50 odnosno 60% (a na kakvu gradnju je trebalo obavezati investitore). Naime, prema stavu iznetom u žalbi, u konkretnom slučaju šteta za Direkciju za izgradnju i uređenje Grada Zrenjanina i Grad Zrenjanin, nastala je usled činjenice da investitori zaključenim ugovorima nisu obavezani da izgrade objekte u određenoj površini, nego su gradili objekte koji su manji od maksimalnog procenta dozvoljenosti izgrađenosti objekta. Međutim ovakvi žalbeni navodi su od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani o ovo iz sledećih razloga:

Prvostepeni sud pravilno utvrđuje da maksimalni koeficijent izgrađenog zemljišta obavezuje investitora da izgradi objekat čija površina ne sme preći ugovoreni koeficijent ali da se investitor ne može, prema važećoj zakonskoj regulativi, obavezati da izgradi objekat veći nego što je investitor to i namerio, jer koeficijent izgrađenosti propisuje samo gornju granicu dozvoljenosti površine objekta, ali ne i donju.

Apelacioni sud u Beogradu je kao neosnovan cenio i žalbeni navod javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal o tome da Ministarstvo finansija RS dopisom od 26.12.2006. godine nije dalo saglasnost za proširenje zone na područje koje ne čini funkcionalnu celinu sa postojećim područjem slobodne zone Zrenjanina iz čega proizilazi da nije mogla biti doneta Odluka o pristupanju osnivanja slobodne podzone u Zrenjaninu, a koju je donela Skupština opštine Zrenjanin 5.12.2006. godine, a sledom čega nije bilo moguće osnovati ni slobodu podzonu, a kako je to učinjeno. Ovo zato što je prama stavu ovog suda, pravilno prvostepeni sud zaključio da citirani navodi (koji predstavljaju ponovljene navode javnog tužioca iz prvostepenog postupka) ne mogu biti u vezi sa cenama po kojima je zemljište davano u zakup investitorima jer su cene bile propisane Elaboratima o vrednovanju lokaliteta “Bagljaš aerodrom”, "Severo-zapad" i “Jugo-istok”.

Prvostepeni sud je pravilno prihvatio odbranu okrivljenog AA koji je naveo da je kao predsednik Opštine Zrenjanin želeo da na lokalnom nivou sprovede državnu politiku privlačenja stranih investitora a što je ekonomski korisno i za grad i za njegove stanovnike. Kako Grad Zrenjanin nije atraktivan za strane investitore jer nema aerodrom, nije na Dunavu, nije na raskrsnici najvažnijih puteva itd., jedino što se moglo ponuditi investitorima su povoljne cene i pojednostavljena procedura dodele zemljišta u zakup, ali samo u formiranim industrijskim zonama “Bagljaš aerodrom”, “Severo-zapad” i “Jugo-istok”. Detalje oko te pojednostavljene procedure dodele zemljišta prepustio je stručnim službama opštine, navodeći da su pre kritičnog perioda dva strana investitora odustala od ideje da u Zrenjaninu zakupe zemljište i izgrade fabrike kada su obavešteni da moraju učestovati na javnim nadmetanjima. Prema saglasnim odbranama okrivljenih AA, AA4, AA3, AA7 i AA8, pojednostavljena procedura je bila rezultat želje da se privuku strani investitori i da Grad Zrenjanin privredno napreduje.

Ovakve odbrane okrivljenih su u skladu i sa iskazima svedoka _ (ministra finansija u vladi RS) i _ (direktora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza RS) koji su pred sudom posvedočili o postojanju tadašnje državne strategija privlačenja stranih i domaćih investitora, koja je predviđala jedan sistem podsticaja za sve investitore koji otvore nova radna mesta u Srbiji. U skladu sa takvom politikom predlagano je lokalnim samoupravama da se investitorima snize lokalne takse, da se zemljište daje čak i besplatno radi izgradnje fabrika za tzv. “grifing” period, kao i da se smanji odnosno pojednostavi administrativna procedura vezana za pribavljanje radnih dozvola, odobravanje projekata i sl. U inkriminisanom periodu u Grad Zrenjanin je došlo dosta stranih investitora, industrijska zona koja je formirana u tom periodu u Zrenjaninu je bila jedna od najmodernijih u Srbiji pa su u međuvremenu po ugledu na Zrenjanin i drugi gradovi po Srbiji napravili slične industrijske zone. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije je predmetni projekat Grada Zrenjanina predstavila na najvećem sajmu investicije i nekretnina koji se održava u Nemačkoj, gde je Opština Zrenjanin promovisala svoju ponudu a što je rezultiralo time da se u grad Zrenjanin dođe najviše investitora.

Ako se pri iznetom ima u vidu i činjenica da iz izvedenih dokaza sledi da su mnogi ugovori sa investitorima potpisivani na taj način da je to bilo medijski propraćeno i prikazivano na državnoj televiziji, da je o predmetnim pravnim poslovima bio obaveštavan i javni pravobranilac Zrenjanina, te činjenica da je okrivljeni AA dobio nagradu privredne komore Srbije za razvoj lokalne zajednice dok je Grad Zrenjanin dobio nagradu za koncept industrijskih zona, pri čemu je finalna prezentacija Opštine Zrenjanin urađena je u oktobru 2005. godine na međunarodnom sajmu u Minhenu i to u prisustvu državne delegacije Srbije koju je predvodio predsednik države Boris Tadić, to je sledom svega rečenog, prvostepeni sud i prema nalaženju ovog suda na nesumnjiv način utvrdio da je okrivljeni AA zajedno sa svojim saradnicima – okrivljenima AA4, AA3, AA7 i AA8, sprovodi državnu politiku na lokalnom nivou – privlačenje stranih investitora i otvaranje novih radnih mesta u Zrenjaninu.

Okrivljeni AA4 je pred sudom izričito tvrdio da nijedan investitor koji je dobio zemljište u zoni za proizvodne kapacitete nije zemljište komercijalizovao niti ga je otuđio preprodajom niti na bilo koji drugi način promenio namenu, već je zemljište isključivo upotrebljeno za izgradnju proizvodnih kapaciteta, te da je pet od deset investitora navedenih u optužnici već završilo izgradnju svojih pogona u kojima su zaposleni preko 700 radnika iz Zrenjanina a još troje investitora su pred završetkom svojih pogona i zaposliće još 450 radnika, te da je zbog dolaska investitora u Zrenjaninu povećana spoljno-trgovinska razmena 8,5 puta, usled čega je povećan i spoljnotrgovinski suficit za 22 puta.

Kod iznetog, prema nalaženju ovog suda, prvostepeni sud je pravilno konačno zaključio da kod činjenice da je prema izvedenim dokazima procedure bez javnog nadmetanja bila unapred utvrđena i važila je jednako za sve investitore za sve tri industrijske zone, te da su uslovi bili objavljeni na sajtu grada, sredstvima javnog informisanja i u raznim brošurama, te kako nijednim od izvedenih dokaza nije potvrđena teza optužnice da je procedura bez javnog nadmetanja dogovorena i sprovedena u nameri pribavljanja imovinske koristi optuženima, niti je bilo kojim od izvedenih dokaza potvrđeno da je bilo ko od optuženih zbog ovakve procedure pribavio imovinsku korist, niti je dokazano da je naneta šteta Gradu Zrenjaninu, odnosno JKP Direkciji za izgradnju i uređenje Grada Zrenjanina, to su, prema stavu ovog suda okrivljeni AA, AA4, AA1, AA3, AA7 i AA8, pravilno oslobođeni od optužbe da su izvršili krivična dela opisana u optužnici stav II tačka 1 (1 tačka 1; 1 tačka 2; 1 tačka 3; 1 tačka 4; 1 tačka 5; 1 tačka 6; 1 tačka 7; 1 tačka 8; 1 tačka 9 i 1 tačka 10).

2. Dodela zemljišta u zakup neposrednom pogodbom, radi ispravke granica susednih parcela (optužnica stav II tačka 3 i stav III tačka 2, 3, 4 i 5)

Izjavljenom žalbom javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal se pravilnost i zakonitost presude u ovom delu spori navodima o tome da je presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 ZKP-a, te da je sud u odnosu na oslobađajući deo presude koji se odnosi na dodelu zemljišta u zakup neposrednom pogodbom radi ispravke granice susednih parcela, prilikom ocene dokaza u pogledu odlučnih činjenica, izveo pogrešan zaključak da je u konkretnom slučaju bilo dozvoljeno davanje ostalog neizgrađenog građevinskog zemljišta u zakup neposrednom pogodbom u slučaju ispravke granica u smislu odredbe člana 81 Zakona o planiranju i izgradnji. Prema stavu izjavljene žalbe, pod ispravkom granica podrazumeva se samo ispravka i korekcija granica, pri čemu i dalje ostaju dve parcele a davanjem u zakup neposrednom pogodbom radi ispravke granica susednih parcela gradskog građevinskog zemljišta u Zrenjaninu, na način kako su to radili okrivljeni, je prema navodima žalbe, ovaj institut je faktički zloupotrebljen kako bi bilo izbegnuto da se ove parcele daju u zakup javnim nadmetanjem radi izgradnje objekta sa namenama predviđenim generalnim urbanističkim planom. Naime, da je zemljište koje je u formi ispravke granica susednih parcela radnjama okrivljenih dato u zakup okrivljenom BB3 i pokojnom BB4, dato u zakup javnim nadmetanjem sa namenom za izgradnju poslovno komercijalnog objekta, izgrađenosti 60% tj površine 440 metara kvadratnih u ekstra zoni, okrivljenom BB4 i pokojnom BB3 ne bi bila pribavljena imovinska korist u iznosu od 6.580.368,00 dinara, a koji iznos prestavlja razliku između ugovorene cene zakupa od 270.404,00 dinara i početne cene zakupa od 964.628,00 dinara i naknade za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta od 5.886.144,00 dinara, a na štetu JP “Direkcija za izgradnju i uređenje Grada Zrenjanina”. Prema stavu žalbe, na isti način je okrivljenom BB9 je omogućeno da izbegne plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta od 5.973.422,00 dinara u kom iznosu mu je pribavljena imovinska korist na štetu JP “Direkcije za izgradnju Zrenjanina”, okrivljenom BB1 je omogućeno da izbegne plaćanje naknade za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta u iznosu od 2.260.518 dinara u kom iznosu mu je pribavljena imovinska korist na štetu JP “Direkcija za izgradnju i uređenje Grada Zrenjanina”, okrivljenom BB10 je omogućeno da izbegne plaćanje naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta u iznosu od 2.152.738,00 dinara, u kom iznosu mu je pribavljena imovinska korist na štetu JP “Direkcije za izgradnju i uređenje Grada Zrenjanina”, a okrivljenom BB12 je omogućeno da izbegne plaćanje naknade za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta u iznosu od 1.478.526,00 dinara u kom iznosu mu je pribavljena imovinska korist na štetu JP “Direkcije za izgradnju i uređenje Grada Zrenjanina”.

Međutim, prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, citirani žalbeni navodi predstavljaju ponavljanje navoda tužilaštva iz prvostepenog postupka, a koji navodi su već bili predmet pravilne ocene prvostepenog suda. Naime, prama stavu ovog suda, prvostepeni sud je pravilno prihvatio odbrane okrivljenih AA, AA1, pok.BB4, BB3, BB9, BB1, BB10 i BB12, iz kojih proizilazi da je davanje u zakup ostalog neizgrađenog građevinskog zemljišta neposrednom pogodbom u slučaju ispravke granica susednih katastarskih odnosno građevinskih parcela, učinjeno u svemu u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima. Ovo zbog toga što su odbrane okrivljenih međusobno saglasne te potvrđene iskazima saslušanih svedoka i pisanom dokumentacijom u spisima, kao i nalazom i mišljenjem sudskog veštaka VV, pa je prvostepeni sud pravilnom i svestranom ocenom svih izvedenih dokaza, kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj vezi, pravilno utvrdio činjenično stanje.

Dakle, Apelacioni sud u Beogradu je kao neosnovane ocenio žalbene navode javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal o tome da je predmetno zemljište koje je u formi ispravke granica susednih parcela dodeljeno u zakup okrivljenim BB3 i pokojnom BB4, okrivljenom BB9, okrivljenom BB1, okrivljenom BB10, moralo, shodno Zakonu o planiranju i izgradnji biti dato u zakup radi izgradnje javnim nadmetanjem, te da je institut ispravke granica nešto drugo od onoga kako su ga tumačili i primenjivali okrivljeni, a ovo iz sledećih razloga:

Prvostepeni sud je pravilno iz odbrane okrivljenog AA1 utvrdio da je nakon donošenja Zakona o planiranju i izgradnji 2003. godine procedura za primenu instituta dodele zemljišta u zakup radi ispravke granica susednih parcela, usaglašena na radnim sastancima održavanim 2004. godine, između predstavnika JP “Direkcije za izgradnju i uređenje Zrenjanina” i predstavnika Odeljenja za poslove urbanizma Opštine Zrenjanin, a koje sastanke su organizovali predsednik opštine AA i načelnik opštinske uprave pokojni PP koji su se saglasili sa dogovorenom procedurom. Na tim sastancima je zauzet stav da se u formi ispravke granica zemljište koje je u korisništvu opštine može dati u zakup radi proširenja susedne građevinske parcele koja je u privatnom vlasništvu a radi proširenja proizvodnje.

Iz izvedenih dokaza, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je u svih pet slučajeva navedenih u optužnici zemljište dodeljivano u zakup radi proširenja proizvodnje i to: pok.BB4 i okrivljenom BB3, radi izgradnje pratećih sadržaja pumpe koju su zidali na svom (susednom) zemljištu, okrivljenom BB9 radi izgradnje novog poslovnog objekta tj magacina (na susednoj parceli koja je u njegovom vlasništvu je već imao sagrađen proizvodni objekat površine 430 metara kvadratnih), okrivljenom BB1 je dato u zakup susedno zemljište radi skladištenja kamenih blokova koje prerađuje na svojoj parceli, okrivljenom BB12 je dodeljeno zemljište u zakup radi proširenja kompleksa poslovno komercijalnog objekta izgrađenog na susednom zemljištu okrivljenog dok je okrivljenom BB10 zemljište dato u zakup radi izgradnje objekta koji bi se naslanjao na postojeći objekat izgrađen na zemljištu u njegovom vlasništvu (bivše samoposluge).

Prvostepeni sud takođe prema stavu ovog suda, pravilno zaključuje da Zakon o planiranju i izgradnji predviđa da se ostalo neizgrađeno zemljište može dati u zakup radi izgradnje javnim nadmetanjem, kao i da se ostalo neizgrađeno zemljište može dati u zakup i neposrednom pogodbom u slučaju ispravke granica susednih katastarskih odnosno građevinskih parcela. Ovaj zakon nije limitirao površinu parcele koja se može pripojiti postojećoj parceli.

Ispravka granica podrazumeva da se granica jedne katastarske parcele pomera na susednu parcelu i tako se formira nova parcela koja mora da ispunjava uslove koji su potrebni da bi ta nova parcela bila građevinska parcela. Susedna parcela čije pripajanje je traženo a koja je u korisništvu Opštine Zrenjanin nije morala po površini da bude manja od osnovne katastarske parcele kojoj se vrši pripajanje, ali ona nije mogla da bude samostalno data u zakup jer nije ispunjavala uslove da se za nju neko samostalno javi jer ili nije imala pristup saobraćajnici, ili joj se nije moglo prići osim preko zemljište koje već pripada investitoru ili ukoliko na toj parceli ne može da se obezbedi infrastruktura bez saglasnosti nekog trećeg lica i sl., a o kojim svojstvima te opštinske parcele se izjašnjavala Komisija za planove pre davanja pozitivnog mišljenja o projektu preparcelacije.

Prvostepeni sud pravilno iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka VV utvrđuje da:

u pogledu zemljišta koja je dato u zakup okrivljenom BB3 i pok.BB4 - na katastarskoj parceli u korisništvu Opštine Zrenjanin broj 5742 se nije moglo graditi ništa dok se prethodno ne izvrši cepanje, a kako bi se odvojio prostor potreban za izradu planirane saobraćajnice (kat.parc.5742/2) od parcele na kojoj je u skladu sa generalnim urbanističkim planom mogla da se gradi stambena zgrada kao i prateći objekti kao što su prateći sadržaji benzinske pumpe (kat.parc 5742/1), a što je na zahev okrivljenog pok.BB4 i učinjeno prdmetnim Urbanističkim projektom;
u pogledu zemljišta koje je dato u zakup okrivljenom BB9 - jedini pristup tim parcelama je bio preko tri placa, od kojih je jedan u vlasništvu BB9. Parcele koje su dodeljene u zakup BB9 imaju značajno ograničenje za izgradnju jer preko njih prolaze dva paralelna dalekovoda a poprečno preko parcela prolazi kišni kolektor iz ulice Laze Lazarević do odvodnog Bagljaš kanala pored kog se mora obezbediti servisni put radi čišćenja i održavanja kanala pa se dodeljene parcele mogu koristiti sa znatno manjim mogućnostima izgradnje objekta;
okrivljeni BB1 na svojoj katastarskoj parceli 13279/11 nije imao izlaz na ulicu Milutina Subotina, zbog čega je kao prolaz koristio deo opštinske parcele kat.br.13279/12 koja je u depresiji u odnosu na njegov plac, pa je urbanističkim projektom od kat.parc. 13279/11, 13279/12 i deo 13279/6, formirana jedna građevinska parcela kojoj je omogućen pristup iz ulica Milutina Subotina i ulice Dragutinovačkog odreda;
okrivljeni BB12 je pre nego što mu je opštinsko zemljište dato u zakup, bio korisnik susedne kat.parc.9535/12 ali zbog regulacije ulice Žarka Turinskog je sproveden postupak izuzimanja dela ove njegove parcele u površini od 110 metara kvadratnih koja površina je prešla u javno građevinsko zemljište što okrivljenom BB12 nije nadoknađeno, pa je zbog te činjenice postojao osnov da se okrivljenom da na korišćenje zemljište u površini od 110 metara kvadratnih na kat.parc 9535/29 u formi zamene prava korišćenja a ostatak neposrednom pogodbom, jer preostalo zamljište ove katastarske parcele ne bi ispunjavalo uslove potrebne da bi parcela bila građevinska;
okrivljeni BB10 je kao korisnik kat.parc.14577/220 i kao vlasnik objekta – bivše samoposluge, podneo molbu da mu se dodeli susedno zemljište jer planira da izgradi još jedan objekat koji bi se naslanjao na postojeći a ostatak proširenja zemljišta koristi bi kao prilazni put.

Nadalje, pravilno je prvostepeni sud iz izvedenih dokaza (pre svega pisanih dokaza, saglasnih izjava okrivljenih te iskaza ispitanih svedoka SS8, SS9, SS10 te svedoka članova Komisije za planove) utvrdio da je dodela zemljišta u zakup neposrednom pogodbom radi ispravke granica susednih parcela, vršena po sledećoj proceduri:

Zahtev je zainteresovano lice podnosilo Odeljenju za poslove urbanizma (čiji je načelnik okrivljeni AA1), a o podnetom zahtevu je ovo odeljenje prvo obaveštavalo predsednika opštine okrivljenog AA a zatim i davalo Predlog zaključka da se odobri izrada urbanističkog projekta. Nakon toga je predsednik opštine okrivljeni AA donosio Zaključak kojim se prihvata izrada urbanističkog projekta – preparcelacije dve katastarske parcele, od kojih je jedna u korisništvu Opštine Zrenjanin a druga u privatnoj svojini. Zatim je sačinjavan urbanistički projekat preparcelacije koji je davao mogućnost da se formira nova građevinska parcela i određivao je površinu nove građevinske parcele koja obuhvata parcelu vlasnika koji traži dodelu susednog zemljišta u zakup i parcelu koja je korisništvo opštine Zrenjanin. Urbanistički projekat preparcelacije su izrađivali ovlašćeni urbanisti JP “Direkcije za izgradnju Zrenjanina”, a nakon čega je Komisija za planove, sastavljena od devet članova, u određenoj proceduri i nakon izvršenih provera, usvajala Urbanistički projekat preparcelacije posle čega je vršena javna prezentacija. Nakon toga je Odeljenje za poslove urbanizma tražilo od JP “Direkcije za izgradnju i uređenje Grada Zrenjanina” da se izjasni da li se po usvojenim Urbanističkim projektima može dati zemljište u zakup neposrednom pogodbom, a po dobijanju pozitivnog odgovora je u istom odeljenju sačinjavano Rešenje o dodeli zemljišta u zakup i to po nalogu okrivljenog AA1, načelnika tog odeljenja.

Dakle, prema nalaženju ovog suda, a suprotno žalbenim navodima javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, iz svih izvedenih dokaza a pre svega iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka VV prvostepeni sud je pravilno zaključio da su okrivljeni u potpunosti ispoštovali proceduru, te kao što je napred detaljno objašnjeno, postupali su u svemu po Zakonu o planiranju i izgradnji RS, koji u stavu 81 dozvoljava da se ostalo neizgrađeno građevinsko zemljište može dati u zakup i neposrednom pogodbom u slučaju ispravke granica susednih katastarskih odnosno građevinskih parcela, pa kako zakon ne definiše površinu parcele koja se daje u zakup neposrednom pogodbom radi ispravke granica, a postojala je jasno propisana procedura obrade zahteva za davanje parcele čiji je korisnik bio Grad Zrenjanin radi ispravke granica, u čijoj proceduri je učestvovao veliki broj ljudi, između ostalih i Komisija za planove koja je proveravala da li parcela koja treba da se pripoji može samostalno da bude data u zakup, odnosno da li ona sama ispunjava uslove da se za nju neko samostalno javi (o čemu su dobijane informacije od stručne službe Direkcije za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina), pri čemu je u svakom pojedinačnom slučaju sagledavana i potreba investitora za povećanjem površine zemljišta u cilju proširenja proizvodnje, to je sledom svega rečenog, prema stavu ovog suda, prvostepeni sud i u predmetnom delu ožalbene presude doneo pravilnu i zakonitu odluku za koju je dao jasne i logične razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Zbog svega iznetog, kao neosnovani su cenjeni i žalbeni navodi javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal o tome da pri donošenju oslobađajuće presude u delu koji se odnosi na dodelu zemljišta u zakup neposrednom pogodbom radi ispravke granica susednih parcela, sud nije dao dovoljno uverljive razloge za svoju odluku, te pri donošenju odluke nije imao u vidu činjenice koje su sadržane u spisima a koje na drugačiji način ukazuju na delatnost okrivljenih.

Kao što je napred rečeno, žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal u izjavljenoj žalbi ponavlja i tvrdnju optužnice da je radnjama okrivljenih načinjena šteta za JP “Direkcija za izgradnju Zrenjanina” a u kom iznosu je pribavljena imovinska korist pokojnom BB4 i okrivljenima BB3, BB9, BB1, BB10 i BB12 i iz razloga što je izbegnuto da se ove parcele daju u zakup javnim nadmetanjem radi izgradnje objekta sa namenama predviđenim generalnim urbanističkim planom.

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje je i ove žalbene navode cenio kao neosnovane a ovo iz sledećih razloga:

Sudski veštak VV je svojim dopunskim nalazom od 13.06.2011. godine i objašnjenjima datim na glavnom pretresu, izmenio prethodno dat nalaz i mišljenje, posebno objašnjavajući da je prilikom izrade osnovnog nalaza napravio grešku kada je naknadu za uređivanje zemljišta obračunavao prema propisanom indeksu izgrađenosti jer taj indeks definiše samo najveću moguću površinu objekta koja se na ovom zemljištu može izgraditi a ne i obavezu investitora da izgradi objekat te površine. Investitor ima mogućnost da gradi manji objekat, a naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta se obračunava prema bruto površini objekta čija izgradnja se planira, a što je u skladu sa Odlukom o kriterijumima i merilima za utvrđenje zakupnine i naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Takođe, ta naknada za uređenje građevinskog zemljišta ne može obračunati ukoliko nema projekta za objekat čija izgradnja se planira već se u takvim situacijama ugovori o naknadi za uređenje građevinskog zemljišta sačinjavaju naknadno, u kom kontekstu je prvostepeni sud pravilno zaključio da izvedenim dokazima nisu potvrđeni navodi optužnice da su okrivljeni AA1 i AA radnjama navedenim u optužnici omogućili da okrivljeni BB3, BB9, BB1, BB10 i BB12 izbegnu plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta u visini kako je to bliže opisano optužnicom (a koja naknada se prama stavu javnog tužioca mora obračunavati spram objekta maksimalne površine prema indeksu izgrađenosti).

  Takođe, kod činjenice da se u rešenju predsednika opštine Zrenjanin AA ne definiše u kojoj zoni grada se nalazi zemljište koje je dato u zakup pokojnom BB4 i okrivljenom BB3 niti je definisana cena zakupa zemljišta, već je to definisano tek kasnijim Ugovorom o zakupu, pri čemu iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka VV sledi da je u predmetnom smislu ukupna zakupnina pravilno obračunata u skladu sa cenom zakupa koja je važila za drugu zonu kao što je pravilno i obračunato umanjenje ovog iznosa u procentu od 30% ukoliko se plaćanje izvrši u roku od 8 dana, što iznosi 270.404,00 dinara, to žalbenim navodima javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal u delu u kome se navodi da je radnjama okrivljenih AA i AA1 omogućeno pok. BB4 i okrivljenom BB3, da pribave imovinsku korist koja se sastoji u razlici između ugovorene cene zakupa i cene zakupa bez popusta koji važi za ekstra zonu, prema stavu ovog suda, nije osnovano dovedena u pitanje pravilnost i zakonitost ožalbene presude.

Kakva je uloga okrivljenog AA1 bila u kupovini zemlje okrivljenog BB4 od VV1, nije predmet optuženja, i stoga takvi žalbeni navodi nisu mogli imati uticaja na drugačiju odluku suda u ovoj krivično-pravnoj stvari.

Takođe, kako je iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke VV i dokumenata u spisima, proizilazi da je prostor koji je dat u zakup BB1 neuređen prostor za koji se u svakom slučaju ne plaća naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, iz kog razloga je u obrazloženju rešenja predsednika opštine okrivljenog AA od 06.11.2006. godine navedeno da je na osnovu Zapisnika komisije za izlaganje podataka o nepokretnostima utvrđeno da je navedena parcela neizgrađena, to je prvostepeni sud pravilno zaključio da nijednim od izvedenih dokaza nije potvrđena tvrdnja iz optužnice da je u konkretnom slučaju davanjem zemljišta u zakup bez javnog nadmetanja okrivljenom BB1 omogućeno da izbegne plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, te da mu je u tom iznosu i pribavljena imovinska korist na štetu “Direkcije za izgradnju i uređenje Grada Zrenjanina”, obzirom na to da je Odlukom SO Zrenjanin o građevinskom zemljištu od 26.09.2013. godine propisano da se neizgrađeno građevinsko zemljište daje u zakup kao uređeno, a izuzetno kao i neuređeno, s tim da lice kome se ono daje u zakup preuzima obavezu da o svom trošku izvrši radove potrebne za uređenje zemljišta, te se žalbeni navodi javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal u predmetnom smislu (strana 23, poslednji pasus žalbe), ocenjuju kao neosnovani.

3. Turistička organizacija Opštine Zrenjanin – angažovanje Agencije “_” (optužnica stav II tačka 3)

Žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal pravilnost i zakonitost oslobađajuće presude u ovom delu, osporava tezom o tome da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da je u konkretnom slučaju bilo moguće sprovesti postupak javnih nabavki male vrednosti, tačnije sud je pogrešno zaključio da je postojala zakonska mogućnost da se ne sprovede postupak javnog oglašavanja prilikom sprovođenja postupka javnih nabavki za vršenje usluga obezbeđenja, a što je prema stavu žalbe, imalo za rezultat pogrešan zaključak suda da nije dokazano da su okrivljeni AA, AA2, BB7, AA5, BB2, AA6 i AA9 izvršili krivična dela koja su navedena u dispozitivu optužnice iz glave II tačka 3.

Naime, žalba smatra da je sud pogrešno ocenio izvedene dokaze jer iz njih jasno proizilazi da su se okrivljeni AA, AA5 i BB7 dogovorili da izbegnu javno oglašavanje prilikom sprovođenja postupka javnih nabavki za vršenje usluga obezbeđenja lokaliteta “Šumice”, kupalište “Peskara” i izletište “Tisa”, a za potrebe turističke organizacije Opštine Zrenjanin.

Međutim, ovakvi žalbeni navodi su od strane Apelacionog suda ocenjeni kao neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Budući da je, prema stavu ovog suda, prvostepeni sud pravilno utvrdio, i to iz sadržine nalaza i mišljenja sudskog veštaka VV2, da tokom 2006. i 2008. godine iznos plaćenih usluga agenciji “_” za obezbeđenje lokaliteta “Šumice”, “Tisa” i “Peskara”, nije prelazio limit određen Zakonom u budžetu RS, to je suprotno citiranim žalbenim navodima, prvostepeni sud pravilno zaključio da se za ove dve godine nije ni morao sprovoditi postupak javnog oglašavanja u predmetnom smislu, već je naprotiv, pravilno sprovođen postupak javne nabavke male vrednosti.

Takođe, prema stavu ovog suda, pravilno prvostepeni sud zaključuje da u toku 2007. godine limit određen zakonom iznosio 2.500.000,00 dinara, a iznos plaćenih usluga agenciji “_” je bez PDV-a iznosio 5.263.386,00 dinara, što bi spadalo u nabavku velike vrednosti, ali samo ukoliko su radnici agencije “_” obavljali isključivo poslove obezbeđenja. Međutim, kako iz odbrana okrivljenog AA5, okrivljenog BB7, te iskaza saslušanih svedoka radnika agencije “_” SS11, SS12 i SS13, te iz anketnog lista koji je agencija “_” dostavila Turističkoj organizaciji Zrenjanin sa upitnikom o oceni rada, sledi da su radnici agencije “_” pored poslova obezbeđenja radili i druge dodatne poslove i to naplatu ekoloških taksi u sportskom centru “Šumice”, vršenje spasilačkih poslova na kupalištu “Peskara”, te poslove čišćenja obale na izletištu “Tisa” (a što nije posebno specificirano u njihovim fakturama), to je prvostepeni sud pravilnom ocenom citiranih dokaza, pravilno zaključio da je agencija “_” osim poslova obezbeđenja radila i dodatne poslove. Nadalje, imajući u vidu da za svaku od opisanih delatnosti važi odvojen zakonski limit od 2.500.000,00 dinara, to je prvostepeni sud izveo pravilan zaključak da taj limit tokom 2007. godine nije probijen, a iz čega sledi pravilnost zaključka o tome da nije dokazana tvrdnja iz optužnice da su okrivljeni AA, AA5 i BB7 dogovorili da izbegnu javno oglašavanje prilikom sprovođenja postupka javnih nabavki za vršenje usluga obezbeđenja lokaliteta “Šumice”, “Peskara” i “Tisa”, suprotno odredbama Zakona o javnim nabavkama, odnosno da nije dokazano da je ovo bila nabavka velike vrednosti za koju je bilo obavezno javno oglašavanje.

Prema stavu ovog suda, a suprotno žalbenim navodima javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, pravilno je prvostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju nije dokazana ni tvrdnja iz optužnice da su se okrivljeni AA, AA5 i BB7 dogovorili da će okrivljeni AA5 dostaviti Turističkoj organizaciji Opštine Zrenjanin tri ponude samo za obezbeđenje lokaliteta “Šumica” a ne i za lokalitete “Tisa” i “Peskara”, a da će vršenje usluga obezbeđenja za poslednja dva lokaliteta regulisati aneksima ugovora, kako ne bi prekoračili zakonski limit za sprovođenje postupka javne nabavke male vrednosti. Ovo zbog toga što, prvo, a kao što je napred rečeno, iz izvedenih dokaza proizilazi da zakonski limit faktični nije ni probijen, a drugo, prvostepeni sud pravilno konstatuje da tokom postupka nije bilo sporno da je, suprotno navodima optužbe, okrivljeni AA5 dostavio Turističkoj organizaciji Opštine Zrenjanin po tri ponude ne samo za lokalitet “Šumica” već i za druga dva lokaliteta.

Takođe, kako iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka VV1 proizilazi da tokom 2006. i 2008. godine iznos plaćenih usluga agencije “_” za obezbeđenje lokaliteta “Šumice”, “Tise” i “Peskara” nije prelazio limit određen Zakonom o budžetu RS, a kao što je napred rečeno prvostepeni sud je pravilno zaključio da taj limit nije pređen ni u toku 2007. godine, to je sledom rečenog, prema stavu Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, pravilan zaključak prvostepenog suda o tome da izvedenim dokazima nije dokazana tvrdnja optužnice da je između optuženih postojao dogovor da umesto ugovora zaključuju anekse ugovora a kako se ne bi prekoračio predmetni zakonski limit, a suprotno žalbenim navodima izjavljene žalbe.

Apelacioni sud u Beogradu je kao neosnovan cenio i žalbeni navod javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal da je prvostepena presuda doneta u ožalbenom delu uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 1 ZKP-a, jer se zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP-a ne može zasnivati, tj. na dokazu izvedenom čitanjem anketnog lista, koji predstavlja jednu vrstu knjige utisaka, koje je agencija “_” dostavila Turističkoj organizaciji Grada Zrenjanina. Međutim, ovakvi žalbeni navodi su takođe cenjeni kao neosnovani obzirom na to da je odlučnu činjenicu – da je agencija “_” za potrebe Turističke organizacije Zrenjanina tokom 2007. godine vršila i druge usluge a ne samo usluge obezbeđenja, prvostepeni sud pravilno utvrdio iz odbrana okrivljenih i iskaza saslušanih svedoka, a u prilog ovakvom zaključku sud se pravilno pozvao i na sadržaj anketnog lista (u kome je navedeno da je Turistička organizacija Zrenjanin navela primedbe na rad agencije “_” koji se sastojao u tome da radnici agencije treba da budu ljubazniji pri naplati ekološke takse, da na izletištu “Tisa” treba brže da reaguju na promenu nivoa reke kako bi bolje očistili teren, a da spasioci na “Peskari” treba češće da sede ne uzdignutim spasilačkim klupama da bi imali veću preglednost nad obalom).

Kao neosnovan je cenjen žalbeni navod javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal da predmetni dodatni poslovi nisu bili specificirani, te da su se ponuda i Ugovor koji je zaključen sa Turističkom organizacijom Grada Zrenjanina, odnosio samo na poslove obezbeđenja, te da je sud pogrešno prihvatio nalaz i mišljenje veštaka koji je zasnovan samo na odbrani okrivljenog AA5. Ovo zbog toga što je, kao što je napred rečeno, činjenicu da je i drugih poslova, a ne samo poslova obezbeđenja od strane agencije “_”, bilo, prvostepeni sud utvrdio ne samo iz odbrane okrivljenog AA5 i nalaza i mišljenja sudskog veštaka, već i iz drugih dokaza, pre svega iskaza mnogobrojnih saslušanih svedoka.

Tvrdnja žalbe o tome da je pravni posao između Turističke organizacije Zrenjanin i agencije “_” prestao da postoji 30.03.2008. godine kada je otkazan ugovor, te da samim tim nije bilo pravnog osnova za vršenje usluga od strane agencije “_” Turističkoj organizaciji Opštine Zrenjanin, te da je agencija “_” obavljala poslove bez pravnog osnova, a zatim je zahtevala da se izvrši plaćanje tih poslova, zbog čega je 09.05.2008. godine došlo do zaključenja Ugovora o preuzimanju duga (na osnovu kog je obaveza Turističke organizacije Zrenjanina nastala prema agenciji “_” preuzela Opština Zrenjanin i to ne samo obavezu nastalu do 09.05. već i buduće obaveze koje bi nastale do 30.09.2008. godine) takođe su cenjeni kao neosnovani. Ovo zbog toga što je, prema stavu ovog suda, prvostepeni sud iz izvedenih dokaza pravilno utvrdio da je agencija “_” nakon isteka Ugovora o obezbeđenju zaključenog sa Turističkom organizacijom Zrenjanin, tj. nakon 31.01.2008. godine nastavila da obavlja poslove obezbeđenja lokaliteta “Šumice”, “Tise” i Peskare” i te poslove obavljala do 30.09.2008. godine, upravo po trojnom ugovoru zaključenog između agencije “_”, Turističke organizacije Zrenjanin i Grada Zrenjanina, a usled čega je prvostepeni sud pravilno zaključio da nije dokazana tvrdnja iz optužnice da je okrivljeni AA2 kao načelnik Odeljenja za finansije odobravao isplate po računima agencije “_” bez pravnog osnova, jer je taj pravni osnov bio upravo zaključeni trojni ugovor.

Takođe, prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, a suprotno žalbenim navodima izjavljene žalbe javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da nema dokaza da je nakon izvršenih uplata od strane Turističke organizacije Opštine Zrenjanin i Opštine Zrenjanin, na račun Agencije za poslovne usluge “_”, okrivljeni AA5 putem simulovanih pravnih poslova i navodnih službenih putovanja radnika Agencije za poslovne usluge “_”, sa računa agencije podizao gotov novac, u čemu su mu sa umišljajem pomogli okrivljena BB2 i AA9, na taj način što je okrivljeni AA5 obaveštavao okrivljenu BB2 o izvršenim uplatama i novčanim iznosima na račun Agencije, nakon čega je okrivljena BB2 stupala u kontakt sa okrivljenim AA9, koji joj je davao podatke vezano za preduzeće na čije račune je agencija “_” vršila uplate, a nakon čega je okrivljeni AA9 donosio okrivljenoj BB2 gotov novac umanjen za proviziju od 10% i koji je okrivljena BB2 predavala okrivljenom AA5.

Naime, prvostepeni sud je pravilno iz dopunskog nalaza i mišljenja veštaka VV1 (koji je po nalogu suda u prostorijama agencije “_” u Novom Sadu izvršio uvid u dokumentaciju) utvrdio da za svaku fakturu precizirane optužnice postoji prateća dokumentacija i da su po navedenim fakturama agenciji “_” isporučena roba ili usluge, a o čemu postoji evidencija kao i dokumentacija o ulasku i izlasku robe iz magacina. Naime, fakture po kojima je prema preciziranoj optužnici BB2 vršila uplate i to dve fakture preduzeća “_”, faktura preduzeća “_”, dve fakture preduzeća “_”, faktura preduzeća “_”, dve fakture preduzeća “_”, faktura preduzeća “_” i faktura preduzeća “_”, jesu fakture za koje u agenciji “_” postoji dokumentacija o isporučenoj robi i uslugama, kao i dokumentacija o ulasku i izlasku robe iz magacina kao i sva druga prateća originalna finansijska dokumentacija, koju je sudski veštak VV1 priložio uz svoj nalaz.

Ovo tim pre što iz izveštaja Poreske uprave Novi Sad – Odeljenje terenske kontrole od 05.08.2012. godine, proizilazi da je Poreska uprava u postupku sprovedene kontrole obračunavala i plaćanja poreza, nije utvrdila nepravilnosti vezano za poslovanje agencije “_” sa preduzećima “_”,“Gaus”, “_”,“_”,“_” i “_”.

Kao neosnovani su cenjeni i žalbeni navodi javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal o tome da je predmetna finansijska dokumentacija naknadno sačinjena i da kao takva ne može služiti kao dokaz u postupku, jer su prema navodima žalbe i okrivljeni AA5 i okrivljena BB2 u svojim odbranama naveli da su u više navrata po blanko fakturama firmi koje je donosio okrivljeni AA9 sa računa agencije “_” vršili plaćanje za robu koja nije isporučena ili za usluge koje nisu učinjene Agenciji, te da je posle tih plaćanja okrivljeni AA9 donosio gotov novac umanjen za iznos provizije od 10%. Ovo zbog toga što je javni tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal bio saglasan sa izvođenjem dokaza dopunskim finansijskim veštačenjem, a kako sudu nisu prezentovani dokazi za tvrdnju o tome da je predmetna finansijska dokumentacija naknadno sačinjena, to citirani žalbeni navodi nisu mogli imati uticaja na drugačiju odluku suda u ovoj krivično-pravnoj stvari.

Takođe, ovo i zbog toga što je prvostepeni sud pravilno zaključio da iz odbrana okrivljenih AA5 i BB2 u delu u kome su oni naveli da su u više navrata po blanko fakturama raznih firmi koje im je donosio AA9 sa računa agencije “_” vršili plaćanja za robu koja nije isporučena, ali da su okrivljena BB2 i okrivljeni AA5 objasnili da podizanje novca u gotovini nije vršeno preko faktura navedenih u optužnici, te da je po fiktivnim fakturama vršena uplata tokom 2004. i 2005. godine, a što nema nikakve veze sa uplatama izvršenim od strane Turističke organizacije Opštine Zrenjanin.

Prvostepeni sud je prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, pravilno ocenom izvedenih dokaza i to kako iz odbrane okrivljenog AA5 tako i iz iskaza saslušanih svedoka SS14 do SS18, te svedoke SS19 do SS28, zaključio da su radnici agencije “_” često putovali u druga mesta, te da su pored plata dobijali i naknadu za vanredne smene upravo zbog ovih putovanja, te kako iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka VV1 proizilazi da je agencija “_” tokom 2007. godine ostvarila dobit usled čega je postojala zakonska mogućnost da se svakodnevno podiže novac u gotovini od 99.000,00 dinara bez dokazivanja pravnog osnova po kome se podiže gotovina, to je prvostepeni sud pravilno zaključio da je gotovina koja je podizana sa računa agencije “_” po osnovu putnih troškova i akontacije za službena putovanja korišćena za isplate zarada neprijavljenih radnika za realne troškove svakodnevnih putovanja radnika, a sledom čega je pravilno zaključivanje prvostepenog suda da nije dokazano da je okrivljeni AA5 gotovinu koju je podizao sa računa agencije “_” na ime akontacije za službena putovanja radnika podizao da bi je mogao podeliti sa okrivljenim AA, AA2 i BB7, a suprotni žalbeni navodi javnog tužioca su ocenjeni kao neosnovani.

Dalje, žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal je ocenjena kao neosnovana i u delu u kome se spori pravilnost zaključka prvostepenog suda da okrivljeni AA6 odneo u preduzeće “Novus” na pečatiranje sačinjenu fiktivnu ponudu u ime firme “Novus” za poslove obezbeđenja objekta Turističke organizacije Zrenjanin, na koji način je učestvovao pomaganjem u izvršenju krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja.

Naime, prema stavu ovog suda, suprotno žalbenim navodima javnog tužioca, pravilan je zaključak prvostepenog suda da nijednim izvedenim dokazom nije potvrđena ovakva tvrdnja optužbe, jer se okrivljeni AA6 branio na taj način što je negirano izvršenje krivičnog dela, pri čemu je okrivljena BB2 u svojoj odbrani navela da su na blanko memorandumima firme “Novus” uvek postojali otisci pečata te firme, a svedok SS14 koja je sačinila fiktivnu ponudu firme “Novus” je pred sudom navela da nema saznanja da li ih je AA6 nosio na pečatiranje.

Dakle, prema stavu ovog suda, prvostepeni sud je u predmetnom delu oslobađajućeg dela presude, a sledom svega rečenog, pravilnom i svestranom ocenom svih izvedenih dokaza pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, a zatim doneo pravilan zaključak kada je okrivljene AA, AA2, BB7, AA5, AA6, BB2 i AA9 oslobodio od optužba da su izvršili predmetno krivično delo, a samim tim su kao neosnovani cenjeni žalbeni navodi javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal da su razlozi o odlučnim činjenicama – ocena odbrane okrivljenih i ocena iskaza saslušanih svedoka potpuno izostavljeni i nejasni, te da postoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka, jer je prema stavu ovog sud prvostepeni sud za svoje činjenične i pravne zaključke dao jane i argumentovane razloge na stranama od 161-177 obrazloženja presude, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje.


4. JKP “_” Zrenjanina – angažovanje agencije “_” (stav II tačka 4 optužnice)

Žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, u odnosu na predmetni deo prvostepene presude - vezano za angažovanje agencije “_” za potrebe JKP “_”, koji se odnosi na okrivljene AA, BB6 i AA5, iznosi tvrdnju o tome da je sud pogrešno utvrdio činjenično stanje, tj. prilikom ocene izvedenih dokaza je izveo pogrešan zaključak - da su radnici agencije “_” za potrebe JKP “_” obavili usluge kontrole i nadzora objekta JKP “_”, za pružanje kojih usluga je agencija “_” plaćena. Žalbom se spori zaključak suda o tome da nema dokaza da su fakture koje su od strane agencije “_” ispostavljene JKP “_” za usluge obezbeđenja, bile fakturisane sa neistinitim sadržajem.

Nadalje, žalba insistira na odbrani okrivljenog AA5 datoj u istražnom postupku, te okrivljenog BB6 i okrivljene BB2, kao i iskazima ispitanih svedoka SS29 do SS32. Tako se u žalbi citira deo odbrane okrivljenog AA5 u delu u kome je naveo da su njegovi radnici po neki put obišli postrojenje “_” tamo gde je bilo problema, ali da je cena koja je fakturisana “naduvana”, pri čemu je okrivljeni AA5 objasnio da je uvek bio spreman da na zahtev direktora angažuje onoliko ljudi koliko on zahteva ali da nikad takav zahtev nije dobio, te da je u ovom poslu postojalo pasivno angažovanje. Zatim se citira deo odbrane okrivljenog BB6 u delu u kome je naveo da agencija “_” nije klasično vršila obezbeđenje objekata u smislu dežurstva, već u smislu obilazaka objekta, te da se radnici te agencije nikome nisu javljali kada započnu radno vreme i kada isto završavaju jer je ostavljeno njima po slobodnom izboru da idu kada hoće. Svedoci SS33 do SS37 su pred sudom objasnili da nisu videli radnike obezbeđenja iz agencije za poslovne usluge “_” na izvorištima, odnosno postrojenjima JKP “_ i kanalizacija”.

Međutim, prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, ovakvi žalbeni navodi su cenjeni kao neosnovani a ovo iz sledećih razloga:

Prvostepeni sud je pravilno presudu u predmetnom delu zasnovao pre svega na odbrani okrivljenog BB6, koji je objasnio da je u aprilu 2006. godine Republika Srbija proglasila vanredno stanje u opštinama Zrenjanin, Žabalj i Titel, zbog visokog vodostaja reke Tise i opasnosti od njenog izlivanja, te da je zbog vanrednog stanja i angažovanja zaposlenih na održavanju nasipa prema reci Tisi bilo nedovoljno ljudi za čuvanje osnovnih objekata na kojima su se gotovo svakodnevno dešavale krađe, a koje objekte je trebalo obilaziti i obezbeđivati. Uz konsultaciju sa svojim saradnicima, angažovao je agenciju “_” kako bi se ovi objekti obilazili, obezbeđivali i kontrolisali, pošto JKP “_” nije imao sopstvenu službu obezbeđenja već samo portirsku službu. Okrivljeni BB6 je bio izričit u izjavi da su, nakon angažovanja, radnici agencije “_” obavili sve poslove predviđene Ugovorom, odnosno vršili su obilazak i čuvanje objekta u periodu od ukupno 4 meseca.

Odbrana okrivljenog BB6 je u saglasnosti sa odbranom okrivljenog AA5, koji je na glavnom pretresu objasnio da su njegovi radnici vršili kontrolu i nadzor objekata i to tako što su redovno obilazili sve objekte kako bi se sprečile eventualne sabotaže, te da je i on lično obilazio objekte “_” i to u proseku dva puta nedeljno.

Svedok SS38 je svedočio da je u vreme zaključenja predmetnog ugovora bio zamenik direktora JKP “_”, te je potvrdio da je bilo problema zbog učestalih krađa u Zrenjaninu u vreme vanrednog stanja, pa se nametnula potreba uvođenja određenih pojačanih mera, iz kog razloga mu je poznato da je direktor “_” BB6 angažovao ljude i to agenciju “_” koja je obavila poslove zbog kojih je angažovana.

Ako se pri iznetom, ima u vidu i da je svedok SS57 pred sudom objasnio da je sa radnicima agencije “_” odlazio do jednog od objekata “_” te da zna da su ljudi iz agencije i sledećeg dana sami otišli u ovaj objekat, gde im je objašnjen način na koji treba da se sprovede kontrola zbog koje su bili angažovani, a svedok SS39 je u svom iskazu istakla da su radnici agencije “_” obilazili između ostalog i bunare, te da su dobijali posebna punomoćja koja je ona lično izrađivala i zavodila u delovodnik “_”, dok svedoci SS39 do SS44 pred sudom govore o tome da imaju saznanja o tome da su u vreme vanrednog stanja bili angažovani radnici na poslovima obezbeđenja objekta “_” i to od strane agencije “_”, pri čemu je svedok SS43 bio izričit u tvrdnji da se seća dana kada je dvoje ljudi iz ove agencije došlo na portirnicu kolima na kojima je bila oznaka agencije, pa je on izašao, razgovarao sa njima i zatim angažovao jednog od radnika koji poznaje teren da izađe sa njima i pokaže im položaje svih bunara, dok svedok SS44 objašnjava da je kao radnik agencije “_” lično vršio obilaske svih šahtova, kao što su to uradili i svedoci SS45 i svedok SS20, to je suprotno citiranim navodima žalbe, a sledom svega rečenog, prema stavu ovog suda, prvostepeni sud pravilno zaključio da citirane odbrane okrivljenih BB6 i okrivljenog AA5, pored toga što su međusobno saglasne, jesu potvrđene i iskazima saslušanih svedoka, pa je pravilno prvostepeni sud, presudu u predmetnom delu zasnovao upravo na ovim dokazima.

Suprotno žalbenim navodima javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, prema stavu ovog suda, pravilno je prvostepeni sud zaključio da treba prihvatiti i odbranu okrivljenog AA koji je pred sudom naveo da mu ništa nije poznato vezano za angažovanje agencije “_” za JKP “_”, a obzirom na to da je, kao što je napred rečeno, prvostepeni sud pravilno prihvatio odbrane okrivljenih BB6 i AA5 koji su pred sudom bili izričiti u tvrdnji da nikakav novac nisu delili niti međusobno, niti sa okrivljenim AA, već da je po zaključenom ugovoru agencija “_” izvršila sve planirane poslove kontrole i nadzora objekta JKP “_” u periodu od 20.04. do 20.08.2006. godine, a za koje poslove je agenciji “_” uredno i plaćeno.

Budući da iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka finansijsko-ekonomsko struke VV proizilazi da je ugovor zaključen između JKP “_” i “Zrenjanina” i agencije “_” o pružanju usluga kontrole i nadzora objekta zaveden u poslovnim knjigama “_” kao i aneks ugovora, te da je od JKP “_” tokom 2005. godine MUP-u Srbije predato osam krivičnih prijava zbog izvršenih krađa, to je sledom svega rečenog, prema nalaženju ovog suda prvostepeni sud pravilno ceneći sve izvedene dokaze kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj vezi, činjenično stanje u potpunosti rasvetlio i pravilno utvrdio te je doneo pravilan zaključak da nije dokazana tvrdnja optužbe da su okrivljeni AA, okrivljeni BB6 i okrivljeni AA5 po prethodnom dogovoru, u okviru plana organizovane grupe, iskorišćavanjem svojih službenih položaja, pribavili imovinsku korist koja prelazi iznos od 450.000,00 dinara, a što su bitni elementi krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 stav 2 ZKP-a, pa su citirani žalbeni navodi javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal ocenjeni kao neosnovani.

5. Postupak javne nabavke za uslugu u poljočuvarske službe u Zrenjaninu (optužnica stav II tačka 5)

Pravilnost i zakonitost presude Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu se u predmetnom delu osporava žalbom javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal navodima o tome da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da nijednim od izvedenih dokaza nije potvrđena tvrdnja iz optužnice da je optuženi AA doneo odluku o odustanku od javnog poziva za poljočuvarsku službu po dogovoru sa AA5 a kako bi se izbeglo angažovanje preduzeća “_”, a sve u nameri da se naknadno omogući da agencija “_” dobije ove poslove.

Prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, citirani žalbeni navodi su ocenjeni kao neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Tokom postupka nije bilo sporno da je 09.10.2007. godine Privremeni organ Opštine Zrenjanin na svojoj sednici doneo odluku o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, te da radi obezbeđenja ovakve zaštite, na teritoriji Opštine Zrenjanin treba organizovati poljočuvarsku službu. Dana 08.12.2007. godine je u “Službenom glasniku Republike Srbije” oglašen javni poziv za prikupljanje ponuda za uslugu poljočuvarske službe.

Pored agencije “_” ponudu su Komisiji za uslugu poljočuvarske službe dostavili i firma “_” iz Novog Sada i preduzeće “_” iz Beograda. Komisija o oceni podnetih ponuda za poljočuvarsku službu, je ocenila da je ponuda firme “_” najpovoljnija, pa je upućen predsedniku opštine, okrivljenom AA, kao naručiocu posla, predlog da ugovor za javnu nabavku dodeli firmi “_”.

Okrivljeni AA je usvojio izveštaj Komisije i kao naručilac posla je dodelio Ugovor o javnoj nabavci firmi “_” iz Beograda, čija je ponuda ekonomski najpovoljnija. Nakon toga je okrivljeni AA odbio kao neosnovan zahtev agencije “_” za zaštitu prava ponuđača koju je okrivljeni AA5 podneo okrivljenom AA.

  Prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu pravilno prvostepeni sud zaključuje da nisu dokazani navodi optužnice da su se okrivljeni dogovorili da spreče da Komisija za javne nabavke donese odluku da je ponuda preduzeća “_” najpovoljnija, jer bi i prema nalaženju ovog suda, u protivnom, da je okrivljeni AA postupao u međusobnom dogovoru sa okrivljenim BB6 i okrivljenim AA5 u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, donosio odluke drugačije sadržine kojima bi bili ostvareni ciljevi dogovaranja opisanog optužnicom.

Činjenica na kojoj insistira žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal – da je predmetni tender poništen, a nakon čega je okrivljeni AA doneo odluku o odustanku od izbora najpovoljnijeg ponuđača, nije imala uticaja na drugačiju odluku Apelacionog suda u Beogradu u ovoj krivično-pravnoj stvari a ovo iz sledećih razloga:

Pre svega, okrivljeni AA5 je u ime svoje agencije, nakon što je okrivljeni AA doneo Rešenje kojim je u celosti odbijen njegov zahtev za zaštitu prava ponuđača kao neosnovan, isti zahtev uputio Republičkoj komisiji za zaštitu prava. Ova komisija, rapubličkog ranga, je donela Rešenje kojim je usvojen zahtev agencije “_” i delimično je poništen postupak za dodelu predmetnog ugovora o angažovanju poljočuvaraske službe, i to u delu stručne ocene prispelih ponuda i u delu donošenja odluka o dodeli ugovora. Dakle, zahtev agencije “_” je usvojen ne od strane okrivljenog AA, već od strane Republičke komisije.

Nakon toga je Komisija za uslugu poljočuvarske službe iz Zrenjanina ponovila stručnu ocenu podnetih ponuda i ponovo zaključila da firma “_” ima najpovoljniju ponudu.

Nadalje, iz odbrane okrivljenog AA, te iskaza saslušanih svedoka SS46 – vršioca dužnosti načelnika Uprave Zrenjanin, svedoka SS47 i svedoka SS48, prvostepeni sud je, prema stavu ovog suda, pravilno zaključio da je odluka o odustanku od izbora najpovoljnijeg ponuđača u postupku javne nabavke usluge poljočuvarske službe od 29.04.2008. godine, doneta tek nakon održanog sastanka sa predsednikom tenderske komisije SS49 i vršiocem dužnosti načelnika uprave SS50. Na ovom sastanku je dogovoreno i da SS49 u roku od dva dana pozove predstavnike mesnih zajednica i formira poljočuvarsku službu na nivou mesnih zajednica. Ove činjenice je pred sudom ponovio i svedok SS49, predsednik Tenderske komisije za poljočuvarske poslove, navodeći da misli da je pre donetog Rešenja od strane okrivljenog AA, zaista prethodio sastanak na kome je najavljen odustanak od javnog poziva za poljočuvarsku službu.

Okrivljeni AA je pred sudom objasnio na, i prema stavu ovog suda, logičan i uverljiv način, razloge donošenja predmetne odluke: lokalni izbori su bili zakazani za 12.05.2008. godine i postojala je procena da neće uspeti da formiraju poljočuvarsku službu do okončanja izbora, pri čemu je, zbog duge procedure vezane za tender i činjenice da su radovi u međuvremenu već počeli, poljočuvarska služba gubila u efikasnosti.

Dakle, iako je u jednom momentu nakon sprovedene procedure te proteka više od pola godine od momenta donošenja odluke da se objavi tender radi angažovanja poljočuvarske službe, okrivljeni AA kao predsednik opštine, odustao o tendera (posao nije dobila ni agencija “_”, vlasništvo okrivljenog AA5), pravilno je zaključivanje prvostepenog suda da, na osnovu svega rečenog, tokom postupka nisu izvedeni dokazi na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da je odluku o odustanku od javnog poziva okrivljeni AA doneo u skladu sa prethodnim dogovorom sa okrivljenim AA5, a kako bi se izbeglo angažovanje preduzeća “_” i sve u nameri da se naknadno omogući da agencija “_” dobije ove poslove.

Žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal citira komunikaciju putem poruka i telefonske razgovore između okrivljenih AA i BB6, te okrivljenog AA i okrivljenog AA5, ali kako prvostepeni sud u presudi na strani 191, 192, 193 i 194 obrazloženja interpretira sadržinu tih istih poruka i telefonskih razgovora, te pravilno zaključuje da ni u jednom od navedenih telefonskih razgovora okrivljeni AA ne saopštava okrivljenom AA5, a kako je to navedeno u optužnici, podatke potrebne da ponuda agencije “_” na konkursu za dobijanje poljočuvarske službe bude povoljnija od ponude drugih ponuđača, niti se to može zaključiti iz telefonskog razgovora koji je vodio okrivljeni BB6 sa AA, navodi žalbe javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, kojima se ponavlja citirana teza optuže i vrši se drugačija ocena predmetnih dokaza, nije mogla imati uticaja na drugačiju odluku ovog suda.

Navod žalbe javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal da je sertifikat o ISO standardu “nešto što su okrivljeni AA5 i okrivljeni AA smislili da bi AA5 prošao na tenderu, jer to nije uobičajeni uslov koji se postavlja na tenderima, već su uobičajeni uslovi broj zaposlenih radnika, broj automobila, oružja i uglavnom drugi uslovi koji nediskriminišu ostale ponuđače“, Apalacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je takođe ocenio kao neosnovan a ovo iz sledećih razloga:

Iako je tokom postupka na nesumnjiv način utvrđeno da su okrivljeni AA i AA5 razgovarali o navedenim sertifikatima – ISO standardima (dokaz kvaliteta usluga koji može da pruže privredni subjekat koji ih poseduje i to po međunarodnim standardima za kvalitet usluga), i da je okrivljeni AA saopštio AA5 da će takvi sertifikati biti uvršteni u uslove za dobijanje ovog posla, i prema stavu ovog suda, a suprotno žalbenim navodima, to nije dokaz navoda optužnice da su okrivljeni AA i BB6, po prethodnom dogovoru, u okviru plana organizovane grupe, pribavljali podatke i uslove potrebne da ponuda agencije “_” bude najpovoljnija. Naime, postavljanje uslova tendera koji se sastoji u posedovanju predmetnog međunarodnog sertifikata, prema stavu ovog suda, a suprotno žalbenim navodima javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, ne predstavljaju nikakvu neobičnost koja diskvalifikuje ostale potencijalne učesnike na tenderu, a kako bi agencija “_” uspela na tenderu, jer konačno činjenica da se na konkurs javio i drugi ponuđač koji poseduje predmetne sertifikate (dakle, dva od ukupno tri ponuđača) jeste dokaz suprotnom – reč je o uslovu konkursa koji nije davao prednost agenciji okrivljenog AA5, jer posedovanje međunarodnih sertifikata nije ekskluzivno svojstvo samo njegove agencije, već i mnogih drugih.

Sledom svega rečenog, prema nalaženju ovog suda, pravilno je prvostepeni sud zaključio da nema dokaza da su okrivljeni AA, BB6 i AA5 izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja u pokušaju iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 30 i 33 KZ-a koje je opisano u glavi II tačka 5 optužnice, a sledom svega rečenog, drugačiji žalbeni navodi javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal su cenjeni kao neosnovani.

6 Adaptacija objekta u ulici Jevrejskoj br. 3 u Zrenjaninu (optužnica stav III tačka 1)

Prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu prvostepeni sud je i u predmetnom delu presude, pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje a zatim pravilno primenio zakon, te zaključio da tokom postupka nije dokazano da su okrivljeni BB8, okrivljeni BB i okrivljeni AA1 izvršili krivična dela opisana u glavi III tačka 1 optužnice javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal i to okrivljeni AA1 krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 1 KZ-a a okrivljeni BB i okrivljeni BB8 po jedno krivično delo davanje mita iz člana 368 stav 1 KZ-a.

Žalbom javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal se pobija pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja i u ovom delu presude, te navodi da je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak da nijednim od izvedenih dokaza nisu potvrđeni navodi optužbe da je okrivljeni BB8 predao 500 eura svom advokatu okrivljenom BB da bi ih okrivljeni BB predao okrivljenom AA1 radi overe idejnog projekta kojim je bila predviđena izgradnja potkrovlja na objektu u ul. Jevrejska br. 3 u Zrenjaninu.

Ovakvi žalbeni navodi su od strane Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, ocenjeni kao neosnovani a ovo iz sledećeg razloga:

Prema nalaženju ovog suda, pravilno zaključuje prvostepeni sud da je okrivljeni AA1, kao načelnik Odeljenja za poslove urbanizma, potvrdio idejni arhitektonsko-građevinski projekat po kom projektu je bila predviđena izgradnja dva sprata i potkrovlja u ul. Jevrejskoj br. 3, a što nije bilo u skladu sa izvodom iz Urbanističkog plana kojim je bila dozvoljena izgradnja samo dva sprata bez potkrovlja a zatim je doneo i Rešenje o odobrenju za izgradnju. Međutim, okrivljeni AA1 je predmetni idejni projekat overio pečatom Odeljenja za poslove urbanizma SO Zrenjanin, te svojim potpisom, s tim što je uz otisak pečata rukom napisana primedba „potkrovlje se ne izvodi“. Takođe, u Rešenju broj 351-338/08-IV-05-02 okrivljeni AA1 je investitoru BB8 izdao odobrenje za rekonstrukciju i nadogradnju postojećeg poslovnog objekta spratnosti suteren+prizemlje+dva sprata (dakle bez potkrovlja). Nakon donošenja ovog rešenja Biro za projektovanje i inžinjering “Studio 1” iz Novog Sada je izradio i glavni projekat konstrukcije, adaptacije i nadogradnje za predmetni objekat u ul. Jevrejska br. 3 spratnosti suteren, prizemlje i dva sprata, a koji glavni projekat je pečatom Odeljenja za poslove urbanizma, stambene i komunalne poslove i zaštitu životne sredine i potpisom načelnika okrivljenog AA1, zajedno sa ostalom tehničkom dokumentacijom primljen, te je izrađen i pismeni otpravak potvrde o prijemu tehničke dokumentacije za početak izvođenja radova.

Iako je osnovano izjavljenom žalbom javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, ukazano ovom suda da iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke VV proizilazi da u konkretnom slučaju Odeljenje za urbanizam, nije trebalo da odobri Idejni projekat uz primedbu da se potkrovlje ne izvodi, već je bilo potrebno da se taj projekat vrati radi izrade drugog projekta, to nije imalo uticaja na drugačiju odluku suda u ovoj krivično pravnoj stvari. Naime, i pored činjenice da bi “pravno perfektna” bila odluka na koju se veštak građevinske struke VV poziva, činjenica da je okrivljeni AA1 odobrio idejni projekat uz primedbu da se potkrovlje ne izvodi, nakon čega je i doneto rešenje u kome je navedeno da se adaptira objekat bez izgradnje potkrovlja, jeste i prema stavu ovog suda dovoljna za donošenje nesumnjivog zaključka o relevantnoj činjenici - okrivljeni AA1 nije izdao dokumentaciju na osnovu koje bi okrivljeni BB6 izgradio objekat kakav je želeo - sa potkrovljem, a u kom smislu su navodi optužnice o tome da je okrivljeni AA1 primio novac u iznosu od 500 Eura radi overe Idejnog projekta kojom je bila predviđena izgradnja potkrovlja, i prema stavu ovog suda, nedokazani.

Takođe, tokom predmetnog krivičnog postupka je utvrđeno da je okrivljeni AA1 primio 500 eura od okrivljenog BB, advokata okrivljenog BB6, ali je prvostepeni sud, prema stavu ovog suda, pravilno zaključio da iz iskaza saslušanih svedoka, te preslušanih telefonskih razgovora optuženih, kao i ni iz jednog drugog dokaza ne sledi potvrda navoda optužnice da je BB8 predao 500 eura svom advokatu BB kako bi ih on predao AA1 radi overe idejnog projekta. Naime, i prema nalaženju ovog suda, budući da su okrivljeni BB i okrivljeni AA1 izneli odbrane koje su logične i uverljive, a iz kojih sledi da je okrivljeni BB okrivljenom AA1 predao novac u iznosu od 500 eura, kako bi AA1 angažovao geometra koji bi izvršio merenje objekta u Jevrejskoj ulici br. 3, te kako iz iskaza saslušanog svedoka SS51, geometra, sledi da je novac u iznosu od 300 eura okrivljeni AA1 njemu i predao na osnovu izvršenog posla, to je prvostepeni sud pravilno zaključio da je okrivljeni AA1 novac u iznosu od 300 eura predao geometru, a da je ostatak novca od 200 eura, okrivljeni AA1 vratio okrivljenom BB kako bi isti bio potrošen na zajednički ručak.

  Žalbeni navod Tužilaštva za organizovani kriminal o tome da je nelogično zaključivanje prvostepenog suda da je upravo okrivljeni AA1 tražio geometra da izvrši snimanje objekta u ul. Jevrejskoj, te da je nelogično da upravo on plaća geometra kada je to mogao da uradi neko iz advokatske kancelarije okrivljenog BB koja je vodila sve poslove i potrebna plaćanja, ocenjeni su kao neosnovani. Ovo zbog toga što iz saglasnih odbrana okrivljenog AA1 i okrivljenog BB proizilazi da su bili dobri prijatelji 20 godina pre predmetnih događanje, te da je zbog postojanja takvog prijateljstva okrivljeni AA1 želeo da pomogne okrivljenom BB8 oko pribavljanja i sređivanja građevinske dokumentacije potrebne za adaptaciju objekta koji je kupio u ul. Jevrejskoj, a u kom smislu je i angažovao geometra za novac koji mu je okrivljeni BB predao.

Sledom svega rečenog, prema stavu ovog suda, prvostepeni sud je i u ovom delu svoje presude, doneo pravilnu i na zakonu zasnovanu presudu, za koju je dao jasne i logične razloge, koje i ovaj sud u svemu prihvata.

7 AD “Auto Banat”- donacije date Jedriličarsko-nautičkom klubu “Sportal” (optužnica glava III tačka 6)

Prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, suprotno žalbenim navodima javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, prvostepeni sud je pravilnom i svestranom ocenom svih izvedenih dokaza pravilno utvrdio da nije dokazano da je okrivljeni BB11 izvršio krivično delo davanje mita iz člana 368 stav 2 KZ a okrivljeni AA, krivično delo primanje mita iz člana 367 stav 2 KZ, tj nije dokazano da donacije u iznosu od 1.500.000,00 dinara koje su date sportskom klubu “_” od strane preduzeća AD “_” i preduzeću “_”, vlasništvo okrivljenog BB11, jesu povezane sa radnjama koje je okrivljeni AA kao predsednik opštine morao izvršiti - radnjom raspisivanja konkursa od 24.07.2007. godine za prikupljanje ponude za obavljanje komunalnih delatnosti javnog prevoza i donošenjem rešenja od 29.08.2007. godine kojim je AD “_” izabran kao najpovoljniji ponuđač po navedenom konkursu, odnosno da nije dokazano da je okrivljeni AA kao suosnivač sportskog kluba “_” primio poklon da bi kao predsednik Opštine Zrenjanin u okviru svog službenog ovlašćenja izvršio službenu radnju koju bi morao izvršiti na način napred opisan, a ovo iz sledećih razloga:

Prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, pravilno je prvostepeni sud, svestranom ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je preduzeće AD “Auto Banat” vlasništvo BB11, na teritoriji Zrenjanina obavljalo trideset godina komunalnu delatnost - linijski prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju, pa je tako i na konkursima iz 1997. i iz 2002. godine za obavljanje te usluge bilo jedini ponuđač, kao što je bilo jedini ponuđač i na konkursu objavljenom 24.07.2007. godine. Nadalje, kao ovo preduzeće ima 32 autobusa, od čega 11 za prevoz po gradu i 21 za prevoz iz prigradskih naselja kao i potrebne radionice i garaže te zaposlene mehaničare, to se, i prema stavu ovog suda, radnja okrivljenog AA – donošenje Rešenja kojim se na osnovu izveštaja konkursne komisije utvrđuje da je AD “_” izabran kao najpovoljniji ponuđač po navedenom konkursu, pokazuje kao logična i jedino moguća odluka.

Činjenica da su preduzeća okrivljenog BB11 AD “_” i “_” donirala novčana sredstva u iznosu od ukupno 1.500.000,00 dinara sportskom klubu “_”, i to u vremenu koje je koincidiralo sa momentom raspisivanja konkursa i donošenja predmetnih odluka, a na kojoj činjenici insistira žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, nije mogla imati uticaja ni na drugačiju odluku ovog suda u ovoj krivično-pravnoj stvari, obzirom na to da je pravilno zaključivanje prvostepenog suda da je preduzeće AD “_”od 2006. godine sponzor mnogih sportskih klubova i mnogih manifestacija, da su im svakodnevno stizali zahtevi za donacije, za besplatne karte, za pomoć bolesnima i sl., te da su pomagali i mnoge druge sportske klubove sa teritorije Opštine Zrenjanin i bili su donatori raznih drugih manifestacija u Zrenjaninu, pa se sledom rečenog pokazuje kao logična i donacija sportskom klubu “_”, i to bez obzira na vreme u kome je učinjena, a posebno kod činjenice da je AD “_”, a kao što je napred objašnjeno, bio jedini prijavljeni ponuđač na raspisanom konkursu.

Takođe, činjenica je da je okrivljeni AA jedan od osnivača sportskog kluba “_”, ali je takođe činjenica i to da je SS52, drugi osnivač sportskog kluba, jedini imao deponovan potpis za raspolaganje novčanim sredstvima kluba, pa se i prema stavu ovog suda, kao uverljiva i logična nameće i odbrana okrivljenog BB11 da donacijom klubu “_” nije želeo bilo koga da podmiti, jer u suprotnom, da je to želeo, novac ne bi davao po Ugovoru o donatorstvu, već bi ga dao neposredno “na ruke”. Tačnije, iz izvedenih dokaza proizilazi da i da je okrivljeni BB11 odbio ponuđeni Ugovor o donatorstvu, okrivljeni AA ne bi imao uslova da donese bilo koju odluku koja je drugačija od one koju je faktički i doneo.

Žalbeni navod javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal da Jedriličarsko-nautički klub “_” nema svojih stalnih članova i nema aktivnosti na koje bi se potrošio novac od donacija, takođe su cenjene kao neosnovani, obzirom na to da je iz iskaza svedoka SS52 utvrđeno da je on zaključio ugovore sa preduzećem “_” o zakupu vodenog zemljišta i ugovore o zakupu nekih objekata, a pored toga je izradio projekat za izgradnju marine i uspeo od nekih privatnih preduzeća da obezbedi donacije koje su bile potrebne sportskom klubu, pa iz rečenog proizlazi da je, suprotno žalbenim navodima, sportsko društvo imalo aktivnosti na koje je moglo da potroši predmetnu donaciju.

Na osnovu svega rečenog, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje je žalbu javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal i u predmetnog delu ocenio kao neosnovanu, a presudu u pogledu dela, pravca i obima pobijanja kao pravilnu i zakonitu.

8 Edukativni centar za ruralni razvoj Zrenjanina – dodela novčanih sredstava Jedriličarsko-nautičkom klubu “_” (optužnica stav III tačka 7)

Žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal iznosi tezu o tome da je nepravilno zaključivanje prvostepenog suda da nijednim od izvedenih dokaza nisu potvrđeni navodi iz optužnice da su okrivljeni AA2 i AA iskorišćavanjem svojih službenih položaja pribavili imovinsku korist okrivljenom AA i svedoku SS52 odnosno da je pogrešno zaključivanje suda o tome da nijednim od izvedenih dokaza nisu potvrđeni navodi optužnice da su se okrivljeni AA i AA2 dogovorili da iz budžeta Opštine Zrenjanin, protivno nameni, prebace 1.000.000,00 dinara na račun Jedriličarsko-nautičkog kluba “_” i to tako što je okrivljeni AA, na osnovu Ugovora koji je na dan 26.12.2007. godine zaključen između Edukativnog centra za ruralni razvoj i sportskog kluba “_”, kao predsednik opštine, odobrio da se iz budžetskih sredstava Opštine Zrenjanin predviđenih za realizaciju donatorskih programa – Mega program za 2008. godinu, izvrši prenos 1.000.000,00 dinara na račun Edukativnog centra, pa je okrivljeni AA2 izvršio prenos ovih sredstava protivno nameni a po nalogu okrivljenog AA.

Ovakvi žalbeni navodi su od strane Apelacionog suda u Beogradu cenjeni kao neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Prema nalaženju ovog suda, prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza pravilno zaključio da je jedino ovlašćeno lice za zastupanje Jedriličarsko-nautičkog kluba “_” bio svedok SS52, te da je taj klub kao investitor imao projekat izgradnje marine u Perlezu, usled čega je SS52 podneo Edukativnom centru za ruralni razvoj zahtev za dodelu sredstava u okviru programa “Proširenje turističke ponude naseljenog mesta Perlez”. Upravni odbor Edukativnog centra je odobrio dodelu sredstava klubu “_”za rekonstrukciju objekta – čuvarice, pa kako su u budžetu Grada Zrenjanina za 2007. godinu, bila predviđena sredstva u iznosu od 10.000.000,00 dinara za projekte koje usvaja Edukativni centar za ruralni razvoj, to je svota od 1.000.000,00 dinara koja je uplaćena na račun kluba “_” isplaćena u skladu sa odlukom Upravnog odbora Edukativnog centra i u okviru planiranih budžetskih sredstava za 2007. godinu.

Iz iskaza saslušanih svedoka – članova Upravnog odbora Edukativnog centra Zrenjanin – svedoka SS53, svedoka SS54, svedoka SS55 i svedoka SS56, proizilazi da nijednom od ovih svedoka nije bilo poznato da je AA suosnivač sportskog kluba. Takođe, iz odbrane okrivljenog AA proizilazi da Upravni odbor Edukativnog centra potpuno nezavistan od organa opštine. Iz odbrane okrivljenog AA2 proizilazi da je projekte za koje je Edukativni centar dodelio novčana sredstva odobrava isključivo Upravni odbor Edukativnog centra koji o tome raspisuje i konkurse a obaveza je lokalne samouprave da svoj deo participacije prebaci Centru kako bi se mogli finansirati projekti.

Takođe, iz saglasne odbrane okrivljenog AA2 i okrivljenog AA proizilazi da pre nego što je izvršeno prebacivanje ovih novčanih sredstava na račun Edukativnog centra, nikakav razgovor okrivljeni o tome nisu vodili, niti je okrivljeni AA pitao okrivljenog AA2 ima li sredstava u Fondu za Mega projekte.

Kao neosnovani su cenjeni žalbeni navodi javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal kojima se postavlja pitanje kakve veze ima Jedriličarsko-nautički klub “_” sa razvojem turizma, jer je ovaj klub registrovan kao sportska organizacija koju je osnovalo udruženje građana a čiji osnivači su AA i SS52 sa ciljevima omasovljenja popularizacije jedriličarskog i nautičkog sporta (a što prema stavu žalbe sve ukazuje da je ovo jedan sportski klub čiji cilj nije razvoj turizma iz čega sledi da je Edukativni centar za ruralni razvoj Zrenjanina neosnovano dodelio novčani iznos od 1.000.000,00 dinara Jedriličarsko-nautičkom klubu). Ovakvi žalbeni navodi, su kao što je već rečeno, ocenjeni kao neosnovani, jer je svedok SS53 pred sudom bila izričita u tvrdnji da je u toku sprovođenja anketa meštana sela, u cilju odlučivanja koja vrsta edukacije će se raditi u tim mestima, sa njom u kontakt stupio okrivljeni SS52 rekavši da gradi marinu u blizini Perleza, te da će to biti mesto gde će biti turista, da postoji mogućnost zapošljavanja ljudi iz Perleza, te da će stanovnici Perleza moći da se uključe na različite načine u posao i to izdavanjem svojih objekata, kuća, prodajom domaćih proizvoda, prodajom suvenira i sl. Takođe, iz iskaza svedoka SS54, SS56 i SS55 sledi da nakon što je u Edukativni centar stigao zahtev nautičkog kluba “_” članovi Upravnog odbora jesu konstatovali da bi to bilo dobro za Perlez jer je nautički turizam ušao u jedan od devet prioriteta dugoročnog privrednog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine, a usled čega je Upravni odbor jednoglasno doneo odluku o dodeli sredstava Jedriličarsko-nautičkom klubu “_”.

Takođe je kao neosnovana cenjena teza žalbe javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal i u delu u kom se postavlja pitanje zašto Jedriličarsko-nautički klub “_” nije iskoristio odobrena sredstva već su ista vraćena krajem 2008. godine i to nakon lišenja slobode okrivljenog AA 01.10.2008. godine, a što prema navodima žalbe ukazuje da sredstva i nisu bila tražena da bi se iskoristila za potrebe kluba “_” već da su okrivljeni AA2 i AA izvršili krivično delo za koje su optuženi.

Međutim, ovakvi žalbeni navodi su takođe ocenjeni kao neosnovani jer je prvostepeni sud pravilno zaključio da u Ugovoru o finansiranju i sprovođenju projekta zaključenog između Edukativnog centra za ruralni razvoj Zrenjanin i Jedriličarsko-nautičkog kluba “_” postoji ugovorna obaveza da klub “_” do 30.09.2008. godine dostavi Edukativnom centru završni izveštaj sa specifikacijom troškova vezanih za rekonstrukciju pomenutih objekata, te da je po isteku ovog roka Edukativni centar za ruralni razvoj uputio zahtev Jedriličarsko-nautičkom klubu “_”, tj. zastupniku SS52 da do 31.10.2008. godine izvrši ugovorenu obavezu jer će u protivnom zahtevati povraćaj uplaćenih sredstava. Kako je iz saglasnih iskaza svedoka SS55, SS56, SS54 i SS53 utvrđeno da Jedriličarsko-nautički klub “_” u ugovorenom roku nije realizovao projekat za koji je dat novac, to je izvršen povraćaj novčanih sredstava. Dakle, samim ugovorom je predviđena obaveza “_”-a da do 30.09.2008. godine dostavi izveštaj, pa činjenica da je okrivljeni AA lišen slobode 01.10.2008. godine, odnosno jedan dan nakon isteka tog roka, prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, ne dokazuje tvrdnju optužbe, da pošto je novac vraćen nakon lišenja slobode okrivljenog AA to znači da novac nije ni dobijen za potrebe Jedriličarsko-nautičkog kluba, već za potrebe njegovih osnivača.

Takođe, prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, a imajući sve napred rečeno, prvostepeni sud je pravilno zaključio da nije dokazano da je okrivljeni AA organizovao kriminalnu grupu, a da su okrivljeni AA4, AA1, AA5, BB7, BB6, AA2 i BB2, postali članovi organizovane kriminalne grupe, koja je imala za cilj vršenje krivičnih dela protiv službene dužnosti, a sve radi sticanja dobiti, te da su u okviru plana organizovane kriminalne grupe zloupotrebom svojih službenih ovlašćenja pribavljali imovinsku korist organizovanoj grupi nezakonitim davanjem u zakup građevinskog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji Opštine Zrenjanin, domaćim i stranim investitorima, kao i da su članovi ove grupe BB6, BB7 i AA5 izvršavajući naloge organizatora kriminalne grupe – AA, putem ugovora zaključivanih suprotno odredbama Zakona o javnim nabavkama, omogućavali agenciji “_” dobijanje poslova, vršenjem usluga obezbeđenja za potrebe Opštine Zrenjanin i potrebe javnih preduzeća čiji je osnivač opština, po kojim ugovorima je optuženi AA2 odobravao isplate iz budžeta Opštine Zrenjanin na račun agencije “_”, sa kog računa je okrivljeni AA5 ovaj novac podizao u gotovini na osnovu dokumentacije sa neistinitim sadržajem i tako pribavljali imovinsku korist organizovanoj kriminalnoj grupi na štetu budžeta Grada Zrenjanina u čemu im je pomogla okrivljena BB2 sačinjavanjem dokumentacije sa neistinitim sadržajem, a kako je to navedeno u stavu I optužnice, zbog čega je sud pravilno okrivljenog AA oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ-a, a okrivljene AA4, AA1, AA5, BB6, BB7, AA2 i BB2, oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 KZ-a.

Međutim, prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, osnovana je žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal u delu u kome se pobija pravilnost prvostepene presuda u osuđujućem delu, kao i žalbe okrivljenog AA1 i branioca okrivljenog AA1, advokata AB1, a ovo iz sledećih razloga:

Izjavljenim žalbama je osnovano ukazano Apelacionom sudu u Beogradu da je prvostepeni sud povredio granice postavljene optuženjem, kada je okrivljenog AA1, koji se optužnicom tereti zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ-a i člana 61 KZ-a, oglasio krivim zbog izvršenja jednog krivičnog dela primanje mita iz člana 367 stav 4 u vezi stava 2 KZ-a (stav II tačka 2 optužnice).

Naime, prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, kako je prvostepeni sud zaključio da je od svih krivičnih dela koja su ušla u konstrukciju jednog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 u vezi člana 33 KZ-a i člana 61 KZ-a, za koje je okrivljeni AA1 terećen optužnicom javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, okrivljeni AA1 izvršio samo jedno, to je sud pravilno okrivljeni AA1 oglasio krivim za izvršenje tog jednog krivičnog dela, pri čemu pravilno okrivljenog nije oslobodio od optužbe za izvršenje ostalih krivičnih dela. Takođe, prvostepeni sud je u razlozima presude dao jasne i logične razloge o tome zašto okrivljenog AA1 nije oglasio krivim za sva krivična dela za koje je terećen a koja su sastavni deo jednog produženog krivičnog dela koje mu je optužnicom stavljano na teret. U iznetom smislu, prema stavu Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, neme mesta prigovoru da na ovaj način nije u potpunosti rešen predmet optužbe. Pri tom, prema stavu ovog suda, prvostepeni sud nije mogao ime okrivljenog AA1 i radnje za koje je on terećen optužnicom, izdvojiti iz činjeničnog opisa oslobađajućeg dela presude koji se odnosi na druge okrivljene, koji su, kao što je napred rečeno, pravilno oslobođeni od optužbe da su izvršili to isto krivično delo, jer to nije moglo biti učinjeno a da pri tom izreka oslobađajućeg dela presude, ostane logična, jasna i razumljiva. Drugim rečima, ime i radnje okrivljenog AA1 iz činjeničnog opisa oslobađajućeg dela presude, prvostepeni sud nije mogao izostaviti a da to ne bude na štetu ostalih okrivljenih za predmetno krivično delo, odnosno saokrivljenih AA1, jer je sud u kontekstu objašnjenja krivično pravnih radnji krivičnih dela za koja su oni oslobođeni od optužbe, morao opisati i radnje okrivljenog AA1, koji je optužniocom označen kao saizvršilac.

Međutim, kao je prvostepeni sud je na glavnom pretresu, proveravajući navode optužbe i odbrane okrivljenih, dozvolio izvođenje dokaza samo u okviru tvrdnji iznetih u optužbi, to se osnovano izjavljenim žalbama ukazuje ovom sudu da dokazi o tome da je okrivljeni AA1, kao službeno lice, posle izvršene službene radnje koju je morao izvršiti (davanje naloga da se u Odeljenju za poslove urbanizma, komunalne i stambene posleve, izradi rešenje kojim Opština Zrenjanin daje u zakup pok.BB4 i okrivljenom BB3 zemljište u zakup), u vezi sa tom radnjom primio poklon od pok. BB4 i to novac u iznosu od 10.000,00 Eura, nisu ni izvođeni. Naime, sud je imao obavezu da omogući okrivljenom da se, prilikom iznošenja svoje odbrane, izjasni o svim okolostima koje ga terete i iznese sve činjenice koje mu idu u korist, a kako je sud predmetnom presudom, izmenio činjenični opis optužnice, i to u pogledu bitnih činjenica, to je na opisani način, prvostepeni sud izašao iz granica postavljenih optužniocom i time je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 9 ZKP-a, na koji način je povređen i zakon na štetu okrivljenog AA1, a što je dovelo do nužnog ukidanja prvostepene presude u osuđujućem delu.

Dakle, prvostepeni sud je bio ovlašćen da izvrši prekvalifikaciju krivičnog dela ali po zakonu nije bio ovlašćen da izmeni opis krivičnog dela i to u pogledu bitnih činjenica koje predstavljaju elemente krivičnog dela za koje je okrivljeni AA1 optužnicom terećen. Shodno odredbi člana 420 ZKP-a, presuda se može odnositi samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici, a okrivljeni AA1 je oglašen krivim za radnje za koje nije optužen. Na opisani način prvostepeni sud je izmenio činjenični opis dela u izreci presude na način koji prevazilazi granice činjeničnog osnova optužbe, odnosno na način koji prevazilazi granice činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva. Kako se sud tokom celog postupka držao optužnice, kako u pogledu predmeta optuženja, tako i u pogledu dokaza koji su predlagani i izvođeni, u tom smislu nisu izvođeni dokazi kako u toku istražnog postupka tako i na glavnom pretresu u pogledu dokazivanja primanja mita od strane okrivljenog AA1, a kako je to osnovano ukazano ovom sudu izjavljenim žalbama.

Kako je na izneti način prvostepeni sud prekoračio optužnicu, to je uvažavanjem izjavljenih žalbi javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, okrivljenog AA1 i branioca okrivljenog AA1, advokata AB1, prvostepena presuda u osuđujućem delu ukinuta i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Sledom rečenog, ovaj sud ne čini osvrt na žalbene navode branioca okrivljenog AA1, advokata AB1, kojim se pobija pravilnost presude u delu odluke o krivičnoj sankciji, obzirom da su takvi žalbeni navodi za sada bespredmetni, ali će prvostepeni sud prilikom donošenja svojih činjeničnih i pravnih zaključivanja u ponovljenom suđenju imati u vidu i te žalbene navode.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je cenio i duge navode izjavljenih žalbi ali ih posebno ne obrazlaže, nalazeći da oni nemaju uticaja na drugačiju odluku suda u ovoj krivično pravnoj stvari.

Iz svih iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 457 i 458 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje je doneo odluku kao u izreci.


Zapisničar,       Predsednik veća-sudija,
Jelena Kaličanin Vojnović     Zoran Savić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)