Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.03.2012.

Kž2 Po1 120/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 120/12
Dana 23.03.2012. godine
B E O G R A D

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Slobodana Rašića, predsednika veća, sudija Nadežde Mijatović i Nade Zec, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Irenom Jušković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 3 KZ i dr., odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Poi.Po1.br.56/11-K.Po1.br.218/10 od 16.01.2012.godine, u sednici veća održanoj dana 23.marta 2012.godine, doneo je


R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, adv. AB, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Poi.Po1.br.56/11-K.Po1.br.218/10 od 16.01.2012.godine.


O b r a z l o že nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, Poi.Po1.br.56/11 K.Po1.br.218/10 od 16.01.2012.godine, usvojen je zahtev za privremeno oduzimanje imovine, podnet od strane Tužilaštva za organizovani kriminal OIK. 3/10 od 26.12.2011.godine, pa je imovina, za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela, izvršenog od strane okrivljenog AA, privremeno oduzeta i to od trećeg lica, Preduzeća "AA" i to 5011 akcija ukupne nominalne vrednosti 2.505.500,00 dinara na dan 24.05.2011.godine, te je određeno da privremeno oduzimanje obuhvata i zabranu raspolaganja na svim pravima, otuđenja i prava glasa iz navedenih hartija od vrednosti na račun zakonitog imaoca ovih hartija od vrednosti-Preduzeća "AA", a koja zabrana se ima upisati u registar Agencije za privredne registre. Privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke po zahtevu za trajno oduzimanje imovine, a imovinom će shodno odredbama člana 37 Zakona upravljati Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, do donošenja odluke po Zahtevu za trajno oduzimanje imovine.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA, adv. AB zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene odredaba Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, sa predlogom da se ožalbeno rešenje ukine u celosti i predmet vrati na ponovno odlučivanje i raspravljanje ili da se isto preinači, tako što će se odbiti zahtev Tužilaštva za oduzimanje imovine.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 467 stav 2 ZKP-a nije obavestio stranke, jer je našao da njihovo prisustvo nije od koristi za razjašnjenje stvari, a na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:

Žalba je neosnovana.

Pravilno je prvostepeni sud u pobijanom rešenju utvrdio tri ključna pitanja, odnosno ko su vlasnici imovine koja je predmet zahteva Tužilaštva, da li postoji osnovana sumnja da je imovina proistekla iz krivičnog dela i da li postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje te imovine bilo otežano ili onemogućeno.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da se pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu u predmetu K.Po1.br.218/10 protiv okrivljenog AA vodi krivični postupak zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 3 KZ, krivično delo teško ubistvo iz člana 114 tačka 1 i 5 KZ, krivično delo iznude iz člana 214 stav 4 u vezi stava 2 i 1 KZ i krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija i člana 348 stav 1 KZ.

Prilikom utvrđivanja ko su vlasnici imovine koja je predmet zahteva Tužilaštva sud je pravilno na osnovu pisane dokumentacije, koju je priložilo Tužilaštvo, utvrdio da je Preduzeće "AA" imalac 5011 akcija, da je ugovorom o kupoprodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije zaključenog dana 20.12.2002.godine između Agencije za privatizaciju Republike Srbije, kao agencije, Društvenog preduzeća "AA", kao subjekta i VV, isti upisan kao vlasnik 4.657 akcija, odnosno 70% kapitala, dok je kao direktor preduzeća upisan VV1, da je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu br.Fi.688/04 izvršena dokapitalizacija navedenog preduzeća, tako da je VV postao vlasnik ukupno 5011 akcija, odnosno 71,51% kapitala, te da je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu br.Fi.1023/04 od 13.09.2004.godine AA upisan kao prokurista sa neograničenim ovlašćenjima preduzeća "AA", a na osnovu ugovora o ustupanju i ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije VV je izvršio prenos 70% kapitala preduzeća "AA" na AA, koji je zatim zaključio Aneks ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije sa Agencijom za privredne registre, a na osnovu kojeg ugovora se AA obavezao da isplati preostale rate kupoprodajne cene, pa je rešenjem Agencije za privredne registre Bd.46729/10 od 17.05.2010.godine izvršena promena direktora, te je umesto VV2 upisana sestra AA, AA1.

Prvostepeni sud je u obrazloženju rešenja naveo okolnosti iz kojih proizlazi osnovana sumnja da je imovina koja je predmet zahteva proistekla iz krivičnog dela, i to tako što je cenio dokaze bliže označene na stranama 3, 4 i 5 pobijanog rešenja, koje je predložilo Tužilaštvo za organizovani kriminal i činjenice na koje su ukazali okrivljeni i njegov branilac, pa je pravilno našao da je vrednost imovine čije se privremeno oduzimanje traži, odnosno 5011 akcija ukupne nominalne vrednosti 2.505.500,00 dinara, u očiglednoj nesrazmeri sa zakonito stečenim prihodima okrivljenog i trećeg lica, imajući u vidu zbir isplaćenih rata po osnovu ustupanja i prodaje društvenog kapitala preduzeća "AA" odnosno iznos od 3.758.156,27 dinara, te da se radi o imovini za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela. Ovakav zaključak prvostepenog suda proizilazi iz toga što je utvrđeno da okrivljeni nema značajnijih zakonito ostvarenih prihoda kojima bi mogao finansirati plaćanje rata kupoprodajne cene, da poseduje novčana sredstva na dva tekuća računa u iznosima od 1.400 eura i 51.99 eura, te da je u toku 2006.godine imao prihode van radnog odnosa u iznosu od 30,00 dinara, da je u 2007.godine imao prihode u radnom odnosu u neto iznosu od 145.073,00 dinara i prihode van radnog vremena u iznosu od 30,00 dinara, u 2008. godini neto prihode od 86.663,00 dinara i prihode van radnog odnosa u iznosu od 34,00 dinara, u 2009.godini neto prihode u radnom odnosu u iznosu od 9.637,00 dinara, a da pre 11.12.2006.godine nema unetih podataka o stažu osiguranja, zaradama i naknadama, kao i visini uplaćenih doprinosa, te činjenice da ni sestra okrivljenog, niti njegovi roditelji nemaju značajnije legalno stečene prihode kojima bi mogli finansirati okrivljenog, kako bi izmirio rate kupoprodajne cene, a što je sud utvrdio iz priloženih i navedenih potvrda i dokumentacije nevedene na stranama 4 i 5 pobijanog rešenja. Dakle, pravilno je prvostepeni sud na osnovu ovih okolnosti, a imajući u vidu da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio teška krivična dela, od kojih i krivično delo iznude, iz grupe krivičnih dela protiv imovine, na koji način su pribavljena određena materijalna sredstva, da su za ta krivična dela zakonom propisane zatvorske kazne sa dugim trajanjem, zaključio da te okolnosti objektivno i značajno mogu uticati na njega kao faktičkog vlasnika imovine koja se ovim postupkom privremeno oduzima, da njome raspolaže i da na takav način spreči ili oteža kasnije oduzimanje iste, a za koju nisu pruženi dokazi da je stečena na osnovu zakonitih prihoda.

Imajući u vidu napred navedeno, pravilno je prvostepeni sud našao da je imovina čije se privremeno oduzimanje zahtevom traži znatna i da je u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima vlasnika, pa s obzirom na okolnost da okrivljeni kao ni članovi njegove porodice nisu ostvarili značajne prihode u radnom odnosu, niti van njega, te da okrivljeni sudu nije pružio dokaze da su sredstva koja su upotrebljena za isplatu kupoprodajne cene stečena zakonitim putem, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da iz navedenog proizilazi osnovana sumnja da predmetna imovina proističe iz krivičnog dela, zbog čega je pravilno doneo odluku da se navedena imovina privremeno oduzme.

Apelacioni sud u Beogradu je cenio navode žalbe branioca okrivljenog, kojima se ističe da je za donošenje rešenja bilo nadležno veće pred kojim se vodi postupak, jer je zahtev podnet u fazi glavnog pretresa, pa je našao da su ovi navodi žalbe neosnovani, imajući u vidu da je odredbom člana 21 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predviđeno da kada postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno, javni tužilac može podneti zahtev za privremeno oduzimanje imovine, stavom 3 ovog člana predviđeno je da o ovom zahtevu u zavisnosti od faze postupka odlučuje istražni sudija, predsednik veća, odnosno veće pred kojim se drži glavni pretres, pa kako iz spisa predmeta proizilazi da se postupak protiv okrivljenog AA nalazi u fazi glavnog pretresa, to shodno ovoj zakonskoj odredbi o zahtevu može odlučiti predsednik veća, a koji i jeste postupao u konkretnom slučaju i doneo pobijano rešenje, zbog čega su suprotni žalbeni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, ovaj sud je cenio žalbene navode branioca okrivljenog kojima se ističe da ožalbeno rešenje nosi datum 16.01.2012.godine, dok se na strani 7 istog navodi da je sud imao u vidu sadržinu podneska okrivljenog od 18.01.2012.godine, pa je ovaj sud ocenio da je tačno da je u pobijanom rešenju naveden podnesak od datuma koji je kasniji u odnosu na datum donošenja ožalbenog rešenja, da su po oceni ovog suda ovakvi navodi bez uticaja na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, zbog čega su ocenjeni neosnovanim.

Po oceni ovog suda navodi žalbe branioca okrivljenog kojima ukazuje da je jedinica MUP-a RS koje je vodila finansijsku istragu prikupila samo dokaze koji ne idu u prilog okrivljenom, a nije prikupljena dokumentacija iz perioda od 1991.godine, kao i dokumentacija koja se odnosi na period od 1990 do 1997.godine, iz kojih dokaza je moglo da se utvrdi da je okrivljeni bio okrenut radu i stvaranju u tom periodu, su neosnovani, imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o privremenom oduzimanju imovine, pa kako u odnosu na sve napred navedene okolnosti postoje očigledno nesrazmere između imovine koja je predmet zahteva i zakonito stečenih prihoda okrivljenog AA i trećeg lica, te kako na osnovu izvedenih dokaza proizilazi postojanje osnovane sumnje da navedena imovina proističe iz krivičnog dela, to ovakvi navodi žalbe branioca okrivljenog nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda u ovoj fazi postupka, imajući u vidu da će ove činjenice utvrđivati sud u slučaju da dođe do pokretanja postupka trajnog oduzimanja imovine.

Kako se sa napred iznetih razloga žalbenim navodima branioca okrivljenog ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, to je ovaj sud na osnovu odredbe člana 467 stav 4 Zakonika o krivičnom postupku doneo odluku kao u izreci rešenja.


Zapisničar        Predsednik veća – sudija
Irena Jušković, s.r.      Slobodan Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)