Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.05.2011.

Kž2 Po1 122/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 122/2011
Dana 27.05.2011.godine
B E O G R A D, Nemanjina 9



APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija: Slobodana Rašića, predsednika veća, Savke Gogić i Dragoljuba Đorđevića, članova veća, sa sudijskim pomoćnikom Žakom Pavlovićem, zapisničarem, u postupku za privremeno oduzimanje imovine prema okrivljenom AA, a u odnosu na treće lice BB, po zahtevu Tužilaštva za organizovani kriminal OIK. S -21/09 od 04.03.2011.godine, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećeg lica BB, advokata BA, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, Poi Po1 br. 9/11 od 11.03.2011.godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2011.godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećeg lica BB, advokata BA, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, Poi Po1 br. 9/11 od 11.03.2011.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, Poi Po1 br. 9/11 od 11.03.2011.godine, na osnovu člana 25 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, usvojen je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.21/09 od 04.03.2011.godine za privremeno oduzimanje imovine, pa je privremeno oduzeta imovina za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela za koje je okrivljeni AA osnovano sumnjiv i to: stan broj 18, u zgradi aa vanknjižno vlasništvo bivše supruge okrivljenog AA, trećeg lica BB.

Pri tom je određeno da privremeno oduzimanje gore navedene nepokretnosti traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, a da će predmetnom imovinom, shodno odredbama člana 37 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, upravljati Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom. Takođe je određeno da se predmetna nepokretnost ostavlja na korišćenje vanknjižnom vlasniku trećem licu BB, do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine.

Protiv navedenog rešenja žalbu je blagovremeno izjavio branilac okrivljenog AA i punomoćnik trećeg lica BB advokat BA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu “usvoji” žalbu i preinači prvostepeno rešenje, te odbije zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal kao neosnovan, ili da se pobijano rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Prvostepeno rešenje ne sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, na koju se u žalbi branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećeg lica BB, ukazuje. Izreka pobijanog rešenja je razumljiva, nije protivrečna sama sebi, niti stanju u spisima, dok su relevantne činjenice i okolnosti pravilno utvrđene, jasno izložene u izreci i adekvatno obrazložene u daljem delu odluke. Prvostepeno rešenje sadrži razloge o odlučnim činjenicama, kao i o tome koji dokazi potvrđuju odlučne činjenice, pri čemu je jasno i nedvosmisleno izloženo zbog čega treba privremeno oduzeti imovinu od trećeg lica BB. Prvostepeni sud je svoju odluku bazirao na odgovarajućim razlozima o činjeničnim zaključcima, a ovaj sud iste prihvata kao valjane i razumljive.

Dalje, nisu osnovani ni navodi iz žalbe da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno. Po nalaženju ovog suda, činjenično stanje u konkretnom slučaju je pravilno, svestrano i potpuno utvrđeno, jer je prvostepeni sud održao ročište, na kome je izveo sve potrebne dokaze i na osnovu toga izveo pravilne zaključke, pri čemu je pouzdano utvrdio sve činjenice relevantne za donošenje zakonite i pravilne odluke, iz kojih se za sada proizilazi zaključak o postojanju osnovane sumnje da imovina - u konkretnom slučaju opisana nepokretnost, predstavlja imovinu iz člana 3 stava 1 tačke 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela. U prvostepenoj odluci su navedeni podaci o vlasnicima, krivičnim delima za koje je okrivljeni AA osnovano sumnjiv (dva teška krivična dela za koja su propisane zatvorske kazne sa dugim trajanjem), jasno su izloženi podaci o imovini koja se privremeno oduzima, tvrdnje koje su o svojim prijavljenim i ''neprijavljenim'' prihodima istakla zainteresovana lica, kao i okolnosti iz koji proizilazi osnovana sumnja da je vrednost konkretne imovine u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima, a jasno su izloženi i razlozi koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine i vreme na koje se ista privremeno oduzima, sve shodno odredbama člana 25 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela. Uz to, prvostepeni sud je u dovoljnoj meri utvrdio činjenice iz kojih proizilazi osnovana sumnja u čijem je faktičkom vlasništvu bila gore navedena imovina, kao i o tome da li treće lice samo formalno figurira kao vanknjižni vlasnik.

Naime, kada je u pitanju imovina koja je oduzeta od trećeg lica BB, vanknjižnog vlasnika i bivše supruge okrivljenog AA, prvostepeni sud u dovoljnoj meri učinio verovatnim činjenice da postoji nesrazmera između zvaničnih prihoda koje su ostvarivali okrivljeni AA i njegova bivša supruga BB unazad nekoliko godina i onoga koliko predmetna nepokretnost vredi, te i pretpostavku da je ista stečena sredstvima koja su proistekla iz kriminalnih aktivnosti. Tako, iz spisa predmeta proizilazi da je predmetna nepokretnost u momentu sticanja vredela oko 17 miliona dinara (16.922.596,00 dinara po ugovoru o kupoprodaji), što daleko prevazilazi kupovnu moć prosečnog građanina, ali i ukupne prihode koje su u vreme kada je data nepokretnost pribavljena, imali okrivljeni i njegova sada bivša supruga treće lice BB. Naime, okrivljeni AA u periodu tokom 2003.godine i 2004.godine nije imao prijavljene poreze na prihod građana, dok je u periodu od 2005.godine do 2008.godine (kada je predmetni stan i kupljen), imao ukupan prihod od 6.590.580,00 dinara, odnosno mesečne prihode u iznosu od 137.304,00 dinara. Sa druge strane, treće lice BB u periodu od 2003.godine do 2006.godine nije imala prijavljene poreze na prihod građana, dok je tokom 2007.godine i 2008.godine imala ukupan prihod od 331.733,00 dinara, odnosno mesečne prihode u iznosu od 13.822,00 dinara. Stoga je zaključak prvostepenog suda da su prihodi koje su okrivljeni i njegova tadašnja supruga, treće lice BB prijavili, bili daleko niži od potrebnih za kupovinu stana u gore navedenom iznosu. Uz to, okrivljeni i njegova bivša supruga su u periodu od 2003.godine stekli još jednu nepokretnost, a iz spisa predmeta (zapisnika o glavnoj raspravi od 09.07.2009.godine, u brakorazvodnoj parnici P 1646/09) proizilazi da je okrivljeni, i pored velike nesrazmere u prihodima koje je ostvarivao u odnosu na prihode trećeg lica BB, prilikom razvoda i podele imovine stečene u braku, sporazumno pristao da predmetna nepokretnost pripadne bivšoj supruzi, a njemu drugi stan (takođe u Beogradu. u ulici vv), koji je plaćen znatno manje. Uz sve to, prvostepeni sud je pravilno i posebno analizirao navode vezane za druge prihode (poklone, sredstva stečena navodnim radom u inostranstvu i sl.) koja su navodno takođe korišćena za kupovinu predmetnog stana. Tako je pravilno utvrdio da ne postoje dokazi da je izvršen transfer 150.000 američkih dolara sa računa u Rusiji na bilo koji račun okrivljenog u Srbiji, da nema dokaza da su novčana sredstva roditelja okrivljenog, dobijena prodajom drugih nepokretnosti, pripala okrivljenom, ni da su korišćenja prilikom kupovine predmetnog stana, kao ni dokaza vezanih za navodni svadbeni poklon od ukupno 50.000,00 evra i poklon od 45.000,00 evra od strane roditelja trećeg lica BB, ni da su ti iznosi upotrebljeni za kupovinu navedene nepokretnosti. Obzirom na sve to, pravilan je zaključak prvostepenog suda da okrivljeni i treće lice za sada nisu učinili verovatnim da sredstva, koja su upotrebljena za kupovinu predmetnog stana, zaista potiču od njihovih zakonitih prihoda. Naime, i pored činjenice da su bili obaveznici godišnjeg prihoda na dohodak građana, sredstvima koje su legalno sticali, nisu mogli kupiti predmetni stan. Pored toga, pravilni su i zaključci prvostepenog suda vezani za opasnost da predmetni stan bude predmet otuđenja i da tako eventualno kasnije oduzimanje istog bude otežano, ili onemogućeno.

Stoga je veće ovog suda našlo da navodi iz žalbe branioca okrivljenog i punomoćnika trećeg lica nisu osnovani. Naime, činjenica je da je treće lice BB formalno postala jedini (vanknjižni) vlasnik predmetnog stana na osnovu ''pravnosnažne i izvršne sudske odluke'''. Međutim, radi se o presudi Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 1646/09 kojom je podeljena imovina stečena u bračnoj zajednici (i kojom je utvrđeno da je BB, po osnovu sticanja u bračnoj zajednici, postala vlasnik navedenog stana). Stoga, navedeni stan nije od tada u vlasništvu BB, već se radi o nepokretnosti koja je, kao imovina, stečena pre okončanja bračne zajednice u kojoj je bila sa okrivljenim. To faktički znači da se radi o podeli imovine koja se već ima u vlasništvu, a ne o sticanju iste, pa je logično i to da okrivljeni AA nije formalno preneo pravo svojine nad predmetnim stanom na svoju bivšu suprugu. Samim tim, okolnost da je BB postala isključivi vlasnik predmetnog stana sudskom odlukom, u konkretnom slučaju ne znači apriori da se radi o imovini koja je stečena sredstvima do kojih se došlo legalnim putem, pogotovu što se radi o sporazumnoj podeli bračne tekovine i što je okrivljeni trećem licu BB prepustio nepokretnost znatno veće vrednosti, iako je u kupovini tog stana učestvovao sa znatno više sredstava. Dalje, predmetni stan nije trajno, već privremeno oduzet, tako da rešenje o privremenom oduzimanju ne poništava ranije pravnosnažne i izvršne sudske odluke. Branilac nije argumentovao svoje tvrdnje da su prihodi supružnika AA1 u vreme kupovine predmetnog stana bili takvi da su oni imali materijalnih mogućnosti da sebi to priušte. U žalbi se navodi da je okrivljeni može ''dokazati papirološki'' poreklo novca i da je isti hronološki objasnio čime se bavio i šta je sve imao u svom vlasništvu u periodu kada je stekao predmetnu nepokretnost. Međutim, još uvek nisu izvedeni materijalni dokazi dovoljni da opovrgnu činjenicu da za sada postoji osnovana sumnja da je predmetna nepokretnost stečena nelegalnim sredstvima proisteklim iz izvršenja krivičnih dela. Naime, u spisima ne postoje dokazi da je okrivljeni novčana sredstava, koja je navodno stekao radom u Rusiji, uložio u kupovinu predmetnog stana. Sa druge strane, iz spisa predmeta i izvedenih dokaza za sada proizilazi dovoljan stepen verovatnoće o tome ko je faktički vlasnik predmetne nepokretnosti i da je vrednost istog u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim i prijavljenim prihodima kako okrivljenog, tako i njegove bivše supruge BB. Obzirom na starosnu dob AA i BB, te vremenski moment kada je predmetna nepokretnost pribavljena, nisu jasne tvrdnje vezane za “godine rada i štednje”. Obzirom na navedeno, predmetna žalba je u celini ocenjena kao neosnovana.

U konkretnom slučaju se radi o preventivnom oduzimanju imovine, pri čemu nisu povređena ustavna prava nikog od imenovanih lica, jer i Ustav dozvoljava mogućnost da pravo svojine bude ograničeno, ili oduzeto u javnom interesu koji je utvrđen na osnovu zakona. Za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, dovoljno je učiniti verovatnim određene pretpostavke vezane za nesrazmernost između iste i zakonitih prihoda okrivljenog, odnosno trećeg lica. Pritom, u postupku privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela nije potrebno da se pouzdano i definitivno utvrde sve relevantne činjenice, već se sud koji odlučuje u konkretnom slučaju, bavi samo osnovanom sumnjom da je imovina u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima okrivljenog, ili trećih lica, dok se sve ostalo utvrđuje u postupku trajnog oduzimanja imovine, ako do njega dođe. Sa druge strane, lica od kojih je privremeno oduzeta imovina mogu i posle odluke o privremenom oduzimanju imovine sudu dostavljati dokaze koji opovrgavaju ono na čemu se odluka o privremenom oduzimanju zasniva. Pobijano rešenje ima karakter privremene mere čiji je cilj da spreči da eventualno oduzimanje date imovine bude otežano ili onemogućeno (jer će se u postupku trajnog oduzimanja izvesti svi potrebni i neophodni dokazi, iz kojih će se jasno i nedvosmisleno utvrditi sve činjenice i okolnosti vezane za vlasništvo nad gore taksativno navedenom imovinom).

Zbog napred navedenih razloga, Apelacioni sud u Beogradu je na osnovu člana 401 stav 3 ZKP-a, doneo odluku kao u izreci rešenja.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Žak Pavlović Slobodan Rašić

ŽP

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)