Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.03.2012.

Kž2 Po1 123/2012

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 123/2012
Dana 26.03.2012. godine
B E O G R A D

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Savića, predsednika veća, Duška Milenkovića i Vučka Mirčića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Aleksandrom Simić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela iz člana 346 stav 5 Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećeg lica BB, advokata BA, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, Poi-Po1 br.5/12 – K-Po1 br.249/11 od 01.02.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 26.03.2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E


  UVAŽAVA SE žalba branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećeg lica AA, advokata BA, pa se UKIDA rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, Poi-Po1 br.5/12 – K-Po1 br.249/11 od 01.02.2012. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e


  Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, Poi-Po1 br.5/12 – K-Po1 br.249/11 od 01.02.2012. godine, usvojen je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.27/11 od 27.11.2011. godine za privremeno oduzimanje imovine, pa se imovina, za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela, izvršenog od strane okrivljenog AA, privremeno oduzima i to:

-od trećeg lica, vlasnika, BB, JMBG _, od oca _, rođenog _ godine u _, Republika Crna Gora, državljanina Republike Crne Gore, sa prijavljenim prebivalištem u Pljevljima, ul. _, Republika Crna Gora,

-stan aa, u Beogradu, površine _ m2, izgrađen na katastarskoj parceli _ KO Voždovac.

Istim rešenjem odlučeno je da privremeno oduzimanje traje do donošenja odluke po zahtevu za trajno oduzimanje imovine, a imovinom će shodno odredbama člana 37 Zakona upravljati Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, do donošenja odluke po zahtevu za trajno oduzimanje imovine.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA i punomoćnik trećeg lica BB, advokat BA, zbog bitne povrede odredaba postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se pobijano rešenje preinači i odbije zahtev Tužioca za organizovani kriminal za privremeno oduzimanje predmetne nepokretnosti ili da se pobijano rešenje ukine i predmet vrati na ponovni postupak.

  Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:
     
  Žalba je osnovana.

Prvostepeno rešenje je doneto uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a, na koje se navodima izjavljene žalbe osnovano ukazuje.

Navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka sastoje se u tome što u pobijanom rešenju nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama, a oni koji su dati su nejasni i protivrečni, pa je ukidanje prvostepenog rešenja bilo nužno.

Naime, prvostepeni sud je pobijanim rešenjem usvojio zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal od 27.11.2011. godine za privremeno oduzimanje imovine, pa je imovinu za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela, izvršenog od strane okrivljenog AA, privremeno oduzeo od trećeg lica, vlasnika BB, i to stan aa.

Dajući u obrazloženju rešenja razloge za svoj zaključak, prvostepeni sud navodi da u konkretnom slučaju postoji očigledna nesrazmera između imovine koja je predmet zahteva Tužilaštva za organizovani kriminal i zakonito stečenih prihoda, kako okrivljenog AA, tako i trećeg lica BB, kao i da postoje dokazi koji bi ukazivali na postojanje osnovane sumnje da se do te i tolike imovine moglo doći samo izvršenjem krivičnog dela. Naime, prvostepeni sud navodi da razlozi kojima se rukovodio kada je svoj zahtev Tužilaštva za privremeno oduzimanje imovine od trećeg lica BB, rođenog brata okrivljenog AA, proizlaze iz okolnosti da postoji opravdana sumnja da je okrivljeni AA, koji se i pored svih preduzetih mera domaćih i inostranih organa otkrivanja i gonjenja, da se obezbedi njegovo prisustvo, nalazi u bekstvu duže od dve godine, izvršio dva teška krivična dela koja se odnose i na prodaju opojne droge kokain, čijom prodajom se ostvaruju enormne zarade, a za koja krivična dela su zakonom propisane zatvorske kazne sa dugim trajanjem, te da te činjenice, objektivno i značajno mogu uticati na njega kao faktičkog vlasnika imovine, koja se od njegovog rođenog brata – trećeg lica BB ovim postupkom privremeno oduzima, da njome raspolaže i da na takav način spreči ili oteža oduzimanje iste, a za koju nisu pruženi dokazi da je stečena na osnovu zakonitih prihoda, odnosno da je dobijena na neki drugi zakonit način.

Dalje, prvostepeni sud navodi da vrednost imovine čije se privremeno oduzimanje zahtevom traži jeste znatna i u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima vlasnika, jer je utvrđena vrednost predmetnog stana prema zaključenom ugovoru o kupoprodaji, u momentu kupoprodaje bila 86.240 eura, a da ni okrivljeni AA, niti treće lice BB, nisu obveznici poreza na dohodak na teritoriji Republike Srbije, te da BB, kao vlasnik imovine koja se privremeno oduzima, sudu nije pružio dokaze da su sredstva koja su upotrebljena za kupovinu predmetne nepokretnosti, stečena zakonitim putem.

Međutim, osnovano se u izjavljenoj žalbi ističe da prvostepeni sud u pobijanom rešenju nije dao razloge o odlučnim činjenicama, a one koje je dao su nejasni, kao i da prvostepeni sud nije postupio po nalogu iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, Kž2 Po1 369/11 od 04.01.2012. godine.

Naime, osim što je ispoštovao proceduru u smislu člana 23 stav 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a kojom je propisano da se poziv dostavlja na poznatu adresu, odnosno sedište lica od kojeg se imovina može oduzeti, uz upozorenje da će se ročište održati i u slučaju njihovog nedolaska, kao i da ako je poziv dostavljen neposredno vlasniku ili njegovom braniocu, odnosno punomoćniku, smatra se da je time dostavljanje vlasniku uredno izvršeno, prvostepeni sud nije postupio po ostalim nalozima iz navedenog rešenja ovog suda, a koji je ukinuto prethodno prvostepeno rešenje, te nije otklonio ostale nepravilnosti na koje mu je tim rešenjem ukazano.

Tako, prvostepeni sud ponovo navodi da je prilikom odlučivanja imao u vidu i dokaze koje je ovom sudu dostavio branilac okrivljenog AA i punomoćnik trećeg lica BB, ali je našao da nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, obzirom da isti ne pružaju podatke o zakonito stečenim prihodima okrivljenog AA, niti trećeg lica BB, na osnovu kojih je treće lice BB mogao postati vlasnik napred opisane nepokretnosti. Međutim, prvostepeni sud ne postupa po nalogu Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, i ponovo ne daje razloge na osnovu kojih je doneo takav zaključak, niti obrazlaže zašto i koje dokaze priložene od strane punomoćnika ne prihvata.

Takođe, osnovani su žalbeni navodi da u obrazloženju pobijanog rešenja nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama, a oni koji su dati su nejasni i protivrečni. Tako, prvostepeni sud zaključuje da iz ugovora o kupoprodaji proizlazi da je treće lice BB, kao kupac, na osnovu pravnog posla – ugovora o kupoprodaji, stekao pravo svojine na predmetnom stanu, a zatim navodi da razlozi kojima se rukovodio kada je usvojio zahtev tužilaštva za privremeno oduzimanje imovine od trećeg lica BB, rođenog brata okrivljenog AA proizilaze iz okolnosti da postoji opravdana sumnja da je okrivljeni AA, koji se i pored svih preduzetih mera domaćih i inostranih organa otkrivanja i gonjenja, da se obezbedi njegovo prisustvo, nalazi u bekstvu duže od dve godine, izvršio dva teška krivična dela koja se odnose i na prodaju opojne droge kokain, čijom prodajom se ostvaruju enormne zarade, a za koja krivična dela su zakonom propisane zatvorske kazne sa dugim trajanjem, te da te činjenice, objektivno i značajno mogu uticati na njega kao faktičkog vlasnika imovine, koja se od njegovog rođenog brata – trećeg lica BB ovim postupkom privremeno oduzima, da njome raspolaže i da na takav način spreči ili oteža oduzimanje iste, a za koju nisu pruženi dokazi da je stečena na osnovu zakonitih prihoda, odnosno da je dobijena na neki drugi zakonit način. Imajući u vidu napred navedeno, nejasni su dati razlozi prvostepenog suda kako je okrivljeni AA mogao da prenese predmetni stan na treće lice, BB, imajući u vidu odredbu člana 3 tačka 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Navedenom zakonskom odredbom propisano je da se imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim primanjima, uključujući u to i imovinu prenetu na treće lice, kao vlasnika. Kako se, dakle, u smislu navedene zakonske odredbe, imovina proistekla iz krivičnog dela može oduzeti samo od lica koje je učinilac krivičnog dela ili od fizičkog ili pravnog lica na koje je preneta imovina proistekla iz krivičnog dela, te kako BB od koga je pobijanim rešenjem privremeno oduzet predmetni stan, a za koga prvostepeni sud u pobijanom rešenju utvrđuje da je vlasnik istog i to, kako to sud navodi, na osnovu Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, zaključenog dana 30.06.2008. godine u Beogradu između VV kao prodavca i BB kao kupca, priznanica koje su sačinjene prilikom predaje novca na ime kupoprodajne cene, koje je sačinio VV i koje su potpisali VV i BB, kao i izjave svedoka VV date na ročištu održanom dana 30.11.2011. godine koji decidirano objašnjava kome je (trećem licu) i na koji način prodao stan i isti naplatio, nije učinilac bilo kog krivičnog dela, niti je utvrđeno od strane prvostepenog suda da je na njega preneta imovina proistekla iz krivičnog dela, to su nejasni dati razlozi prvostepenog suda da su u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski uslovi za privremeno oduzimanje imovine od trećeg lica.

Osnovano se u žalbi ističe da se za sada ne mogu prihvatiti ni navodi iz pobijanog rešenja da je prilikom procene zakonito stečenih prihoda okrivljenog i trećeg lica, sud utvrdio da okrivljeni AA, kao i treće lice BB, nisu obveznici poreza na dohodak građana na teritoriji Republike Srbije, a imajući u vidu izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije, Uprave kriminalističke policije, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, Jedinice za finansijske istrage od 09.03.2011. godine. Naime, prvostepeni sud pri tom nije cenio dokumentaciju koju je dostavio punomoćnik okrivljenog AA i trećeg lica BB vezanu za zakonita primanja BB i to da BB uredno plaća sve svoje zakonom propisane obaveze, ali u Crnoj Gori, jer je za Republiku Srbiju on strani državljanin, a da je sa svojom ušteđevinom koju je imao u crnogorskoj „Komercijalnoj banci“ u Podgorici dana 26.07.2007. godine, u Centralnom registru Privrednog suda u Podgorici registrovao jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću "AA", da je jedini osnivač i lice ovlašćeno za zastupanje istog BB iz Pljevalja, te da je na osnovu navedene registracije privrednog društva BB prijavljen na osiguranje i obveznik je plaćanja doprinosa. Takođe, nisu cenjeni ni navodi da je BB u 2008. godini dobio na lutriji Crne Gore iznos od 31.000 evra, o čemu su radnici iste, S1 i S2, oboje iz Pljevalja, dali izjave da su isplatili BB na ruke, gore navedeni iznos, a zvaničnom proverom u svakom trenutku može se utvrditi, jer je premija dobijena od zvanične Državne lutrije Crne Gore. Dakle, ovi dokazi, koji su proverljivi, nisu cenjeni od strane prvostepenog suda, niti su o njima dati razlozi.

Po oceni ovog suda, osnovani su i žalbeni navodi da je da bi se moglo odlučivati o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, potrebno da budu ispunjeni određeni materijalni i formalni uslovi, odnosno od materijalnih uslova mora da postoji osnovana sumnja o postojanju imovine proistekle iz krivičnog dela i opasnost da će kasnije oduzimanje takve imovine biti otežano ili onemogućeno, a o kojim odlučnim činjenicama prvostepeni sud nije dao jasne razloge i to na osnovu čega je zaključio da postoji opasnost da će kasnije oduzimanje takve imovine biti otežano, odnosno onemogućeno, već je samo naveo da postoji takva opasnost, ne obrazlažući u čemu se ista sastoji, a što je bilo naloženo sudu od strane Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, u napred navedenom rešenju.

Imajući u vidu sve napred navedeno, ovaj sud uvažio žalbu branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećeg lica BB, advokata BA, ukinuo pobijano rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje mu je ukazano ovim rešenjem, tako što će dati jasne i uverljive razloge o svim odlučnim činjenicama, budući da iz spisa predmeta proizlazi da je treće lice AA vlasnik predmetnog stana, da li je i na koji način predmetni stan pribavljen sredstvima okrivljenog AA koja proističu iz imovine proistekle iz krivičnog dela, kao i na koji način je prenet na treće lice BB, kao i razloge na osnovu kojih je zaključio da bi ostavljanjem imovine u posed trećem licu BB kasnije oduzimanje bilo onemogućeno, odnosno otežano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 467 stav 4 Zakonika o krivičnom postupku, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar,       Predsednik veća-sudija,
Aleksandra Simić, s.r.     Zoran Savić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

AS/MI

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)