Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.06.2010.

Kž2 Po1 140/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 140/10
Dana: 09.6.2010.godine
B e o g r a d


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, Milimira Lukića i Aleksandre Zlatić, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Marine Barbir kao zapisničara, u krivičnom postupku protiv optuženih AA i dr., zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o žalbama Tužioca za organizovani kriminal, optuženog BB i branioca optuženog AA, advokata AB izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1 1176/10 (K.Po1 121/10) od 28.5.2010 godine, u sednici veća održanoj dana 09.6.2010. godine, doneo je


R E Š E Nj E

UVAŽAVANjEM žalbi optuženog BB i branioca optuženog AA i po službenoj dužnosti u odnosu na optužene VV i GG UKIDA se rešenje Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1 1176/10 (K.Po1 121/10) od 28.5.2010 godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Žalba Tužioca za organizovani kriminal ODBIJA SE kao neosnovana.

Optuženi AA, VV, GG i BB ostaju u pritvoru do dalje odluke suda.


O b r a z l o ž e nj e

Postupajući po službenoj dužnosti u smislu člana 146 stav 2 Zakonika o krivičnom postupku, Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje doneo je rešenje Kv.Po1 1176/10 (K.Po1 121/10) dana 28.5.2010 godine, kojim je, na osnovu odredbe člana 142 stav 1 tačka 1 Zakonika o krivičnom postupku, produžio pritvor prema optuženima AA, VV, GG i BB tako da, prema tom rešenju, ima trajati najduže dva meseca.

Protiv navedenog rešenja o produženju pritvora žalbe su izjavili:

 Tužilac za organizovani kriminal, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja s predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijano rešenje preinači i optuženima AA i GG odredi pritvor na osnovu člana 142 stav 1 tačka 5 ZKP ili isto ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;
 optuženi, BB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede „Zakona o krivičnom postupku“ predlažući da drugostepeni sud ukine pobijano rešenje i dozvoli mu da se brani sa slobode ili predmet vrati na ponovno odlučivanje;

 branilac optuženog AA, advokat AB zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja s predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijano rešenje i optuženom AA ukine pritvor.

Podneskom Ktž.br.137/10 od 08.6.2010. godine Tužilac za organizovani kriminal predložio je da Apelacioni sud odbije kao neosnovanu žalbu branioca optuženog AA a žalbu tužioca za organizovani kriminal usvoji.

Razmatrajući spise predmeta i pobijano rešenje, a po oceni navoda iznetih u žalbama Tužioca za organizovani kriminal, optuženog BB i branioca okrivljenog AA kao i mišljenja Tužioca za organizovani kriminal, Apelacioni sud u Beogradu je našao:

žalbe optuženog BB i branioca optuženog AA, advokata AB su osnovane dok je žalba Tužioca za organizovani kriminal neosnovana.

Osnovano se u žalbama optuženog BB i branioca optuženog AA, advokata AB ukazuje da je prilikom donošenja prvostepenog rešenja učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka budući da u obrazloženju pobijanog rešenja nedostaju razlozi o odlučnim činjenicama.

Naime, prvostepenim rešenjem produžen je pritvor prema optuženima AA, VV, GG i BB sa obrazloženjem da postoji osnovana sumnja da je „znatan“ deo novčanih sredstava pribavljenih izvršenjem krivičnopravnih radnji koje su im optužnicom stavljene na teret, preko privrednog društva optuženog AA "AA", prebačen na račune inostranih preduzeća u bankama u Austriji i na Kipru a da novčana sredstva nisu oduzeta niti pronađena kod optuženih koja okolnost, uz okolnost da optuženi BB ima i državljanstvo Republike Makedonije po osnovu kog ima pravo na pasoš strane države, a imajući u vidu visinu propisane kazne za krivična dela koja se optuženima stavljaju na teret, ukazuju da bi ovi optuženi, puštanjem na slobodu, korišćenjem kako novčanih sredstava koja su ostala u zemlji a koja nisu pronađena, tako i sredstava iznetih na račune u stranim bankama, mogli pobeći i tako postati nedostupni državnim organima zbog čega je njihovo dalje zadržavanje u pritvoru, po osnovu odredbe člana 142 stav 1 tačka 1 ZKP, neophodno radi vođenja krivičnog postupka.

Ovakav zaključak prvostepenog suda se, za sada, ne može prihvatiti. Kao što se osnovano navodi u žalbama optuženog BB i branioca optuženog AA, u obrazloženju ožalbenog rešenja dati su uopšteni razlozi za produženje pritvora prema okrivljenima, bez individualizacije okolnosti koje u odnosu na svakog od okrivljenih ponaosob ukazuju na opasnost od bekstva. Nedostatak konkretnih, jasnih i individualno određenih razloga za produženje pritvora optuženima AA, VV, GG i BB na osnovu odredbe člana 142 stav 1 tačka 1 ZKP predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP usled koje je pobijano rešenje moralo biti ukinuto. Kako je Apelacioni sud utvrdio da je ovaj razlog ukidanja prvostepenog rešenja od koristi i za optužene VV i GG koji nisu izjavili žalbu na navedeno rešenje, to je prvostepeno rešenje, u smislu člana 384 ZKP, ukinuto po službenoj dužnosti u odnosu na ove optužene.

Takođe, osnovano se žalbom optuženog BB ukazuje da činjenica da pored državljanstva Republike Srbije poseduje i državljanstvo Republike Makedonije, „po osnovu kog ima pravo na pasoš strane države“ ne može biti okolnost koja ukazuje na opasnost od bekstva. Apstraktna mogućnost da određeno lice, u ovom slučaju optuženi BB, pribavi neko pravo (pasoš Republike Makedonije) koje, objektivno, može iskoristiti u cilju opstrukcije krivičnog postupka, sama po sebi, ne predstavlja okolnost koja ukazuje na opasnost od bekstva optuženog u smislu odredbe člana 142 stav 1 tačka 1 ZKP.
Žalba Tužioca za organizovani kriminal kojom se prvostepeno rešenje pobija u pogledu stava prvostepenog suda da više ne stoje razlozi za produženje pritvora prema optuženima AA i GG, iz razloga propisanih odredbom člana 142 stav 1 tačka 5 ZKP, je neosnovana, budući da protek vremena od izvršenja krivičnih dela koja su optužnicom stavljena na teret optuženima AA i GG i vreme koje su ovi optuženi proveli u pritvoru, ukazuju da njihovo dalje zadržavanje u pritvoru po zakonskom osnovu iz člana 142 stav 1 tačka 5 ZKP ne bi bilo opravdano s obzirom da su posebno teške okolnosti izgubile na svom intenzitetu.

S tim u vezi, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, smatra da je nejasno i nerazumljivo zbog čega prvostepeni sud, u pobijanom rešenju, navodi i obrazlaže razloge za pritvor u odnosu na optužene AA i GG, koji je bio određen i produžavan na osnovu člana 142 stav 1 tačka 5 ZKP, zbog postojanja posebno teških okolnosti krivičnog dela te ih potom istim rešenjem otklanja, kada je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, rešenjem Kž2 Po1 96/2010 od dana 23.4.2010. godine otklonio navedeni osnov za pritvor u odnosu na optužene AA i GG, čime se nadalje, po tom osnovu i po istim činjeničnim razlozima, više ne mogu produžavati ili pak otklanjati osnovi za pritvor istim optuženima kasnijim odlukama prvostepenog suda.

Prilikom ponovnog odlučivanja, prvostepeni sud će, postupajući po primedbama iz ovog rešenja, vodeći računa o dužnosti ustanovljenoj odredbom člana 141 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku a nakon što pažljivo razmotri sve okolnosti koje su od uticaja na osnovanost produženja pritvora prema svakom od optuženih ponaosob, biti u mogućnosti da donese zakonitu i pravilnu odluku za koju će dati jasne, ubedljive i neprotivrečne razloge, te posebno imati u vidu da je za produženje pritvora po zakonskom osnovu iz člana 142 stav 1 tačka 1 ZKP, osim postojanja osnovane sumnje da su optuženi izvršili krivična dela koja su im optužnim aktom stavljena na teret, neophodno da postoje i druge okolnosti koje u svojoj međusobnoj povezanosti, konkretno ukazuju na opasnost od bekstva.

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je, na osnovu člana 401 stav 3 i stav 4 ZKP, odlučio kao u izreci.


Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Barbir s.r. Zoran Savić s.r.

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)