Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.07.2010.

Kž2 Po1 149/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
POSEBNO ODELjENjE
Kž2 Po1 149/2010
Dana 27.07.2010. godine
B E O G R A D

 

  APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudije Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, i sudija Savke Gogić i Nadežde Mijatović, članova veća, uz učešće sudijskog saradnika Maje Vadnjal, zapisničara, u postupku trajnog oduzimanja imovine od osuđenog AA, odlučujući o žalbi branioca osuđenog AA, advokata AB, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja TIO.Po1 br.1/10 od 20.05.2010.godine, u sednici veća održanoj dana 27. jula 2010.godine, doneo je


R E Š E Nj E


  UVAŽAVANjEM žalbe branioca osuđenog AA, advokata AB, UKIDA SE rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja TIO.Po1 br.1/10 od 20.05.2010.godine, i predmet upućuje prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e


  Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja TIO.Po1 br.1/10 od 20.05.2010.godine, usvojen je zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, podnet od strane Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.S.br.1/09 od 29.03.2010. godine, pa je od okrivljenog AA, koji je osuđen pravnosnažnim presudama Okružnog suda u Beogradu KP.br.5/03, KP.br.6/03 i KP.br.3/04, zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 227 stav 1 KZ RS i dr, trajno oduzeta imovina i to pravo svojine na nepokretnosti kući aa, koja se nalazi na katastarskim parcelama _ i _ KO _, kao i pravo korišćenja na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

  Protiv navedenog rešenja blagovremeno je žalbu izjavio branilac osuđenog AA, advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i postupka predviđenog Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, zbog povrede krivičnog zakona i Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebnog Odeljenja Toi.Po1 br. 1/10 od 20.05.2010. godine i odbije zahtev za trajno oduzimanje imovine od okrivljenog AA ili da pobijano rešenje ukine i predmet vrati na ponovno rešavanje prvostepenom sudu.

  Tužilac za organizovani kriminal je svojim aktom Ktž.br.146/10 od 16.06.2010.godine predložio da Apelacioni sud u Beogradu žalbu branioca osuđenog AA, odbije kao neosnovanu.

  Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, te predloga Tužioca za organizovani kriminal, datom u napred navedenom pismenom podnesku, našao:

  Žalba je osnovana.

  Pobijano rešenje sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 Zakonika o krivičnom postupku, na koju je osnovano u svojoj žalbi ukazao branilac osuđenog AA.

  1.Članom 34 stavom 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela određeno je da rešenje o trajnom oduzimanju imovine sadrži podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, podatke o imovini koja se oduzima, odnosno vrednost koja se oduzima od vlasnika ako je raspolagao imovinom proisteklom iz krivičnog dela u cilju osujećenja njenog oduzimanja i odluku o troškovima upravljanja privremeno oduzetom imovinom.

  Dakle, u izreci rešenja o trajnom oduzimanju imovine mora da stoji opis i zakonski naziv krivičnog dela i broj presude sa datumom pravnosnažnosti, kojom je za to delo okrivljeni oglašen krivim i osuđen, a ovo je važno iz sledećih razloga:

  a) Zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela na osnovu člana 28 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela može se podneti nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, a najkasnije u roku od godinu dana po pravnosnažnom okončanju krivičnog postupka;

  b) Zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela može se podneti za krivična dela navedena u članu 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

  Sledom toga, ukoliko u izreci rešenja nije naveden opis i zakonski naziv krivičnog dela i datum pravnosnažnosti presude izreka je nerazumljiva, jer se na osnovu takve izreke ne može oceniti da li je zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela blagovremeno podnet i da li je podnet za krivična dela propisana odredbom člana 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, za koja se može doneti odluka o trajnom oduzimanju imovine, uz ispunjenje ostalih uslova, koje propisuju odredbe Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

  U izreci pobijanog rešenja navedene su tri presude i zakonski naziv jednog krivičnog dela za koje je oglašen krivim (KP 5/03, KP6/03 i KP 3/04 i krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 227 stav 1 KZ RS i dr.), dakle, u izreci rešenja nije naveden datum pravnosnažnosti navedenih presuda, i kojom od tih presuda je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo zločinačko udruživanje iz član 227 stav 1 KZ RS, to izreka pobijanog rešenja ne sadrži ono što je potrebno u smislu člana 34 stav 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ista je nerazumljiva, a što čini bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 Zakonika o krivičnom postupku, jer na bazi takve izreke se ne može nesumnjivo oceniti da li je zahtev za trajno oduzimanje imovine blagovremeno podnet i da li se zahtev odnosi na dela zbog kojih se može od osuđenog trajno oduzeti imovina.

  Ukoliko u odnosu na neku od navedenih presuda prvostepeni sud utvrdi da je datum njene pravnosnažnosti van roka propisanog odredbom člana 28 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (rok u kome se može podneti zahtev za trajno oduzimanje imovine – godinu dana od pravnosnažnog okončanja postupka), onda te presude ne treba navoditi u izreci rešenja i na njih se na treba pozivati u obrazloženju rešenja.

  Zbog navedenog prvostepeno rešenje je moralo biti ukinuto.

  2. Osnovano se u žalbi branioca osuđenog osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a to proizilazi iz sledećeg:

  Osuđeni AA i njegov branilac su tokom postupka isticali da je u rešavanju njegovog stambenog pitanja i dobijanja predmetnog stana, osuđeni službi Državne bezbednosti ustupio svoj stan u ulici aa1, a služba njemu, na njegov žiro račun kod Kapital banke, iz sredstava Savezne uprave carina, uplatila iznos od 374.409,00 DEM, za koji iznos je nesporno da je na ime kupoprodajne cene stana uplaćen na račun Stankom korporacije AD Beograd.

  Sledom toga, prvostepeni sud je morao da utvrdi da li je osuđeni ustupio svom poslodavcu stan u ulici aa1 (proverom preko zemljišnih knjiga ili katastra nepokretnosti), na koga se taj stan vodio u trenutku ustupanja, na koga se sada vodi, a što će omogućiti prvostepenom sudu zaključivanje: da li je osuđeni bio vlasnik tog stana, ko je pravni sledbenik na vlasništvu tog stana i da li je pravni sledbenik stan dobio u pravnim poslovima ili pravnim odnosima, posredno ili neposredno, sa službom, u kojoj je osuđeni bio u radnom odnosu.

  Potom, prvostepeni sud mora izvođenjem odgovarajućih dokaza utvrditi, a radi provere navoda osuđenog, ko je i kada uplatio na njegov žiro račun kod Kapital banke predmetnu sumu, a koja je potom sa žiro računa AA prebačena na račun Stankom korporacije, pa kada to utvrdi prvostepeni sud će moći zaključivati da li je predmetni stan kupljen nelegalno stečenim sredstvima, a potom, u zavisnosti od toga, zaključivati da li ima mesta primeni Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela prema osuđenom. Prilikom ovog utvrđivanja prvostepeni sud treba da utvrdi da li je uplata novca na žiro račun osuđenog izvršena u skladu sa tada važećim bankarskim propisima, odnosno da li je banka kod koje je novac uplaćen prijavila ovu uplatu, s obzirom na visinu iznosa uplaćenog na žiro račun fizičkog lica, nadležnom organu, radi provere porekla novca.

  Dakle, s obzirom da pobijano rešenje sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka propisanu odredbom člana 368 stav 1 tačka 11 Zakonika o krivičnom postupku, i da je rešenje doneto na osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, Apelacioni sud u Beogradu je uvažio žalbu branioca osuđenog AA, ukinuo prvostepeno rešenje i vratio predmet na ponovno odlučivanje, pa će prvostepeni sud u ponovnom postupku otkloniti bitnu povredu odredaba krivičnog postupka na koju je ovim rešenjem ukazano, izvršiti odgovarajuće radnje u cilju pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja, u skladu sa primedbama ovog suda, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, a za koju će dati jasne i logične razloge.

  Na osnovu napred navedenog, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci rešenja primenom odredbe člana 36 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela u vezi člana 401 stav 3 Zakonika o krivičnom postupku.

Zapisničar      PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Maja Vadnjal     Veroljub Cvetković

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)