Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.07.2010.

Kž2 Po1 149/2010

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
POSEBNO ODELjENjE
Kž2 Po1 149/2010
Dana 27.07.2010. godine
B E O G R A D



APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudije Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, i sudija Savke Gogić i Nadežde Mijatović, članova veća, uz učešće sudijskog saradnika Maje Vadnjal, zapisničara, u postupku trajnog oduzimanja imovine od osuđenog AA, odlučujući o žalbi branioca osuđenog AA, advokata AA1, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja TIO.Po1 br.1/10 od 20.05.2010.godine, u sednici veća održanoj dana 27. jula 2010.godine, doneo je


R E Š E Nj E


UVAŽAVANjEM žalbe branioca osuđenog AA, advokata AA1, UKIDA SE rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja TIO.Po1 br.1/10 od 20.05.2010.godine, i predmet upućuje prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e


Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja TIO.Po1 br.1/10 od 20.05.2010.godine, usvojen je zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, podnet od strane Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.S.br.1/09 od 29.03.2010. godine, pa je od okrivljenog AA, koji je osuđen pravnosnažnim presudama Okružnog suda u Beogradu KP.br.5/03, KP.br.6/03 i KP.br.3/04, zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 227 stav 1 KZ RS i dr, trajno oduzeta imovina i to pravo svojine na nepokretnosti kući – stanu __ sa lokalom i garažom u prizemlju koja se nalazi u bloku __, naselje „aa“ u Beogradu, objekat __ u__ u ulici __, ukupne korisne površine 178,29 m2, koja se nalazi na katastarskim parcelama __ i __ KO __, kao i pravo korišćenja na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Protiv navedenog rešenja blagovremeno je žalbu izjavio branilac osuđenog AA, advokat AA1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i postupka predviđenog Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, zbog povrede krivičnog zakona i Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebnog Odeljenja Toi.Po1 br. 1/10 od 20.05.2010. godine i odbije zahtev za trajno oduzimanje imovine od okrivljenog AA ili da pobijano rešenje ukine i predmet vrati na ponovno rešavanje prvostepenom sudu.

Tužilac za organizovani kriminal je svojim aktom Ktž.br.146/10 od 16.06.2010.godine predložio da Apelacioni sud u Beogradu žalbu branioca osuđenog AA, odbije kao neosnovanu.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, te predloga Tužioca za organizovani kriminal, datom u napred navedenom pismenom podnesku, našao:

Žalba je osnovana.

Pobijano rešenje sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 Zakonika o krivičnom postupku, na koju je osnovano u svojoj žalbi ukazao branilac osuđenog AA.

1. Članom 34 stavom 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela određeno je da rešenje o trajnom oduzimanju imovine sadrži podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, podatke o imovini koja se oduzima, odnosno vrednost koja se oduzima od vlasnika ako je raspolagao imovinom proisteklom iz krivičnog dela u cilju osujećenja njenog oduzimanja i odluku o troškovima upravljanja privremeno oduzetom imovinom.

Dakle, u izreci rešenja o trajnom oduzimanju imovine mora da stoji opis i zakonski naziv krivičnog dela i broj presude sa datumom pravnosnažnosti, kojom je za to delo okrivljeni oglašen krivim i osuđen, a ovo je važno iz sledećih razloga:

a) Zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela na osnovu člana 28 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela može se podneti nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, a najkasnije u roku od godinu dana po pravnosnažnom okončanju krivičnog postupka;

b) Zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela može se podneti za krivična dela navedena u članu 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Sledom toga, ukoliko u izreci rešenja nije naveden opis i zakonski naziv krivičnog dela i datum pravnosnažnosti presude izreka je nerazumljiva, jer se na osnovu takve izreke ne može oceniti da li je zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela blagovremeno podnet i da li je podnet za krivična dela propisana odredbom člana 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, za koja se može doneti odluka o trajnom oduzimanju imovine, uz ispunjenje ostalih uslova, koje propisuju odredbe Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

U izreci pobijanog rešenja navedene su tri presude i zakonski naziv jednog krivičnog dela za koje je oglašen krivim ( KP 5/03, KP6/03 i KP 3/04 i krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 227 stav 1 KZ RS i dr ), dakle, u izreci rešenja nije naveden datum pravnosnažnosti navedenih presuda, i kojom od tih presuda je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 227 stav 1 KZ RS, to izreka pobijanog rešenja ne sadrži ono što je potrebno u smislu člana 34 stav 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ista je nerazumljiva, a što čini bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 Zakonika o krivičnom postupku, jer na bazi takve izreke se ne može nesumnjivo oceniti da li je zahtev za trajno oduzimanje imovine blagovremeno podnet i da li se zahtev odnosi na dela zbog kojih se može od osuđenog trajno oduzeti imovina.

Ukoliko u odnosu na neku od navedenih presuda prvostepeni sud utvrdi da je datum njene pravnosnažnosti van roka propisanog odredbom člana 28 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (rok u kome se može podneti zahtev za trajno oduzimanje imovine – godinu dana od pravnosnažnog okončanja postupka), onda te presude ne treba navoditi u izreci rešenja i na njih se na treba pozivati u obrazloženju rešenja.

Zbog navedenog prvostepeno rešenje je moralo biti ukinuto.

2. Osnovano se u žalbi branioca osuđenog osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a to proizilazi iz sledećeg:

Osuđeni AA i njegov branilac su tokom postupka isticali da je u rešavanju njegovog stambenog pitanja i dobijanja predmetnog stana, osuđeni službi __ ustupio svoj stan u ulici __, a služba njemu, na njegov žiro račun kod Kapital banke, iz sredstava __, uplatila iznos od 374.409,00 DEM, za koji iznos je nesporno da je na ime kupoprodajne cene stana uplaćen na račun __ AD Beograd.

Sledom toga, prvostepeni sud je morao da utvrdi da li je osuđeni ustupio svom poslodavcu stan u ulici __ (proverom preko zemljišnih knjiga ili katastra nepokretnosti), na koga se taj stan vodio u trenutku ustupanja, na koga se sada vodi, a što će omogućiti prvostepenom sudu zaključivanje: da li je osuđeni bio vlasnik tog stana, ko je pravni sledbenik na vlasništvu tog stana i da li je pravni sledbenik stan dobio u pravnim poslovima ili pravnim odnosima, posredno ili neposredno, sa službom, u kojoj je osuđeni bio u radnom odnosu.

Potom, prvostepeni sud mora izvođenjem odgovarajućih dokaza utvrditi, a radi provere navoda osuđenog, ko je i kada uplatio na njegov žiro račun kod __ banke predmetnu sumu, a koja je potom sa žiro računa AA prebačena na račun __, pa kada to utvrdi prvostepeni sud će moći zaključivati da li je predmetni stan kupljen nelegalno stečenim sredstvima, a potom, u zavisnosti od toga, zaključivati da li ima mesta primeni Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela prema osuđenom. Prilikom ovog utvrđivanja prvostepeni sud treba da utvrdi da li je uplata novca na žiro račun osuđenog izvršena u skladu sa tada važećim bankarskim propisima, odnosno da li je banka kod koje je novac uplaćen prijavila ovu uplatu, s obzirom na visinu iznosa uplaćenog na žiro račun fizičkog lica, nadležnom organu, radi provere porekla novca.

Dakle, s obzirom da pobijano rešenje sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka propisanu odredbom člana 368 stav 1 tačka 11 Zakonika o krivičnom postupku, i da je rešenje doneto na osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, Apelacioni sud u Beogradu je uvažio žalbu branioca osuđenog AA, ukinuo prvostepeno rešenje i vratio predmet na ponovno odlučivanje, pa će prvostepeni sud u ponovnom postupku otkloniti bitnu povredu odredaba krivičnog postupka na koju je ovim rešenjem ukazano, izvršiti odgovarajuće radnje u cilju pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja, u skladu sa primedbama ovog suda, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, a za koju će dati jasne i logične razloge.

Na osnovu napred navedenog, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci rešenja primenom odredbe člana 36 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela u vezi člana 401 stav 3 Zakonika o krivičnom postupku.

Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Maja Vadnjal Veroljub Cvetković

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)