Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.07.2011.

Kž2 Po1 173/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 173/11
Dana 05.07.2011. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9



APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Slobodana Rašića, predsednika veća, sudija Savke Gogić i Dragoljuba Đorđevića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Zoricom Avramović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okr. AA i dr., zbog krivičnog dela udruživanja radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 u vezi stava 2 KZ i dr., odlučujući o žalbi punomoćnika trećeg lica američke kompanije "BB" adv. BA i branioca okrivljenog AA adv. AB, izjavljenim protiv rešenja Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, Poi-Po1 br. 19/11 - K-Po1 br. 299/10 od 10.06.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 05. jula 2011. godine, doneo je


R E Š E Nj E

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe punomoćnika trećeg lica kompanije "BB" adv. BA i branioca okrivljenog AA adv. AB, izjavljene protiv rešenja Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, Poi-Po1 br. 19/11 - K-Po1 br. 299/10 od 10.06.2011. godine.


O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Poi-Po1 br. 19/11 - K-Po1 br. 299/10 od 10.06.2011. godine usvojen je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal OIK br. 8/10 od 28.03.2011. godine za privremeno oduzimanje imovine, pa je od okrivljenog AA sa ličnim podacima kao u izreci prvostepenog rešenja privremeno oduzeta imovina i to putničko motorno vozilo marke aa, na kome se kao vlasnik vodi kompanija "BB", pri čemu je određeno da će privremeno oduzimanje imovine po navedenom rešenju trajati do donošenja odluke u zahtevu za trajno oduzimanje imovine, a da se upravljanje privremeno oduzetom imovinom poverava Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.

Protiv navedenog rešenja žalbe su izjavili:

- Punomoćnik trećeg lica američke kompanije "BB" adv. BA, zbog bitne povrede odredaba postupka, netačno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Apelacioni sud po razmatranju činjenica i navoda iz žalbe ukine pobijano rešenje i predmet vrati prvostepenom sudu na dalje postupanje uz nalog za postupanje ili preinači pobijano rešenje i odbije zahtev za privremeno oduzimanje imovine kao neosnovan.

- Branilac okrivljenog AA, adv. AB zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja sa predlogom da Apelacioni sud uvaži žalbu, preinači pobijano rešenje ili da pobijano rešenje ukine u pobijanom delu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Tužilac za organizovani kriminal je u podnesku Ktž.br. 196/11 od 30.06.2011. godine naveo da su u konkretnom slučaju ispunjeni i materijalni i formalni uslovi, te da je sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio odredbe Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, pa je predložio da se žalbe odbiju kao neosnovane.

Apelacioni sud u Beogradu, održao je sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbama, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i izjašnjenja Tužioca za organizovani kriminal u napred navedenom pismenom podnesku, našao:

Žalbe su neosnovane.

Po ocenio ovog suda, prvostepeno rešenje o privremenom oduzimanju imovine sadrži u izreci i obrazloženju sve podatke koji su po zakonu potrebni – član 25 stav 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i to: podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, detaljne podatke o imovini koja se oduzima, okolnosti iz kojih proizilazi osnovana sumnja da imovina proističe iz krivičnog dela, razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine i vreme na koje se oduzima, a to je da mera može trajati do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine.

Optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal Kt.br.9/10 od 30.11.2010. godine okrivljenom AA stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 KZ, kao i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 4 u vezi stava 1 KZ. Takođe prema navodima optužnice okrivljeni AA je u periodu od februara 2009. godine, pa do 01. juna 2010. godine delujući u sastavu organizovane kriminalne grupe, koju je sam organizovao, neovlašćeno proizvodio supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i to marihuanu, a koju opojnu drogu je neovlašćeno prodavao preprodavcima opojnih droga u Republici Srbiji, na taj način što je u cilju realizacije plana koji je lično osmislio da u nekoliko kuća u Vojvodini, koje bi on posredstvom drugih lica kupio ili zakupio organizuje neovlašćenu proizvodnju opojne droge marihuane i da proizvedenu opojnu drogu neovlašćeno prodaje dilerima narkotika, angažovao ostale okrivljene i odredio im konkretne zadatke, pri čemu je prilikom pretresa kuća – laboratorija koje su bile u posedu članova navedene kriminalne grupe pronađena veća količina proizvedene opojne droge marihuane upakovane u više desetina PVC kesa, 1.222 stabljike biljke kanabis u različitim stadijumima rasta kao i brojna hemijska i druga sredstva i oprema neophodna za proizvodnju opojne droge marihuane u veštačkim uslovima, dok je prilikom pretresa stanova koje su koristili okrivljeni u njima između ostalog pronađen novac u ukupnom iznosu od 15.625 evra i 17.760 dinara, a koji potiče od neovlašćene proizvodnje opojne droge marihuane, veći broj drugih predmeta, mobilnih telefona kao i razne druge stvari koje ukazuju na njihovo učešće u kriminalnoj aktivnosti.

Prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo okolnosti iz kojih proizilazi osnovana sumnja da navedeno putničko motorno vozilo predstavlja imovinu proisteklu iz krivičnog dela, pa je na osnovu izvedenih dokaza koje je naveo i cenio u obrazloženju pobijanog rešenja pravilno našao da postoji očigledna nesrazmera između vrednosti imovine čije se privremeno oduzimanje traži, odnosno predmetnog vozila, pa je polazeći od navedene činjenice, a imajući u vidu da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni AA izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret, doneo odluku o privremenom oduzimanju imovine.

Prilikom donošenja svoje odluke pravilno je prvostepeni sud tokom postupka izvršio uvid u dokaze koji su priloženi uz zahtev za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, dokumentaciju koja se nalazi u spisima predmeta, a koja se odnosi na vozilo koje je predmet zahteva, zahtev za vraćanje privremeno oduzetog vozila koji je 01.12.2010. godine punomoćnik kompanije dostavio sudu, kao i podnesak koji je punomoćnik kompanije 15.03.2011. godine dostavio sudu u dopunu dokaznog postupka zajedno sa overenim izjavama GG i GG1, pri čemu je na osnovu potvrde MUP-a RS, UKP, SBPOK, Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja narkotika o predmetima privremeno oduzetim od okrivljenog AA od 01.06.2010. godine utvrdio da je od okrivljenog između ostalog i privremeno oduzeto putničko motorno vozilo marke aa, te dokument na engleskom jeziku zaključen između GG i AA, a u vezi motornog vozila „aa overeno od strane notara DD, jedan dokument na engleskom jeziku „Power of attorney“ zaključen između GG i GG2, a u vezi vozila „aa overeno od strane notara DD, jedan dokument na engleskom jeziku Certificate of title kontrolni broj AA33072, međunarodna polisa osiguranja za vozilo aa, kao i plastificirana isprava na engleskom jeziku Vehicle registration sa podacima vozila aa, pri čemu je sud iz navedene potvrde o privremeno oduzetim predmetima utvrdio i da su još neki predmeti oduzeti iz navedenog putničkog vozila, a da se radi o dokumentima na ime AA i to predmetima koji su njegova privatna svojina. Takođe sud je izvršio uvid u prevod u prevod originalne dokumentacije koja se odnosi na navedeno putničko motorno vozilo, a koja je sa engleskog jezika prevedena na srpski, te je na osnovu potvrde o pravu svojine utvrđeno da se kao vlasnik predmetnog putničkog motornog vozila aa, formalno vodi kompanija "BB".

Pravilno je prvostepeni sud našao da je od okrivljenog AA oduzeto ne samo predmetno motorno vozilo, već i originalna dokumentacija za to vozilo, pri čemu je nesumnjivo utvrđeno da je okrivljeni bio u posedu i koristio navedeno vozilo, a zašta su okrivljeni i njegova supruga imali ovlašćenje izdato od američke kompanije, a što tokom postupka nije osporio punomoćnik kompanije ni na održanom ročištu povodom zahteva za privremeno oduzimanje predmetne imovine ni u zahtevu kompanije za vraćanje iste. Takođe, pravilno je prvostepeni sud našao da je činjenica da je okrivljeni AA bio stvarni i faktički vlasnik navedenog vozila koje je on lično koristio i njime upravljao, potvrđena i okolnostima da su upravo u navedenom vozilu pronađena brojna dokumenta na ime okrivljenog, kao i drugi predmeti koji se nalaze u njegovom vlasništvu, pri čemu okolnost da je okrivljeni AA u predmetnom vozilu držao veći broj ličnih dokumenata, ključeve, halo kartice i kartice za mobilne telefone kao i čak tri mobilna telefona koji su pronađeni u vozilu upravo ukazuju da je ovo vozilo bilo duže vreme u posedu okrivljenog, a pre svega imajući u vidu punomoćje koje je koje je GG dao okrivljenom AA dana 15.07.2008. godine da predmetno vozilo može, između ostalog da prenese ili proda, pa pravilno prvostepeni sud nije prihvatio tvrdnju okrivljenog da je vozilo preuzeo od GG1 samo radi pronalaženja potencijalnih kupaca.

Takođe pravilno je prvostepeni sud našao da punomoćnik kompanije "BB" nije pružio sudu ni jedan dokaz o pravnom poslu po osnovu koga se predmetno putničko motorno vozilo našlo u posedu okrivljenog AA, osim što je punomoćnik naveo da je okrivljeni trebalo da pronađe kupca za predmetno vozilo, međutim sudu o tome nije pružio bilo kakav ugovor ili drugi dokaz po osnovu koga bi se mogla utvrditi poslovna saradnja između okrivljenog AA sa jedne strane i navedene američke kompanije sa druge, pri čemu se u ovlašćenjima za upravljanje i raspolaganje predmetnim motornim vozilom okrivljeni i njegova supruga pojavljuju kao fizička lica, a u samom ovlašćenju se ne precizira da se isto izdaje isključivo radi prodaje predmetnog automobila.

Imajući u vidu navedeno pravilno je prvostepeni sud zaključio da je okrivljeni AA navedeno motorno vozilo upravo kupio od navedene kompanije, koja mu je iz tog razloga i izdala ovlašćenje za upravljanje i raspolaganje predmetnim vozilom, pri čemu je očigledno da okrivljeni nije izvršio prenos vlasništva na navedenom vozilu na svoje ime, pa je imajući u vidu sve okolnosti, te da bi motiv, zbog koga okrivljeni nije izvršio prenos prava svojine na motornom vozilu na svoje, mogao da bude upravo prikrivanje stvarnog vlasništva na navedenom vozilu, pri čemu se u svakom slučaju ne može smatrati da se radi o tome da je okrivljeni AA bio u posedu ovog vozila samo privremeno da bi ga pokazivao potencijalnim kupcima u cilju prodaje, kako to okrivljeni objašnjava, jer je na osnovu brojnih dokumenata i predmeta okrivljenog koji su pronađeni u vozilu i od njega privremeno oduzeti, kao i na osnovu ovlašćenja koje je okrivljeni imao za predmetno vozilo zaključeno 15.07.2008. godine, a koje se odnosi na upravljanje i raspolaganje navedenim vozilom, nesumnjivo utvrdio da je okrivljeni u znatno dužem vremenskom periodu bio u posedu navedenog vozila i da ga je koristio za svoje lične potrebe. Takođe pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su ovlašćenja koja je pomenuta američka kompanija dala okrivljenom AA i njegovoj supruzi GG2 dati isključivo u svrhu da se pomenutom okrivljenom i njegovoj supruzi omogući da nesmetano koriste navedeno vozilo i njime raspolažu, kako bi se istovremeno prikrilo da je upravo AA stvarni vlasnik navedenog luksuznog vozila velike vrednosti i stvorio privid da u odnosu na to vozilo postupa u ime i za račun pomenute američke kompanije, a čemu u prilog govore i međunarodna polisa osiguranja za navedeno vozilo na ime okrivljenog AA, kao i da je polisa važila u periodu od 03.10.2008. godine, pa do 03.10.2009. godine, na osnovu čega se zaključuje da je okrivljeni AA u navedenom periodu bio vlasnik predmetnog vozila.

Na kraju pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni AA stvarni vlasnik predmetnog putničkog motornog vozila u čijem se posedu vozilo i nalazilo zajedno sa kompletnom originalnom dokumentacijom i da je isto koristio za svoje lične potrebe, pri čemu je vrednost predmetnog motornog vozila prema izjavi punomoćnika američke kompanije oko 60.000 eura, a isto je u očiglednoj nesrazmeri sa imovinskim prilikama okrivljenog AA i njegove supruge GG2 sa kojom je živeo u zajedničkom porodičnom domaćinstvu u vreme sticanja predmetnog vozila, dok je na osnovu uverenja Republičkog fonda PIO za okrivljenog i rešenja Opštinske uprave Vrbas - Odeljenja za upravu i opšte poslove, kao i rešenje Republičke uprave javnih prihoda - Odeljenja za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda Vrbas utvrđeno da okrivljeni AA i njegova supruga GG2 od 2005. godine nisu ostvarivali zakonite prihode, pri čemu je pravilno prvostepeni sud imao u vidu i uobičajene troškove života porodičnog domaćinstva okrivljenog i njegove supruge koji su roditelji troje maloletne dece, kao i okolnost da nisu pruženi dokazi da postoje drugi zakoniti izvori prihoda okrivljenog i njegove supruge, te da s tim u vezi postoji očigledna nesrazmera između vrednosti imovine čije se privremeno oduzimanje zahteva i zakonito stečenih prihoda okrivljenog, pa je pravilno našao da postoji osnovana sumnja da je navedeno motorno vozilo imovina koja je proistekla iz krivičnog dela u smislu odredbe člana 21 stav 2 u vezi člana 3 stav 1 tačka 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Dakle, ovde je reč o privremenom oduzimanju imovine kao preventivne mere, s obzirom da postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno.

Kada se ima u vidu izneto, i po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu pravilno je prvostepeni sud našao da predmetno vozilo nije moglo biti nabavljeno iz legalnih prihoda, odnosno da postoji osnovana sumnja da sredstva za kupovinu predmetnog vozila potiču od kriminalne delatnosti.

Kako pravilno nalazi prvostepeni sud, i po nalaženju ovog suda, u konkretnom slučaju postoji realna opasnost da bi kasnije oduzimanje navedene imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno, jer postoji realna mogućnost da kompanija "BB", koja se vodi kao formalni vlasnik vozila, te okrivljeni preko supruge, koja takođe poseduje ovlašćenje za predmetno vozilo, vozilom raspolaže i proda ga trećem licu.

Sledstveno tome, suprotni žalbeni navodi punomoćnika trećeg lica i branioca okrivljenog u kojima se osporava zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja ocenjeni su kao neosnovani, s obzirom da je prvostepeni sud pravilno na osnovu izvedenih dokaza i navedenih okolnosti našao da postoji osnovana sumnja da navedeno vozilo proističe iz krivičnog dela, te da je isto faktički vlasništvo okrivljenog, pa se neosnovano u izjavljenim žalbama ističe suprotno.

Prvostepeni sud je u obrazloženju ožalbenog rešenja dao jasne i uverljive razloge na kojima je zasnovao svoju odluku, a koje je kao pravilne u potpunosti prihvata i ovaj sud, i nalazi da žalbenim navodima pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja nije dovedena u pitanje.

Sa iznetih razloga na osnovu odredbe člana 401 stav 3 ZKP doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,
Zorica Avramović, s.r. Slobodan Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)