Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.05.2012.

Kž2 Po1 201/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 201/12
Dana: 25.05.2012. godine
B e o g r a d

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, Duška Milenkovića i Milene Rašić, članova veća, sa višim sudijskim pomoćnikom Jelenom Petković-Milojković kao zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela udruživanja radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 KZ i dr., odlučujući o žalbi punomoćnika optuženog AA i trećeg lica AA1, adv. AB1, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Poi-Po1.br.10/12, K-Po1.br.249/11 od 19.04.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 25.05.2012. godine, doneo je


R E Š E Nj E

UVAŽAVA SE žalba punomoćnika optuženog AA i trećeg lica AA1, advokata AB1, UKIDA SE rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Poi-Po1.br.10/12, K-Po1.br.249/11 od 19.04.2012.godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.


O b r a z l o ž e nj e


Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Poi-Po1.br.10/12, K-Po1.br.249/11 od 19.04.2012.godine usvojen je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal Oik.27/11 od 27.11.2011.godine, za privremeno oduzimanje imovine, pa se imovina, za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela od strane optuženog AA, privremeno oduzima i to:

-od trećeg lica, vlasnika, AA1, JMBG _, od oca _, rođenog _. godine u _, Republika Crna Gora, državljanin Republike Crne Gore, sa prijavljenim prebivalištem u _, ul._ br. 8, _,

-stan aa.

Tim rešenjem odlučeno je da privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke po zahtevu za trajno oduzimanje imovine, a imovinom će, shodno odredbi člana 37 Zakona upravljati Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, do donošenja odluke po zahtevu za trajno oduzimanje imovine.

Protiv tog rešenja žalbu je izjavio branilac optuženog AA i punomoćnik trećeg lica AA1, adv. AB1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, pobijano rešenje preinači tako što će odbiti zahtev javnog tužioca za privremeno oduzimanje predmetne nepokretnosti, odnosno da pobijano rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:

-žalba je osnovana.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, prvostepeni sud je prilikom donošenja ožalbenog rešenja povredio odredbu člana 23 stav 1 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a takođe, na šta se osnovano žalbom branioca optuženog AA i punomoćnika trećeg lica AA1 ukazuje, prilikom donošenja pobijanog rešenja nije postupio po primedbama iznetim u rešenju Posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2.Po1.123/2012 od 26.03.2012.godine, zbog čega nije došao u mogućnost da o odlučnim činjenicama u obrazloženju pobijanog rešenja da jasne, dovoljne i međusobno neprotivrečne razloge, zbog čega se ukidanje ožalbenog rešenja pokazuje nužnim.

Pre svega, prvostepeni sud je pobijano rešenje doneo bez zakazivanja ročišta na koje bi pozvao vlasnika, njegovog branioca, odnosno punomoćnika ako ga ima i javnog tužioca, na koji način je postupio suprotno odredbi člana 23 stav 1 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kojom je propisano da će sud, pre donošenja odluke o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine zakazati ročište na koje će pozvati vlasnika, njegovog branioca, odnosno punomoćnika ako ga ima i javnog tužioca.

Prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja, dajući razloge za svoje zaključivanje da su se stekli zakonom propisani uslovi za privremeno oduzimanje imovine od trećeg lica, vlasnika AA1, za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela optuženog AA naveo da je vrednost imovine čije se privremeno oduzimanje zahtevom Tužioca za organizovani kriminal traži i to predmetnog stana vlasništvo trećeg lica - AA1, čija je vrednost prema zaključenom ugovoru o kupoprodaji, u momentu kupoprodaje bila 86.240 eura u očiglednoj nesrazmeri sa zakonito stečenim prihodima kako optuženog AA, tako i trećeg lica AA1, koji nisu obveznici poreza na dohodak građana na teritoriji Republike Srbije, a da u ovom postupku privremenog oduzimanja imovine sudu nisu pruženi dokazi da su sredstva koja su upotrebljena za kupovinu predmetnog stana stečena zakonitim putem, pri čemu okolnosti da postoji opravdana sumnja da je optuženi AA koji se i pored svih preduzetih mera domaćih i inostranih organa otkrivanja i gonjenja da se obezbedi njegovo prisustvo nalazi u bekstvu duže od dve godine, da je izvršio dva teška krivična dela koja se odnose i na prodaju opojne droge kokaina, čijom prodajom se ostvaruju enormne zarade, a za koja krivična dela su propisane kazne zatvora u dugom vremenskom trajanju, mogu uticati na ovog optuženog, kao faktičkog vlasnika imovine koja se od njegovog rođenog brata-trećeg lica AA ovim postupkom privremeno oduzima da njome raspolaže, što sve, prema stavu prvostepenog suda, upućuje na zaključak da postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno.

Međutim, ovakvo zaključivanje prvostepenog suda i razlozi koje je sa tim u vezi dao ne mogu se prihvatiti kao jasni, dovoljni i međusobno neprotivrečni, a na šta je već ukazano prvostepenom sudu u primedbama iznetim u rešenju ovoga suda Kž2.Po1.123/2012 od 26.03.2012.godine, po kojima prvostepeni sud nije postupio.

Naime, odredbom člana 3 tačka 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano je da se imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima uključujući u to i imovinu prenetu na treće lice, kao vlasnika, dakle, ovakav karakter određene imovine podrazumeva da ona izvorno pripada okrivljenom, svedoku saradniku ili ostaviocu, što dalje znači da treće lice kao izvedeni vlasnik može da nasledi, odnosno da stekne samo imovinu za koju se, činjenicom da je pripadalo izvornom vlasniku i da je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima, smatra da je proistekla iz krivičnog dela.

Kako se, dakle, u smislu navedene zakonske odredbe, imovina proistekla iz krivičnog dela može oduzeti samo od lica koje je učinilac krivičnog dela ili od fizičkog ili pravnog lica na koje je preneta imovina proistekla iz krivičnog dela, to su, po oceni ovoga suda, u obrazloženju pobijanog rešenja izostali jasni, dovoljni i međusobno neprotivrečni razlozi o tome da su se u konkretnom slučaju stekli zakonom propisani uslovi za privremeno oduzimanje imovine od trećeg lica, AA1, posebno kada se ima u vidu da je prvostepeni sud u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da je na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog dana 30.06.2008.godine u Beogradu između SS kao prodavca i AA1 kao kupca, priznanice koje su sačinjene prilikom predaje novca na ime kupoprodajne cene, koje je sačinio SS i koje su potpisali SS i AA1, kao i izjave svedoka SS date na ročištu održanom dana 30.11.2011.godine kada je objasnio kome je i na koji način prodao stan i isti naplatio, utvrdio da je treće lice, AA1 vlasnik predmetnog stana, a isti nije učinilac bilo kog krivičnog dela, niti je prvostepeni sud utvrdio da je na njega preneta imovina proistekla iz krivičnog dela.

Osim toga, po oceni ovog suda, prvostepeni sud u obrazloženju pobijanog rešenja nije dao jasne i dovoljne razloge o tome zbog čega smatra da pruženi dokazi i to: da je treće lice AA1 dana 26.07.2007.godine u Centralnom registru Privrednog suda u Podgorici registrovao jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću "AA", te da je jedini osnivač i lice ovlašćeno za zastupanje istoga, da je na osnovu navedene registracije privrednog društva prijavljen na osiguranje i da je obveznik plaćanja doprinosa, da je dana 15.06.2007.godine u svojstvu zajmoprimca zaključio ugovor o zajmu 50.000 evra sa SS1 kao zajmodavcem od koga je novac i primio, da je dana 05.06.2008.godine u svojstvu prodavca zaključio ugovor o prodaji pokretnih stvari u iznosu od 10.000,00 dinara sa SS2 kao kupcem, te da mu je tokom 2008.godine na ime dobitka premije Državne lutrije Crne Gore isplaćen iznos od 31.000 eura, a prema priloženim izjavama radnika Državne lutrije Crne Gore SS3 i SS4, ne pružaju osnov za utvrđivanje činjenice da li je treće lice AA1 zakonito ostvario prihode i u kojoj visini, budući da se u svakom trenutku zvaničnom proverom može utvrditi da li je, te ukoliko jeste AA1 ostvario i u kom iznosu prihod u društvu sa ograničeno odgovornošću "AA", te da li mu je od strane Državne lutrije Republike Crne Gore na ime premije isplaćen iznos od 31.000 eura, pri čemu, po oceni ovoga suda okolnosti da ugovor o zajmu, odnosno ugovor o prodaji pokretnih stvari nisu overeni pred nadležnim organom Republike Crne Gore, te da u ugovoru o zajmu nije navedena svrhe pozajmice same za sebe, a u odsustvu drugih okolnosti, ne mogu predstavljati osnov za zaključivanje da ovi ugovori nisu realizovani u korist trećeg lica, AA1, na koji način bi isti ostvario zakonite prihode.

Pored toga, a imajući u vidu da je odredbom člana 21 stav 1 i 2 Zakona o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano kada javni tužilac može podneti zahtev za privremeno oduzimanje imovine i šta taj zahtev mora da sadrži, dakle, sledstveno ovoj zakonskoj odredbi, da bi se moglo odlučivati o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela potrebno je da budu ispunjeni određeni formalni i materijalni uslovi, a koji materijalni uslovi se pre svega ogledaju u postojanju osnovane sumnje da imovina proističe iz krivičnog dela kao i opasnost da će kasnije oduzimanje takve imovine biti otežano ili onemogućeno, prvostepeni sud u obrazloženju pobijanog rešenja nije dao jasne i dovoljne razloge o tome na osnovu čega je zaključio da postoji opasnost da će kasnije oduzimanje takve imovine biti otežano, odnosno onemogućeno, već je samo naveo da takva opasnost postoji.

Na izneti način prvostepeni sud je učinio povredu odredbe člana 23 stav 1 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela kao i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku, zbog čega je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje uvažio žalbu branioca optuženog AA i punomoćnika trećeg lica AA1, adv. AB1, pobijano rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će otkloniti povredu odredbe člana 23 stav 1 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, kao i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 ZKP-a, na koje povrede je ovim rešenjem ukazano, tako što će, a imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je treće lice AA1 vlasnik predmetnog stana, na nesumnjiv način utvrditi da li je, te ukoliko jeste i na koji način predmetni stan pribavljen sredstvima optuženog AA koja proističu iz krivičnog dela, i da li je, te ukoliko jeste na koji način je predmetna nepokretnost preneta na treće lice AA1 i daće razloge o tome na osnovu čega zaključuje da bi ostavljanjem imovine u posed trećem licu AA1 kasnije oduzimanje iste bilo otežano, odnosno onemogućeno, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 467 stav 4 Zakonika o krivičnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje je odlučio kao u izreci ovog rešenja.


Zapisničar,         Predsednik veća-sudija
Jelena Petković-Milojković, s.r.   Zoran Savić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić
 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)