Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.06.2012.

Kž2 Po1 238/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 238/12
Dana 19.06.2012. godine
B e o g r a d

 


  APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija: Slobodana Rašića, predsednika veća, Dragoljuba Đorđevića i Nade Zec, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Marine Barbir, kao zapisničara, u postupku za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, prema okrivljenom AA i trećim licima - AA1, AA2 i AA3, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećih lica AA2 i AA3, advokata AB, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, Poi.Po1 1/12 od 03.05.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 19.06.2012. godine, doneo je


R E Š E Nj E

   ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećih lica AA2 i AA3, advokata AB, izjavljena protiv stava I rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, Poi.Po1 1/12 od 03.05.2012. godine.


O b r a z l o ž e nj e

  Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, Poi.Po1 1/12 od 03.05.2012. godine, i to stavom I, usvojen je zahtev Tužioca za organizovani kriminal Oik.br.8/11 od 09.01.2012. godine, za privremeno oduzimanje imovine za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela izvršenog od strane okrivljenog AA i to krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 35 KZ i krivičnog dela davanje mita iz člana 368 stav 1 KZ, po optužnici TOK Kt.br.12/11 od 17.11.2011. godine, pa je privremeno oduzeta imovina i to:

1. od okrivljenog- vanknjižnog vlasnika AA

-1/2 poslovne zgrade aa

-1/2 poslovne zgrade aa1,

  a koje poslovne zgrade se nalaze u Kaću, ulica Svetosavska, izgrađene na katastarskoj parceli 2815/2, bliže opisano u izvodu iz lista nepokretnosti br. 1689 KO Kać, Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad.

2. od trećeg lica vanknjižnog vlasnika AA2 lokal aa2, izgrađen na kp1, bliže opisan u izvodu iz lista nepokretnosti _ KO Novi Sad 1, Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad, kao i

-1/2 porodične stambene aa3,

-1/2 pomoćne zgrade aa4,

-1/2 pomoćne zgrade aa5 i ½ zemljišta uz zgradu objekat površine 500 m2 i jedna njiva prve klase površine 1 ar 12 m2, koji objekti se nalaze aa6 i koji su izgrađeni na parceli br. _, a bliže opisan u izvodu iz lista nepokretnosti br. _ KO _, Služba za katastar nepokretnosti _.

3. od trećeg lica vanknjižnog vlasnika AA3 takođe ½ objekata aa6 bliže opisano u listu nepokretnosti _ KO _, Služba za katastar nepokretnosti _.

  Određeno je da privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine.

  Stavom II pobijanog rešenja, odbijen je zahtev Tužioca za organizovani kriminal Oik.br.8/11 od 09.01.2012. godine, za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela i to od trećih lica vlasnika AA, AA3 i AA2, a koju imovinu predstavljaju nepokretnosti bliže opisane u samom stavu II izreke.

  Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA i punomoćnik trećih lica AA2 i AA3, advokat AB, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, uz predlog da Apelacioni sud preinačenjem pobijanog rešenja odbije zahtev TOK od 09.01.2012. godine, za privremeno oduzimanje okrivljenom AA i trećim licima AA2 i AA3, koja imovina je označena u stavu I izreke rešenja, te je tražio da zajedno sa strankama bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda.

  Razmatrajući spise predmeta i pobijano rešenje, a po oceni navoda iznetih u izjavljenoj žalbi, Apelacioni sud u Beogradu je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 467 stav 2 ZKP, nalazeći da prisustvo stranaka ne bi bilo korisno za dalje razjašnjenje stvari, našao:

  žalba je neosnovana.

  Pravilno je prvostepeni sud, odlučujući o zahtevu TOK-a Oik.br.8/11 od 09.01.2012. godine, zaključio da su u konkretnom slučaju ispunjeni kumulativni uslovi propisani odredbama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela u odnosu na nepokretnosti bliže opisane u stavu I izreke presude, koja je privremeno i oduzeta od okrivljenog kao vanknjižnog vlasnika AA, te od trećih lica - vanknjižnih vlasnika AA2 i AA3.

  Naime, postupajući u smislu odredbe člana 3 stav 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, prvostepeni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju postoji osnov za primenu ovog zakona, budući da se postupak prema okrivljenom AA vodi za krivično delo iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 35 KZ i za krivično delo iz člana 368 stav 1 KZ, te da postoje uslovi za privremeno oduzimanje imovine zbog postojanja očigledne nesrazmere između vrednosti imovine, s jedne strane i zakonito stečenih prihoda, s druge strane, te da u konkretnom slučaju postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje te imovine bilo znatno otežano ili onemogućeno.

Branilac okrivljenog AA i punomoćnik trećih lica AA2 i AA3, prvenstveno u žalbi osporava ustavnost i zakonitost Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, u koje navode se Apelacioni sud nije bliže upuštao, budući da nije nadležan za ocenu ustavnosti i zakonitosti istog. Dalje, žalbenim navodima branilac okrivljenog, odnosno punomoćnik trećih lica, smatra da je pobijano rešenje neizvršivo u delu u kom se odnosi na polovinu poslovne zgrade aa i poslovne zgrade aa1, za koje nije naveden broj u ulici _ u _. Takođe, ukazuje da u tom delu nije identifikovan subjekt u čiju korist se privremeno oduzima imovina. Međutim, suprotno navedenom, u stavu I izreke, u delu u kom je navedeno koja imovina se oduzima od okrivljenog vanknjižnog vlasnika AA, jasno je navedeno da se opisani objekti nalaze na katastarskoj parceli br. _, opisanoj u listu nepokretnosti _ KO Kać, pa okolnost da nije naveden kućni broj, ne može predstavljati okolnost koja bi dovela do neizvršivosti rešenja, s obzirom da su objekti koji su predmet oduzimanja dovoljno određeni. Takođe, kako prema odredbama člana 9 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela proizilazi da se privremeno oduzeta imovina po ovom zakonu dodeljuje Direkciji za upravljanje privremeno oduzetom imovinom, kao što se navodi u obrazloženju pobijanog rešenja na strani 19, to su ovi žalbeni navodi ocenjeni neosnovanim.

  Branilac okrivljenog dalje ukazuje da prvostepeni sud nije utvrdio, niti dao jasne razloge koji upućuju na očiglednu nesrazmeru imovine koja se oduzima sa navodno nezakonitim prihodima okrivljenog AA i trećih lica. Suprotno navedenom, na stranama 17 i 18 pobijanog rešenja, prvostepeni sud je jasno naveo da su, prema podacima državnih organa okrivljeni AA i treća lica - AA2 i AA3 u periodu od 2001. godine, pa nadalje, ostvarili ukupne zakonite prihode u iznosu od 1.346.217,42 dinara, dok je za kupovinu imovine bliže opisane u stavu I izreke rešenja, u pogledu koje je stavljen zahtev za privremeno oduzimanje, ukupno plaćeno u gotovom novcu 13.812.000,00 dinara, iz čega jasno proizilazi da postoji očigledna nesrazmere između zakonito stečenih prihoda okrivljenog i trećih lica u odnosu na vrednost imovine čije oduzimanje je traženo, budući da je vrednost imovine koja se privremeno oduzima desetostruko veća od zakonito stečenih prihoda ovih lica. U pogledu žalbenih navoda koji se tiču teze iznete na ročištu za oduzimanje imovine, a da je okrivljeni navedene nepokretnosti kupio od novca koji su mu dali, odnosno poklonili roditelji od svoje ušteđevine, odnosno od imovine prodate u Republici Hrvatskoj, prvostepeni sud se detaljno upustio u analizu pomenute teze prilikom donošenja prvostepenog rešenja i, po nalaženju ovog suda, pravilno našao da se ista ne može prihvatiti, o čemu je dao iscrpno obrazloženje na stranici 18 pobijanog rešenja. Iz istog razloga Apelacioni sud nije prihvatio žalbene navode koji se tiču rada trećih lica, u konkretnom slučaju AA2 i AA3, prema kojim navodima proizilazi da su i oni sami doprinosili uvećanju imovine, odnosno sticanju iste, međutim, kako su ovi navodi suprotni pismenim dokazima u spisima predmeta, to su pravilno ocenjeni neosnovanim i od strane prvostepenog suda. Branilac okrivljenog, odnosno punomoćnik trećih lica, osporava pobijano rešenje i sa tehničke strane, navodeći prvo da se u obrazloženju pobijanog rešenja navodi lice BB, umesto ovde okrivljeni AA, te nadalje, smatra da sud nije mogao da konstruiše vrednost nepokretnosti izraženu u evrima, koji navodi nisu od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, budući da je u prvom slučaju u pitanju očigledna omaška, a u drugom slučaju okolnost da je prvostepeni sud pribegao najefikasnijem i najekonomičnijem načinu utvrđivanja vrednosti, budući da se u dokazima u spisima pominju tri različite monete – dinari, euri i kune. Takođe, neosnovan je stav žalbe da je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, jer prvostepeni sud uopšte nije cenio nalaz sudskog veštaka od 17.01.2012. godine o tome kolika je realna vrednost objekata koji se oduzimaju, budući da realna vrednost objekata koji se oduzimaju nije okolnost koja ima karakter odlučne činjenice u konkretnom slučaju, s obzirom da je pravilno prvostepeni sud cenio vrednost koja je plaćena za navedene nepokretnosti u odnosu na zakonito stečene prihode okrivljenog i trećih lica, pri čemu naknadno opadanje ili rast vrednosti navedene imovine nije od uticaja. Okolnost da je okrivljeni eventualno sticao dodatni legalni prihod od aparata za igre na sreću, na koju okolnost nisu dostavljeni dokazi iz kojih bi se moglo utvrditi kolika je visina prihoda koju je okrivljeni na ovaj način pribavio, takođe ne dovodi u sumnju pravilnost zaključka prvostepenog suda, a prema odredbama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, na okrivljenom je teret dokazivanja ove činjenice. Naposletku, Apelacioni sud nalazi da su neosnovani žalbeni navodi koji se tiču okolnosti da prvostepeni sud nije dao jasne razloge zbog čega postoji opasnost od otuđenja ove imovine, jer se u obrazloženju pobijanog rešenja na stranici 19 iscrpno navode razlozi zbog kojih sud smatra da postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje te imovine bilo znatno otežano ili onemogućeno.

  Prilikom odlučivanja, Apelacioni sud je imao u vidu i ostale navode izjavljene žalbe, međutim, kako se isti ne tiču odlučnih činjenica u konkretnom slučaju, pri zauzetom stanovištu, nije ih posebno ni obrazlagao. Inače, ti navodi i novi dokazi mogu biti predmet ocene u eventualnom postupku za trajno oduzimanje imovine u skladu sa označenim Zakonom.

  Imajući u vidu napred navedeno, na osnovu člana 467 stav 4 ZKP odlučeno je kao u izreci.


Zapisničar     PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Barbir      Slobodan Rašić

MB/MI

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)