Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.12.2010.

Kž2 PO1 294/10


REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 PO1 294/10
Dana 08.12.2010. godine
B E O G R A D


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, Milimira Lukića i Mirjane Popović, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u postupku za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela okrivljenog AA prema trećem licu BB, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA – advokata AB, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja POI-PO1.br.39/10 (K-PO1.br.249/10) od 30.09.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 08. decembra 2010. godine, doneo je


R E Š E Nj E


ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja POI-PO1.br.39/10 (K-PO1.br.249/10) od 30.09.2010. godine.


O b r a z l o ž e nj e


Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja POI-PO1.br.39/10 (K-PO1.br.249/10) od 30.09.2010. godine, usvojen je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.S.br.21/09 od 08.09.2010. godine za privremeno oduzimanje imovine i istovremeno je određeno da se imovina, za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela, izvršenog od strane okrivljenog AA i preneta na treće lice, privremeno oduzima od trećeg lica BB i to putničko motorno vozilo marke “Citroen”, model _, tip _ HDI, Pack, sive metalik D3 boje, broj šasije _, broj motora _, registarski broj _, za koje je izdata saobraćajna dozvola MUP-a RS – PU Kragujevac, broj _ od 04.06.2010. godine.

Istim rešenjem, određeno je da privremeno oduzimanje traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, te da će imovinom shodno odredbama člana 37 Zakona upravljati Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.

Protiv ovog rešenja, žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA – advokat AB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, da predlogom da Apelacioni sud u Beogradu usvoji žalbu i preinači pobijano rešenje, tako što će odbiti kao neosnovan zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.S.br.21/09 od 08.09.2010. godine za privremeno oduzimanje imovine ili da pobijano rešenje ukine i predmet uputi prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Tužilac za organizovani kriminal u podnesku KTŽ.br.289/10 od 22.11.2010. godine predložio je da se žalba branioca okrivljenog AA – advokata AB, izjavljena protiv pobijanog rešenja, odbije kao neosnovana, uz mišljenje da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje i da je pravilno ocenio da je oduzeta imovina u neskladu sa prihodima okrivljenog AA i trećeg lica – BB od koga je oduzeta.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje je u sednici veća, nakon razmatranja spisa predmeta i pobijanog rešenja, po oceni žalbenih navoda, imajući u vidu i predlog Tužioca za organizovani kriminal iz napred navedenog podneska, našao:

Žalba je neosnovana.

Prvostepeno rešenje ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka koje se, prema navodima žalbe branioca okrivljenog, ogledaju u nejasnosti razloga pobijanog rešenja, te u tome što o određenim odlučnim činjenicama razlozi nisu ni dati. S tim u vezi, u žalbi se ističe da je iz obrazloženja pobijanog rešenja potpuno nejasno na koji način je prvostepeni sud zaključio da imovina koju poseduje treće lice potiče iz krivičnog dela izvršenog od strane okrivljenog AA i u kakvoj su vezi krivična dela koja se okrivljenom stavljaju na teret sa imovinom koja se privremeno oduzima od trećeg lica.

Suprotno iznetim žalbenim navodima, ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud u pobijanom rešenju izneo jasne i logične razloge za svoj stav o nužnosti privremenog oduzimanja imovine od trećeg lica BB, te da pobijano rešenje u izreci i obrazloženju sadrži sve podatke propisane odredbom člana 25 stav 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, i to podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, detaljne podatke o imovini koja se oduzima, okolnosti iz kojih proizlazi osnovana sumnja da imovina proističe iz krivičnog dela, razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine i vreme na koje se oduzima, odnosno da mera traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine.

Naime, prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja, na stranama 5, 6 i 7, naveo okolnosti iz kojih proizlazi osnovana sumnja da je imovina – putničko motorno vozilo marke “Citroen”, registarskog broja _, koje je oduzeto od trećeg lica BB, proisteklo iz krivičnog dela izvršenog od strane okrivljenog AA. Takođe, prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo na osnovu kojih dokaza je zaključio da postoji očigledna nesrazmera između visine zakonitih prihoda okrivljenog i vrednosti stečene imovine, odnosno napred navedenog motornog vozila, kao i detaljne razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem ove imovine.

Prilikom donošenja odluke, prvostepeni sud je pravilno cenio činjenicu da je protiv okrivljenog AA podignuta optužnica zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo udruživanja radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 KZ i krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246 stav 4 u vezi stava 1 KZ, da je okrivljeni faktički vlasnik napred navedenog vozila koje je, prema sopstvenom kazivanju, kupio za iznos od oko 7.000 eura, da je ovo vozilo prodao trećem licu BB, i to tako što je VV sačinio retroaktivan fiktivni ugovor u prostorijama svoje agencije, a posebno iskaz GG, vanbračne supruge okrivljenog AA, koja je objasnila da joj je okrivljeni rekao da vozilo fiktivno prenese na treće lice, odnosno BB i da je ovo vozilo zapravo koristila ona, a ne BB, koja činjenica je potvrđena i iskazom BB.

Imajući u vidu navedene okolnosti, te činjenicu da je okrivljeni AA u toku postupka i na ročištu za privremeno oduzimanje imovine izjavio da je zaposlen u firmi “BB”, opredeljujući visinu svojih prihoda na oko 14.000,00 dinara mesečno, te da je privremeno obavljao i poslove obezbeđenja u kafe-klubu “Kazino”, na koji način je ostvarivao i dodatne prihode, ali čiju visinu nije opredelio, to je prvostepeni sud pravilno zaključio da na ročištu nisu pruženi dokazi o visini zakonito stečenih prihoda okrivljenog AA na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da je od ovih prihoda kupio predmetno motorno vozilo, koje je pobijanim rešenjem privremeno oduzeto od trećeg lica.

Neosnovani su i žalbeni navodi branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da prvostepeno rešenje sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 10 ZKP. S tim u vezi, u žalbi se ističe da je prvostepeni sud službenu belešku, sačinjenu od strane Jedinice za finansijske istrage MUP-a RS, UKP, SBPOK-a odnosno iskaza GG, BB i VV tretirao kao dokaz, odnosno kao iskaz trećeg lica u smislu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koja može biti upotrebljena kao dokaz u smislu ZKP samo u postupku zbog krivičnih dela protiv organizovanog kriminala i pod strogo predviđenim uslovima, te se ne može primeniti kao dokaz u ovom specifičnom postupku predviđenim posebnim zakonom.

Suprotno iznetim žalbenim navodima, odluka prvostepenog suda da iskaz vanbračne supruge okrivljenog AA, GG, te BB i VV koristi kao dokaz u ovom postupku je u potpunosti pravilna, obzirom na činjenicu da se protiv okrivljenog AA vodi krivični postupak za organizovani kriminal, što je saglasno odredbama člana 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kojima je propisano da se odredbe tog zakona primenjuju između ostalog za krivična dela organizovanog kriminala i krivična dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, koje je okrivljenom stavljeno na teret. Stoga je prvostepeni sud pravilno postupio kada je navedenu službenu belešku u ovom postupku koristio kao dokaz, te su žalbeni navodi branioca okrivljenog u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Neosnovani su i žalbeni navodi u delu u kojem se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ističe da prvostepeni sud prilikom donošenja odluke nije uzeo u obzir dokumentaciju o visini primanja okrivljenog AA koja je sudu blagovremeno dostavljena. Ovo stoga što je sam okrivljeni opredelio visinu svojih mesečnih prihoda na ročištu za privremeno oduzimanje imovine na oko 14.000,00 dinara, što je potvrdio i BB u svom iskazu (obzirom da je okrivljeni zaposlen u firmi “BB”) te je, imajući u vidu da je okrivljeni naveo i da privremeno obavlja poslove obezbeđenja i da ostvaruje dodatne prihode, ali da nije opredelio visinu istih, pravilno zaključio da sudu nisu pruženi dokazi o visini zakonito stečenih prihoda okrivljenog, a na osnovu kojih je bilo moguće kupiti imovinu koja se privremeno oduzima. Prilikom donošenja odluke, prvostepeni sud je, kako je navedeno u obrazloženju pobijanog rešenja, imao u vidu i da je branilac okrivljenog dostavio dokumentaciju o visini primanja okrivljenog za vreme rada u inostranstvu, ali je pravilno zaključio da se ova dokumentacija ne može uzeti u obzir prilikom odlučivanja, obzirom da je na nemačkom jeziku i da nije prevedena na srpski jezik, a da je teret dokazivanja, kako je to određeno u članu 24 stav 3 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, na vlasniku i njegovom braniocu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja je privremenog karaktera i koja može trajati do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje, kada će vlasnik i njegov branilac biti u situaciji da iznesu činjenice i predlože dokaze koji im idu u prilog i kojim osporavaju zahtev suprotne strane.

Iz navedenih razloga, žalbeni navodi branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjeni su neosnovanim.

Imajući u vidu ovako izvedene dokaze, te činjenicu da u toku postupka nisu pruženi ni dokazi o visini zakonito stečenih prihoda trećeg lica BB, na osnovu kojih je bilo moguće kupiti imovinu koja se privremeno oduzima, posebno ceneći okolnost da je putničko motorno vozilo koje je oduzeto od BB samo fiktivno preneto na treće lice, te činjenicu da ne postoji nijedan validan dokaz o isplati kupoprodajne cene i o faktičkoj predaji vozila BB, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je pravilno postupio kada je doneo rešenje o privremenom oduzimanju motornog vozila od trećeg lica BB, na osnovu člana 2 i 3 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, nalazeći da je navedena imovina u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima trećeg lica i okrivljenog AA.

I po oceni ovoga suda, sve navedene okolnosti ukazuju da je oduzimanje imovine od trećeg lica BB bilo opravdano i u skladu sa odredbama članova 21 i 22 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, jer je u konkretnom slučaju evidentna opasnost da bi kasnije oduzimanje ove imovine bilo otežano ili onemogućeno.

Kako se žalbom branioca okrivljenog ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, to je žalba morala biti odbijena kao neosnovana.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 401 stav 3 ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Snežana Medenica, s.r. Zoran Savić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)