Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.01.2011.

Kž2 Po1 341/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 - 341/2010
Dana 13.01.2011.godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija: Slobodana Rašića, predsednika veća, Savke Gogić i Nadežde Mijatović, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Žakom Pavlovićem, zapisničarem, u postupku za privremeno oduzimanje imovine prema okrivljenom AA, po zahtevu Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.21/09 od 21.10.2010.godine, odlučujući o žalbama: branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećih lica BB i BB1 – adv. BA, punomoćnika trećeg lica VV – adv. VA i trećeg lica GG, koje su izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, Poi Po1 br.43/10 od 01.11.2010.godine, u sednici veća održanoj dana 13.01.2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBIJAJU SE, kao neosnovane, žalbe branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećih lica BB i BB1 – adv. BA i trećeg lica GG, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, Poi Po1 br.43/10 od 01.11.2010.godine.

UVAŽAVANjEM ŽALBE punomoćnika trećeg lica VV – adv. VA, UKIDA SE rešenje Višeg suda u Beogradu Poi Po1 br.43/10 od 01.11.2010.godine u delu koji se odnosi na treće lice VV i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.


O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, Poi Po1 br.43/10 od 01.11.2010.godine, na osnovu člana 25 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, usvojen je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.21/09 od 21.10.2010.godine za privremeno oduzimanje imovine, pa je privremeno oduzeta imovina za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela za koje je okrivljeni AA osnovano sumnjiv. Pri tom je privremeno oduzeta i imovina koja se formalno vodi na imenovanog okrivljenog, ali i imovina koja se formalno vodi na treća lica i to:
- od okrivljenog AA je oduzeto putničko motorno vozilo aa.

- od trećeg lica BB1 (brata okrivljenog AA), pravo svojine na katastarskoj parceli bb…;

- od trećeg lica BB (majke okrivljenog AA), vanknjižno pravo svojine na porodičnom stambenom objektu u bb1,

- od trećeg lica DD, pravo svojine na bb2;

- od trećeg lica GG, pravo svojine na nepokretnosti – bb3;

- od trećeg lica ĐĐ, pravo svojine na bb4

Pri tom je određeno da privremeno oduzimanje gore navedene imovine traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, a da će predmetnom imovinom, shodno odredbama čl. 37 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, upravljati Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.

Protiv navedenog rešenja žalbe su blagovremeno izjavili:

- branilac okrivljenog AA i punomoćnika trećih lica BB i BB1 – adv. BA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 1 tačka 11 ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijano rešenje preinači i odbije zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.21/09 od 21.10.2009. godine, za privremeno oduzimanje imovine, ili da pobijano rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- punomoćnik trećeg lica VV – adv. VA, bez posebnog navođenja zakonskih razloga zbog kojih se prvostepeno rešenje pobija, sa predlogom da Apelacioni sud uvaži žalbu i pobijano rešenje preinači, tako što će odbiti zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.21/09 od 21.10.2010. godine u celosti,

- treće lice GG, bez posebnog navođenja zakonskih razloga zbog kojih se predmetno rešenje pobija, sa predlogom da „Apelacioni sud u Beogradu odbije zahtev Tužilaštva za privremeno oduzimanje imovine stečeno krivičnim delom”.

Tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal je, u podnesku Ktž.br.1/11 od 05.01.2011.godine, izneo mišljenje da je Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu, donoseći rešenje Poi Po1 43/10 od 01.11.2010. godine, nije učinilo bitne povrede odredaba krivičnog postupka ''iz člana 368 ZKP'', da je pravilno i potpuno utvrdilo činjenično stanje i pravilno primenilo odredbe Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, pa je predložio da se navedene žalbe, odbiju kao neosnovane.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbama, ispitao pobijano rešenje po službenoj dužnosti shodno odredbama člana 401 stav 5 ZKP, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog izjašnjenja Tužioca za organizovani kriminal datog u podnesku Ktž.br.1/11 od 05.01.2011.godine, našao:

- žalbe branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećih lica BB i BB1 – adv. BA i trećeg lica GG su neosnovane, dok je žalba punomoćnika trećeg lica VV – adv. VA osnovana.

Prvostepeno rešenje ne sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka na koju se u žalbi branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećih lica BB i BB1 – adv. BA ukazuje. Prvostepeni sud je svoju odluku bazirao na odgovarajućim razlozima o činjeničnim zaključcima, koje je u dovoljnoj meri obrazložio, a ovaj sud iste prihvata kao valjane i razumljive. Pobijano rešenje sadrži odgovarajuće razloge o tome zbog čega treba privremeno oduzeti imovinu od okriljenog BB i imenovanih trećih lica, osim kada je u pitanju imovina oduzeta od trećeg lica VV.

Naime, kada je u pitanju imovina koja je oduzeta od okrivljenog AA aa, trećeg lica BB (pravo svojine na bb), trećeg lica BB1 (pravo svojine na bb1), trećeg lica GG (pravo svojine na bb3) i trećeg lica DD (pravo svojine na bb2), prvostepeno rešenje sadrži razloge o odlučnim činjenicama, kao i o tome koji dokazi potvrđuju odlučne činjenice, pri čemu je jasno i nedvosmisleno izloženo zbog čega treba privremeno oduzeti imovinu od okrivljenog AA i imenovanih trećih lica. Izreka je u tom delu razumljiva i nije protivrečna sama sebi, niti stanju u spisima, dok su relevantne činjenice i okolnosti pravilno utvrđene, jasno izložene u izreci i adekvatno obrazložene u daljem delu odluke. Pri tom je prvostepeni sud u dovoljnoj meri učinio verovatnim kako činjenice da je oduzeta imovina faktički u vlasništvu okrivljenog AA, tako i to da postoji nesrazmera između zvaničnih prihoda koje je isti ostvarivao unazad nekoliko godina i onoga koliko predmetna imovina vredi, te i pretpostavku da je ista proistekla iz kriminalnih aktivnosti.

Dalje, ne stoje ni navodi iz žalbe da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno. Po nalaženju ovog suda, činjenično stanje u konkretnom slučaju je pravilno, svestrano i potpuno utvrđeno, jer je prvostepeni sud održao ročište, na kome je izveo sve potrebne dokaze i na osnovu toga izveo pravilne zaključke, pri čemu je pouzdano utvrdio sve činjenice koje su dovoljne za donošenje zakonite i pravilne odluke. U konkretnom slučaju se radi o preventivnom oduzimanju imovine, pri čemu nisu povređena ustavna prava nikog od imenovanih lica, jer i Ustav dozvoljava mogućnost da pravo svojine bude ograničeno ili oduzeto u javnom interesu koji je utvrđen na osnovu zakona. Uz sve to, za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, dovoljno je učiniti verovatnim određene pretpostavke vezane za nesrazmernost između iste i zakonitih prihoda okrivljenog, to jest dovoljno je utvrditi činjenično stanje iz kog se može izvesti zaključak o postojanju osnovane sumnje da je imovina u konkretnom slučaju predstavlja imovinu iz čl. 3 st. 1 tač. 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela. Cilj prvostepenog suda u postupku privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela nije da pouzdano i definitivno utvrdi sve činjenice, već se u konkretnom slučaju bavi samo osnovanom sumnjom da je imovina u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima okrivljenog ili trećih lica, dok se sve ostalo utvrđuje u postupku trajnog oduzimanja imovine, ako do njega dođe. Zbog toga lica od kojih je privremeno oduzeta imovina mogu i posle odluke o privremenom oduzimanju imovine sudu dostavljati dokaze koji opovrgavaju dato činjenično stanje.

Pritom, u prvostepenoj odluci su navedni podaci o vlasnicima, krivičnom delu za koje je okrivljeni AA osnovano sumnjiv, jasno su izloženi podaci o imovini koja se privremeno oduzima, kao i okolnosti iz koji proizilazi osnovana sumnja da je ista u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima, a jasno su izloženi i razlozi koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine i vreme na koje se ista privremeno oduzima, sve shodno odredbama člana 25 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela. Uz to, prvostepeni sud je u dovoljnoj meri utvrdio činjenice iz kojih proizilazi osnovana sumnja da je gore navedena imovina faktiči u vlasništvu okrivljenog AA, a da imenovana treća lica samo formalno figuriraju kao vlasnici, sem imovine koja je oduzeta od trećeg lica VV. Takođe su u dovoljnoj meri učinjene verovatnim činjenice vezane za nesrazmernost između zvaničnih primanja i prihoda kako okrivljenog AA, tako i imenovanih trećih lica. Pri tom, stepen verovatnoće da je imenovani okrivljeni faktički vlasnik, koji je utvrđen u postupku koji je predhodio donošenju prvostepenog rešenja je, za trenutnu fazu postupka – privremeno oduzimanje imovine, dovoljan obzirom da pobijano rešenje ima karakter privremene mere čiji je cilj da spreči da eventualno oduzimanje date imovine bude otežano ili onemogućeno (jer će se u postupku trajnog oduzimanja izvesti svi potrebni i neophodni dokazi, iz kojih će se jasno i nedvosmisleno utvrditi sve činjenice i okolnosti vezane za vlasništvo nad gore taksativno navedenom imovinom).

Stoga je veće ovog suda našlo da navodi iz žalbi trećeg lica GG i branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećih lica BB i BB1 – adv. BA neosnovani. Treće lice GG nije učinio dovoljno verovatnim navode iz svoje žalbe da mu je pobijanim rešenjem ''bespravno oduzeta nepokretnost koja je bila predmet zakonitog posla koji je zaključio sa poslovnim partnerima'', te da nema nikakve veze sa okrivljenim AA, jer nije znao niti je mogao znati da je bb3 koji mu je oduzet, imenovani okrivljeni stekao krivičnim delom, pošto je isti dobio u kompenzaciju za dug koji je imao prema EE, i to faktički kao zalogu, dok mu isti ne vrati 100.000 eura. Sa druge strane, u postupku koji je predhodio prvostepenom rešenju, GG je sam naveo da nije vlasnik predmetne nepokretnosti, dok iz ostalih dokaza koji se tiču iste, proizilazi dovoljan stepen verovatnoće da je vlasnik bb2 upravo okrivljeni AA, te da je vrednost istog u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima. Dalje, to se isto odnosi i na imovinu koja je privremeno oduzeta od trećih lica BB i BB1. Tako, kada je u pitanju putničko motorno vozilo aa, uz žalbu nisu priloženi dokazi da je okrivljeni to vozilo kupio novcem koji je proistekao iz zakonitih poslova. Pri tom, iz dokaza u spisima proizilazi da je on postao vlasnik tog aa, a ne 2007.godine, a takođe i koliki su zvanični prihodi koje je imao, pa je obzirom na to, jasno da okrivljeni AA, automobil aa koji mu je privremeno oduzet, nije mogao da pribavi iz zakonitih sredstava. Punomoćnik trećih lica BB i BB1 – adv. Ba, u delu koji se odnosi na okrivljenog AA i treće lice AA, navodi i to da je treće lice BB od prodaje kuće u Užicu ''dala 7 000 eura AA za kupovinu neke livade na Zlatiboru koja je potom upisana na ime BB1''. Međutim, za te tvrdnje nije dat nijedan relevantan materijalni dokaz, dok je u postupku koji je predhodio predmetnoj odluci sam BB1 naveo da sa tom imovinom nema nikakve veze i da je njegov brat (okrivljeni AA) kupio predmetnu nepokretnost, pri čemu nije pomenuo da je i majka (BB) eventualno učestvovala u toj kupovini, dok iz ostalih dokaza proističe dovoljan stepen verovatnoće da se radi o imovini okrivljenog AA čija je vrednost u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima. Na kraju, prvostepeni sud je u dovoljnoj meri utvrdio činjenice vezane za imovinu oduzetu od trećeg lica BB. Okolnost da je porodični stambeni objekat, koji je u vanknjižnom vlasništvu trećeg lica BB1, izgrađen na zemljištu koji je u vlasništvu pokojnog brata imenovane (koga su nasledila njegova dva sina), nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, obzirom da ta parcela i nije bila predmet privremenog oduzimanja. U spisima predmeta postoji ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 04.08.2003.godine (čiji je predmet navodna prodaja kuće u __ za iznos od 27.000,oo evra), ali isti nije overen pred sudom, a iz tog ugovora se ne može utvrditi da li je taj ugovor i stvarno realizovan ili ne, to jest da li je BB primila navedena novčana sredstva, da li je ista ulagala u izgradnju porodičnog stambenog objekta bb1 i u kojoj meri i sl. Dalje, u pobijanoj odluci su u dovoljnoj meri utvrđene činjenice vezane za zakonite prihode trećeg lica BB, pri čemu navodi da prima dve penzije, da ima prihode koje je ostvarila od komisiona u Užicu, da ima prihode koje je njen prvi suprug ostvario u Iraku i Rusiji itd, nisu u dovoljnoj meri potkrepljeni materijalnim dokazima. Naime, sem potvrde da je pokojni suprug BB - BBP bio zaposlen u JP “Putevi Užice” i navodno više godina radio u inostranstvu - Iraku i Rusiji, nema dokaza o eventualnim prihodima koje je pri tom ostvario. Dalje, nisu dokumentovane tvrdnje da je BB, nakon smrti drugog supruga pokojnog BBP1, nastavila da prima penziju u visini od 50.000,00 dinara.

Međutim, kada je u pitanju imovina oduzeta od trećeg lica VV (pravo svojine na stanu bb4), prvostepeni sud nije u potpunosti i u dovoljnoj meri učinio verovatnim da se radi o imovini koja je očigledno nesrazmerna sa zakonitim prihodima i u faktičkom vlasništvu okrivljenog AA. Obzirom na dokaze koji postoje u spisima, a tiču se te imovine, ne može se jasno zaključiti ko je stvarni vlasnik predmetne nepokretnosti, jer postoje određeni pisani dokazi da se radi o legalnom poslu - overen kupoprodajni ugovor i ugovor o namenskom stambenom kreditu na ime VV, koji se tiče upravo navedene nepokretnosti. Međutim, nije jasno da li je došlo do realizacije tog kredita, pa je bilo neophodno pribaviti od ''Erste'' Banke (koja je po pomenutom ugovoru davalac stambenog kredita) da li su VV odobrena sredstva po pomenutom ugovoru o stambenom kreditu, da li je izvršen transfer novčanih sredstava po ugovoru o stambenom kreditu sa kreditnog računa VV na račun prodavca stana, kada je taj transfer obavljen i ko je vlasnik tog računa na koji su predmetna sredstva upućena, te da li VV isplaćuje kreditne anuitete po navedenom ugovoru redovno, koliko je do sada isplatila i sl. Na kraju je potrebno utvrditi i to u čijem je trenutno posedu predmetna nepokretnost.

Obzirom na izneto, veće ovog suda je našlo prvostepeno rešenje, u delu koji se odnosi na imovinu oduzetu od trećeg lica VV, za sada nije moguće na pravilan način i u potpunosti ispitati, pa ga je u tom delu ukinuo i vratio na ponovno odlučivanje. Pri tom se nije upuštalo u posebnu analizu i obrazlaganje ostalih žalbenih navoda punomoćnika trećeg lica VV.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe, otkloniti navedene povrede i ceniti navode iz ovog rešenja i žalbe punomoćnika trećeg lica VV i nakon toga doneti pravilnu, jasno obrazloženu i na zakonu zasnovanu odluku po pitanju i tog dela imovine.

Zbog napred navedenih razloga, Apelacioni sud u Beogradu je na osnovu člana 401 stav 3 ZKP-a, doneo odluku kao u izreci rešenja.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Žak Pavlović Slobodan Rašić

ŽP

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)