Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.09.2012.

Kž2 Po1 398/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 398/12
Dana 26.09.2012. godine
B E O G R A D

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, Nadežde Mijatović i Dragoljuba Đorđevića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Irenom Jušković, kao zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ i dr., odlučujući o žalbi Tužioca za organizovani kriminal, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po1 br. 253/10 – Kv.Po1 br. 578/12 od 10.09.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 26.septembra 2012. godine, doneo je


R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba Tužioca za organizovani kriminal, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po1 br. 253/10 – Kv.Po1 br. 578/12 od 10.09.2012. godine.


O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br. 253/10 – Kv.Po1 br. 578/12 od 10.09.2012. godine odbijen je kao neosnovan predlog Tužilaštva za organizovani kriminal KTS. br. 18/09 od 08.08.2012. godine da se prema okrivljenom AA i AA1 odredi privremena mera obezbeđenja oduzimanja imovinske koristi, kojom bi se navedenim licima zabranilo da otuđe ili opterete svoje nepokretnosti ili stvarna prava na nepokretnostima upisana u javnu knjigu u njihovu korist, uz upis te zabrane u javnu knjigu i to u odnosu na okrivljenog AA pravo svojine na jednosobnom stanu aa i pravo svojine na garažnom mestu aa1, a u odnosu na AA1 pravo svojine na trosobnom stanu aa2.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio Tužilac za organizovani kriminal zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 437 stav 1 tačka 3 u vezi člana 440 ZKP, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijano rešenje tako što će usvojiti predlog Tužilaštva za organizovani kriminal za određivanje privremene mere obezbeđenja oduzimanja imovinske koristi ili da isto ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je održao sednicu veća, o kojoj u smislu odredbe člana 467 stav 2 ZKP, nije obavestio stranke, jer je našao da njihovo prisustvo nije od koristi za razjašnjenje stvari, a na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:

Žalba je neosnovana.

Pravilno je prvostepeni sud, postupajući po primedbama Apelacionog suda u Beogradu iz rešenja Kž2 Po1 br. 374/12 od 05.09.2012. godine našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se prema okrivljenom odredi privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti.

Naime, imajući u vidu da je Tužilaštvo za organizovani kriminal dostavljanjem dokumentacije učinilo nespornim pravo svojine okrivljenog i njegove supruge na nepokretnostima navedenim u predlogu TOK-a, kao i verovatnim postojanje potraživanja, imajući u vidu činjenični opis krivičnog dela za koje postoji opravdana sumnja da je okrivljeni AA izvršio u okviru organizovane kriminalne grupe, a na koji način je grupa kao celina pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 48.219.708,71 dinar, pa kako se privremena mera za obezbeđenje novčanog potraživanja može odrediti samo ukoliko je uz verovatnoću potraživanja, izvršni poverilac učinio verovatnim i opasnost da će bez takve mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja, time što će svoju imovinu, svoja sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati, shodno odredbi člana 293 stav 1 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a s obzirom da u konkretnom slučaju zamenik TOK-a nije u svom predlogu za određivanje mere učinio verovatnim postojanje opasnosti te da će okrivljeni i njegova supruga kao treće lice prikriti, otuđiti ili na drugi način raspolagati nepokretnostima, za koje se traži određivanje mere i time osujetiti odnosno znatno otežati naplatu potraživanja, to je prvostepeni sud pravilno odbio predlog TOK-a.

Imajući u vidu da se okrivljeni AA tokom krivičnog postupka više puta izjašnjavao o nepokretnostima navedenim u predlogu, prilikom davanja ličnih podataka, kao i prilikom iznošenja svoje odbrane, pri čemu nije prikrio pravo svojine na navedenim nepokretnostima, kao ni pravo svojine svoje supruge, pa kako Tužilac za organizovani kriminal nije učinio verovatnim postojanje opasnosti da će okrivljeni i njegova supruga osujetiti, odnosno znatno otežati naplatu potraživanja, a kako se nisu stekli uslovi ni iz člana 293 stav 2 i 3 Zakona o izvršenju i obezbeđenju u kojim slučajevima izvršni poverilac ne dokazuje ovu opasnost, odnosno kada ova opasnost ne postoji, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi da se prema okrivljenom odredi privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti, pa je pravilno odbio predlog Tužioca za organizovani kriminal.

Kako je prvostepeni sud dao jasne i argumentovane razloge zbog kojih je odbio predlog Tužioca za organizovani kriminal, a koje je u svemu kao pravilne prihvatio i ovaj sud, to su suprotni žalbeni navodi Tužioca za organizovani kriminal ocenjeni kao neosnovani i u žalbi se ne navodi nijedna okolnost koja bi bila od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda.

Žalbom Tužioca za organizovani kriminal ističe se da Zakon o izvršenju i obezbeđenju propisuje postojanje verovatnoće, a ne izvesnosti da će okrivljeni ili treće lice raspolagati nepokretnostima za koju se traži određivanje mere, pa ta verovatnoća u konkretnom slučaju postoji, obzirom da prema podacima u spisima predmeta postoji opravdana sumnja da je okrivljeni AA organizovao kriminalnu grupu, koja je radi sticanja dobiti imala za cilj vršenje krivičnih dela zloupotreba službenog položaja i na ovaj način je za organizovanu kriminalnu grupu ostvarena imovinska korist u iznosu od 48.219.708,71 dinara, a što je znatna imovinska korist, zbog čega bi okrivljeni mogao da osujeti, odnosno znatno oteža naplatu imovinske koristi za koju postoji opravdana sumnja da je pribavljena, posebno jer je visina pribavljene imovinske koristi u velikoj nesrazmeri sa redovnim i zakonitim prihodima okrivljenog za koja je okrivljeni podatke dao tokom krivičnog postupka.

Nasuprot ovakvim žalbenim navodima prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja jasno naveo da tužilac nije učinio verovatnim postojanje opasnosti da će okrivljeni i njegova supruga osujetiti, odnosno znatno otežati naplatu potraživanja otuđenjem, prikrivanjem ili drugim načinom raspolaganja nepokretnosti, a pritom je svoju odluku doneo shodno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pa s obzirom da okrivljeni tokom krivičnog postupka nije prikrio pravo svojine na nepokretnostima, kako je to gore navedeno, a kako je prvostepeni sud za svoju odluku dao jasne i argumentovane razloge, koje je u svemu kao pravilne prihvatio i ovaj sud, to se navodima žalbe ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 467 stav 4 Zakonika o krivičnom postupku doneta je odluka kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar        Predsednik veća - sudija
Irena Jušković, s.r.     Veroljub Cvetković, s.r.


Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)